Udba cenzurisala djelo o sprezi ustaša i katoličkog sveštenstva!

pressrs.ba

Udba cenzurisala djelo o sprezi ustaša i katoličkog sveštenstva!

25.10.2015. • 16:36h • Press / Mirjana Despot

Ove godine prvi put je objavljena cijela i necenzurisana knjiga Viktora Novaka "Magnum crimen", koja govori o razvoju klerikalizma u Hrvatskoj, ali i o učešću katoličkog sveštenstva u strašnim zločinima nad Srbima u Drugom svjetskom ratu.

Zaslugom izdavačke kuće "Catena mundi" iz Beograda, koja stoji iza objavljivanja necenzurisanog "Magnum crimena", predstavljamo čitaocima sadržaj izbačenih poglavlja i tragamo za odgovorom na pitanje - kome je objavljivanje tih dijelova i zašto zasmetalo?   

Inače, integralno izdanje ove knjige izlazi neposredno nakon što je Narodna skupština RS usvojila deklaraciju o genocidu nad Srbima u NDH, ali i u vrijeme kada iz Vatikana stižu najave da će do kraja godine Alojzije Stepinac, zagrebački nadbiskup i kardinal, osuđen zbog saradnje s ustašama, biti proglašen svecem. Uz to, Sabor Srpske pravoslavne crkve odlučio je krajem maja ove godine da prihvati dijalog sa Rimokatoličkom crkvom povodom namjere da kanonizuje kardinala Alojzija Stepinca. Osim toga, u srpskoj javnosti nije rijetko mišljenje da je "Magnum crimen" ugledao svjetlo dana u novom izdanju baš u pravo vrijeme, kada je aktuelna i priča o spajanju pravoslavnih crkava i Rimokatoličke crkve.

Promocija u Banjaluci

Do kraja ove godine izdavači namjeravaju da predstave integralno izdanje "Magnum crimena" i u RS.

- Plan nam je da najkasnije do 20. decembra organizujemo promociju u Banjaluci, u Banskom dvoru. Knjiga u Republici Srpskoj može da se kupi samo u knjižari i galeriji "Riznica" po cijeni od 160 KM - rekao je Pressu Predrag Adamović, vlasnik ove knjižare, koja se nalazi u banjalučkom tržnom centru "Vidović".

"Magnum crimen", životno djelo akademika Viktora Novaka, etničkog Hrvata jugoslovenskog opredjeljenja, prvi put se pojavljuje necenzurisan, opremljen predgovorom Vasilija Krestića i pogovorom Milorada Ekmečića.

- Tri godine poslije rata, 1948, pojavilo se prvo, cenzurisano izdanje "Magnum crimena". Intervencijom Vladimira Bakarića i Maksimilijana Maksa Baće iz teksta knjige izbačena su dva poglavlja: "Ecclesia militans ratuje s Tiršovom ideologijom" i "Libellus Accusations. Promemoria 1. X 1934. nadbiskupu koadjutoru Stepincu". Odmah po izlasku, svjedoči autor, djelo je stavljeno na Indeks zabranjenih knjiga u Vatikanu, a zaslugom Udbe nikada nije štampana u cijelosti. Sad su prvi put dva pomenuta poglavlja uključena u integralni tekst knjige. Ispravljena je velika nepravda, u kojoj su učestvovali različiti zakulisni centri moći, a zainteresovani čitaoci napokon mogu da sagledaju cjelinu Novakovog poduhvata - rekao je izvršni direktor izdavačke kuće "Catena mundi", Nikola Marinković, za Press.

Znali za zvjerstva

U predgovoru prvog izdanja "Magnum crimena", 1948, Viktor Novak kaže da je građu sakupljao preko 40 godina.

 

- Vrijeme kada Novak počinje da se interesuje za klerikalizam poklapa se sa čuvenim "veleizdajničkim procesom" u Zagrebu, kada je Austrougarska pokušala da se obračuna sa srpskim političkim vođama. Sama ideja o uobličavanju knjige pada u vrijeme autorovog tamnovanja u logoru na Banjici, da bi 1943. godine, kada je Beograd brujao od vijesti o zločinima nad srpskim narodom u NDH, nepoznati agent Ustaške nadzorne službe, u izvještaju br. 20/1943. pomenuo knjigu tada još nejasnog naslova "Magnum crimen" - kažu iz "Catene mundi".

Na osnovu fakata i sadržaja knjige Viktora Novaka, koju niko do sada nije uspio da ospori, dolazi se do zaključka da je Katolička crkva u Hrvatskoj aktivno radila na rasturanju ideje zajedništva naroda, da je podržavala ustaški režim, da su sveštenici bili učesnici zločina i, naravno, masovnog pokrštavanja Srba i Jevreja, te da je za kompletnu situaciju i strašna zvjerstva znao ne samo Alojzije Stepinac, već i sam papa i Vatikan.

Na udaru cenzure našlo se 14. i 15. poglavlje. Prvo cenzurisano poglavlje govori o sokolskim društvima. Sokoli su, jednim dijelom, vodili borbu za rušenje Austrougarske i stvaranje Jugoslavije, dok su se katolički klerikalci zalagali za održavanje Austrougarske monarhije. Postoje i svjedočanstva da su pojedini katolički sveštenici s oltara propovijedali protiv sokolstva i prijetili paklenim mukama onima koji stupe ili ostanu u sokolskoj organizaciji. Mnogi "sokoli" završili su u logoru Jasenovac, a rad ovih društava u komunističkoj Jugoslaviji bio je zabranjen. Umjesto Saveza sokola, komunisti su na nivou Jugoslavije stvorili Savez za tjelesno vaspitanje "Partizan".

U 15. poglavlju objavljeno je veliko pismo don Frana Ivaniševića Alojziju Stepincu (Split, 1934. godine). Frane Ivanišević bio je hrvatski etnograf, političar i prosvjetitelj koji se zalagao za jedinstvo jugoslovenske države. U ovom pismu Ivanišević govori o dobrom položaju Katoličke crkve i sveštenstva u Beogradu, pa kaže: "Pripadnici katoličke crkve uživaju potpunu slobodu kao ni u jednom drugom mjestu". I zato, Ivanišević ističe da "nema razloga da zauzimaju negativan stav prema drugoj crkvi".

Kupovali i palili

Don Ivanišević navodi i interesantan primjer:

- Kakav duh provijava u nekojim redovima Katoličke crkve najbolje se opazilo prije godine 1930. kada se uvela jedinstvena jugoslovenska zastava. Prije toga vijale su se na javnim tornjevima dvije zastave, jedna plemenska, hrvatska, a druga državna, jugoslovenska. U nekojim crkvama opazilo se da je plemenska bila duga tri-četiri metra, dočim je ona državna dostizala do dva metra. To je očito dokaz demonstracije protiv državne zastave, tako da je morala više puta istupiti policija.

Biografija autora

Viktor Novak (1889-1977) je stekao visoko obrazovanje u Zagrebu i Rimu, a dugi niz godina bio je profesor Univerziteta u Beogradu, gdje je predavao predmete Opšta istorija srednjeg vijeka i Pomoćne istorijske nauke. Važio je za velikog latinistu i paleografa, a njegova bibliografija broji preko 500 jedinica. Novakovo glavno djelo je, naravno, "Magnum crimen: pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj", koje je posvetio ''znanim i neznanim žrtvama klerofašizma''. Građu je sakupljao nekoliko decenija. Počeo je još kao učenik gimnazije, a nastavio kao član Austrijskog istorijskog instituta, Vatikanske paleografske škole i na kraju kao profesor univerziteta. Viktor Novak je došao do spoznaje da ustaški teror ni izdaleka ne bi dobio na zamahu i širini da ga nije raspaljivao rimokatolički klerikalizam, kasnije u NDH pretočen u klerofašizam. Takođe, on je zaključio da se onaj dio klerofašističkog aparata koji nije bio neposredno angažovan u zločinima ipak ideološki zalagao za fašistički režim.

On je istakao da Hrvati bez ikakvog razloga izazivaju borbu u jednoj državi, gdje im je potpuno garantovana sloboda vjeroispovijesti. Nakon ove rečenice nalazi se jedna koja je u prvom izdanju izbačena. Mi je prenosimo cijelu: "Gdje imamo uzoritog vladara iz narodne dinastije koja, iako nije pripadnik Katoličke crkve, ipak kao sin ove zemlje jednako plemenitim srcem osjeća za vjernike jedne i druge crkve, ono što svaki dan dokazuje ne samo riječima, nego i dobrotvornim djelima, pružajući iz svoje darežljive ruke obilne novčane potpore katoličkim crkvama i ustanovama".

