Voja Žanetić: Praznična akcija!

GDE SMO ONO STALI? Praznična akcija!

Voja Žanetić30. decembar 2011. 17:24 | Komentara: 0

 

 

PRAZNICI nam stižu, zalihe se nisu prodale, te je poslednje vreme da se organizuju novogodišnje i božićne rasprodaje svega što se da i može rasprodati. Već sada, uz minimalan napor čitanja narednih redova, možete saznati sve o najpovoljnijim akcijama koje će biti u ponudi, te se odlučiti za svoju omiljenu kupovinu, koja će vam doneti velike uštede, željenu ponudu po povoljnim cenama i pristupačnost u svakom pogledu. Šoping samo što nije počeo, pripremite se na vreme!

Povoljno: administrativna linija po ceni međudržavne granice!

Za sve one koji su hteli da dožive prelaz administrativne linije uz plaćanje sigurno saobraćajnih, ali još sigurnije međudržavnih dažbina, naša praznična akcija taj fantastični doživljaj omogućava! Ovaj neverovatni popust već sada možete potražiti od integrisanih upravljača, na prelazima između onih teritorija Srbije na koje se odnosi ili ne odnosi Rezolucija 1244 Ujedinjenih nacija. Akcija traje do pozitivne odluke o statusu kandidata, može se naći u svim radnjama trgovačkog lanca "I Evropa i Kosovo!" Neće je biti u medijima, zbog prevelikog interesovanja i još koječega.

Članstvo u Upravnom odboru - samo uz partijsku knjižicu!

Ovaj dugogodišnji popust na članstvo u upravnim odborima ponovo je aktuelan: pokažite svoju partijsku knjižicu i upravljajte, uz neskromnu nadoknadu, javnim preduzećem po slobodnom izboru. Recite zbogom svakoj stručnosti ili kompetenciji, za neverovatnih nekoliko grama hartije osećaj upravljanja novcem i sudbinama ljudi može biti vaš. Pozovite partijski kol centar, porazgovarajte sa kadrovskim operaterom i već koliko sutra možete izbeći pripadnost nezaposlenima i učestvovati u izrežiranom bankrotu pred privatizaciju, prenaduvanim troškovima ili bogatim donacijama u sopstvenoj režiji. Prijavite se za akciju pre izbora, jer posle će možda biti kasno! A ako mesta u UO nema, uzimajte bilo koji posao, i za to sad služi Vaša partijska knjižica!

Prolećna akcija: Skoro besplatna zamena Ustava!

Ova gotovo đurđevdanska akcija organizuje se već od prvog dana posle redovnih parlamentarnih izbora, a na zahtev mnogobrojnih novog Ustava željnih naručilaca. Po pristupačnoj ceni sastavljanja nove Vlade, odnosno za samo dvotrećinsku većinu u novom sazivu parlamenta, novi Ustav može biti delo i Vaših ruku! Od uvoznih komponenti, brižljivo očišćen od preambula, fino pojačane autonomije i smanjene decentralizacije, ovaj poslednji hit američke i evropske tehnologije mamiće uzdahe vlasnicima Ustava u drugim zemljama, koje još uvek ne mogu ili ne žele da sebi priušte luksuz ove promene. Akcija počinje da se spinuje uskoro, potražite svoje uputstvo za zamenu Ustava u najbližoj ambasadi!

Svetska promocija: Evro, za samo jedan dolar!

U promotivnoj ponudi biće i uvoznih akcija. Fantastičan grčko-špansko-italijansko-portugalsko-itd. popust na evro, koji će se možda moći dobiti za samo jedan dolar! Očekuju se i dodatne povoljnosti: za svaki kupljeni evro dobijaće se pride i zlatnik, švajcarski franak ili nova nemačka marka, koja se sigurno negde štampa, samo Angela Merkel o tome nije obavestila svoje EU kolege i partnere. Nije stigla, bavila se Kosovom, koje je sada najpreča evropska briga. Bilo kako bilo, čuvajte svoje dolare, pa čak možda i dinare, popust samo što nije počeo!

Turizam: Put za Cenzus, već od 5%!

Svim ljubiteljima koalicionog potencijala malih partija toplo preporučujemo promotivnu ponudu Republičke izborne komisije, koja daje mesta u parlamentu po ceni već od superpovoljnih 5% od ukupno izašlih na birališta. Za ovaj minimalan broj glasača i do četiri sledeće godine možete uživati u blagodetima prelaska Cenzusa: pristojne dnevnice, prijatni a jeftini zalogaji u skupštinskom restoranu, te beskrajne mogućnosti da nastupate u TV prenosima za vreme turskih serija na drugim kanalima! Oni koji žele malo i da rizikuju, pa se na vreme, stupanjem u predizbornu koaliciju, opredele za ovaj hiperpovoljni aranžman - dobijaju gratis položaj ministra od pobedničke partije na izborima! Ne čekajte, krenite ka Cenzusu!

Uskoro: totalna rasprodaja svega!

Nacionalne novinske institucije, preostala javna preduzeća (posebno ona profitabilna ili sa garantovanim monopolom za kupca), sportska društva i fudbalski klubovi, neprodato građevinsko i poljoprivredno zemljište, rudna bogatstva, parkovi i igrališta, te svašta još nešto što može poslužiti popunjavanju budžeta države u konstantnom deficitu i neprolaznoj recesiji - sve to će biti na novoj akciji, ako zakasnite na ovu sadašnju! Posebno će zanimljiva biti prodaja glasa u glavnim odborima stranaka koje ne uđu u vlast, gde će se budzašto moći kupiti stari kadar da podrži novog vođu, još lepšeg ili još domaćinskijeg ili još pametnijeg no što je bio ovaj do sada. I tako do nove sezonske akcije i rasprodaje.

Koja, zapravo, nikada da prestane, evo već dvadeset godina.

Pismo Deda Mrazu

IZ DIPLOMATSKOG UGLA

 

Pismo Deda Mrazu

 

Dragi Deda Mraze, „Deda Mraze / ne skreći sa staze / ne oklevaj i ne dremaj, / već poklone spremaj!". Molimo te da nam ne donosiš više samo šarene laže, već da nam ispuniš želje iz ovog pisma.
Dakle, želimo, u novoj godini, vlast koja će da nam ponudi stvarnost, a ne utopiju. U blatu smo do koljena, pa je potrebna vlast kojoj nije glavni naum da nas ubijedi da bismo se bez nje zaglibili još više, odnosno da mi ne vidimo to što vidimo, već da treba da vidimo to što vlast govori da se vidi.
Želimo da vlast okupi pametne ljude za našu dobrobit, a ova današnja to ne može, jer oni koji oskudijevaju u pameti neće pametne ljude oko sebe.
Želimo da ne živimo za njihovo bolje sjutra. Hoćemo da doživimo naše bolje danas! Bolji život je moguć odmah ako je suditi po našim glavešinama koji već danas žive više nego bolje.
Želimo da nas vode pošteni. Prevejane lažovčine i lopine, što nas više od decenije vuku za nos, moraju da odu. Ali, nije dovoljno biti samo pošten da bi se vodila država. Mora se i znati. Ovi na vlasti dokazali su da ne umiju, štaviše da imaju rđave namjere.
Želimo da dođu oni koji vole više i zadnjeg klošara u Crnoj Gori i Srbiji, no strane lakeje. Oni što ne savijaju kičmu, već samo pružaju ruku. Oni što će slijediti misao Meše Selimovića: „Boj se ovna, boj se govna, a kada ću živjeti?"
Želimo da nas poštediš licemjerja jednog stranog ambasadora kada priča da se građani u Crnoj Gori moraju zaštititi od kriminala, iako baš zemlja tog ambasadora podržava kriminalce, švercere, teroriste i zlikovce u svijetu i na Balkanu, kao i sve one koji rade za zemlju tog ambasadora, a protiv naše zemlje.
Želimo da jedan bivši (u svakom pogledu bivši i neka tako bude, amin!) američki predsjednik nikada ne sazna da je bio u Crnoj Gori, već da i dalje misli da je to bila Makedonija, jer je najbolje da zlotvori ni ne znaju za nas.
Želimo da nam ne donosiš NATO igračke, jer one eksplodiraju čim ih dijete uzme u ruke, kao one u Nišu. Ni NATO lizalice zašećerene osiromašenim uranijumom. Ako, baš moraš, daj ih ovim NATO lobistima. Bolje nisu ni zaslužili. Želimo da se s grižom sjete anđelčića iz Murinja dok oni kruže oko nas u novogodišnjoj noći, a njihove zlotvore da Lucifer prizove sebi u najdublji led pakla. I da se Amnesti internešenel pobrine, prije svega, za svoje zločince a ne da bljutavo lamentira nad Montenegrom i još dijeli lekcije pametnijima i poštenijima od sebe. Da nauči ono biblijsko: „A zašto vidiš trun koji je u oku brata tvojega, a brvno koje je u tvojemu oku ne osjećaš?" (Luka, 6.41).
Želimo, Božić Bato – moramo tebe sada zamoliti, jer nam u ovoj želji Deda Mraz nije baš pouzdan – da Crna Gora i Srbija nikada ne uđu u trulu Evropsku uniju, tu tamnicu naroda, koja se zlo ponijela prema nama, pošto je to je jedini način da dvije sestre krenu, čim se otresemo ovih vaški na vlasti, ka ljepšoj budućnosti, jer bolji je komad proje na slobodi, nego torta na evropejskoj robiji.
Želimo da oni što ne znaju što ih je srpski predsjednik pozvao, ne vrijeđaju njega, jer su ga zvali kada je trebalo podržati privatnu državu za secesionističke lidere „tranzita cigareta". A ovima što su mu pred ovu Novu godinu išli na noge, želimo da se dozovu sebi i ne pokazuju da ne znaju s kim imaju posla, jer ako ni to ne znaju, onda je jasno da bi još manje znali da vode državu.
Dragi Deda Mraze, želimo i tebi da opet budeš ono što si nekada bio. Da budeš naš Božić Bata, a ne Diznijeva i koka-kolina šarena laža. Da bi ti nama ispunio želje, moraš i ti biti drugačiji od ovih na vlasti koji obećavaju više od tebe, pred svake izbore, a potom im ni nos ne pocrveni, bar koliko onaj tvoj.
Deda Mraze, ne skreći sa staze...

