субота, 16. август 2014.

.......Ako Rusija izgubi, Srbija će biti raskomadana......

Ako Rusija izgubi, Srbija će biti raskomadana

16. avgust 2014. 13:06 · 7 komentara

35

Željko Cvijanović - Ako Rusija izgubi, Srbija će biti raskomadana

 

Samo to je izvesno: ako Rusi na kraju izgube, svi će žitelji srpskih noćnih mora doći po nešto svoje, i Srbija će biti raskomadana

Važno je znati: Srbija se neuporedivo brže troši nego što ukrajinska kriza, koliko god dinamična, plovi svom još dalekom vrhuncu.

Utemeljena na toj činjenici, nova američka igra u Srbiji još bi se mogla nazvati i inteligentnom da takva ocena nije unapred diskvalifikovana nesrazmerom u snazi saigrača i da domaći nije toliko ispošćen i nemoćan, i politički i ekonomski. Ovako je, kako smo već od Amera navikli, samo iživljavanje.

OK – pretpostavljam da je rekao Majkl Kirbi Vučiću – kad već nećete da Rusima uvodite sankcije, požurite bar sa ekonomskim i medijskim zakonima.

Opet, Vučić dobro zna da na tim zakonima i merama nikakva ekonomija neće poteći, isto tako da sa novim medijskim zakonima od srpskih novina i televizija neće postati ništa drugo od još radikalnije verzije onog što su sad – glas kontrolisane rulje, svetine koja na trgu prisustvuje odsecanju glave najboljima među njima.

2. 

Ako već nećete da ruskoj braći zabijete nož u leđa – nastavio je Kirbi – barem recite da priznajete suverenitet Ukrajine; posebno, mic po mic, naglasite Krim; i, kažite, mic po mic, da niste neutralni u Ukrajini; i, mic po mic, za ime Boga, osudite ove lude Srbe koji se bore za Novorusiju.

Rečeno – učinjeno, sve dok se poslednjih dana nisu javili Rusi pošto su izračunali da će Srbi, ovako, mic po mic, do Božića reći da Moskva pripada Tatarima, pritom bratskoj Rusiji jednako ne zavodeći sankcije.

Vučić, naravno, zna da je time kupio nešto vremena. Ali ne može da zna koliko – godinu, dan, sat? Jer vreme sa Amerikancima ne teče linearno, ne troši se samo sa jedne strane. Troši se, na primer, i sa one druge, gde je ovdašnjim novinarskim istraživačima (sve brankica do brankice) potekao neki dolar da iz nedelje u nedelju istražuju Vučićeve pritiske na medije, sporne ugovore i korupciju njegovih ljudi.

Ta istraživanja, naravno, posle preuzimaju drugi mediji, a od njih treći. A onda se ponovo pojavi Kirbi kaže mu kako je u medijima video napise o korupciji u njegovoj vladi i da je veoma zabrinut zbog toga.

Da li to znači da Amerikanci ruše Vučića? Ne budimo naivni. Ako bismo pitali njih, oni bi rekli da ga samo ohrabruju da nastavi sa reformama. Ako pitate mene, odgovor je isti s tim što bih ja to preveo ovako: svakog dana mu odsecaju po jednu polugu mogućeg budućeg otpora.

Ne pominju mu više sankcije Rusiji („vi ste braća, razumemo mi to"), prepuštajući to Evropljanima, koji imaju svoju ubojitu argumentaciju („kad smo mi mogli da žrtvujemo milijarde, šta gubite vi prodajući im suve šljive i prasiće").

OK je, dakle, da Vučić ima nekakvu spoljnu politiku i Ameri nemaju ništa protiv toga. Ali, kad dođe dan da mu od deset novinara na konferenciji za medije, koju je iz nekog razloga sazvao, njih osam postavi pitanje o doktoratima i korupciji njegovih ljudi, jedan ga nešto pita o temi konferencije i jedan o međunarodnoj politici, to će značiti da su mu oborili politički horizont da bi se bavio samo sobom i svojima.