Ovako povoljna ocjena o kralju Aleksandru Karađorđeviću, izrečena samo osam dana prije atentata u Marselju, zasmetala je nekome ko je svemoćno uticao na konačnu verziju "Magnum crimena", pa je ona izostavljena bez objašnjenja.

Stepinac je, prilikom susreta sa papom i izaslanikom predsjednika SAD Frenlina Ruzvelta u Rimu 1943. godine, pa i u Zagrebu, prema nekim navodima, izjavljivao da prijeti opasnost od srpske osvete nakon završetka rata, što bi uništilo Katoličku crkvu u Hrvatskoj. Zato ne čudi što su se klerikalci i ustaški funkcioneri spremali na odbranu od optužbi, kao i sakrivanje i uništavanje dokumenata.

Obračun sa knjigom planiran je čim se saznalo da se ona u Beogradu priprema. Ovo je zanimljiv i vjerovatno jedinstven primjer da je osuda jedne knjige pripremana davno prije nego što je napisana. U jugoslovenskom javnom mnjenju knjiga je doživjela neviđen uspjeh, ali tu treba uzeti u obzir i podatak da su oni koji su se plašili istine knjigu kupovali, u stvari, da bi je spaljivali, pa je ona brzo nestajala iz knjižara.

Poznati koljači

Iako je opširno govorio o klerikalizmu, pokušavajući da objasni, na određeni način, zašto je u NDH bilo monstruozno stanje i brutalan odnos prema Srbima-pravoslavcima, Viktor Novak je, detaljno i potkrijepljeno faktima, pisao i o samim zločinima. Poimenice opisujući zločine, Novak se osvrtao na učešće sveštenika i (ne)časnih sestara u pokrštavanju Srba, ubistvima i mnogim surovostima.

Neki svjedoci su isticali da su ustaše, kada su ubijale Srbe, vjerovale da čine "bogu ugodno djelo". Jedan od najpoznatijih je slučaj fratra Srećka Perića iz samostana Gorica, koji se svojoj pastvi obratio u proljeće 1941. riječima: "Braćo Hrvati, idite i koljite sve Srbe, a najprije moju sestru koja je udata za Srbina. Kada završite posao, dođite k meni u crkvu, gdje ću vas ispovijediti, pa će vam svi grijesi biti oprošćeni".

Fra Miroslav Majstorović Filipović bio je jedan od najpoznatijih koljača među katoličkim sveštenicima. Na poslijeratnim saslušanjima doktor Josip Riboli iz Zagreba, prema zapisniku iz 28. maja 1945. godine, izjavio je: "Od svih koljača Majstorović Filipović je bio najkrvoločniji. Masovno klanje i likvidiranje počinjao je obično uveče, nakon što bi obukao jedan zelenkasti kombinezon".

Viktor Novak je smatrao i pisao da je uspostavljanjem NDH klerikalizam u Hrvatskoj stupio u "brak" s ustaškim pokretom i tako stvorio klerofašizam. Pavelićevu NDH tadašnje vođstvo Katoličke crkve u Hrvatskoj proglasilo je za Civitas dei, odnosno "božju državu". Dok se cijelom zemljom pričalo o zločinima ustaša, pa i sveštenstva, mnogi stručnjaci smatraju nemogućim da Vatikan, koji inače "sve zna", nije znao nešto ovakvo, ali i dodaju da papska država danas zna mnogo više nego što možemo da i pretpostavimo.

U svakom slučaju, čak i da čelni ljudi katoličkog klera nisu učestvovali u zločinima, a jesu, istina da su ćutali više se ne može poreći. Posebno nakon integralnog izdanja "Magnum crimena".

 

"Nacionalni interes" ispred volje naroda: Ljevici ne daju da formira vlast u Portugalu!

 

Ni jedan zvaničan izvor informacija u Srbiji ne objavljuje jednu vrlo važnu vest. U Portugaliji su na izborima pobedili levičari i predsednik Portugalije Anibal Cavaco Silva odbio je da im poveri mandat za sastav vlade. Obrazložio je odbijanje time da bi takva vlada ugrozila saradnju sa MMF i EU...
Drugim rečima, glasajte kako hoćete, rezultati mogu da budu kakvi hoće, ali vladaće samo oni koje EU odobri. To je definitivno zbogom demokratiji u Evropi.

http://mindsetsathreat.com/2015/10/23/portugal-just-banned-democracy/

 

 

vijesti.me

"Nacionalni interes" ispred volje naroda: Ljevici ne daju da formira vlast u Portugalu!

 

Portugal je ušao u opasne političke vode. Po prvi put od nastanka Evropske monetarne unije, država članica je napravila eksplicitan korak zabranivši euroskeptičnim partijama da preuzmu vlast pod izgovorom nacionalnog interesa.

Predsjednik Portugala Anibal Kavako Silva odbio je da imenuje Vladu koje bi činila lijevo orijentisana koalicija iako je ta koalicija obezbiiijedila većinu u parlamentu i osvojila dovoljan broj mandata da sruši surov finansijski režim koji je ovoj zemlji nametnuli Evropska unija i Međunarodni monetarni fond.

Predsjednik smatra previše rizičnim da dozvoli Lijevom bloku ili komunistima i da se primaknu vlasti, insistirajući da na vlasti treba da ostanu konzervativci, iako su manjina, kako bi se zadovoljili Brisel i umirila inostrana finansijska tržišta.

Demokratija je očigledno na drugom mjestu, jer prioritet imaju evropska pravila i članstvo u EU, piše Telegraf.

"U 40 godina demokratije, nijedna vlada u Portugalu nije zavisila od podrške anti-evropskih snaga, čija se kampanja zasniva na ukidanju Lisabonskog sporazuma, Sporazuma o stabilizaciji, koordinaciji i vladavini u evropskoj ekonomskoj i monetarnoj uniji, Pakt o stabilnosti i rastu, a takođe žele i da razmontiraju monetarnu uniju i izvuku Portugal iz eurozone. Takođe žele i raspuštanje NATO pakta", kazao je Kavako Silva.

Portugalski predsjednik je rekao i da je ovo najgori trenutak za radikalne promjene. „Nakon što smo preuzeli težak program finansijske pomoći, koji zahtijeva veliko žrtvovanje, moja je dužnost u skladu sa ustavnim ovlašćenjima koje imam da spriječim lažne signale koji bi se poslali finansijskim institucijama, investitorima i tržištima", istakao je Kavako Silva.

U raspravama Kavako Silva koristi argument da većina građana Portugala nije glasala za povratak nacionalne valute „eskuda" što bi dovelo do traumatičnog sukoba sa Briselom.

To jeste tačno, ali portugalski predsjednik zanemaruje činjenicu sa izbora koji su održani prije tri nedjelje: da su građani Portugala glasali za kraj smanjenju plata i protiv strogih mjera štednje.

Zajedno, partije ljevice osvojile su 50,7 odsto glasova i predvođeni Socijalistima kontrolišu skupštinu. Konzervativni premijer, Pedro Pasoš Koeljo, je prvi pokušao da formira vlast, ali njegova desničarska koalicija je obezbjedila svega 38.5% glasova.

 

Предраг Марковић: Србија ће бити земља која ће моћи да обезбеди будућност Косова

nspm.rs

Б92: Предраг Марковић: Србија ће бити земља која ће моћи да обезбеди будућност Косова

Б92

 

 "Првобитни грех је давање статуса државе Косову, кога воде нарко-картели, а Албанци не уливају поверење да могу да се брину о нашим споменицима."

То је у Кажипрсту у Вестима Б92 рекао историчар и потпредседник СПС Предраг Марковић, уз појашњавање своје недавне изјаве да Србија може да поврати Косово тако што ће га купити.

 

"Ако буде као са Новаком Ђоковићем да изгубимо два сета, а онда добијемо меч, онда ће резултат за нас бити повољан. То су дугачки турнири, али је ово један велики ударац за нас и за нашу земљу. Ипак, даћу једну оптимистичну статистику, у Извршном савету Унеска има 5.400.000.000 становника, 980.000.000 је гласало за Косово, 3,5 милијарди је против, а још 850 милиона је удржано, дакле, 80% становника је против одлуке да Косово буде члан Унеска", рекао је Марковић.