(Autor je nekadašnji
generalni konzul SRJ u Bariju)

PIŠE> DRAGAN MRAOVIĆ

http://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Povodi&datum=2011-12-29&clanak=313600

Feridž: Srbi ne radujete se, EU je bankrotirala

Feridž: Srbi ne radujete se, EU je bankrotirala

FoNet | 27. decembar 2011. 17:14 | Komentara: 9

Poslanik Britanske nezavisne partije u Evropskom parlamentu, smatra da Srbija ne bi trebalo da se raduje dobijanju u martu kandidature za članstvo u EU, za koju misli da je "bankrotirala"

BEOGRAD - Poslanik Britanske nezavisne partije u Evropskom parlamentu Najdžel Feridž, evroskeptik i jedan od najoštrijih kritičara Evropske unije (EU), smatra da Srbija ne bi trebalo da se raduje dobijanju u martu kandidature za članstvo u EU, za koju misli da je "bankrotirala".

U autorskom tekstu za novogodišnji broj nedeljnika Svedok, Feridž ukazuje da EU "elita odbija da pogleda u jaz koji je stvorila svojom apsurdnom ekstravagancijom i ideološki ustrojenim ekonomskim i monetarnim politikama".

Ona pokušava da zgrabi nove države i apsorbuje ih, u nadi da bi time sprečila svoj pad, napominje Feridž.

Osim ukoliko se Unija prva ne raspadne, pridruživanje Srbije se približava, napisao je Feridž, koji smatra da bi Srbi trebalo da "drhte pred takvom perspektivom".

Ulaskom u EU hiljade evropskih regulativa postaće obavezujuće, što će, prema mišljenju Feridža, dovesti do toga da tržište u potpunosti preuzmu evorpske kompanije.

"Najgore od svega je da će mogućnost da se nešto od ovoga promeni demokratskim putem biti trajno uklonjena. Političari koje Srbi budu izabrali neće moći da odlučuju drugačije, ako se EU sa time ne slaže", ocenio je Feridž.

Srbijom će se vladati iz Brisela i za korist Brisela, zaključio je Feridž.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.289.html:359558-Feridz-Srbi-ne-radujete-se-EU-je-bankrotirala

Др Марко Јакшић о тренутној ситуацији на КиМ

Др Марко Јакшић о тренутној
ситуацији на КиМ

26 12 2011

 

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=mjpmcBz94-0#!

Mount Athos

 

Mount Athos

December 25, 2011 4:02 PM

Bob Simon steps back in time when he gets rare access to monks in ancient monasteries on a remote Greek peninsula who have lived a Spartan life of prayer in a tradition virtually unchanged for a thousand years.

VIDEO

 

http://www.cbsnews.com/video/watch/?id=7392864n&tag=contentMain;contentAux

 

Беседа Марка Јакшића у Љуљацима

Обраћање Марка Јакшића у трпезарији манастира Љуљаци, на Светог Николаја Мирликијског, крсна слава Епископа рашко-призренског и косовско-метохијског у егзилу г.Артемија.

 

 

 

http://youtu.be/bfs_hc67Odg

Југославија је разбијена

РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: БРАНКО МАМУЛА, адмирал флоте у пензији

Југославија је разбијена

Први део ексклузивног интервјуа с једним од последњих живих највиших војних руководилаца бивше СФРЈ

Двадесет година после распада или разбијања СФРЈ још постоје дилеме да ли је све морало да се догоди баш тако крваво и несрећно. Да ли су народи некадашње Југославије могли да се разиђу релативно пристојно, без разарања, да ли је морало да дође до ратова, да би сада, после свега, ти исти народи опет морали да траже путеве неке нове сарадње? Је ли Југославија, заправо, била парадигма века на овим просторима?

Адмирал флоте у пензији Бранко Мамула један је од последњих живих највиших војних руководилаца бивше СФРЈ, сведок релевантних догађаја у политичком и војном врху земље, човек који зна шта се све догађало у предвечерје распада некадашње заједничке државе.

Адмирал Мамула био је начелник Генералштаба оружаних снага СФРЈ и савезни секретар за народну одбрану, односно министар одбране, a на тој функцији је пензионисан 1988. године. У тренутку када је отишао у пензију ЈНА је имала под оружјем 336.000 војника, подофицира и официра. Данас живи у Тивту и има 90 година.

Адмирале, како данас гледате на трагедију Југославије, да ли смо се могли другачије разићи?

Југославија се није распала, она је разбијена. Ватре су потпаљене у кући, а ватрогасци су, уместо да помогну да се пожар угаси, срушили кућу до краја. Ми из ЈНА хтели смо да се Југославија сачува и реформише у мирним условима, јер смо процењивали да све друго води у рат, али ми нисмо имали власт у СФРЈ. Власт је била у републикама, а на нивоу савезне државе власт, ако је и постојала, била је у рукама двају председништава: државе и партије, заправо партије пре свега. Зато је и највећа одговорност за све оно трагично што је проистекло из разбијања Југославије на онима који су држали власт.

Колика је одговорност врха ЈНА за трагичне последице разбијања државе?

Војно руководство ЈНА сноси одговорност што није извршило државни удар, што је дозволило да националистичке вође и сепаратистичко понашање двеју западних република гурну ЈНА у руке српског национализма, који је ЈНА бескрупулозно искористио у међунационалном рату и на крају одбацио.

Ваша лична одговорност за све то?

Има ствари које сам морао да урадим, а нисам урадио, веровао сам да се ретроградне снаге из најтамније прошлости наших народа, са својим националистичким ратним заставама, могу и морају зауставити и није било разлога да ЈНА то не учини. Верујем да би у томе, да је то учињено на време, Армија имала и подршку већине свих југословенских народа. И да би крајњи исход био неупоредиво бољи од оног што су грађани Југославије после доживели. Мени и мојој генерацији остаје да понесемо одговорност за све оно што се могло, а није урадило да не дође до најтрагичнијег исхода. ЈНА је морала да преузме одговорност када су институције државе затајиле.

Били сте на последњем састанку врха ЈНА с Титом, 22. децембра 1979, у Карађорђеву. Шта је тада речено?

На Дан ЈНА Тито се лоше осећао, све се свело на пригодан поздрав генерала Љубичића и заједнички ручак, али дан раније, на седници Савета народне одбране, на којој су били први људи федерације, република и покрајина, ЈНА и ТО, наравно и маршал, као начелник Генералштаба поднео сам реферат о стању у оружаним снагама. Стање у друштву оценио сам као негативно, изнео сам то као упозорење на последице, у опрезном контексту шта се све може догодити у временима после Тита. Наравно, то сам врло фино формулисао, али Тито је све пажљиво саслушао. Било нам је важно да он о томе заузме став. Углавном, моје оцене нико одмах није коментарисао, јер је председник СИВ-а Веселин Ђурановић непредвиђено иступио одмах после мог реферата, затраживши девалвацију динара и ново задуживање земље код ММФ-а. Тито је одбио и једно и друго, Ђурановић је понудио оставку, Тито се наљутио и завршио састанак. Ситуација је била непријатна, последња прилика да пред свима и маршалом дискутујемо о томе куда иде земља. То је прошло, јер Тито је одмах затим отишао у Клинички центар у Љубљани. Но, Тито је у сваком сусрету с нама из ЈНА увек наглашавао да се СФРЈ мора очувати и одбранити.

Посетили сте затим Тита у време његовог лечења?

Да, видело се да пролази свој крижни пут. У једном тренутку се нашалио: „Како би изгледало да ја као врховни командант изађем пред Светог Петра на једној нози и рапортирам да сам коначно стигао". Она позната његова црна кожна торба стајала је уз узглавље, у торби је био и пиштољ. Адмирал Костић, његов ађутант, покушао је ту торбу у време болести да склони, али Тито то није дозволио.

У то време на нашим границама Совјети су гомилали трупе.