Cilj je da zaboravi i zašto je uopšte sazvao konferenciju, a međunarodne politike će se setiti tek kad ih na kolenima zamoli da Rusima uvede sankcije, samo da bi brankica do brankice propustila jednu nedelju da mu ne objavi neku aferu.

Jer Ameri srpske sankcije Rusima nisu ni zaboravili ni odustali od njih. Sledeći put će ih pomenuti onda kad iz Vučića isisaju svaki sok koji bi mogao da se tome suprotstavi. Tako se to radi.

Sledeće važno pitanje je da li stvarno Vučićevi ljudi toliko kradu, bez obzira na to što, bar koliko je bilo do izbora, na svojim mestima sede zahvaljujući najavama o borbi protiv kriminala? Naravno da kradu, ali ne zato što su pali na proveri poštenja, već zbog dva druga razloga.

Prvi je taj što se u sistemu koji je u Srbiji konačno zacario 2008. godine i koji će ostati zapamćen kao neviđena pljačka državnog budžeta, možete da budete lopov ili luzer, i nema trećeg. Vučić nije u pravu kad tu korupciju vezuje za srpski mentalitet (žuti, pa srpski mentaitet, ne ide!) i nasleđene rđave navike. Dil o kriminalu pravljen je, mnogo pre Vučića i njegovih, na prećutnom sporazumu između stranaca i srpske politčke klase.

Politička klasa strancima isporučuje zahteve, oduzimajući zemlji budućnost, a ovi njih puštaju da se bogate. E sad, problem je što naši, isporučujući strancima, recimo, Kosovo, nad istim tim strancima ne uspostavljaju kontrolu, dok je stranci nad našima itekako uspostavljaju puštajući ih da kradu.

Drugi važan razlog da kriminal političke klase eksplodira jeste u pitanju vere. Dok veruju da nešto od zemlje mogu da urade, naivno misleći da će nasleđeni sistem prema njima biti milosrdniji nego prema njihovim prethodnicima, nosioci vlasti još su i koliko toliko skrupulozni.

Kad se olupaju o okolnosti, probleme i strance – a Vučićeva vlada je odskoro u toj fazi – tad pomisle da je glupo džabe misliti o Srbiji i odjednom počnu da misle samo na sebe. Tako se to radi.

A to znači kako je Vučićeva perspektiva sve bliža Tadićevoj, uz dve bitne razlike. Kao neuporedivo veštiji i vredniji političar, Vučić je na prethodnim izborima uspeo da počisti svaku konkurenciju, što ga na neki način čini sličnijim Miloševiću: izloženog strancima i njihovim domaćim klijentilističkim i agenturnim mrežama, gde se opozicija ne pojavljuje kao ključni protivnik nego tek kao korisnik eventualnih dobitaka.

Reklo bi se da i stranci to vide tako jer je model „ohrabrivanja" Vučića sličniji onom kojim su delovali protiv Miloševića, nego onom kojim su pritiskali Đinđića, Koštunicu ili Tadića.

Druga važna razlika je u tome što je u Tadićevo vreme bilo više nade i više para, i za krađu i za podmazivanje sistema, i, konačno, što su svetske prilike bile pesma prema današnjim. Rečju, tamo gde je Tadić mogao da se ogrebe ili da ispadne smešan, ovde se gubi glava. A to će reći da Vučić može Tadićevu sudbinu da podeli samo u procesu, ali nikako i u ishodu.

Otuda, nastavljajući sa politikom neprekidnog popuštanja zapadnim silama, makar ostajući na poziciji protiv uvođenja sankcija Moskvi, Vučić ne dobija ni onaj resurs sa kojim je do sada mogao da računa – vreme.

Jer sada njegovo vreme teče sve brže, što od teških prilika, što od toga da mu ga stranci troše nemilice, što od toga da više nije nov na vlasti. Ono mu teče i kad daje Kosovo i kad ne da sankcije protiv Rusa; i kad se vajka kako nismo umeli da razumemo Nemce i kad je drzak prema Davenportu; i kad se predaje i kad se brani.

Naravno, odgovarajući zašto se ne suprotstavlja Vašingtonu, Vučić se uvek može pozvati na slučaj Angele Merkel. Ko je pa on da se suprotstavlja ako nije smela ona, onako moćna i bogata, nego je na jedan zavela sankcije Rusima.