Извршни савет Унеска је већином гласова предложио Генералној конференцију Унеска да Косово буде пријемљено у ту организацију. За предлог је гласало 27 чланова тог тела, против је било 14, колико је било и уздржаних.

"Мислим да наша држава има алтернативне стратегије, Б решења за очување нашег наслеђа јер косовски Албанци никако не уливају поверење у капацитете да брину о нашим споменицима. Унеско је равнодушан према томе чији су то споменици и то је чудно, али првобитни грех је начињен признавањем Косова као државе. У односу на тај грех да признате државу коју воде наркокартели ово је само доследан корак у том смислу", додао је Марковић.

Он је недавно рекао да би Србија могла да купи Косово, али је у Кажипрсту истакао да то нису биле његове речи и појаснио на шта је тачно мислио.

"Мислио сам да наша држава треба да инвестира у српске средине, Срби на Косову морају да живе добро и да имају просперитет. Наша држава мора да инвестира у светиње, али и у Албанце. Нико њима неће дати посао у будућности осим Србије. Србија ће бити земља која ће моћи да обезбеди будућност Косова. Ко би уложио у Косово сем неког ко има сентиментални разлог? Шта они имају? Лигнит као најпрљавије гориво и дрогу, која као роба за широко становништво није добра", рекао је Марковић.

Он је навео да мора да се мисли на периоде дуже од три до четири године, а на питање за колико година може његова идеја да буде реализована, одговорио је:

"За једно двадесетак".

Одлука Унеска је створила проблеме и у српској јавности, у сукоб су ушли председник САНУ Владимир Костић и председник Србије Томислав Николић.

"Просто, сада је све смирено и ова политика да се координирају напори Цркве, САНУ и државе је добра. Није битно мерење патриотизма, битно је да се размишља о решењима за Косово. Председник САНУ има право на став, а председник Србије је емотивац и тако је реаговао, док су други били уздржанији", рекао је Марковић.

Одлука историчара да уђе у политику и то у СПС многе је зачудила, а на питање како је у фотељи потпредседника странке која се налази у власти, одговорио је:

"Занимљиво је, Воја Жанетић ми је рекао да сам вулканолог па да морам да сиђем у вулкан. Гледам овај вулкан, видећу да ли ћу се опећи, а вулкан се полако активира. Формално сам друг, али бих у души волео да сам господин", закључио је Марковић.

(Б92)

 

Prof. dr Jasmina L. Vujić: SRBIJA BEZ SUTRA

svedok.rs

Internet Svedok - 1002

 

Za Svedok piše: Prof. dr Jasmina L. Vujić, prva žena dekan katedre za nuklearni inžinjering na Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju
SRBIJA BEZ SUTRA