Да, имали смо искуство са 1968. годином када су Совјети интервенисали у Чехословачкој, а нама је требало превише времена да се мобилишемо за евентуалну одбрану од совјетске инвазије, просто нисмо тада били тренутно спремни. У време Титове болести чак седам совјетских дивизија било је у Мађарској и ми смо се тада, поучени искуством из 1968, спремили за озбиљну одбрану. Негде у јесен 1980. био нам је у посети начелник Генералштаба Мађарске генерал Иштван Олах. Разговарали смо и о догађајима од пре неколико месеци. Рекао ми је да није било немогуће да нас снаге Варшавског уговора тада нападну из Мађарске, при чему би мађарска армија извршавала своје обавезе што ни он, нити мађарско руководство не би могли да зауставе. Али ме је уверавао да би он, Иштван Олах, нашао начина да ме на време обавести о свему. Он је био сјајан човек и официр, нисам о том разговору ширио даље, јер смо већ били избушени као решето и нисам хтео да упропастим искреног пријатеља.

Како то мислите избушени као решето?

У јулу 1976. Тито ме је позвао у Ужичку. Тражио је да му предложим новог ађутанта, предложио сам му адмирала Виловића, прихватио је. Онда ме је изненада упитао: „Реците, Мамула, има ли издаје у врху Армије?" Добро сам запамтио сваку његову реч. И био сам изненађен. Као на филмској траци превртео сам у мислима све догађаје у Армији који би могли бити разлог да се Тито забрине. Маршал је осетио да се мучим, прошетао је по кабинету и онда сео за радни сто. Покушао сам да поновим неке оцене које су генерали Љубичић и Шарац изнели државном врху у марту те године. Тито ме је прекинуо питањем: „У врху Армије?" Рекао сам да не верујем да би неко из врха Војске могао да почини издају. Није био задовољан одговором и затражио је да о томе никоме не причам. Случај генерала Ђоке Јованића још није избио, али ни њему се ничим није могло доказати да је спремао војни удар, а посебно не да је у све то била уплетена и Јованка Броз. Све што је Јованић урадио била је консултација највиших генерала у ССНО-у и ГШ о могућем кандидату за министра одбране, будући да је Љубичић завршавао свој трећи мандат. Генерал Стане Поточар је био уверен да се ради о подвали Јованићу и Јованки Броз, док је Јованић мислио да му је „сместио" његов земљак генерал Дане Ћуић, што није истина. Питао сам се зашто маршал не тражи одговоре од генерала Љубичића и начелника војне безбедности генерала Бране Јоксовића. Чињеница да је маршал на предлог Бакарића прихватио четврти мандат генерала Љубичића и да ће овај, после Доланца, постати човек број два у Југославији, није доводила у питање Титово поверење у Љубичића.

Од када почињу ваши неспоразуми с генералом Љубичићем?

Неколико месеци после маршалове смрти, једног јутра, затекао сам на столу информацију да је републички штаб ТО Словеније известио руководство Словеније, а оно Председништво СФРЈ, да је током ноћи примљено наређење Генералштаба о подизању приправности ЈНА и ТО чија садржина наређења узнемирава, а прави циљ је сумњив. Ништа нисам знао о томе, позвао сам генерала Милана Бјелогрлића, начелника Оперативне управе. Он ме је известио да је током ноћи послао наређење свим командама армија и штабовима ТО. Наређење је Љубичић сам саставио и рекао му да никога о томе не обавештава. Тај „нико" био сам, наравно, ја као начелник Генералштаба.
Иначе, наређење је било конфузно, срочено чудно и верујем да га нико у командама и штабовима и није схватио јер из њега није произлазило ништа посебно. Но, чињеница је да је словеначко руководство реаговало и то је био више индикатор осећања и очекивања у Љубљани него Љубичићева намера.
Мало сам укорио Бјелогрлића, скренувши му пажњу да се нешто слично више не понови, без обзира на то ко од њега то затражи. Љубичић је стигао у канцеларију нешто касније и није знао да су из Словеније већ реаговали. Известио сам га и предложио му да објасни Председништву СФРЈ шта је хтео с тим наређењем. Уједно сам га замолио да нас убудуће не доводи у неугодну ситуацију несувислим наређењима без правог циља. Рекао сам му да се са мном може сарађивати или разићи, трећег избора нема. Не знам како је све то касније објаснио Председништву СФРЈ, али се прашина слегла.

Шта је хтео генерал Љубичић тим наређењем?

Не верујем да је планирао некакав војни удар, није он имао личне предиспозиције за тако нешто. Иако су касније кружиле приче, када је Љубичић већ отишао из ЈНА, да је нешто намеравао, али се није усудио. Наиме, остала је мистерија око изградње и опреме куће на војној економији у Сурчину. Урађена је као сужено командно место, имала је одличан систем везе, штапску опрему, противатомско склониште, собе за одмор и спавање, кухињу и велике залихе хране. Кућа је довршена 1976. а да о њој ништа нису знали војни грађевински органи, па чак ни органи безбедности. Генерал Илија Радаковић, помоћник министра за позадину, на моје директно питање о чему се ту ради, одговорио је да у тој кући није ни он био. Кућа је била на два до три километра од аеродрома у Сурчину, где се у случају агресије са Истока очекивао ваздушни десант великих размера у стратегијској војној операцији преко Бачке и Срема према Београду. Али, с тим објектом, том кућом, није се ушло у нормалан систем командовања оружаним снагама. Нисам хтео да отварам по том питању сукоб с Љубичићем, он је већ био на челу Србије, и то би Армији тада само штетило. Али остала је загонетка шта је хтео.

Жито за НАТО

У време после Резолуције Информбироа, у воде Виса стигла је у службену посету група бродова америчке ратне морнарице којом је командовао адмирал Џон Касади, на носачу авиона „Корал си". Заједно с Титом обишли смо носач авиона, где нас је адмирал Касади поздравио. У свом излагању адмирал је нагласио да су они, Американци, сада ето у водама Виса, одакле могу да гађају совјетске циљеве у Украјини. Тито се мало намрштио, а када је адмирал наставио у истом стилу, Тито га је прекинуо и рекао му да с територије Југославије нико и никада неће гађати Совјетски Савез. Годину дана касније ми смо у Вашингтону тражили да нам САД испоруче жито. Преговарач са америчке стране био је већ пензионисани адмирал Касади. Дословно нам је рекао: „Може жито, али морате у НАТО". Београд је обавештен о услову. Тито је Американцима поручио да се с Југославијом тако не може разговарати и преговори су прекинути. Ипак, касније, Ајзенхауер нам је испоручио жито. А нисмо ушли у НАТО.

Мирослав Лазански

објављено: 25.12.2011

http://www.politika.rs/rubrike/Politika/JNA-je-kriva-za-raspad-SFRJ.sr.html

Слободан Јарчевић: НЕСРПСКА НАЦИЈА И ЈЕЗИК ЦРНОГОРАЦА

 

Слободан Јарчевић

11.160 Београд

Радивоја Марковића 12/5

Тел. 34-27-044

 

 

РЕДАКЦИЈИ

 

НЕСРПСКА НАЦИЈА И ЈЕЗИК ЦРНОГОРАЦА

Последњих дана сте уступали простор за мишљења о настојањима неких Црногораца да ''научно'' докажу да Црногорци нису Срби и да ''црногорски'' језик није српски. Појава није ништа необично ако се има у виду да су из српске нације издвојене многе групе у ближој и даљој прошлости. Оне данас чине делове хрватског, мађарског, румунског, шиптарског, македонског, немачког народа... Покушај да се, опет, од дела Срба, прогласе црногорска и бошњачка нација, црногорски и бошњачки језик, само је делатност заснована на скоро хиљадугодишњем искуству. А с обзиром да је тако нешто увек успевало, велики су изгледи да ћемо се помирити с чињеницом да у будућности имамо и ове две нове нације. И оне ће пролазити кроз муке да од српског језика створе ''бошњачки'' и ''црногорски'', али и тај пројекат има упориште у искуству – ''Бошњаци'' и ''Црногорци'' ће се угледати на Хрвате, који, већ више од сто година, упорно, од српског стварају ''хрватски'' језик. (Прави хрватски –из Загорја – су, противно програму УНЕСКО-а, о очувању свих живих језика, осудили на смрт, па га у школама не изучавају ни факултативно).

Овог пута бих занемарио чињенице везане за стварање бошњачке нације (ја као рођени Бошњак, нисам предвиђен за њеног припадника, а неки - рођени у Србији и Црној Гори - јесу!?), па бих подсетио на историјске корене расрбљивања Црногораца. Тиме желим да упозорим досадашње учеснике у овој расправи да је погрешно то расрбљивање приписивати комунистима. Они су само наставили давно започети рад. Расрбљивање Црногораца и Босанаца припремано је и фалсификатима у уџбеницима, јер се области средњевековне Србије – некад отворено, некад прикривено – представљају као независне државе: Рашка, Дукља, Зета, Босна, Хум, Травунија, Нертљанска Област..., а обласни господари као владари ''држава''. Тако се и средњевековна престоница Србије, пре доласка Немање на власт, нигде не спомиње, па у уџбеницима немушто пише да ње није било, а да је владар управљао оданде где би, са свитом, боравио – увек у другом месту. Престоницу Србије спомињем зато што би многи Црногорци одбили да се одричу српског рода да су учили да је престоница Србије била у Скадру. А била је. Тако конфузно писана историја, омогућује данашњим дукљанским академицима да, поред других произвољности, Немању, рођеног у Црној Гори, проглашавају Србином, а краља Војислава (11. столеће), рођеног у Требињу Црногорцем.