Gledajući kriterijum snage, on bi svakako s tim poređenjem bio u pravu: šta on tu ima da traži kad se ni Merkelova nije usprotivila, gubeći stotine milijardi dolara, što od nemačkih sankcija Rusima što od ruskih Nemcima.

Problem je, međutim, drugi: sa svojim resursima – političkim i ostalim – Merkelova može da uzmiče još decenijama, dobijajući na vremenu i čekajući da čudovište ostane bez daha.

Vučićeve decenije, međutim, potrošili su i drugi i on sam, i tu prostora za uzmicanje više nema. Rečju, nekad u bitku ulaziš sa poverenjem u svoju snagu, nekad zato što više nemaš kud. Srbija je ovaj drugi slučaj.

Dakle, neka uhapsi neku svoju krupnu ribu, a ostale neka spasava grubo i brzo menjajući sistem, u kome mogu samo da postanu lopovi ili luzeri (a luzeri su, drže, predugo bili).

Da će sam tako uspeti, ne verujem, ali će onaj posle njega imati neke šanse; ovako, onog posle njega možda neće ni biti. I neka o Rusima ne brine: može da im uvede sankcije, može da se prijavi kod Strelova u dobrovoljce, svejedno je.

Jer samo to je izvesno: ako Rusi na kraju izgube, svi će žitelji srpskih noćnih mora ovde doći po nešto svoje, i Srbija će biti raskomadana.

To je jedino izvesno, i drugačijem ishodu neće pomoći nikakav Askin ples niti odricanje od Gavrila Principa. Svoja se sudbina izbeći ne može.

 (Standard)

http://www.vestinet.rs/stav/ako-rusija-izgubi-srbija-ce-biti-raskomadana

четвртак, 14. август 2014.

EU besna zato što Latinska Amerika uskače sa svojim proizvodima na rusko tržište

EU besna zato što Latinska Amerika uskače sa svojim proizvodima na rusko tržište

1

Brisel proziva Latinsku Ameriku za nepoštenje zato što uskače sa svojim proizvodima na rusko tržište

Rusija neće gladovati zato što je uvela zabranu uvoza prehrambenih proizvoda iz EU, SAD, Kanade i Norveške, jer će se zemlje Latinske Amerike pobrinuti da im na trpezi ništa ne zafali, uprkos porukama iz Brisela da „to nije pošteno". Argentina, Brazil, Čile, Peru, Urugvaj, Ekvador, koji su veliki proizvođači mesa, ribe, voća i povrća, već su nezvanično proglašeni najvećim dobitnicima zatezanja odnosa između Rusije i Zapada.

Međutim, Evropska unija im zamera da profitiraju od trenutne situacije sa sankcijama. Kao da profit nije vladajuća sila koja obrće ceo svet.

„Možemo da razumemo da pojedini proizvođači, izvoznici i privatne kompanije traže nova tržišta za svoje proizvode, ali ne možemo da shvatimo kako to da ih vlade ovih zemalja podržavaju", rekao je jedan visoki diplomata iz Brisela, a citiraju ga gotovo svi mediji iz 28 zemalja EU koje su pogođene kontrasankcijama iz Moskve.

I dok se sa ruske granice vraćaju kamioni sa tovarima voća i povrća, a zemlje EU organizuju hitne razgovore o tome kako da nadoknade novonastale gubitke, Brisel upozorava Latinsku Ameriku da je Moskva „nesiguran i slab trgovinski partner i da će stupanjem sa Rusijom u kratkoročni ekonomski odnos izgubiti mnogo dugoročnije i pouzdanije partnere". Latinska Amerika ne osvrće se na gunđanje iz Brisela, niti prihvata optužbe da igra prljavu igru.