       Obično moje tekstove završavam rečenicom „Zemlja iz koje je otišla mladost, nema budućnosti", ali ću ovoga puta da počnem sa tom rečenicom.
       Nedavno me je Društvo za srpsku duhovnu i biološku obnovu „Istočnik" pozvalo da u Knjaževcu održim tribinu na temu „Otići ili ostati?", koja je trajala preko 3 sata i gde sam odgovarala na pitanja od „Kako živi srpska dijaspora, šta očekuje od matice i koje su mogućnosti saradnje? Zašto i kuda mladi iz Srbije žele da odu? Kako naši mladi ljudi u SAD vide Srbiju? Kako i da li je naša naučna elita spremna da se aktivno uključi u društveni život Srbije? Treba li i koliko ulagati u nauku. Savremena migraciona kretanja u svetu", do „Koje su posledice NATO bombardovanja osiromašenim uranijumom?"
       Na samom početku tribine, moj domaćin Saša Ilijić, profesor u Knjaževačkoj gimnaziji – jednoj od najstarijih u Srbiji koja je osnovana 1871, je pročitao rezultate ankete koju je sproveo među srednjoškolcima u Knjaževcu: većina želi da studira ili u Nišu ili u Beogradu, a posle završenih studija samo 17 odsto srednjoškolaca planira da ostane u Srbiji! Svega 3 odsto želi da se vrati u Knjaževac, a neverovatnih 63 odsto planira da trajno ostane i živi u inostranstvu!
       Ogromna većina knjaževačkih srednjoškolaca – 81 odsto misli da su uslovi za život bolji u inostranstvu.
       Ja sam na to odgovorila podacima iz ankete koju su 2003. godine sproveli studenti našeg porekla sa Kalifornijskog univerziteta u Berkliju i sa Univerziteta Stanford (oba svetski poznata i priznata univerziteta se nalaze u San Francisko zalivu, vrlo blizo Silicijumske doline) na temu „Kako mladi Srbi iz rasejanja mogu da se povežu, sarađuju i pomognu Srbiji?" i to među 400 mladih Srba u SAD i Kanadi. Na sledećoj mapi je prikazano gde su se tada nalazili mladi koji su učestvovali u anketi:
       Od 400 intervjuisanih mladih Srba, 34 odsto su studirali (ili završili) tehničke nauke, 22 odsto društvene nauke, 19 procenata prirodne nauke, 18 odsto biznis, 4 odsto pravne nauke, a 3 procenta medicinske nauke.
       Takođe, 48 odsto su već radili, 23 odsto su još bili na redovnim studijama, a 29 procenata na postdiplomskim studijama...Od toga je 31 odsto imao doktorate (ili završavalo doktorske studije), 24 odsto mastere i 45 odsto diplome redovnih studija.
       Ovi izvanredni mladi ljudi su završili najbolje fakultete u SAD i Kanadi (20 odsto je završilo na univerzitetima koji su u prvih 10 u svetu, a još 40 procenata na univerzitetima koji su u prvih 20 u svetu!).
       Oni zaposleni su radili u vrhunskim kompanijama, institutima i laboratorijama na svetu: Intel, Hewlit Packard, Microsoft, Motorola, Alcatel, Hitachi, Goldman Sachs, Ernst&Yung LLP,..
       Neverovatnih 54 odsto je tada reklo da bi se vratili da žive i rade u Srbiji! Veći deo (32%) je želelo da radi u privatnim preduzećima, 24% je želelo da pokrene svoj sopstveni biznis, 20% je želeo da radi na univerzitetima dok je samo 2% želelo da radi u državnim kompanijama. Cak 92 odsto je smatralo da Srbija može da stane na noge jedino ako naše rasejanje, vlada u Srbiji i privatni sektor rade zajedno, i da je neophodna velika podrška države naročito za pokretanje velikih razvojnih projekata u oblasti informacione tehnologije i telekomunikacija.
       Ti naši pametni i obrazovani mladi ljudi su pre više od 12 godina zagovarali osnivanje „Silicijumske doline u Srbiji", u kojoj bi se na jednostavni način pokretale male kompanije (start–ups) sa novim idejama u oblasti telekominikacija i informacione tehnologije, gde bi se susretali inženjeri i pronalazači sa investitorima i predstavnicima države.
       I tada su uočili da je jedan od nedostataka nepostojanje odgovaraućih zakona, pojednostavljene procedure za registrovanje malih kompanija, i želje u državi da vrati mlade ljude i pokrene i osnaži privredu.
       Koja je situacija 12 godine posle ove ankete? Veoma mali broj naših mladih visoko obrazovanih ljudi je uspeo da se vrati i uspešno započne karijeru u Srbiji – razni problemi su usporavali i sprečavali njihov povratak, od neverovatno dugog i skupog procesa za nostrifikovanje diploma, do nemogućnosti da se probiju među profesorske klike na većini univerziteta, do nepostojanja pravne države i odgovarajuće regulative za osnivanje inovacionih firmi, do reketiranja, korupcije, zavisti, i niza drugih prepreka koje su ih spoticale na svakom koraku.
       Mnogi su došli, probali, i razočarani se vratili nazad.
       Na ovom mestu bih postavila pitanje, ako je 54% ovih mladih stručnjaka svetskog nivoa želelo da se vrati i radi u Srbiji, kako niko u Srbiji nije shvatio značaj ovih brojeva i ovih mladih stručnjaka?
       Odgovor je vrlo jednostavan. Od takozvanih „demokratskih promena" iz 2001. godine, horde partijskih jurišnika su se utrkivale ko će pre da zauzme pozicije na vlasti i napuni džepove. Prednost su naravno imali nestručnjaci, koji su, da bi pokrili svoje neznanje, kupovali diplome na „kilo" i kitili se šarenim perjem mastera i doktorata koje su kupovali na brzinski stvorenim privatnim univerzitetima.
       Urušen je naš nekad veoma dobar obrazovni sistem, a od nauke su ostali tragovi. Probala sam 2001– 2002. godine da ukažem tadašnjem ministru za obrazovanje Gaši Kneževiću i njegovoj savetnici za visoko obrazovanje Srbijanki Turajlić na veoma loše strane „bolonje", kao i na to da je cilj u stvari da se smanji nivo znanja za ogroman broj mladih ljudi. Što ljudi manje znaju, to ih je lakše kontrolisati, lakše je manipulisati njima. Petnaest godina posle tih katastrofalnih reformi našeg obrazovanja, jasno je vidljivo srozavanja kvaliteta nastave na svim nivoima, produžavanje dužine školovanja, osiromašivanje nastavnog kadra, jer naravno nema država sredstava za obrazovanje i nauku, i naravno, kontinuirani odlazak mladih van zemlje.
       Prema podacima, nezaposlenost mladih u Srbiji je preko 50%!
       Samo da potsetim da je prvi ministar za nauku posle „demokratskih promena" bio Dragan Domazet, koji je postao poznat po izjavi „Srbiji kao maloj i ekonomski nerazvijenoj zemlji ne trebaju osnovne nauke, a primenjene nauke treba da se finasiraju prvenstveno iz privrede," zaboravljajući da bez osnovnih nauka nema ni primenjenih, a da je srpska privreda već tada bila na samrti da bi danas posle 15 godina postala potuno nevidljiva.
       Ovu izjavu tada je nadmašila izjava još jednog „dosovskog" ministra, Gaše Kneževića, po kome decu ne treba opterećivati matematikom, jer je to suviše teško, te zato treba smanjiti časove matematike na četvrtinu!
       Prema izjavama ovih prvih dosovskih ministara nama nauka u suštini i ne treba, a škole treba da zabave decu?!
       Ništa se na ovom planu nije promenilo za proteklih 15 godina, pošto su se smenjivali ministri nestručni za svoje oblasti, od ministra vojnog koji je bio nastavnik psihologije do minista vojnog za koga kažu da je keramičar, od ministra za energetiku koji je bio diler nafte preko ministarke za energetiku koja nije znala šta je „struja" do ministarke za energetiku čiji je jedini cilj bio da spreči energetsku saradnju sa Istokom i gradnju Južnog toka.
       Ministarstvo za nauku je na kraju i ukinuto, jer nam to zaista i ne treba, a poslednji ministar za nauku bio je „finansijski genije sa tetkinog kauča" koji nije za svoga mandata ni uspeo da shvati šta je nauka, da bi sadašnji ministar za obrazovanje imao samo jednu jedinu kvalifikaciju da je „petničar".
       Umesto znanja i stručnosti, jedini kriterijumi za zapošljavanje su ko koga zna, ili ko je s kim u rodbinskim vezama, a najvažniji kriterijum je naravno da se učlanite u stranku vladajućeg režima.
       Na žalost, pobedila je korupcija, nepotizam, javašluk, sebičnost, krađe, lično bogaćenje, i mafijaška struktura.
       Od povratka mladih obrazovanih stručnjaka, koji bi, ubeđena sam, za vrlo kratko vreme stavili ovu zemlju na noge, nema ništa, niti će biti dok se reciklirani i korumpirani kleptokratski političiari i njihove mafijaške veze ne uklone sa vlasti.
       Šta mi možemo da uradimo u čekanju da na čelo Srbije dođu ljudi koji na prvo mesto stavljaju interese sopstvenog naroda i države, koji neće želeti da „promene svest srpskom narodu", koji neće slušati diktate iz inostranstva, koji neće godinama držati zatvorene narodne muzeje i narodne bilbioteke (da li je razlog za to bio da mlade generacije nikad ne nauče ko su bili njihovi preci i koje je ogromno kulturno i duhovno blago i baština koje je naš narod stvorio), koji finasijski guše Maticu srpsku i najstariji književni časopis u Evripi, Letopis Matice Srpske!
       Većina profesora srpskog porekla na stranim univerzitetima nastoji da kod naših studenata i mladih stručnjaka/naučnika koji nastavljaju svoje studije u inostranstvu, razviju na neki način i osećaj obaveze prema zemlji u kojoj su stekli svoje početno obrazovanje i iz koje su potekli, te da se bar jedan deo njih odluči za povratak.
       Verujemo da bi povratak stručnjaka naročito u tehničkim naukama veoma doprineo podizanju i nauke i obrazovanja sa niskih grana na kojima se sada nalaze u Srbiji. Aktivnim sprečavanjem mladih i talentovanih stručnjaka da se vrate u zemlju i zauzmu pozicije koje im po stručnosti i iskustvu pripadaju, dalje urušavanje obrazovanja i nauke u Srbiji je neminovno.
       Kao i u poslednjih 20 i više godina, ja aktivno radim sa studentima i stučnjacima našeg porekla koji su odlazili u inostranstvo u potrazi za vrhunskim obrazovanjem ili zaposlenjem gde bi se zaista cenila njihova stručnost i iskustvo.
       Veoma dobro sarađujem sa organizacijama naših studenata na američkim univerzitetima, kao što su Organizacija srpskih studenata na Berkliju (BOSS – Berkeley Organization of Serbian Students), koja je osnovana još 1998. godine, ili kao što je bila 4S (Society of Stanford Serbian Students – 4S) na Stanfordu.
       Naši studenti na Berkliju godinama organizuju razne tribine, panele, zajedničko gledanje naših filmova, razna stručna, muzička i kulturna predavanja, a od pre četiri godine organizuju i Svetosavsku akademiju (ili na engleskom Serbian Cultural Evening – Srpsko kulturno veče). Prva Svetosavska akademija je bila naravno posvećena životu, delu i značaju Svetog Save. Zamislite kako to zvuči Amerikancima, čija država postoji nešto više od 200 godina, kada podsećamo na svoje korene i državnost koji sežu u 11 ili 12 vek. Druga je bila o Nikoli Tesli, dok je prošle godine tema bila Prvi svetski rat. Bilo je neophodno sprečiti pokušaje da se Srbija prikaže kao krivac za Prvi svetski rat a Gavrilo Princip prikaže kao „terorista".
       Ove godine je tema bio život i dostignuća Mihajla Pupina. Studenti našeg porekla (od kojih su neki rođeni i odrasli u SAD), a i njihovi roditelji, prijatelji i kolege, na taj način saznaju o značajnim ljudima i događajima u našoj istoriji, nauci, kulturi, umetnosti. Upoznaju sa svojim korenima, uče da budu ponosni na svoje poreklo, na svoju istoriju, jezik, pismo, duhovnost, književnost, tako da niko neće moći tako lako da im „menja svest". Svaka Svetosavska akademija se sastoji od scenskog i muzičkog dela, koje pripremaju studenti, sve je na engleskom, kako bi o našoj kulturi, nauci i istoriji čuli i Amerikanci i studenti iz celog sveta. Uvek smo imali veliko interesovanje za naše Akademije – sa 300 do 400 gledalaca. Veoma lepo sarađujemo sa četiri naše crkve u San Francisko zalivu, a Vladika Maksim nije propustio da prisustvuje našim Svetosavskim akademijama.
       Isto radimo i na umrežavanju naših izvanrednih mladih ljudi u strukovna udruženja, kao što je Udruženje elektroinženjera našeg porekla u SAD, čiji sam osnivač bila pre 15 godina, zajedno sa kolegama Svetom Đurićem i Mitom Poštićem. Ovo udruženje ima nekoliko stotina članova uglavnom u SAD, među kojima su profesori na vodećim svetskim univerziteima, naučnici i stručnjaci koji rade u vrhunskim istraživačkim laboratorijama, naučnim centrima i kompanijama u Silicijumskoj dolini, kao što su Gugl, Fejsbuk, Hjulit Pakard, Apl, Cisko,...Zahvaljujući ovom strukovnom udruženju u više navrata su stigli kontejneri sa pošiljkama komjutera i opreme za škole, fakultete i bolnice, veoma skupa instrumentacija za naučna istraživanja, serveri i udžbenici. Izgrađen je i ceo Laboratorijski blok za Elektrotehnički fakultet u Beogradu (poklon našeg divnog kolege iz Los Anđelesa Ivana Rašovića), a za pomoć poplavljenima je prošle godine za nedelju dana skupljeno blizu 20 hiljada dolara.
       Ta pomoć je poslalata ugroženim školama preko Fondacije Novak Đoković. Ovde je naveden samo mali deo aktvinosti naših stručnjaka u rasejanju.
       Takvi vrhunski stručnjaci očigledno nisu potrebni Srbiji. Po mojim procenama, manje od 0,1 posto se vratio, dok se odliv „mozgova" nastavio nesmanjenom brzinom. Procena je da nekoliko hiljada mladih obrazovanih ljudi napuštaju Srbiju svake godine. Mladi odlaze jer je uništeno školstvo a na vlasti se nalaze oni koji su kupili diplome. Mladi odlaze, jer nemaju gde da nađu posao pošto je uništena privreda, a i ono malo što je ostalo drže korumpirani tajkuni povezani sa korumpiranim režimom. Mladi odlaze jer vlada korupcija, partokratija, licemerje, i nepotizam. Mladi odlaze jer se ne cene prave vrednosti, kao što su poštenje, obrazovanost, tradicionalna porodica, duhovnost, moral.
       Mladi odlaze jer ne mogu ovde da zasnuju svoju porodicu i zarade dovoljno da bi mogli da je odgaje decu. Mladi odlaze da ne bi morali da se učlane u vladajuće stranke i kuvaju kafe keramičarima, grobarima, pevaljkama i sličnom polusvetu, koji su prevarom došli na vlast. Mladi odlaze jer vladajući režim hoće da im promeni svest i od njih napravi svetsko roblje u sopstvenoj zemlji.
       Dok god se nastavlja ovaj „bezalternativni pravac" koji je doveo Srbiju je na ivici ambisa, put niz liticu je zagarantovan, te ponavljam „Zemlja iz koje je otišla mladost da se ne vrati, nema budućnosti".

