KAKO SU U LIBIJI TERALI DRAKULU, A ISTERALI FRANKENŠTAJNA

DEJAN LUKIĆ: KAKO SU U LIBIJI TERALI DRAKULU, A ISTERALI FRANKENŠTAJNA

utorak, 25 oktobar 2011 10:55

Evo im današnje frankenštajnove Srbije sa kvislinzima u vrhu i narodnim kuhinjama na dnu, za primer i opomenu Libijski oktobar

Dođe, eto, i u Libiju Peti oktobar. Istina, sa dvadesetak dana zakašnjenja, ali na isto će im - bojim se - izaći. I jedan i drugi Oktobar stigli su na krilima bum-bum demokratije, stranih para i "domaće radinosti". I jednom i drugom Oktobru prethodila je "artiljerijska" priprema dum-dum humanizma.

U Srbiji, prvo je bio bum-bum Milosrdni anđeo i degradirani uranijum sa neba, a potom Peta kolona "otporaša" na zemlji. U Libiji, njihov Peti Oktobar stigao je 21. oktobra, posle 6.900 ispaljenih projektila odozgo i sa "otporašima" iz Privremenog nacionalnog saveta dole. U tom Savetu - gle čuda - svi govore engleski, a pola ih je stiglo iz Amerike i Britanije.

Da se razumemo: veliki broj Libijaca pleše sada ples oko Gadafijevog leša, siti autokratije duge četiri decenije - ali, bojim se da im neće trebati - kao Srbima - punih deset godina pa da i njihov Velja prokune dan kada se popeo na traktor.

Istina, Libijci su, potpomognuti bum-bum fašistima sa neba i dum-dum instrukcijama iz Imperije, završili glavni posao već prvog dana svog Oktobra. Oni nisu otezali da svog Miloševića otprave "demo(n)kratski" u Hag na vešala američke pravde; oni su to vladavinom prava, kalibra 6,9 mm. I pravo u slepoočnicu.

A, zato što su već prvog sata, u prvom danu bum-bum demokratije počinjeni ratni zločin, zločin protiv humanosti i zločin protiv običaja rata - sve to sa 6,9 mm, sa kratkog odstojanja i u glavu nenaoružanog civila, pa makar bio i Kaligula - nikome neće da bude ništa. Imperija je ovo, brajko!

I nikome, takođe, ništa neće da bude što je vrhovni "Otporaš" u Nacionalnom savetu izašao pred mikrofon i nije trepnuo dok je izgovarao megalaž da je njihov Milošević izginuo u unakrsnoj vatri koje nigde nije ni bilo. I gde će baš da izgine u unakrsnoj vatri koje nije bilo, baš sa metar odstojanja, baš revolverskim metkom i baš pravo u slepoočnicu!

Hoće li sada "Otporaš", Mahmud Džibril pred Međunarodni krivični sud zato što laže i što hoće da sakrije pucanj u Ženevsku konvenciju, sa 6,9 mm i kratkog odstojanja, a po famoznoj komandnoj odgovornosti? Neće. Imperija je ovo, brajko moj.

Ali, budimo realni. Ima dosta ljudi u Libiji koji, evo, plešu na Gadafijevom grobu. To nam nešto govori. Gadafi je već dugo živeo u balonu naduvanom iluzijom neprolazne moći. Porodični nepotizam bio je dojadio i Bogu i ljudima u Libiji. Ali, ma kakav da je Gadafijev kraj i ma koliko mu smrt bila "reljefna", to nije glavni naslov libijskog Oktobra. Naslov priče je takozvano Arapsko proleće koje Petlić u Jeliseju, Bolesnik nekadašnje imperije u Vajdhohu i Opsenar sa lažnim Nobelom u Vašingtonu, hoće da kidnapuju i pripitome u momentu kada im se mnoge stvari izmiču.

Libijski, pak, "otporaši" isključivo ujedinjeni u mržnji prema pokojniku, već su razjedinjeni u trci za kolačem vlasti. I ne znaju šta bi sa "pobedom", kakvu će Libiju da prave i šta će im bum-bum demokrati dozvoliti. U Nacionalnom savetu "spomeničari", na jednoj strani i oni koji su "četrdeset treće krenuli u partizane", na drugoj strani, već se hvataju za vratove. "Prvoborci", "Berberi" iz Zintana na zapadu zemlje traže, na primer, tri ministarstva mada ih je samo 50.000. Tripoli u kome ljuti džihadista, Belhadž drži komandu, hoće najveći komad. Bengazijanci sa istoka, odakle je krenuo ustanak, neće ni da čuju...

"Pobeda" izvojevana u režiji bum-bum demokratije i dum-dum vladavine prava, a sa barelom nafte u igri, nije vesela muzika za ples. Terali su Drakulu, a isteraće Frankenštajna. Evo im današnje frankenštajnove Srbije, sa kvislinzima u vrhu i narodnim kuhinjama na dnu, za primer i opomenu.

Izvor Vesti, 24. 10. 2011.