Ако данашњи и будући српски интелектуалци буду на висини својих обавеза према нацији и држави, мораће поправити све оно што нам је историјска наука, до сада, погрешно тумачила. А много тога јесте.

Прва писана документа о покатоличавању Црногораца (што је увек био први корак у расрбљивању) потичу из 17. столећа. Ово је време замашних српских буна против турске власти, што су искористили Ватикан, Аустрија и Млетачка Република да Србима понуде помоћ, под условима да из православља пређу у католичанство. То је била опака замка, јер су Срби ропство под Турцима сматрали горим од свега другог. Верујући да ће их католички свет ослободити, подстакла је неке црногорске породице да прихвате католичанство и то у првој половини 17. столећа. Но, кад се видело да католичке државе нису спремне да Србе ослободе турске власти, вратиле су се својој прађедовској вери. Дукљански академици то, привремено, прихватање поглаварства папе, од дела српског народа у Црној Гори, користе за пропаганду данашњег унијатства и покатоличавања, или, у најмању руку, стварања посебне православне црногорске цркве. О овом времену католичења српског народа у Црној Гори у 17. столећу, обавестила је Црногорско-приморска митрополија СПЦ књигом: ''Римокатоличка пропаганда – пропали покушаји у прошлости у операцијама садашњости'', Никшић, 1932. У овој књизи је откривено да су католички бискупи писали папи како Срби желе, у Црној Гори и Херцеговини, да пређу у католичку религију, а та писма представљали као дела Светог Василија Острошког и епископа Мардарија из манастира Морачког.

Други опсежни подухват у католичењу Срба (у циљу њихове денационализације) обављен је у 19. столећу, кад је у Црној Гори владао Његош. О томе су се, веровали или не, договориле: Француска, Енглеска, Турска и Ватикан. Турска је обећала одрећи се сваке територије ако ће на њој становништво прећи из православља у католицизам! По том договору, требало је створити католичку државу од: северне Албаније, Рашке, Херцеговине и, ако се успе, од Црне Горе. Пројекат је поверен Свеславенском покрету, са седиштем у Паризу, чији је вођа био Пољак Адам Чарториски, бивши министар спољних послова Русије, а тада руски љути непријатељ. Свеславенски покерет је имао задатке да:

1.     учини све да отуђи Србе, Бугаре, Молдавце и Румуне од Русије,

2.     што више Срба преведе у католичанство и створи католичку државу ''Холмију'' на наведеним територијама,

3.     све српске земље, окупиране од Турске, задржи што дуже у оквиру Отоманског Царства.

Овај програм су у Србији требало да спроводе активисти Свесловенског покрета, од којих су најпознатији Моравац из Чешке Фрањо Зах и Србин католик из Дубровника Матија Бан, а у Црној Гори Француз Антид Жом, Његошев учитељ француског језика и његова лепа и образована супруга Франциска – Словенка из Трста. Кнез будуће католичке државе (Холмије) требало је да буде Никола Радоњић Васојевић. Био је образован, завршио је руску војну академију и дуго службовао у турској војсци. Његош је осујетио ову намеру, али је она остала да живи. Французи и Енглези је нису више спроводили, али су на Берлинском конгресу (1878), енергично спречили уједињење Србије и Црне Горе. Рад на расрбљивању у Црној Гори је наставила Аустрија, задужујући за то и Илирски покрет у Хрватској. Она је узнапредовала на овом пољу, па је пред Први светски рат придобила црногорског краља Николу за идеју о уништавању Србије, а за узврат би живот продужила Црна Гора, уз територијална проширења у Метохији, Херцеговини и Рашкој. Овакав договор Беча и Цетиња увећао је муке и уножио губитке у мртвима српске војске и народа при повлачењу преко Албаније 1915. године. О овоме је податке оставио (1919, у виду књиге) пуковник црногорске војске и иследни судија Ловћенског одреда Лазар Рашовић. Црногорско расрбљивање, види се, није прекидано од 17. до 20. столећа и букнуће у оружани међусрпски обрачун у Црној Гори у време стварања Краљевине Срба, Словенаца и Хрвата, па поново у Другом светском рату. Сасвим је природно да су Секула Дрљевић и Савић Марковић Штедимлија, заговорници хрватства у Црној Гори, само производ ових ранијих прегнућа на расрбљивању Црногораца. Комунисти су преузели идеју, а данашњи дукљански академици су последњи носиоци антисрпске штафете у Црној Гори.

 

Глас јавности, 2003.

Jarinje, laži i video-trake

Jarinje, laži i video-trake

Ljiljana Smajlović - 22.12.2011 17:40

Zvonko Veselinović je uhapšen samo dan nakon što je nemačka kancelarka
Angela Merkel upozorila da Srbija mora da se pomiri sa nezavisnošću Kosova
ukoliko želi da uđe u Evropsku uniju.

Tako je "Njujork tajms" objasnio zašto je "Uhapšen Srbin za kojeg kažu da
stoji iza sukoba na Kosovu", što je ujedno i naslov teksta u kojem
objašnjavaju vezu između posete Angele Merkel Prištini i sudbine navodnog
švercera oružjem iz Kosovske Mitrovice.

Kao i devedesetih, u Srbiji je opet potrebno čitati stranu štampu da biste
razumeli domaća zbivanja, a često ni to ne pomaže. Letos je nemački
"Handelsblat" tačno prognozirao da će kancelarka Merkel u Beogradu grubo da
pritisne vlast zbog Kosova, ali su domaći eksperti razuveravali srpsku
javnost da je to "samo jedno mišljenje". Iz depeša koje su procurele
posredstvom Vikiliksa dalo se, pak, videti da je gospođa Merkel još u
novembru 2009. godine "snažno obeshrabrivala" Borisa Tadića od namere da te
zime podnese kandidaturu Srbije za ulazak u Evropsku uniju jer Nemačka tu
kandidaturu "očima neće da vidi". Tadić je u decembru iste godine ipak
potpisao odluku o kandidaturi (navodno posle "ozbiljnih analiza") a potom
je i lično odneo premijeru Švedske, zemlje koja je u to vreme predsedavala
Unijom. U Stokholmu je srdačno primljen, što mu je valjalo i kod kuće, gde
je ohrabrivao građane da se u krizi još malo strpe.

Nemački diplomata koji je sve ovo u jesen 2009. prepričao američkim kolegama
nervirao se što srpske vlasti svojim građanima predstavljaju da je ulazak
Srbije u EU moguć "već za tri ili četiri godine". U Srbiji je vlast u to
vreme pričala bajke o mogućem ulaska u EU 2014. godine, simbolično na stotu
godišnjicu Prvog svetskog rata, onog što je u Sarajevu počeo pucnjem Gavrila
Principa. Zvanični Beograd ne samo što nije obavestio građane da pred
srpskom kandidaturom stoji ozbiljna politička prepreka u vidu Angele Merkel,
već je javno umanjivao i značaj činjenice da je kancelarkina stranka u
partijskoj platformi napisala da posle Hrvatske hoće pauzu u proširenju
Unije.

Američki ambasador u Beogradu se istovremeno žalio centrali u Vašingtonu da
Beograd olako "poveruje sopstvenoj retorici" (opet Vikiliks). Učtivi
eufemizam je drugi način da se kaže da Beograd vuče građane za nos ne bi li
ih što duže držao u uverenju da je svetla evropska budućnost odmah tu, iza
ugla, i da ih neće ni skupo koštati...

Od 9. decembra 2011, kad su evropski šefovi država i vlada odbili srpsku
kandidaturu, vlast se u Beogradu drži poput boksera u teškom nokdaunu:
tetura se, glavinja i unezvereno osvrće i obrće. Kao da je do tog dana
"verovala sopstvenoj retorici". Ono što se nije promenilo je doziranje
informacija na kašičicu i lakiranje stvarnosti.

Tako u Srbiji još niko ne kaže šta se tačno dešavalo na prelazima Jarinje i
Brnjak ovog leta i jeseni, i kako se, od junskog hapšenja Ratka Mladića do
septembarskog sukoba na administrativnim prelazima, kao sladoled na suncu
istopila srpska kandidatura koja je još letos bila svršena stvar.

Jesu li goloruki srpski civili pružali pasivni i miran otpor do zuba
naoružanim kforovcima, ili su huligani srpske nacionalnosti napadali NATO
snage koje su na Jarinju i Brnjaku čuvale teško stečeni mir? Verzija
zvaničnog Beograda kao da se povijala na vetru, nezavisno od činjenica, a
zavisno od političkih gledišta.