              Kvalitetna i objektivna informacija zahteva novac. Poštujte rad novinara i pomozite opstanak slobodnog novinarstva. Kupite Svedok na kiosku.

Kolonirani klonovi kloniranih klonova        Ni u visokom obrazovanju nije bolja situacija, jer se zapošljavaju docenti „po babu i stričevima", a ne po stručnim kvalifikacijama. Nedavno je grupa profesora našeg porekla sa najboljih američkih univerziteta, uključujući i mene, imala oštru diskusiju sa grupom profesora sa jedne katedre na fakultetu u Beogradu, čije ime za sada ne bih spominjala, a u vezi nedavanja podrške mladom kolegi za mesto docenta na toj katedri. Mladom kolegi, koji je bio jedan od najboljih studenata na toj istoj katedri, kao strašan nedostatak je uzeto to što je doktorirao na jednom od najboljih svetskih univerziteta u toj oblasti, što je postdoktorske studije takođe obavio na još jednom vrhunskim svetskom univerzitetu, što je imao veliki broj naučnih radova u najboljim svetskim časopisima u toj oblasti, i što je predložio datoj katedri nove moderne pravce istraživačkog razvoja na svetskom nivou i nove predmete koje do tada nisu imali.        Evo izvoda iz mog pisma kolegama sa navedene katedre: „Šta to bi, kolege? Da li možete jasno da formulišete razloge za glasanje protiv ovog kandidata? Zaista bismo voleli da ih vidimo. Možete i anonimno da ih napišete, stavite u koverte i date dekanu, ako nemate dovoljno integriteta da ih javno kažete. Da li ste se rukovodili najvišim normama naše profesije, uključujući visoke etičke i moralne norme? Prema onome što smo čuli, jedno objašnjenje je da se kolege plaše jake konkurencije, pa se trude da je eliminišu u samom začetku, i tako obezbede sebi dalje napredovanje. Ako je to tako, onda ne samo da nisu vredni da dalje napreduju, nego nisu vredni ni da budu na mestu na kome su trenutno. Da li možete da pogledate sebe u ogledalo i zapitate se da li ste vredni da vaspitavate sledeće generacije mladih inženjera?"        U diskusiji koja je posle ove moje poruke usledila, izašlo je na videlo da se na datoj katedri (što je zaraza koja se proširila po celom Beogradskom univerzitetu) kloniraju – odnosno, profesori svoje „podobne" studente ostavljaju na istoj katedri kao asistente, pa ih onda poguraju da dobije mastere pa doktorate u identičnim oblastima u kojim rade dati profesori, tako da stvaraju svoje grupe istomišljenika, koje direktno zavise od njih. To se naziva „kloniranje", i smatra se veoma štetnim za opstanak fakulteta (naročito na vrhunskim svetskim univerzitetima), jer se ne stvara novo znanje, nema zdrave konkurencije, a u suštini u takvim sredinama i ne postoji nikakav istraživački rad. Na dugi rok „kloniranje" dovodi do urušavanja kvaliteta studija, smanjivanja nivoa znanja, i time se degradira ceo obrazovni i naučni sistem jedne zemlje. Na primer, kada se penzionišu stari prekaljeni lekari (što je upravo u toku), pa treba da nas leče mamini i tatini „desetkaši", koji završiše Medicinski fakultet u Beogradu bez i jedne devetke, što je neverovatno, plašim za pacijente koje će ti lekari lečiti u skoroj budućnosti.

 

Za njih u Srbiji nije bilo mesta?!        Šta se desilo sa 5 studenata koji su 2003. godine sproveli anketu?        Danijela Cabrić, koja je tada završavala doktorske studije na Kalifornijskom univerzitetu na Berkliju (prethodno je završila redovne studije na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu i master studije na Kalifornijskom univerzitetu u Los Anđelosu – UCLA), je sada vanredni profesor na UCLA, i direktor laboratorijskog centra CORES, koji se bavi razvojem najnovije bežične radiotehnologije. Dobila je niz nagrada i priznanja (Helman, Okinawa Foundation), uključujući i prestižnu nagradu CAREER od američke National Science Foundation 2012. godine.        Vladimir Stojanović, koji je tada završavao doktorske studije na Stanfordu (prethodno je završio redovne studije na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu), je sada vanredni profesor na Berkliju, koji se bavi razvojem integrisanih kola i najnovijih komjuterskih dizajna, integrisanom fotonikom i fizičkom elektronikom.        Uključen je u rad dva istraživačka centra na Berkliju – Berkeley Wireless Research Center (Istraživački centar za bežičnu radiotehnologiju) i Center for Energy Efficient Electronic Science (Istraživački centar za razvoj energetski efikasne elektronike). Dobio je takođe niz nagrada (IEEE, IBM), uključujući i prestižnu nagradu CAREER od američke National Science Foundation 2009.        Dejan Marković, koji je tada tada završavao doktorske studije na Kalifornijskom univerzitetu na Berkliju (prethodno je završio redovne studije na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu), sada je redovni profesor na Kalifornijskom univerzitetu u Los Anđelosu – UCLA, i vodi Istraživački centar za paralelne komjuterske dizajne. Takođe je nagrađen sa nizom nagrada (IEEE, ISCC), uključujući i prestižnu nagradu CAREER od američke National Science Foundation 2009.        Andreja Jović, koji je tada bio student na redovnim studijama na Berkliju, sada je postdoktorand na Kolumbija univerzitetu u Njujorku, i bavi se signalima na ćelijskom nivou korišćenjem mikro fluida. Takođe je dobio niz nagrada uključujući i ACS Postdoctoral Fellowship and the Rackham Predoctoral Fellowship.        Aleksandar Kojić, koji je tada bio postdoktorand na Stanfordu, sada je direktor Odseka za energetske tehnologije u Istraživačkom centru kompanije Bosch u Palo Altu u Kaliforniji (the Energy Technologies Department of Robert Bosch Corporate Research and Technology Center, North America. Headquartered in Palo Alto, CA). Njegov Odsek se bavi razvojem daleko efikasnijih tehologija za konverziju i skladištenje energije, koje imaju minimalni štetni uticaj na životnu okolinu.