Brazil je ovlastio 90 svojih klanica da odmah počnu da pakuju piletinu, govedinu i svinjetinu i isporuče ih u Rusiju. Obilje najbolje morske ribe i raznovrsnih školjki, rakova i hobotnica krenulo je za Moskvu iz Čilea, odakle stižu vino, grožđe i avokado. Argentina pojačava svoju ponudu voća, povrća kikirikija, sira i govedine, a Urugvaj i Ekvador takođe ne mare za namrgođeni Brisel i Vašington… Prepakuju se banane, sveže cveće, kafa, čajevi, šumsko voće, kakao i čokolada, šećer, alkoholna pića i voćni sokovi.

Rusija se posle raspada Sovjetskog Saveza trudila da snabde svoje prazne rafove svim vrstama hrane iz celog sveta. Kako je rasla srednja klasa, tako je Rusija postajala značajan uvoznik, ne samo osnovnih životnih namirnica, već i specijaliteta iz egzotičnih krajeva.

Na vrste hrane koje su obuhvaćene sadašnjim jednogodišnjim sankcijama Rusija je prošle godine potrošila 25 milijardi dolara, a trećina tog novca utrošena je za isplaćivanje uvoza iz zemalja EU i SAD.

Brisel je potpuno u pravu. Latinska Amerika je spremno dočekala šansu za veliki biznis i bez trunke griže savesti spremna je da isporuči Rusiji sve što joj treba, i više od toga.

To će posebno dobro doći Argentini koja je zbog spekulanata u takozvanim lešinarskim fondovima na ivici bankrota. Argentina je pre dve godine izvezla prehrambene proizvode u Rusiju u vrednosti od milijardu dolara.

Već prošle godine razmena između „strateških partnera", Argentine i Rusije, narasla je za više od 30 procenata na 2,63 milijarde dolara, prema podacima zajedničke argentinsko-ruske privredne komore. Argentina je u oba svetska rata u kojima nije učestvovala hranila zaraćene strane i uvek, čak i u bankrotu, imala je veliki suficit u razmeni sa inostranstvom. Posle tih ratova u državnoj banci u Buenos Ajresu nije se moglo proći od nagomilanih zlatnih poluga. Buenos Ajresu ne pada na pamet da se solidariše sa EU ili SAD i da ne iskoristi ovu šansu za dobar posao.

Uz sve ostale zemlje iz bližeg i daljeg okruženja, uključujući i Srbiju, ruski ministar poljoprivrede Nikolaj Fjodorov pomenuo je da su zemlje Latinske Amerike jako tržište koje kuca na ruska vrata.

Sa druge strane, pregovori EU sa grupama latinoameričkih zemalja oko lakšeg pristupa njihovih proizvoda na evropsko tržište traju već petnaest godina bez ikakvih opipljivih rezultata. Sada Brisel pokušava da se pozove na moralne principe i da ubedi Južnu Ameriku da njihova trgovina sa Rusijom nije u skladu sa principima lojalnosti.

Vladimir Putin i Si Đinping su pre manje od dva meseca obišli nekoliko latinoameričkih zemalja i sa njima potpisali niz dogovora o trgovinskoj razmeni i bližoj političkoj saradnji. Teren za slučaj da se zaoštri trgovinski rat protiv Rusije već je bio pripremljen. Sada će američko zadnje dvorište preuzeti na sebe poslove SAD i Zapada.

To je otvoreno potvrdio argentinski funkcioner Horhe Kapitanič koji je uprkos protestu Brisela rekao da će država podržati privatni sektor kako bi mogao da odgovori svim potrebama ruskog tržišta.

Zajedno sa ostalih nekoliko latinoameričkih zemalja, oni će popuniti prazninu nastalu ruskom zabranom uvoza hrane iz EU i SAD. A to je, kad se pretvori u novac, suma od više od pet milijardi dolara.

(Politika)

 

 

http://www.dnevne.rs/aktuelno/eu-besna-zato-sto-latinska-amerika-uskace-sa-svojim-proizvodima-na-rusko-trziste

недеља, 10. август 2014.

Хрватска би преко Србије до Русије

Хрватска би преко Србије до Русије

10.08.2014 13:58 | Новости

Загреб/Београд - У страху да ће изгубити руско тржиште многе хрватске компаније размишљају да отворе „експозитуре" у Србији, пишу Новости.