U Srbiji još niko ne kaže šta se tačno dešavalo na prelazima Jarinje i
Brnjak ovog leta i jeseni, i kako se, od junskog hapšenja Ratka Mladića do
septembarskog sukoba na administrativnim prelazima, kao sladoled na suncu
istopila srpska kandidatura koja je još letos bila svršena stvar

Misterija traje od sednice skupštinskog Odbora za bezbednost, sa kojeg su
predstavnici stranaka izašli sa svojim viđenjem događaja. Posle je ministar
odbrane Dragan Šutanovac tvrdio da je istina "negde na sredini", ali ni on
ni drugi političari nisu građanima na uvid dali činjenice na kojim zasnivaju
svoje "istine". Kada su novinari, poučeni iskustvom sa terena na kojem se
zna da KFOR sve snima (da bi posle na osnovu snimaka tragao za
"počiniocima", to jest onima koji pružaju otpor akcijama NATO snaga), od
pripadnika međunarodnih snaga i srpskih državnih organa zatražili da
građanima omoguće uvid u dokazni materijal sa protesta, Šutanovac je veoma
kategorički javno tvrdio da "snimak sa Jarinja ne postoji". Komandant KFOR-a
Erhard Drevs ga je tek prošle sedmice lično demantovao.

Kada su desetine Srba sa barikada letos došle u mitrovačku bolnicu s ranama
od vatrenog oružja, s razlogom se postavilo pitanje kako su nemački vojnici
dobili dozvolu da koriste bojevu municiju protiv demonstranata, budući da u
pogromu od 17. marta 2004. ni metka nisu ispalili dok su sa Kosova
proterivane desetine hiljada Srba i spaljivane srednjovekovne pravoslavne
crkve. Posle se ispostavilo da nisu imali dozvolu da pucaju u ljude kako bi
zaštitili "objekte" - pa makar "objekat" bila Bogorodica Ljeviška, od 1999.
pod zaštitom nemačkih vojnika na Kosovu, prvobitno sagrađena u 11. veku i
zapaljena 17. marta 2004. godine.

KFOR je tvrdio da je pucao u Srbe nakon što je srpski vozač kamionom pokidao
NATO žičanu ogradu da bi zatim iskočio iz vozila i otimao nemačkom stražaru
pušku. Nikada nismo dobili nikakve dokaze za tu tvrdnju. Komandant Erhard
Drevs sačekao je da prođe 9. decembar da bi saopštio da KFOR poseduje snimke
sa administrativnih prelaza koji potvrđuju optužbe NATO-a protiv Zvonka
Veselinovića i njegovog brata.

Srpska policija uhapsila je ovu dvojicu pre nego što je javnost dobila
odgovor na pitanje da li je vlast tražila, i/ili dobila, sporne snimke sa
Jarinja.

U sukobima na tom prelazu povređeni su nemački vojnici, ali i daleko
brojniji srpski građani. Možda je i razumljivo što službeni Beograd, u
iščekivanju kandidature bez koje se plašio izbora, nije bio voljan da se sa
KFOR-om svađa oko toga šta se zapravo desilo i ko je na koga prvi zapucao.
Ali Angela Merkel je nemačke rane navela kao jedan od razloga što je Srbiju
sprečila da postane kandidat za ulazak u EU. Hoće li Srbija makar sada
tražiti da barem vidi snimke na osnovu kojih KFOR optužuje građane sa severa
Kosova?

http://www.nezavisne.com/komentari/kolumne/Jarinje-lazi-i-video-trake-120664
.html

LJUBIŠA MILANOVIĆ: TADIĆEV KABINET JE SRCE SRPSKE KORUPCIJE

SAVETNIK KOJI JE UZDRMAO SRBIJU – LJUBIŠA MILANOVIĆ: TADIĆEV KABINET JE SRCE SRPSKE KORUPCIJE

četvrtak, 22 decembar 2011 20:45

Oplešće me po svim pravcima. Međutim, nastavljam borbu i, ukoliko bude trebalo izgovoriću još  gore stvari

 

 

Miodrag Miki Rakić, šef kabineta predsednika Srbije Borisa Tadića, glavni je krivac za teške slučajeve korupcije, a njegova neobjašnjiva moć veća je i od samog šefa države, kaže za "Vesti" savetnik ministra zdravlja Ljubiša Milanović, koji je nedavno izazvao buru u srpskoj javnosti kada je gostujući na Radio-televiziji Srbije optužio državni vrh da štiti sistemsku korupciju u domaćem zdravstvu. 

Vapaj velikog broja ljudi koji pate od bahatih korupcionaša, koje štiti vlast, kao i nemogućnost da dalje časno obavlja posao, bili su razlozi savetnika ministra zdravlja Ljube Milanovića da javno progovori o ovom društvenom zlu.  

U razgovoru za naš list upro je prstom u državnu vlast, prozvao kabinet predsednika Tadića, okrivio neke ljude iz vrha policije za opstrukciju, a specijalnog tužioca Miljka Radisavljevića optužio za tajno i neovlašćeno skidanje sa spiska onih koji su posle sprovedenih istraga bili predviđeni za hapšenje.  

Stankoviću treba vremena – Ministar zdravlja Zoran Stanković je jedna časna jedinstvena figura i na njegov rad i dobre namere niko ne može da stavi bilo kakvu primedbu. Korupciju, koja divlja, nasledio je. Da bi je rešio potrebno mu je vreme.     Ko je Ljuba Milanović? Ljuba Milanović ceo svoj dosadašnji radni vek proveo je u policiji kao inspektor i obaveštajac. Zapamćen je, između ostalog, po vođenju specijalne istražne jedinice "Poskok", koja je kasnije rasformirana. Godine 2005. bio je imenovan za šefa Spoljne obaveštajne službe (SID), zadužene za kontakte sa stranim obaveštajcima u zvanju ambasadora. Posle toga, otišao je u Zagreb u svojstvu savetnika ambasadora u Hrvatskoj.

Posle svega izrečenog i dalje ste na mestu savetnika ministra zdravlja?

– Povući ću se samo u slučaju da svi sa liste budu pohapšeni i procesuirani. Boriću se sve dok me ne najure. Na to su me obavezale patnje i vapaji ljudi koji svakodnevno stradaju od bahatosti korumpiranih. Obavezali su me i oni koji su imali veliku korist od korupcije. Najzad, rekao sam sebi da, ukoliko dođem u situaciju da mi ruke budu vezane – obratiću se medijima. To vreme je došlo i, evo, progovorio sam. 

Ko vam je onda vezao ruke – vlast, policija...?

– Pre svega vlast, koja je izbegavala da se suprotstavi pomahnitaloj korupciji. Vlast koja je primenjivala selektivnu pravdu, čime je vređala dostojanstvo i čast svojih građana. Takođe, i policija koja je imala sve podatke o svim slučajevima, ali su njeni pojedinci u vrhu vršili otvorene opstrukcije, čime su kaljali obraz onim časnim policajcima sa kojima sam iskreno sarađivao. 

Da li i ministar policije pripada tom optuženom vrhu?

– Ministar policije je pre svega političar i ne znam kako je razumeo moje poruke. No, ako je pametan tumačiće ih pravilno, jer moje izjave samo mu idu u prilog, olakšavaju mu posao. Da budem precizniji, ministar ima veliku odgovornost u MUP-u, a nikakve ingerencije. Sve sam rekao.  

Prozvali ste mnoge, pomenuli ste i predsednika države Tadića?

– Iz vaspitanja i patriotizma nikada ne bih vređao funkciju predsednika države jer bi time vređao i Srbiju. Dakle, nisam prozvao Tadića, već njegov kabinet, a u kabinetu Mikija Rakića, kao osnovnog krivca za teške slučajeve korupcije u zemlji. Zbog te njegove neobjašnjive moći mislim da Rakić više nije šef kabineta, već predsednik države, a Tadić šef kabineta. No takva pojava nije izolovan slučaj. Borko Stefanović prevazišao je svog šefa Jeremića, koji više ne može ni da uđe u Ministarstvo na čijem je čelu. A Tadić je kriv jer je na te funkcije postavio sve te ljude.  

Znači, direktno za korupciju okrivljujete Mikija Rakića?

– Taj čovek je po Srbiji razmeštao svoje ljude. Pa, ko onda može da bude krivac? 

Uprli ste prstom i na šefa BIA Sašu Vukadinovića?

– Ma kakav šef BIA, on jadan ne zna ni gde stanuje, ni gde je. Zbog toga ima pratnju ne da bi ga čuvali, već da bi ga odvezli do kuće. On je jedan od onih koji nije sposoban da smisli neku rafiniranu akciju, ali može da organizuje da me neko prebije.  

Opasno je, kažu, suprotstavljati se obaveštajcima?

– Baš oni su me naučili da trpim i da se ne žalim na odgovor sistema. Još 1996. dobio sam prvu motku po glavi kada sam posle završene istrage optužio Jovicu Stanišića za Badžino ubistvo. Tada sam "zaradio" četiri i po meseca zatvora u Nišu. Bio sam jedini koji je 2000. godine krenuo na zemunski klan i Legiju, definisao ih kao najopasniji problem u zemlji. A, kada sam podneo tajni izveštaj o ubistvu Ćuruvije, odmah sam bio sklonjen, a oni koji su me "počistili" i danas se nalaze na visokim funkcijama. 

Na kraju, ima li rešenja, kakva su vam očekivanja?