 

Ko je Jasmina L Vujić?        Prof. dr Jasmina Vujuć je redovni profesor na Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju, naučnik je i stručnjak svetskog glasa u oblastima nuklearne fizike, analize i dizajna nuklearnih reaktora najnovije generacije, primene zračenja u medicini (nuklearna medicina i terapija raka) i industriji, kao i u oblasti nuklearne sigurnosti.        Bila je prva žena dekan na jednom od fakulteta za nuklearnu tehniku u SAD, od 2005. do 2009. godine. U 2009. godini je bila predsednik udruženja dekana svih fakulteta za nuklearnu tehniku u SAD. Clan je niza savetodavnih odbora na univerzitetima i institutima u SAD i Japanu, kao i upravnih odbora nakoliko strukovnih udruženja u SAD. Osnivač je i prvi predsednik Udruženja elektroinženjera našeg porekla u SAD, koje broji nekoliko stotina članova. Od 2012. član je Akademije inženjerskih nauka Srbije, a od 2013. član Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske.        Ima svoju odrednicu u Srpskoj enciklopediji u nedavno objavljenom trećem tomu Azbučnika V.        Za svoj naučni i stručni rad primila je niz nagrada, a Vlada Republike Srbije joj je dodelila Plaketu TESLA 2006, povodom 150—te godišnjice od rođenja Nikole Tesle, za zasluge u promovisanju Teslinog imena i dela, kao i promovisanju ostalih naučnika srpskog porekla u SAD.        Predsednik Republike Srpske Dodik ju je 2013. godine odlikovao Ordenom zastave Republike Srpske sa zlatnim vijencem.        Prošle godine joj je dodeljena „Hilandarska spomenica" za nesebičnu pomoć u obnovi Hilandara.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

OŽIVLJAVANJE INTIME NOBELOVCA IVE ANDRIĆA

 

OŽIVLJAVANJE INTIME NOBELOVCA IVE ANDRIĆA     U subotu 17. oktobra u Londonu je gostovala jedna neobična pozorišna predstava – Poetski kabare Ivo Andrić. Dvoje glumaca Narodnog pozorišta iz Beograda, Vjera Mujović Prajs i Aleksandar Srećković, uz muzičku podršku kompozitora Radeta Radivojevića u prepunom pozorištu Watermans kulturnog centra pored Temze, izveli su dokumentarno-zabavnu predstavu koja se bavi manje poznatom stranom velikog pisca     Autor: Srdjan D. Stojanović   Već dve sezone ova predstava putuje svetom sa velikim uspehom. Tekst je delo Vjere Mujović, a sastoji se od dokumentarne građe, fotografija i filmskog (video) materijala iz života Andrića, koji uz originalnu muziku njegove epohe i savremene kompozicije Radivojevića otvara mogućnost za nesvakidašnje, nepredvidljivo ali pre svega faktografsko kazivanje o piscu. Maestralna integracija teksta i muzike ostavlja publiku bez daha, a jednu naizgled suvoparnu dokumentarnu temu čini uzbudljivom i životnom…   Čitajte više...

--

Зашто Косово не може да буде у организацији УНЕСКО (Информативна служба СПЦ)

 

Информативна служба СПЦ

 

VIDEO:

 

https://www.youtube.com/watch?v=6IKzsjTBXak

 

https://youtu.be/6IKzsjTBXak

 

 

 

VIDEO: => https://www.youtube.com/watch?v=KzKiknxvJpQ

PROSLAVA SNS-a Ambasador Britanije napustio salu dok je govorio Kusturica Video

Srna | 17. 10. 2015. - 22:02h | Foto: Tanjug | Komentara: 3

Ambasador Velike Britanije u Srbiji Denis Kif napustio je danas salu u "Sava centru" u Beogradu, tokom obežavanja sedam godina od osnivanja Srpske napredne stranke (SNS), u trenutku dok je za govornicom bio proslavljeni srpski režiser Emir Kusturica.

Njegov govor izazvao je oprečne reakcije: Emir Kusturica

Kif je salu napustio u trenutku kada je Kusturica rekao da nije slučajno to što je Srbiji baš Britanac doneo vest da ulazak u EU znači priznavanje Kosova, odnosno da nije čudo što Srbiji ultimatum donose Britanci, jer su to i ranije radili.

Poslije intervencije članova SNS-a, britanski ambasador se vratio u salu, piše "Sputnjik". 

Na početku proslave, ruski ambasador u Srbiji, Aleksandar Čepurin dočekan je u sali ovacijama, apaluz je trajao više od minut, a srdačno je pozdravljen i kineski ambasador Li Mančang.

Na kraju proslave, lider SNS-a Aleksandar Vučić pozvao je okupljene da sve ambasadore u sali pozdrave velikim aplauzom.

  Glavni i odgovorni urednik lista "Danas" Zoran Panović večeras je, komentarišući izlazak britanskog ambasadora iz sale, za RTS ocenio da je "sve to deo velike predstave Vučićeve".

- Vučić je sigurno znao šta će reći Kusturica. Kusturica sigurno nije mogao da održi proevropski govor - rekao je Panović naveo da je to "jedna predstava gde su svi na neki način zadovoljni". 

SNS je nakon toga saopštio da su skandalozne takve "optužbe RTS-a i njihovog analitičara Zorana Panovića".

- SNS ukazuje javnosti na činjenicu da Aleksandar Vučić nikada nije, niti će ikada kontrolisati govore svojih prijatelja, saradnika i gostiju, a režije i predstave uvek ćemo ostaviti RTS-u i raznim Panovićima - dodaje se u saopštenju.

Pročitajte još

• Kusturica: Ako nam ubice uzmu mitove, nema Srbije

 

Николић: Пријем Косова у Унеско проблем за Србију, регион и свет

rts.rs

Николић: Пријем Косова у Унеско проблем за Србију, регион и свет

 

RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of Serbia

 

Председник Николић је рекао да је позвао шефове дипломатских мисија у Србији да би им најнепосредније предочио са каквим се озбиљним проблемом суочава Србија, наш регион у целини, Европа, али и остали свет.

25691514

Из обраћања председника Томислава Николића

Овде можете прочитати интегрални говор председника Николића

"Ради се о предлогу да тзв. Републикa Косово постане чланица организације Унеско. Неком од вас ће се учинити да претерујем када кажем да се ради о проблему који тангира земље са свих континената", навео је Николић.

Председник је рекао да је сложеност и озбиљност овог питања, које је последњих недеља увећало нашу бригу о томе да ли ће се икада наћи прави пут за стабилизовање односа Београда и Приштине, и њиховог постављања на трајне основе које би производиле корист за обе стране подједнако или бар приближно томе.

"Сви ви добро знате да прави договор две супротстављене стране може бити само онај који се истински, свесрдно и уз рационална објашњења прихвата без озлојеђености било које од преговарачких страна. Сваки договор који је наметнут или скројен да ствара трајно незадовољство било које стране, у ствари и није договор, већ расадник будућег сукоба. Кад год то било", навео је Николић.

Додао је да се фундаментални раскол између Београда и Приштине догодио једностраном одлуком приштинских власти да прогласе нову албанску државу на српској територији.

"Дакле, све ово са чим се данас суочавамо продукт је најобичније сецесије. Познато нам је да поједине земље то тако не тумаче, јер се не ради о њиховим територијама, али је, верујем, свима јасно да је то тако. Свако се може сетити да је пре ове једностране сецесије, 1999. године Савет безбедности Уједињених нација усвојио Резолуцију 1244, којом је признат и наглашен суверенитет Србије над Косовом и Метохијом", истакао је Николић.

Према његовим речима, све што је касније уследило, политички је промишљано на основу ове неразрушиве премисе. "Мислим на државе које су стриктно поштовале међународно право, Повељу УН и следствено томе одлуке њеног главног егзекутивног органа одговорног за међународни мир и безбедност – Савета безбедности", каже Николић.

Председник је истакао да и данас, већина човечанства полази од ових основних одредби и не жели да охрабри сепаратизме и једнострано проглашавање држава на територијама земаља чланица УН.

Потребан договор о положају СПЦ

Николић је поручио да би разматрање захтева за пријем Косова у Унеско негативно утицало на дијалог у Бриселу, а да би сваки наметнути договор био расадник будућих сукоба.

25691692

25691610

Николић амбасадорима поклонио монографију о српској баштини

Председник Србије Томислав Николић поклонио је амбасадорима монографију "Хришћанска баштина на Косову и Метохији – историјска и духовна постојбина српског народа".

"Ова монографија је детаљно сведочанство не само о јединственој уметничкој снази и лепоти средњовековних хришћанских светиња, доприносу српске културе светској, већ и о вековним напорима Србије и Српске православне цркве у стварању и одржавању духовног и културног наслеђа на Косову и Метохији и значаја које оно има, не само за моју земљу и њен народ већ и за читав цивилизовани свет", рекао је Николић.

После познатог Бриселског споразума из априла 2013, и других који су уследили, Србија је извршавала преузете обавезе, рекао је председник.