Декрет предсједника Владимира Путина да се забрани и ограничи увоз хране из земаља које су прихватиле санкције Русији највише би у Хрватској погодио „Подравку", „Кромарис", ПИК „Врбовец", „Виндију", „Беље", а на руско се тржиште из Хрватске најчешће извозе супе, месо, воће, конзерве и месне прерађевине.

Идеја да се преко Србије дође до Русије није нова, а то су јавно истицали и бивши хрватски премијери, поготово Јадранка Косор која се три пута састала са Путином и настојала да се појачају односи са том земљом.

У вријеме прије санкција сматрало се да Србија има много развијеније односе са Русијом, па би то био пут и за хрватске компаније, а заузврат би Хрватска отворила Србији пут према ЕУ. Али, у међувремену је хрватска економија дотакла дно, па Србији мало може Хрватска да помогне, а и многе хрватске компаније, попут „Гавриловића", могле би да затворе врата да нема српског тржишта.

За разлику од Хрватске, која је слијепо слушала Брисел и Вашингтон, Словенци су према Русији били далеко отворенији, па ни сада, у јеку санкција, не желе да примјене све оно на шта чланице тјера ЕУ.

Може ли се у кратко вријеме организовати „операција Србија" остаје за хрватске компаније велико питање, али многи сматрају, ако се санкције наставе, да је то једини начин да се даље извози у Русију.

Међутим, препакивање би поскупјело хрватску робу, па се сада раде рачунице шта је најпрофитабилније, ићи преко Србије или чекати крај санкција. Велико узбуђење влада у „Подравки" , а Дамир Перлок, директор за источна тржишта, каже да су у сталној вези са својим московским представништвом. За сада нису погођени санкцијама, али не знају шта ће даље да буде.

Прекид пословања са Русијом био би кобан. Иако се званично помиње бројка од 3,2 милиона долара колико је Хрватска у прва три мјесеца ове године извезла хране у Русију, многи кажу да се на различите начине извози ипак више.

Хрватска је, због слијепе политике према Русији, већ имала низ тешкоћа, од тога да није приступила „Јужном току", до тога што је до крајности закомпликовала долазак Руса на Јадран. Ове године је туриста из Русије знатно мање, а сада пријети и прекид извоза.

Када смо у петак замолили за изјаве директоре неколико компанија, одговор је био готово идентичан.

„Молимо вас, немојте у овом часу да доливате уље на ватру. Не можемо ништа да коментаришемо, само се надамо да ће се наћи убрзо неко рјешење", био је истовјетан одговор свих. Још мање су жељели јавно да коментаришу планове да дио пословања пребаце у Србију и тако спасу извоз до Русије.

У Хрватској господарској комори која је затворила велелијепно представништво у Москви и сада ради у скромнијим условима, кажу да би годишњи губитак могао да износи између 20 и 25 милиона евра, а да на руско тржиште оде око 1,5 одсто укупног хрватског извоза хране. Посебно би могла да буде погођена фабрика „Кромарис" која се бави прерадом рибе и шкољки, а са Русима је имала одличне послове.

Негативне посљедице ће да осјећају и „Сардина" и „Остреа", које такође прерађују и конзервишу рибу. Још већи страх постоји ако ЕУ појача санкције Русије, па услиједе противмјере, јер би у том случају велике тешкоће имали „Плива", „Јадрански галенски лабораториј" из Ријеке, „Никола Тесла", „Кончар", „Сапонија" и АД „Пластик".

http://www.glassrpske.com/drustvo/biznis/Hrvatska-bi-preko-Srbije-do-Rusije/160119.html

понедељак, 4. август 2014.

Otac srpske ratne sirocadi

 

Otac srpske ratne sirocadi

 

Did you help the flood victims in Serbia and Republik of Srpska in June 2014?  If you did, do you know where all the goods and money went and what it was used for?  You are entitled for a full accounting of where everything went, who received the help, and their names and contact.  Humanitarian organizations, churches, or individuals are obligated to provide you with full information.  You should insist on this information.  If they don't provide you with this information, that would mean that your donation may have been misused.  Save Serbian Children is providing a list of donors and where the donations went, for a 40 foot container of medical supplies in June 2014.