– Očekivanja su različita, već vidim mehanizme dezavuisanja mog imena i integriteta. Oplešće me po svim pravcima, reći će da nisam to što jesam. Međutim, nastavljam borbu i ukoliko bude trebalo izgovoriću još gore stvari, obelodaniću još mnogo toga. 
 

 

Vesti

 

http://www.vesti-online.com/Sport/Tenis/188759/Novak-Dokovic-najbolji-sportista-sveta 

20. 12. 2011. 11:35h | Vestionline, Blic

veličina teksta:+-

 

Novak Đoković najbolji sportista sveta

Komentara 0

18

Najbolji teniser planete Novak Đoković izabran je za najboljeg sportistu u 2011. godine, u izboru Američke sportske akademije, preneli su svi srpski mediji.

 

Srpski teniser pobedio je u prestižnom 27. izboru koje Američka akademija organizuje u saradnji sa uglednim medijima "USA Today" i "NBC sport", a glasaju navijači širom planete.

 

Đoković je imao jednu od najboljih sezona u istoriji tenisa, osvojio je 10 titula, od čega tri na Grend slem turnirima, postao je broj 1, zaradio više od 10 miliona dolara i oborio mnogobrojne rekorde, uključujući i sjajan nepobedivi niz na početku sezone.

 

U ženskoj konkurenciji najbolja je Tajvanska golferka Jani Čeng, koja ima samo 22 godine. Jani Čeng je osvojila pet najprestižnijih golferskih turnira i postala prva osoba, u muškoj i ženskoj konkurenciji koja je to uspela u jednoj kalendarskoj godini. 

 

Nikolićev plan i Tadićeva rešenja

Piše: Tihomir Trišić    ponedeljak, 19 decembar 2011

Nikolićev plan i Tadićeva rešenja

 

Danas je svima jasno da smo u bunaru, individualno kao građani i nacionalno kao država. Većina misli da Nikolić nema plan za KiM i EU integracije, i da Tadić nema rešenja za izlazak iz krize u kojoj je vlast. Greši većina, obojica imaju džokera Ovih dana svi naši politički faktori u zemlji su manje-više sluđeni, dezorijentisani, uplašeni, dok niži nivoi struktura u državnom poretku počinju da se komešaju, okreću u skladu sa predstojećim političkim izborima u Srbiji, i poput životinja koje imaju savršen instikt za prepoznavanje opasnosti nastoje da pravovremeno reaguju, a to znači da se pravovremeno opredele za ličnost, partiju, politiku, ekipu, iliti čopor koji će da im lično donese sigurnost, uspeh, pobedu, ispunjenje želja. To ovog časa znači slabljenje lojalnosti u odnosu na postojeću institucionalnu, personalnu garnituru, i strukturu vlasti i moći, koja je iznutra, unutar Srbije, pritisnuta opozicionim strukturama koje bi da zamene postojeće strukture vlasti, moći, kapitala. Danas smo spolja, van Srbije, svedoci ogromnog pritiska na vlast, a pre svega na Borisa Tadića. Da ne prekidamo tradiciju, evo ekskluzivno šta sledi, ovog puta u operativnom smislu: 1. SPC će uskoro ispaliti jednu, a potom od kraja januara ceo plotun neugodnih "raketa" na Borisa Tadića i vladu Mirka Cvetkovića, što neće uspeti da amortizuju ni vladike na liniji, ni Mlađa Đorđević&Co sa svojim "političkim" operacijama po patrijaršiji. Pri tom očajno stanje u SPC na KiM sa sve ostarelim ženskim monaštvom, nezaštićene i nemoćne stradalnice koje nam čuvaju manastire, sa sve prisutnom "žuticom" u Pećkoj patrijaršiji, koja nije mimoišla ni monahinju Irinu, ekssuprugu našeg predsednika, ni dugove koje te stradalnice još nisu otplatile, a koji su nastali da bi obavile inauguraciju patrijarha Irineja u Pećkoj patrijaršiji i ugostile brojne zvanice iz Beograda, predstavljaju pored brojnih drugih, razume se važnih uzroka, eksplozivno punjenje rakete koja će poleteti uskoro iz Patrijaršije SPC ka Andrićevom vencu i Nemanjinoj. Svečano će da je lansira novopostavljeni šef kabineta patrijarha, inače nemački državljanin, kome je nemački i maternji jezik, tako da eventualno objašnjenje Mirko Cvetković ili Boris Tadić mogu dobiti i na jeziku Getea u vezi sa ovom o čemu pišem. 2. "Insajder" je zahuktao pripreme novog serijala koji će u januaru početi da se emituje na B92, a koji sa oduševljenjem iščekuju u Prištini. Taj serijal će takođe predstavljati pritisak na vladu i predsednika i njihovu sadašnju politiku prema KiM, jer će do te mere kriminalizovati Srbe na severu KiM, institucije, politiku prema KiM, da će biti jako teško posle toga braniti sadašnju politiku vlade o KiM, što pritiska, na javni preokret, a to je pritisak posebno na rejting državnog vrha uoči izbora. 3. Greška se zove Bogoljub Karić. Demokratska stranka i Boris Tadić donedavno su, do pre dve godine, praktično bili na lokalnim izborima koalicioni partner sa PSS-om Bogoljuba Karića od Odžaka do Aranđelovca itd. Iako je i tada Bogoljub Karić bio pod poternicom. Umesto da upravo Bogoljubu daju "amnestiju" i mandat da predvodi razrešenje kosovskog čvora i problema Srba i Albanaca, jer ne postoji niko među Srbima, posebno ne među onima sa Kosova, ko može bolje i uspešnije to da uradi, a posebno ne Borko Stefanović, preovladala je "reket" logika moćnih dvorjana, a ne državnička logika onih koji su smatrali da nečije "reketaške" ambicije nad Karićem ne mogu biti preovladavajući državni interes Srbije, koji se ogleda u istorijskom razrešenju kosovskog problema s jedne strane, i samim time ubrzanim evrointegracijama s druge strane. Ta greška aktuelne vlasti postala je "tajno oružje" Tomislava Nikolića za njegovu aktivnu ulogu u razrešenju kosovskog čvora, i zbog te činjenice danas je Bogoljub Karić rado viđen i diskretan gost i kod moćnog međunarodnog faktora, i kod Albanaca i kod lokalnih Srba, a Tomislav Nikolić, opozicioni lider kome se otvaraju međunarodna vrata, opozicionar koji ima ozbiljan potencijal (Bogoljuba Karića) i bolji plan i rešenje i resurse za KiM nego aktuelna vlada i predsednik, što je paradoks. Samo naivni su mogli poverovati da koaliciono udruživanje SNS-a sa "kompromitovanim" Karićem ima veze isključivo sa finansiranjem SNS-a. Tu vrstu kombinacije Tomislav Nikolić mogao je da obezbedi od 50 drugih tajkuna, počev od Miroslava Miškovića i drugih zainteresovanih, koji ga ne bi izlagali javnom i političkom riziku sklapanja koalicije sa licem sa poternice, ali nijedan od tih tajkuna nije rešenje za KiM, a Bogoljub to može da bude. 4. Ima i Boris Tadić neka rešenja na raspolaganju da se izvuče iz negativne tendencije koja preti da sruši njegovu političku dominaciju, a sa njim i znatan deo trenutnih nacionalnih i državnih intersa Srbije, a koja skoro niko danas ne očekuje više od njega, ni u zemlji ni u svetu. Pitanje je da li sme i zna kako: a) Da umoli odmah Francusku da postanu naši zaštitnici unutar EU i, razume se, za to im ponudi opciju koju Francuzi neće moći da odbiju, da u odnose sa Rusijom unese momentalno bratsku iskrenost, a u odnose sa SAD-om poslovnu pragmatičnost; b) najhitnije konsoliduje sistem nacionalne bezbednosti koji je na putu da mu kaže do viđenja c) blokira i neutrališe "štetni" strani uticaj koji je ušao u bubrege Srbije i onemogućuje da se uspostavi odgovarajuća srpska politika i državna strategija; d) izvrši desant na "organizacije" i uhapsi pet glavnokomandujućih "bosova" koji su kao metastaze raširili svoj kriminalni "uticaj" na celi politički i ekonomski sistem u zemlji, čime onemogućuju isto što i strani "štetni" uticaj; e) otpočne pripreme za novi Ustav Srbije i pretvori izbore u praktično referendumsko izjašnjavanje. Ukoliko od svega navedenog Boris Tadić ništa ne preduzme, računajte da mu sve drugo što preduzme neće biti dovoljno da zaustavi negativnu rezultatsku i političku tendenciju.

 

http://www.akter.co.rs/politikaprint/4262-nikolicev-plan-i-tadiceva-resenja.html

Aleksandar Konuzin, EU stavlja politiku iznad pravila i fer pleja

Aleksandar Konuzin, ambasador Ruske Federacije u Srbiji, u razgovoru za Danas

EU stavlja politiku iznad pravila i fer pleja

U vezi s dostavom humanitarne pomoći, nismo imali kontakte s predstavnicima Tačijevog režima, koji je vršio uticaj na Evropljane

Autor: Jelena Tasić

Beograd - Posle prošlonedeljnog iskustva sa Euleksom, koji je na administrativnom prelazu Jarinje tri dana zadržavao ruski konvoj sa humanitarnom pomoći za Srbe na severu Kosova i Metohije, da bi spor na kraju bio rešen između EU i Rusije na najvišem nivou, ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Vasiljevič Konuzin ocenjuje da "evropski partneri" svoje političke ciljeve stavljaju iznad "zakonitosti, opšte prihvaćenih pravila i fer pleja".