"Српска страна је од отварања ових преговора указивала да се они никако не могу успешно окончати без коначног договора о положају СПЦ и одговарајућe заштитe свих њених храмова и пратећих објеката", истакао је Николић.

Евидентан је, наводи, драстичан раскорак између декларативног залагања и стварног поступања Приштине по питању заштите српског културног наслеђа на Косову и Метохији.

"Примери из праксе то најбоље потврђују. Од јуна 1999. године, дакле после престанка оружаних сукоба, до данас, 236 цркава, манастира и других објеката у власништву Српске православне цркве, као и културно-историјских споменика били су мете напада. Од њих чак 61 има статус споменика културе, а 18 је од изузетног значаја за државу Србију. Неке од њих су – Црква Богородице Одигитрије из 1315. године, Црква Светог Николе из 1331. године, Црква Светог Спаса из 1348. године, те манастир и испосница св. Петра Коришког са почетка 13. века", указао је председник.

Додаје да су на простору Косова и Метохије уништена 174 верска објекта, 33 културно-историјска споменика, покрадено је више од 10.000 икона, црквено-уметничких и богослужбених предмета.

Уништен је или оштећен 5.261 надгробни споменик на 256 српских православних гробаља, а на више од 50 њих не постоји ниједан читав споменик. Јужно од Ибра није остао читав ниједан споменик из српске историје, а нема ни назива улице са именом личности из српске историје.

Планско затирање доказа о постојању Срба

"На Космету се плански врши затирање материјалних доказа о постојању Срба на овом простору са циљем да се изврши фалсификовање историје и да се створи нов државни, национални и културни идентитет, који подразумева потпуни нестанак свега што цео миленијум сведочи о српском присуству", рекао је Николић додајући да је то планирано затирање споменичких материјалних доказа своју кулминацију достигло мартовским погромом.

У три дана насиља Албанаца над Србима убијено је десеторо Срба, тешко повређено преко 900 људи, протерано преко 4.000 Срба из шест градова и девет села. Срушено је и запаљено 35 цркава и манастира и 935 српских објеката, истакао је председник, истичући да се сво то десило и поред присуства 38.000 војника Кфора и 8.000 полицајаца УН.

25691897

Ивица Дачић, Томислав Николић и Иван Мркић

Извештај Мисије ОЕБС-а на Косову и Метохији из марта 2014. године, позивајући се на податке косовске полиције, наводи да је 2011, 2012. и 2013. године, дошло до пораста броја безбедносних инцидената на локалитетима културне баштине у односу на претходне године. Констатује се да повећан број безбедносних инцидената погађа, пре свега, баштину СПЦ.

Извештај наводи и да је број хапшења и кривичног гоњења, као одговор на безбедносне инциденте од стране косовске полиције и правосуђа низак.

"Зар није довољан аргумент за одбијање пријема самозване Републике Косово у Унеско? Ово је илустрација правог стања. Речју – не постоји политичка воља ни спремност привремених институција на Космету да се починиоци оваквих вандалских аката приведу правди. Овако се шаље јасна порука да ће уништавање свега српског на Космету остати некажњено. Зашто се онда не би наставило и у будућности?", рекао је председник.

Николић је подсетио да је генерални директор Унеска Коићиро Мацура упутио мисију високих стручњака "да процене штету почињену дивљањем Албанаца на Косову и Метохији" и да је оштро осудио нападе на богату културну заоставштину у Покрајини.

"Замислите да се у вашим земљама најдража културна баштина преда у руке некоме ко је није стварао и ко је у безброј наврата покушавао да је сатре! То би било исто као да сте 'вуку дали јагње на чување'", рекао је председник.  

Николић је истакао и да су у среду, 14. октобра, албански вандали каменовали Цркву Успења Пресвете Богородице у Ораховцу, одмах након завршене свете литургије. Вест је, каже, емитована у српским електронским медијима, али је није преузео ниједан светски. "Ако не могу да зауставе своје вандале у јеку кампање коју воде не би ли били примљени у Унеско, шта ли ће бити после?", упитао је Николић.

Николић је обраћање амбасадорима завршио речима да српско наслеђе на Космету не припада ниједном времену и ниједној генерацији, већ "свима и заувек". "Припада човечанству", поручио је председник.

 

EVO ŠTA EVROPA TRAŽI OD SRBIJE: Deset spornih tačaka poglavlja 35

kurir.rs

EVO ŠTA EVROPA TRAŽI OD SRBIJE: Deset spornih tačaka poglavlja 35

Autor: Agencija TANJUG

 

BRISEL, BEOGRAD - Srbija ima brojne primedbe na nacrt platforme o zajedničkoj pregovaračkoj platformi za poglavlje 35, a najvažnije, u koje je Tanjug imao uvid, su sledeće:

 

1) U nacrtu nema standardnog dela koji se odnosi na usklađivanje sadržaja sa zajedničkim pravilima i propisima EU (aquis communitaire), što inače sadrže platforme za sva ostala poglavlja.

2) Govori se o "Napretku u procesu normalizacije odnosa sa Kosovom (umesto sa Prištinom).

3) Zahteva se prestanak finansiranja srpskih struktura, uključujući privremene opštinske organe, čime bi bez posla ostalo oko 5.000 ljudi, a dovelo bi i do narušavanja utoriteta države Srbije na Kosovu i Metohiji.

4) Uspostavljanje kosovskog pravnog poretka na severu Kosova, bez preciziranja da je to izvodljivo tek nakon formiranja Zajednice srpskih opština (ZSO).

5) Podnošenje kvartalnih izveštaja Ministarstvu unutrašnjih poslova Kosova i Ministarstvu pravde Kosova o isplatama penzija penzionisanim pripadnicima MUP-a i radnika u pravosuđu, što izlazi iz okvira Briselskog sporazuma i za šta u srpskom zakonodavstvu nema osnova.

6) Donošenje posebnog zakona o sedištima i teritorijalnoj jurisdikciji sudova i tužilaštva u Srbiji, što bi bilo suprotno Ustavu i postojećim zakonima.

7) Prihvatanje kosovskih pečata i zaglavlja u službenoj korespondenciji, što je problematično zbog termina "Republika Kosovo" na tim obeležjima.

8) Rešavanje problema upravljanja nad hidrocentralom Gazivode, bez naglašavanja da se o tome prethodno mora postići saglasnost obe strane.

9) Omogućavanje džavljanima trećih država prelazak sa Kosova u Srbiju, što je neprihvatljivo zbog termina "treća država", čime se implicira da je KiM država.

10) Primedbe srpske strane na prethodni Nacrt izveštaja o skriningu za poglavlje 35 nisu ozbiljno razmatrane niti uvažene.

 

Tih deset tačaka Srbija vidi kao stvaranje prostora za indirektno priznavanje Kosova, nezavisno od dijaloga Beograda i Prištine.

Posle oštrih reakcija iz Beograda, u Briselu tvrde da u platformi nema ničega što izlazi iz okvira briselskog dijaloga. Diplomata iz članice EU, koji je ipak žželeo da ostane anoniman kaže da tokom diskusije o platformi, koja je na ambasadorskom nivou održana prošle nedelje, nije bilo ničeg što bi odudaralo od stavova koji su se i ranije čuli u Savetu. "Bila je to neformalna diskusija, prva od mnogih koje će uslediti", rekao je taj diplomata za Tanjug.

Tanjugov izvor kaže da je na pomenutom sastanku Nemačka predložila da se u platformu uključi stavka u kojoj se naglašva da od napretka u poglavlju 35 treba da zavisi napredak u ukupnom procesu evropskih integracija Srbije, sa čim su se složile Velika Britanija i Hrvatska.

"To nije ništa novo, jer je već objavljeno u zaključcima Evropskog saveta od 16. decembra 2014.", naveo je on i dodao da su se tokom diskusije čuli i stavovi da je, upravo s obzirom na to da je reč o ranije usvojenom tekstu, nepotrebno ugrađivati ga u zajedničku platformu .

 

"U konacan tekst rezolucije ući će samo ono što prihvate sve zemlje članice, a mnoge smatraju da mišljenje Srbije, kao zainteresovane stranke, takođe treba uzeti u obzir", kaže ovaj diplomata.

 

U Evropskom savetu su iznenađeni žestokim reakcijama Srbije na nacrt platforme.

