| ||||
Prvo su nam objašnjavali da smo poraženi zbog Miloševića. Potom nam niko ne reče što ubiše premijera Đinđića. Onda nam saopštiše razni Gebelsi da je i Koštunica odgovoran za poraz i poniženja. Došao je red na Borisa Tadića, a nama niko da kaže kad će se prestati sa porazima i kada se nećemo sramiti što smo SrbiPre neki dan likvidiran je Gadafi. Libija će postati ratni plen. Njene milijarde, onomad Gadafijeve, koje su zamrznute na računima zapadnih banaka uoči same NATO intervencije u Libiji, rastočiće se i pretočiti u buđelare Gadafijevih pobednika. Tog dana kad je Gadafi eliminisan zatekao sam se u Francuskoj, visoki krugovi u toj zemlji su otvorili šampanjac da proslave. Ne da proslave što su Sarkozi i njegova supruga dobili dete. Tamo više niko ozbiljno ne računa na Sarkozija, već je šampanjac otvoren za Gadafijevu glavu, za Libiju. Taj isti šampanjac pio se i u Londonu, Rimu i Vašingtonu. Jedan drugi šampanjac stavljen je na hlađenje, onaj koji planiraju da otvore kad se "oslobodi sever Kosova od srpskih paralelnih institucija", ili da budem sasvim precizan kad Hašim Tači i vlada u Prištini uspostave prvo putem Euleksa i Kfora, a potom i direktno, potpuni ustavno-pravni poredak nezavisnog Kosova na celoj teritoriji KiM. Ovde kod nas priglupi i zlonamerni još ne razumeju da je stigao trenutak da se ispostavi račun za lošu kosovsku politiku koja nije ništa dobro donela, sem što je na toj politici Vuk Jeremić naduvao lični rejting, ali će po svemu sudeći izduvati rejting svojoj vladi, i što je još bitnije od toga – svom šefu, predsedniku Srbije. Dok ovde ovi mađioničari iz NVO sektora i ostali zanosači guzica svih onih koji imaju da plate, ili ne plaćaju ali su moćni, priželjkuju da se Srbija što pre kotariše tog bezveznog kosovskog problema u varijanti šta će nam to, Evropa je naša budućnost, dotle Borisu Tadiću u Evropi steži omču kao da je stežu najvećem dušmaninu i ne obaziru se na njegov rejting. Naši tradicionalno slabo obavešteni analitičari, eksperti i kojekakvi politički mrsomudi, teše sebe i Tadića da će EU i SAD ipak sačuvati i podržati Tadića i sadašnju koaliciju, jer je alternativa na predstojećim izborima antievropska, konvertitska, a svakako proruska, a to je opasno i neprihvatljivo po zapadni svet koji želi prozapadnu vladu u Beogradu posle narednih izbora. Tako to tumače mrsomudi srpske političke scene. Stvari ne stoje tako. Berlin i Pariz i Vašington i Brisel, i još po koji centar, moći još ne interesuje ni Boris Tadić ni Tomislav Nikolić, a ni Srbija. Mi smo toliko nebitni u njihovoj percepciji da je prosto tužno kako oni gledaju i na Srbiju i na Srbe i na srpsku političku elitu. Njih većinom interesuje samo da Srbiju drže podalje od Rusije, sva druga pitanja su pitanja za trećepozivce u nekim ministarstvima kojima niko u Srbiji ni ime ne zna, i na koje ni naši asovi političke scene ne mogu da utiču. Žalosno. Ono što je katastrofalno jeste što naši funkcioneri mahom lažu kao psi u međunarodnim odnosima u razgovorima sa više bitnim ili manje bitnim figurama. Veliki svet, posebno zapadni, funkcioniše po vrlo jednostavnom modelu koji se zove interesi. Naši funkcionišu po modelu korupcije sa elementima izdaje državnih i nacionalnih interesa. Svet na to gleda sa gnušanjem. Nije u pitanju odnos prema vlasti ili opoziciji, istovetno je ponašanje naše obe elite. Naravno, ne mislim u celosti, ali u značajnom broju predstavnika ima i onih pozitivnih primera kad ostanete iznenađeni u razgovoru u kojoj meri su uvaženi, i u kojoj meri neki naši funkcioneri razumeju i diplomatiju i interese Srbije na prvom mestu. Stvari ne stoje tako. Berlin i Pariz i Vašington i Brisel, i još po koji centar moći, još ne interesuje ni Boris Tadić ni Tomislav Nikolić, a ni Srbija. Mi smo toliko nebitni u njihovoj percepciji da je prosto tužno kako oni gledaju i na Srbiju i na Srbe i na srpsku političku elitu Naši rezultati, od tranzicije koja nikako da se okonča i ovakva katastrofalna kakva jeste, preko ekonomije koja je razvaljena i toliko smešno mala, do nesubordinacije državnih i političkih predstavnika koji najčešće imaju svoju priču, a ne sprovode državnu politiku, jesu razočaravajući. Može ovde još ovako, mogu građani da se lože za jedne i za druge, dosta je našeg sveta i naivno i neobavešteno usled apsolutne kontrole nad sredstvima javnog informisanja, ali se pitam dokle. Dokle će ovde ovako da se vodi mesna zajednica, opština, grad, pokrajina, država na posletku? Mi nismo Libija, nemamo značajne resurse poput nafte, skoro pa sve resurse smo izgubili u "noćnoj privatizaciji", ali nikako da neko kaže dosta je bre majmuni. Ne mislim nekom napolju, ne nipošto, velike sile su velike zato što gledaju svoja posla. One koriste samo prilike koje im omogućavaju naše slabosti. Mislim na naše domaće majmune. Na one koji gledaju isto samo svoja posla, ali ne rade u svojim privatnim firmama već vode zemlju i trebalo bi da rade za nas, a rade samo za sebe, po neku ljubavnicu, brata, strica, tetku, teču i još ponekog iz bližeg okruženja. Bojim se da će i šampanjac za sever Kosova uskoro da se otvori, jer ovakav narod i ovakva elita ne mogu da izbegnu tu sudbinu da budu poraženi i poniženi narod. To nije moj poraz ni moje poniženje, te i Vama savetujem da se tako osećate, a one koji su za to odgovorni, za ovako neuspešnu državu, kaznite prvom prilikom. |
http://www.akter.co.rs/politikaprint/4106-porazena-i-ponizena-srbija.html
Нема коментара:
Постави коментар