U kraćem razgovoru za Danas, ambasador Konuzin kaže da se Moskva neće uključivati u tehničke pregovore Beograda i Prištine, niti se meša u sve vidnije političko razilaženje zvaničnog Beograda i Srba na severu KiM.

Kakva je politička poruka svega što se na Jarinju protekle nedelje događalo i kakve bi mogle biti posledice - lokalno na Kosovu i Metohiji, ali i globalno u međunarodnim odnosima, uključujući odluke Evropskog saveta 9. decembra?

- Moje lično iskustvo u komunikaciji s Misijom EU u oblasti vladavine prava potvrdilo je tendenciju koja se pojavila kod naših evropskih partnera - rukovoditi se u međunarodnim poslovima pre svega političkim razlozima, pa čak i ako to ne odgovara zakonitosti ili opšte prihvaćenim principima i fer pleju. Ne isključujem da je na Evropljane, kao što to biva, izvršen pritisak. Humanitarnom konvoju Ministarstva za vanredne situacije Rusije najpre je na Jarinju dato zeleno svetlo za prolazak preko prelaza, a posle je kolona blokirana. A sve to iako su nas pre toga uveravali da je put otvoren. Na isti način se EU rukovodila političkim interesima tokom nedavne operacije u Libiji, kad je izašla van relevantnih rezolucija SB UN. Što se tiče odluka Evropske unije od 9. decembra o statusu kandidata Srbije, i ovde je EU polazila isključivo od političkih ciljeva, odnosno da se nametnu novi uslovi. Ova će se taktika nastaviti.

Rekli ste da ste o svemu što se događalo na Jarinju i u Briselu, i između EU i Ruske Federacije, obaveštavali nadležna ministarstva Vlade Srbije. Kakvu je ulogu imao zvanični Beograd u rešavanju problema, jer je do spora sa Euleksom oko ruske pomoći došlo na teritoriji Srbije? I, da li je i prištinska strana na bilo koji način bila uključena, kako se moglo zaključiti iz izjava kosovskih zvaničnika?

- O situaciji oko prolaska kolone sa humanitarnim teretom preko administrativne linije između centralne Srbije i Kosova redovno sam informisao srpske kolege. Vest o tome da konvoj može nastaviti svoj put oni su primili sa olakšanjem. S predstavnicima Tačijevog režima nismo imali kontakte. On je vršio uticaj na Evropljane.

Rešenje o sporu na Jarinju doneto je na relaciji EU - Ruska Federacija. Da li se to može shvatiti i kao signal da bi u tehničke pregovore Beograda i Prištine, u kojima je Brisel posrednik, a SAD posmatrač, mogla da se uključi i Moskva?

- Stav Rusije u vezi s tim pregovorima je dobro poznat. Ne nameravamo da se u njih uključujemo.

Najavili ste da će Ruska Federacija nastaviti da Srbiji pruža svaku vrstu pomoći - ne samo humanitarnu, nego i na međunarodnom planu i u SB UN. Imajući u vidu sve veće političko udaljavanje vlasti u Beogradu i Srba na severu KiM, gde je u tome pozicija Moskve, pogotovo što lokalni srpski zvaničnici sa severa pominju da je jedan od problema na Jarinju bio i carinski pečat, koji je Beograd dogovorio sa Prištinom?

- Potvrđujem: Ruska Federacija namerava da i dalje u okviru svojih mogućnosti pruža Srbiji svaku pomoć: političko-diplomatsku, pre svega u SB UN, humanitarnu i drugu. U zemlji funkcionišu Ustav, državne institucije, organi lokalne samouprave, političke stranke... Ovde se Rusija ne meša.

http://www.danas.rs/danasrs/politika/eu_stavlja_politiku_iznad_pravila_i_fer_pleja.56.html?news_id=230464

Zbogom pameti

Zbogom pameti

jelena jorgačević

Srbija nije u stanju da privuče naučnike iz inostranstva. Odlazak mladih na usavršavanje i ostanak tamo gde imaju mnogo bolje uslove je normalna pojava. No, čini se da oni koji žele da se vrate imaju kočnice na svakom koraku

Slobodan Tomić je završio četvorogodišnje studije Fakulteta političkih nauka u Beogradu za tri i po godine, sa prosekom 9,57. Nakon toga, stekao je zvanje mastera na Londonskoj školi za ekonomiju (LSE), gde je upisao doktorske studije. Sada je predavač-asistent na osnovnim studijama na LSE-u. U septembru, Fakultet političkih nauka u Beogradu raspisao je konkurs za izbor asistenta za užu naučnu oblast – politička ekonomija i finansije. Slobodan se javio na konkurs. Komisija, sa profesorom FPN-a Draganom Veselinovim na čelu, donela je odluku da Izbornom veću predloži drugog kandidata. Što samo po sebi ne bi bilo sporno da taj drugi kandidat po traženim kriterijumima nije lošiji od skoro svih ostalih koji su se na konkurs javili, da nije studirao osnovne i master studije ukupno 12 godina i da ne govori nijedan strani jezik. Čitav slučaj bi prošao glatko da se jedna članica komisije nije pobunila i dala svoje "izdvojeno mišljenje", a Slobodan Tomić poslao prigovor. Na sledećem zasedanju izbornog veća, krajem decembra, znaće se da li će proći "prvi pik" komisije.

O čemu je ovde reč? Po čemu se pomenuti primer razlikuje od desetina drugih na univerzitetima, institucijama, firmama u Srbiji? Ni po čemu. Baš u tome je problem. Možda kandidat komisije FPN-a ima vanredno iskustvo u nastavi. Međutim, postoje konkursom jasni kriterijumi i na osnovu njih se pravi rang-lista kandidata. Tako bi makar trebalo da bude. Ako se ne bira najbolji kandidat, čemu onda konkurs? Odomaćena akademska praksa u Srbiji da se zaposleni biraju po ličnim simpatijama i da se na različite pozicije postavljaju "svoji ljudi", ma koji da je motiv tog subjektivnog odabira, verovatno da je jedan od glavnih razloga zbog koji je Gvineja Bisao jedina zemlja u svetu koja lošije stoji od Srbije po odlivu mozgova.

PLODNO TLO ZA STRUČNJAKE: Laboratorija u inostranstvu

Možda će Slobodan uspeti da se zaposli kao asistent i vrati se u Srbiju, mnogi drugi neće ni pokušati da se bore sa ovdašnjim sistemom, znajući šta ih sve čeka. Što poziva državu na odgovornost. Nije problem u tome što određeni broj stručnjaka odlazi u zapadne zemlje jer su uslovi za rad znatno bolji, plate veće i socijalni standard na višem nivou. Sporno je što država (ne) radi ono što je u njenoj moći da ih vrati, da zadrži one koji hoće da ostanu kao i da spreči dalji intelektualni egzodus.

Statistike govore sledeće: prema podacima Svetskog ekonomskog foruma, Srbija je po odlivu mozgova na 139. od 142 mesta. Od celog sveta iza nje su ostali još Burundi, Alžir i Haiti. Sudeći po podacima koja je dala zamenica USAID-a u Srbiji, pretposlednji smo. Iza nas, samo je "bolja" pomenuta afrička zemlja Gvineja Bisao. Istraživanje Studentske unije Srbije pokazalo je da 27,7 odsto studenata posle diplomiranja planira da zauvek napusti zemlju. Na birou je bez posla oko 45.000 ljudi sa fakultetskom diplomom. Određene računice govore, iako nema zvanične statistike, da svaki treći diplomac Elektrotehničkog fakulteta ode u inostranstvo. Iako je ta brojka sigurno preterana, činjenica jeste da veliki broj studenata ETF-a ide vani. "Radi zaposlenja se svuda ide. Uglavnom odlaze studenti tehničkih fakulteta, najviše iz oblasti elektrotehnike i računarstva. Da bi se zaposlili u inostranstvu, jedino što im je potrebno je znanje, koje se vrlo lako može proveriti", objasnio je jednom prilikom dekan ETF-a.

Direktor Matematičke gimnazije Srđan Ognjanović izneo je podatak da u poslednjih nekoliko godina od 100 maturanata ove gimnazije 30 najboljih školovanje nastavi van zemlje. "Kada bi se po završetku studija vraćali, bio bi to ogroman potencijal za Srbiju. Država, međutim, ne pokazuje interesovanje za njih. Siguran sam da bi se mnogi vratili kad bi im ponudili normalan život i posao", kazao je on. Povod za razgovor sa Srđanom Ognjanovićem bio je pre neki dan, poziv đaku naše matematičke gimnazije, jednom od najvećih matematičkih talenata u svetu, Teodoru von Burgu da školovanje nastavi u inostranstvu, najverovatnije na Oksfordu. Obrazlažući svoju odluku da ode Burg je izjavio da nije zadovoljan odnosom Srbije prema mladim talentima kao i da je finansijska podrška Srbije uglavnom dolazila lošijim učenicima od njega. Dodao je da mu nije bitna plata, već uslovi rada.