 

Funkcioner Saveta koji je takođe tražio da ostanje anoniman kaže da ni formulacija o tome da se proces normalizacije vodi između Srbije i Kosova (umesto između Beograda i Prištine, na čemu insistira Srbija) nije nova u zvaničnim dokumentima Saveta. "Ako pogledate bilo koje zaključke Evropskog Saveta o Srbiji u poslednje dve godine, naći ćete da se tamo govori o procesu normalizacije između Srbije i Kosova, koje je redovno označeno zvezdicom kao što je dogovoreno", rekao je on.

Pratite KURIR na VIBERU: http://chats.viber.com/kurir

 

KAKO ZAŠTITI VODU

 

KAKO ZAŠTITI VODU   Više ljudi na našoj planeti umire od bolesti izazvanih prljavom vodom nego što umiru od svih ratova i nasilja širom sveta zajedno. U Srbiji je sve manje i manje zdrave izvorske vode. Stručnjaci smatraju da je glavni razlog nekontrolisana seča šuma, a da se spas nalazi u planskom pošumljavanju, površinskim akumulacijama, malim branama i zaštiti izvorišta reka   Autor: Miloš Zdravković   Ne postoji prirodni resurs na Zemlji kao što je voda. Osnovna komponenta svakog živog bića - voda je nešto bez čega nema života na našoj planeti. Zbog toga je potrebno i na lokalnom i na globalnom nivou imati strategiju kako sačuvati ovaj ograničeni, deficitarni resurs. Kao posledica globalnog zagrevanja, opšte suše i sve zagađenijih vodenih sistema, nasuprot rastućoj globalnoj populaciji, dostupnost čiste pijaće vode predstavljaće prvorazredni izazov u godinama koje dolaze. Po američkom „Stratforu",  do 2015. predviđen je porast od 17% u globalnoj tražnji vode samo za povećanje poljoprivredne proizvodnje…   Čitajte više...     Odjavite se - Izmenite svoju pretplatu VREME JE! - www.vremeje.rs

--

ВИЛИ ВИМЕР: ПУТИН ANTE PORTAS

standard.rs

 

ПУТИН ANTE PORTAS

 

• уторак, 06 октобар 2015 15:35

ВИЛИ ВИМЕР

 

Москва нам даје наду, коју више не можемо очекивати од Вашингтона

Заиста, брзо је ишчилео утисак супер-састанака на врху у Уједињеним нацијама у Њујорку. То није ни чудо када нам се сваке вечери на екранима емитују „ексцеси културе добродошлице". У таквим околностома сасвим је могуће да нам се одређене слике не урезују у сећање мада то заслужују. А било је таквих слика у Њујорку и било би нам боље да смо их запамтили. То су слике руског председника Путина, које су утолико јасније што се амерички председник више појављивао на екранима. Разлика између њих двојице није могла бити видљивија, тако да чак ни немачка све диригованија штампа није моглa да сакрије колико покуњено је наступао председник Обама. Његов руски колега био је сушта супротност. Путину је, сва је прилика, пријало то што је га је Г8 у свом нападу избацила кроз врата. Слике у данашњем медијском околишу још увек више говоре од хиљаду речи. Путин је изгледа добро искористио слободно време од америчког туторства. Био је опуштен и није имао ништа против да таква слика оде у читав свет.

РУСИЈА ПОНОВО НА ПОЗОРНИЦИ
Више је него јасно да контра западном понашању према Русији после западног пуча у Украјини није ни могла да испадне другачије. Нарочито не онда кад се узме у обзир улога руског председника на конференцији о Украјини у Паризу, одржаној само неколико дана после супер-сусрета на врху у Њујорку. Очигледно су карте након састанка Г7 у Баварској поново промешане. Г7/8 била је, поред НАТО, највидљивија у функцији тегљача у интересу САД као „једине преостале суперсиле" и „незаобилазне нације". Избацивањем Руске Федерације Запад је сам окончао овaj противприродни бал утвара. Свет је отад постао видно другачији.

РУСИЈA СИЛА МЕЂУНАРОДНОГ ПРАВА
Ма колико било тужaн повод, треба рећи да су убилачки напади америчких бомбардера на болницу у северноавганистанском граду Кундузу, која је уживала међународну заштиту, били сасвим излишни. Довољно добро знамо – а и скоро две деценије то је стварност светске политике – да су у нашем окружењу САД оне које стоје иза убијања. Оне су сила гарант глобалне несреће. Чути говор америчког председника пред УН о Асадовим неделима изазвао је скоро буру негодовања. Аршин који је применио том приликом морао је због егзекуција дроновима да примени и на самог себе. Не би такође било наодмет да се позабавио својим претходницима не би ли снабдео Међународни кривични суд у Хагу будућим пословима. Стални вашингтонски позиви савезној канцеларки због миграција буде утисак да се у Берлину далеко више уважавају упутства из Вашингтона него брига о сопственој земљи, где је влада проузроковала стање безакоња.

ДЕФИНИСАНА ПОЛИТИКА РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ
Можемо ствари да окрећемо и обрћемо како год хоћемо, али оне стоје овако: од недовољно јасних резултата истраге под холандским вођством о егзекуције путника у авиону у ваздушном простору Украјине до акција руских војних снага у Сирији, Москва се придржава правила која су успоствљена после једног злочиначког рата у Европи и свету да би се спречио нови рат. Када ово, као посматрач догађаја, неко из Европе пореди са оним што види у Вашингтону, згрозиће се. У земљи која се чврсто држи само још застрашујућег потенцијала своје оружане силе, зависећи једино од њега, републикански председнички кандидати се труде да нам најаве Трећи светски рат. Кад погледамо њихов избор речи, доћи ћемо до тога да је некад поносна и одговорна Америка на издисају. Ако реч буду имали Бушови васпитачи Чејни и Мекејн, перспектива Вашингтона гласиће: убијање и егзекуције. Утеху не пружају ни њихови демократски противници. Све је и почело пре 16 година са Билом и Медлин. Додуше, пре њих смо имали Кисинџеров глобални покушај да се међународно право не само укине у оној форми у којој је прихваћено већ да се замени новим, које би било у америчком интересу.

ШТА НАМ ГОВОРИ СВЕ О НЕМАЧКОЈ
Итекако има смисла да, неколико дана после прославе јубилеја уједињења Немачке, подсетимо на улогу међународног права као носећег стуба поновног уједињења. Од Хелсиншке конференције 1975, све до Париске повеље из новембра 1990. године, мађународни правни оквир био је тај који нам је то омогућио. Имали смо разлога да се поносимо многим стварима. Ту убрајамо и „крунски драгуљ" немачког Министарства спољних послова – Одељење за међународно право. У сарадњи са аустријским експертима за међународно право, Бон је показао шта има и имао је успеха. Данас вероватно нико не зна да ово Одељење више не постоји, што је илустрација стања у целој земљи. Овде је у међувремену завладало скоро царистичко схватање права. Попут невоље библијских размера, нашу земљу погодио је талас миграција, који се руга нашем уставу. Јер тамо где нема граница нема ни државе. Баварска је требало да се нађе пред сломом не би ли уследила некаква акција државе која би уоште могла да оправда појам државе. А било је времена када смо били поносни на своју „правну државу". Вероватно смо сви преспавали процес замене нашег правног система „заносима културе добродошлице". Ово ће нас докрајчити на плану унутрашње политике, а спољно-политички остаћемо без државног разума.

КАКО ОДРЖАТИ КОРАК СА МОСКВОМ
Москва сa својом политиком стоји на политичкој бини света, на којој се поново појављује чежња за предвидивошћу догађаја. Вашингтон је симбол разарања света који познајемо и девизе „несрећа за све!" Москва нам даје наду, коју више не можемо да очекујемо од Вашингтона. Ако не желимо да се нађемо међу зупчаницима, морамо се, хтели не хтели, прилагодити овом антагонизму сензацоналих форми. На плану унутрашње политике морамо поново да схватимо шта значи демократска правна држава и да се удаљимо од суштине личних уредби савезне канцеларке, која је још увек на свом положају. На плану спољне политике нема другог пута до да постанемо поново способни да испуњавамо норме међународног права и да своју политику одвагамо и прилагодимо новим околностима. У овом тренутку код нас влада хаос и на плану унутрашње и спољне политике. Због тога немамо шта ни да понудимо наспрам руске политике. Ми смо у прошлости били ти који су могли да се похвале културом права. Москва, за разлику од нас, није преспавала изазове времена.

Превод са немачког БРАНКА ЈОВАНОВИЋ

Београдски форум за свет равноправних