 

Holy Cross American Orthodox Church, Sacramento  CA     $1000

Seeds to the World, Stockton  CA                                            $500

Prof. Dr. Nick Stergiou  Nebraska                                             $500

Gloria Schulman  Nebraska                                                      $400

Oleg Tomashevsky  Berkeley  CA                                            $300

Dusan Supica  Berkeley  CA                                                    $200

V. Rev. Sasa & Marija Petrovic  Nebraska                               $200

Save Serbian Children  Stockton  CA  from account              $2030

                                                                                    Total:   $5130

40 foot container of new medical supplies with expiration dates of three to four years in the future was sent from Oakland, CA to Banja Luka, Republik of Srpska through Aqua Air Enterprises, Los Angeles July 31, 2014. 

We would also like to thank Mel Potter and John Brandt from Lodi, California for helping us with preparing the container, also Father Dane Popovic and 6 members of Holy Blessed Virgin Church who helped log the supplies.  This was the 100th container sent by Save Serbian Children to Serbia, Republik of Srpska and 16 other countries.

 

Note: Save Serbian Children at the present time has secured doctors and hospital for orthopedic surgery, pro bono, for two children, one from Gaza and one from E.Ukraine.  We want to help as many children as possible, and we need YOUR help!!!

 

Respectfully,

Milos Supica

Founder

 



--

Milos Supica

3076 Maples Branch Road

Sevierville  TN  37876-6341

 

Home phone:  865-453-7063

Cell phone:     209-598-3298

website:   1:  directeffect.info

                2:  Srpski Dobrotvor



 

Pupovac: Mržnja umesto poverenja

Pupovac: Mržnja umesto poverenja

BEOGRAD, ZAGREB -

Predsednik Srpskog narodnog veća Milorad Pupovac, povodom 19. godišnjice akcije "Oluja", izrazio je saučešće svim Srbima i Hrvatima koji su tokom petogodišnjeg ratnog razdoblja u Hrvatskoj izgubili svoje bližnje, ostali bez zdravlja, domova, koji godine i decenije provode u progonstvu. Izražavamo žaljenje što se u proteklih godinu dana u hrvatskoj razgrađuje međuetničko, ali i političko poverenje, međuetnička i građanska tolerancije. Umesto međuetničkog poverenja i političke tolerancije, čuju se poruke mržnje i nasilja, navodi se u izjavi Pupovca.

 

"Ukoliko se takvi trendovi nastave, dosad izgrađene ustavne vrednosti, posebno one koje se tiču manjinskih prava, Pristupnim ugovorom preuzete evropske vrednosti i evropske obaveze, biće veoma ozbiljno dovedene u pitanje", upozorio je Pupovac.

Pod takvim okolnostima, dodao je on, suđenja za ratne zločine počinjene za vreme i posle Oluje, a koji do danas nisu procesuirani, postaju sve manje izgledna, a pravda sve dalja.

 

Beta/AP (Denis Ćerić)

"Priznanja civilnih žrtava rata na srpskoj strani, takođe, ostaje pitanje od kojeg se okreće glava i zatvaraju oči", rekao je Pupovac i napomenuo da sudovi rade pod pritiskom, a tela državne vlasti zaboravljaju na obećanja i preuzete obaveze.

"I ove godine, moramo pozvati Vladu da promeni pristup prema razvoju područja razorenih ratom, jer mnoga od njih, posebno ona, naseljena Srbima povratnicima, još nose više znakova rata nego mira", naglasio je Pupovac.

Održan parastos žrtvama Oluje

U Crkvi Svetog Marka u Beogradu danas je održan parastos žrtvama hrvatske vojno-policijske akcije Oluja, kojem su pored velikog broja rađana prisustvovali ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović i zamenik gradonačelnika Andreja Mladenović.

Parastos je služio vladika Jovan Slavonski, a nakon toga položeni su venci na spomen-ploču stradalim Srbima u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije od 1990. do 2000. godine.

spc.rs

Parastosu je prisustvovao i predsednik Koalicije udruženja izbeglica Miodrag Linta, koji je od Saveta Evrope tražio da se Hrvatskoj zabrani obeležavanje Oluje.