Prošle godine Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj sprovelo je istraživanje čiji su rezultati pokazali da svaki peti naučnik razmišlja o odlasku iz zemlje. Kao najčešći razlozi navedeni su loši uslovi za rad, nerešeno stambeno pitanje i mala primanja. U međuvremenu, Ministarstvo za nauku je ukinuto.

RASPAMEĆIVANJE: Prema računici rektora Beogradskog univerziteta Branka Kovačevića, Srbija je izgubila oko 12 milijardi evra zbog odlaska mladih u inostranstvo. Najviše odlaze oni sa prirodnih i tehničkih nauka.

U Sjedinjenim Američkim Državama radi oko 6000 naših istraživača. Teško je utvrditi baš tačan broj jer država još nema preciznu evidenciju stručnjaka koji su otišli iz zemlje, što opet govori o stepenu (ne)brige. Samo u periodu od 2000. do 2002. godine na univerzitetima SAD doktorat je odbranilo 253 ljudi iz Srbije i Crne Gore, od čega se 12 odsto vratilo. Svakako da se nemali broj njih ne bi vratio čak i da im je Srbija ponudila posao i platu pristojnu za ovdašnja primanja, no isto tako je sigurno da ih država ne podstiče. Vladimir Grečić, saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu, autor knjige Srpska naučna dijaspora iznosi podatak da anketa koju je radilo 450 naših studenata u Americi i Kanadi pokazuje da je skoro 70 odsto njih spremno da se vrati, ali pod određenim uslovima. Američke plate niko od njih nije spomenuo.

Jedan od problema mladih stručnjaka koji se vrate u zemlju je i postupak nostrifikacije diploma. Iako mnogobrojni jaki svetski univerziteti ne traže "prevođenje" diploma sa ovdašnjih univerziteta, kod nas je to prava avantura.

"Čak i ako kažemo da je nostrifikacija po sebi nešto sasvim u redu, postavlja se pitanje zašto traje toliko, nekad i više od godine? To je bukvalno stvar koja može da se reši za manje od jedan dan. Kao da je to neki državni mehanizam koji treba da oteža povratak. Ljudi koji hoće da se vrate ne traže nikakav poseban tretman, na kraju nema ni potrebe za tim, već samo fer konkurse i normalan tretman na radu", kaže Slobodan Tomić.

Srbija nije jedina koja ima probleme sa nostrifikacijom. No, kada je reč o regionu, Hrvatska je to rešila. I dok je nekada nostrifikacija trajala godinu dana, danas "uzima" dva meseca. Ranije je koštala oko 400 evra, sada 40. Broj zahteva za nostrifikaciju se povećao.

KORACI: U Srbiji je pre tri godine osnovan Fond za mlade talente, a stipendija koju studenti i učenici dobijaju se od 2010. naziva "Dositeja". Stipendije se daju i studentima koji nastavljaju studije u inostranstvu. Dobitnici "Dositeje" imaju obavezu da po završetku studija pet godina rade u Srbiji. Ova praksa je ustaljena u većini zemalja koje pokušavaju da vrate i(li) bar na neko vreme zadrže svoju intelektualnu elitu. No, mi kao država nemamo niti politiku niti fondove za one koji bi želeli da se vrate.

Danijar Nurmahat je iz Kazahstana. Dobio je državnu stipendiju za studije u Londonu koja mu pokriva sve troškove. Nakon povratka u zemlju, u roku od dva meseca počeo je da radi u Ministarstvu za ekonomski razvoj i trgovinu. Kao i kod nas, i njihovi stipendisti su u obavezi da rade u zemlji pet godina nakon završetka studija. "Kao i u svim zemljama u razvoju, i u Kazahstanu se pronalaze 'neformalni' načini da bi se dobio posao. Ali ako imate diplomu iz inostranstva, lakše je naći zaposlenje. Međutim i konkurencija je danas jača jer je mnogo studenata završilo studije vani. Veliki broj njih je studirao u centralnoj Aziji. Vlada potroši oko 100 miliona dolara godišnje za te stipendije", kaže Danijar, dodajući da se velika većina njegovih prijatelja zaista i vratila u zemlju nakon završetka studija.

Što se tiče situacije u našem regionu, teško da se i susedi imaju čime pohvaliti. Prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma, Makedonija se nalazi na 133. mestu od 142, Hrvatska i Bosna i Hercegovina su između 126. i 131, Albanija je na 83. mestu, dok je Crna Gora na gornjoj polovini liste držeći 46 poziciju (zli jezici bi sada prokomentarisali da stručnjaci koji su pravili izveštaj verovatno nisu računali odliv mozgova iz Crne Gore u Srbiju). Od pomenutih zemalja jedino Albanija ima razvijen program za povratnike.

Konačno, drugi naš problem je što Srbija nije u stanju da privuče naučnike iz inostranstva da rade projekte ovde te da dođe do razmene ideja i iskustava. Odlazak mladih na usavršavanje i ostanak tamo gde imaju mnogo bolje uslove je normalna pojava. No, čini se da oni koji žele da se vrate imaju kočnice na svakom koraku. Što je dobar motiv za one koji razmišljaju šta bi, pa se odluče da ipak odu.

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1024873

Dačić: Klinton falsifikuje istoriju

Dačić: Klinton falsifikuje istoriju

Izvor: Tanjug

Beograd -- Sporazum o kulturnoj bašitni na KiM koji su potpisale Hilari Klinton i Atefete Jahjaga je pokušaj da se falsifikuje istorija kaže zamenik premijera Ivica Dačić.

Prema njegovim rečima, ovim sporazumom srpske crkve na Kosovu prikazuju se kao kosovska kulturna baština.

''Malo smo pomešali stvari. Na Kosovu su se 1389. godine sukobili Srbi i Turci, a ne Srbi i Albanci, i boj se desio na Kosovom polju'', kazao je Dačić.

Prema njegovim rečima, danas ispada da je kosovska kulturna bašina ono što su oni pokušavali da unište nekoliko vekova. Na temeljima srpskih crkava gradili su džamije, a danas kažu da je to kosovska kulturna bašina, istakao je Dačić.

Sve to se radi da bi se dokazalo da srpska istorija ne doseže do desetog, jedanaestog, dvanaestog, trinaestog veka na Kosovu i Metohiji, kazao je Dačić i dodao da je to istorijski falsifikat na koji država Srbija treba da reaguje.

"Zaštititi srpsku kulturnu baštinu"

Srbija će se u Komitetu za svetsku baštinu Uneska zalagati da se pitanje zaštite kulturnih dobara od svetskog značaja depolitizuje, kaže Jasna Zrnović.

"Borićemo se da sprečimo bilo koji pokušaj da se 'kosovizuje' srpska baština na KiM. Totalno je neprihvatljivo da bilo ko pokuša da predstavi Gračanicu, Dečane ili Pećku patrijaršiju kao 'kosovsko kulturno nasleđe", rekla je Zrnovićeva.

Generalna sekretarka Nacionalne komisije za saradnju sa Uneskom je tako reagovala povodom sklapanja bilateralnog sporazuma o zaštiti kulturnih dobara na Kosovu, koji su u sredu potpisale američka državna sekretarka Hilari Klinton i kosovska predsednica Atifete Jahjaga.

"To je direktan napad na srpski identitet te stoga predstavlja kršenje ljudskih prava svih Srba, gde god se oni trenutno nalaze", kazala je Zrnovićeva.
Ona je istakla da sporazum koji su potpisale Klintonova i Jahjaga za Srbiju "nije pravno relevantan".

"U ovom trenutku nije ni moguće dati konkretno mišljenje na tekst, jer nam on nije dostupan. Važno je naglasiti da Srbija, pošto je ovo bilateralni sporazum, njegovo donošenje nije mogla da spreči. Naša zemlja se trudi da utiče kada je reč o sprovođenju međunarodnih sporazuma i konvencija koje je kao država ratifikovala. U takvim slučajevima, takozvana država Kosovo totalno je nemoćna", rekla je Zrnovićeva.

Ona je kazala da u skladu sa odredbama Konvencije o zaštiti svetske kulturne i prirodne baštine, čije su zemlje ugovornice i Srbija i SAD, "naše svetinje ne mogu pripadati nikome sem onog u čijem su vlasništvu".

"A to sigurno nije takozvana država Kosovo", istakla je Zrnovićeva.

Zrnovićeva je rekla da srpske stručne službe brinu o kulturnoj baštini na KiM zajedno sa njenim vlasnikom, Srpskom pravoslavnom crkvom, ali da se njihov rad, kretanje i dopremanje materijala odvijaju u otežanim, skoro nemogućim okolnostima.

"Zbog toga, između ostalog, na međunarodnom planu insistiramo kod svih relevantnih organizacija i institucija da snage Kfora ne povlače svoje jedinice sa puktova sa kojih čuvaju manastire kao i da se zbog osetljive bezbednosne situacije obezbedi njihovo trajno prisustvo i preuzme odgovornost za čuvanje objekata", zaključila je Zrnovićeva

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=12&dd=17&nav_id=566415