Stefanović:Oluja nije prilika za slavlje

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović izjavio je danas da godišnjica vojno-policijske akcije Oluja nije prilika za slavlje.

"Ne želimo da gledamo u tuđe dvorište, ali svakako smatramo da ovo nije prilika da neko slavi progon svojih građana. Mi ne želimo da delimo lekcije, ali je to svakako prilika da se ova poruka uputi i to je na nekim drugima da razmišljaju'', rekao je Stefanović novinarima nakon parastosa.

On je istakao da je dan kada se obeležava godišnjica progona Srba iz Hrvatske "težak i tužan" dan dodajući da Srbija mora da povede računa o tim ljudima kako bi se ostvarila njihova prava.

"Moramo da razmišljamo o ovom narodu kako da ih još bolje integrišemo, kako da im obezbedimo njihova prava na imovinu, povratak onima koji to žele, a onima koji su odlučili da se ovde trajno nastane da obezbedimo da imaju više posla i sve ono što imaju svi drugi građani Srbije", rekao je Stefanović.

MUP Srbije

Na današnji dan navršava se 19 godina od početka hrvatske vojno-policijske akcije "Oluja" u kojoj je, prema podacima dokumentacionog centra "Veritas", poginulo i nestalo 1.853 Srba a proterano najmanje 220.000 stanovnika negdašnje Republike Srpske Krajine.

Odluka o početku akcije "Oluja" je na predlog tadašnjeg komandanta sektora Jug hrvatskog generala Ante Gotovine, doneta na Brionima 31. jula 1995.

U prvostepenoj presudi haškog Tribunala, aprila 2011. bilo je ocenjeno da je "Oluja" bila udruženi zločinački poduhvat, na čelu s tadašnjim predsednikom Tuđmanom, čiji je "cilj bio prisilno i trajno uklanjanje srpskog stanovništva i naseljavanje tog područja Hrvatima".

Tribunal je drugostepenu presudu doneo 17. novembra 2012. i njome oslobodio krivice hrvatske generale Gotovinu i Mladena Markača.

Oni su oslobođeni krivice za progon srpskog stanovništva iz Kninske krajine 1995, čime je poništena prvostepena presuda kojom je Gotovina bio osuđen na 24 godine, a Markač na 18 godina zatvora. Žalbeno vijeće je oslobodilo optužene po svim tačkama optužbe, mada nisu negirani zločini utvrđeni u prvostepenoj presudi.

Akcija "Oluja" se nalazi i pred Međunarodnim sudom pravde (MSP) u sporu o genocidu po uzajamnim tužbama Hrvatske i Srbije, o čemu je glavni pretres održan u Palati pravde u Hagu od 3. marta do 1. aprila ove 2014. godine.

Srbija u kontratužbi insistira da tokom ratova devedesetih na području Hrvatske (odnosno bivše RSK) isključivo akcija "Oluja" može da se potpuno odredi kao genocid po definiciji iz Konvencije UN-a o sprečavanju i kažnjavanju genocida.

U Hrvatskoj je 5. avgust državni praznik koji se slavi kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti za akciju "Oluja".

Josipović: Moramo pobediti i u miru

Predsednik Hrvatske Ivo Josipović čestitao je danas građanima Dan pobede i domovinske zahvalnosti i Dan hrvatskih branitelja, poručivši da Hrvatska "nakon pobede u ratu, mora da pobedi i u miru".

"Pobediti u miru znači izgraditi demokratsku i funkcionalnu državu.

Državu ravnopravnih građanki i građana, državu ljudskih prava i sloboda, zemlju u kojoj vlada pravo, a institucije države služe građanima... Uveren sam, Hrvatska će pobediti i u miru", istakao je Josipović.

Hrvatska sutra, 5. avgusta, obeležava Dan pobede i domovinske zahvalnosti i Dan hrvatskih branitelja kao i 19. godišnjicu vojno-policijske akcije "Oluja".

http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/pupovac-mrznja-umesto-poverenja_507849.html