Saopštenje Nove stranke o sporazumu u Briselu

Saopštenje Nove stranke o sporazumu u Briselu

Objavljeno 20.04.2013. 16:43

Attachments:
Saopštenje Nove stranke povodom sporazuma u Briselu	[ ]	240 Kb

Nova stranka smatra da su Sporazumom o statusu srpskih zajednica na Kosovu, koji su  parafirali premijeri Dačić i Tači, Srbi na Kosovu dobili minimalno prihvatljivu autonomiju unutar  Kosova, koja se sastoji u sledećem:

·       Zajednica srpskih opština konstituiše se statutom, ali se garantuje zakonima Kosova, za čije izmene je neophodna dvotrećinska većina. Sledstveno tome, Zajednica se može raspustiti samo odlukom opština članica. Iako nastaje van pravnog sistema Kosova, Zajednica je deo  Kosova, ne deo Republike Srbije. (Tačke 1. i 2.)

Prerogativi Zajednice izvode se iz Evropske povelje o lokalnoj samoupravi iz 1985. godine. Povelja se, kao i u svakom drugom slučaju, primenjuje na jedinice lokalne samouprave,  a ne na suverene entitete. Princip supsidijarnosti (sva pitanja koja mogu da se reše na nižem nivou vlasti, treba da se rešavaju na nižem nivou vlasti) koji Povelja garantuje, tj. koje je kosovska vlada prenela na lokalne vlasti i u koje se neće mešati, odnose se na ekonomski razvoj, obrazovanje, zdravstvo, urbano i ruralno planiranje (Tačka 4.). Moguće je da centralne vlasti u Prištini Zajednici dodele još neke prerogative (Tačka5.), ali ne postoji pravna obeveza za vladu u Prištini da to i uradi.

Ključne odredbe koje se tiču policije i sudstva takođe potvrđuju suverenost vlade u Prištini.

·       Postoji samo kosovska policija. Nema srpske policije. Tačka 9. predviđa da postoji komandant regionalne policije koja ima nadležnost samo u četiri opštine na severu Kosova. Tu osobu će predložiti predstavnici četiri opštine, ali će ga imenovati kosovsko ministarstvo unutarnjih poslova i može ga smeniti bez saglasnosti srpskih opština. Policijske snage na severu Kosova moraju da odražavaju etničku strukturu  te teritorije. Komandant i policija su deo kosovske policije, tj. kosovskog ministarstva unutrašnjih poslova,a ne deo Zajednice.

·       Sudski sistem je jedinstven i deo je sistema vlasti sa sedištem u Prištini. Unutar tog sistema postojaće posebno sudsko veće koje će se većinski sastojati od kosovskih Srba, a koje će vršiti sudsku vlast u srpskim opštinama na severu. Jedno odeljenje tog suda biće stalno smešteno u Severnoj Mitrovici. (Tačke 10. i 11.)

·       I policija i sud su deo sistema vlasti u Prištini, iako je njihova nadležnost  ograničena Sporazumom.

·       Izbori u Zajednici će se organizovati u skladu sa kosovskim izbornim zakonom. (Tačka 12.)

Prihvatajući ovaj sporazum, Republika Srbija faktički i formalno priznaje Kosovo. Da su pregovori započeti u pravom trenutku i odgovarajućem  formatu, koji bi obezbedio međunarodne garancije za implementaciju Sporazuma, i konačno rešenje bi bilo bolje. Ipak, ovim sporazumom  Republika Srbija iza sebe ostavlja pogrešnu politiku koju je vodila na Kosovu u poslednjoj deceniji prošlog veka i  poslednjih devet godina.
Pozivamo Vladu Srbije i Narodnu skupštinu, kao i građane Srbije, da podrže ovaj sporazum.

Predsednik Nove stranke

      Zoran Živković

 

Osvrt: UN rasprava "Uloga Međunarodnog kaznenog pravosuđa u procesu pomirenja"

N. Babić

vrijeme objave: Četvrtak - 18. Travanj 2013 | 19:00

(1)

FOTO: dawn.com

Raspravu „Uloga Međunarodnog kaznenog pravosuđa u procesu pomirenja" koja se prije nekoliko dana održala u sjedištu Ujedinjenih Naroda na East Riveru, a koju je zakazao predsjedavajući Generalne skupštine Vuk Jeremić, mediji su uspjeli prikazati kao 'tešku zlouporabu funkcije koju obnaša i pokušaj osporavanja odluka ad hoc suda za ratne zločine na području bivše Jugoslavije - ICTY'. Iako bi se za izlaganje srbijanskog predsjednika Tomislava Nikolića moglo reći kako se odista 'bavio' isključivo ICTY-em, ostalih trideset predstavnika zemlja članica Ujedinjenih Naroda su raspravu iskoristili kako bi ukazali na brojne nepravde i nedosljednosti u radu Međunarodnog kaznenog suda općenito.

Činjenica da predstavnici zemalja članica Europske Unije i Sjedinjenih Država nisu sudjelovali u raspravi se može objasniti nedostatku volje da slušaju brojne optužbe na njihov račun, a koje su im s govornice uputili predstavnici Irana, Sirije, Bolivije, Venezuele, Kube i svih zemalja koje su u fokusu interesa hegemonističke politike Bruxellesa i Washingtona.

Velika je šteta što su predstavnici Palestine mogli sudjelovati isključivo kao promatrači. Palestina bi kao zemlja koja pred Međunarodnim kaznenim sudom kani tužiti Izrael zasigurno imala što reći o kršenju međunarodnog prava od strane Vijeća sigurnosti kada je u pitanju Izrael.

Jeremić je otvorio raspravu s riječima 'Kako međunarodni kaznenopravni sustav može doprinijeti pomirenju zemalja koje su međusobno ratovale koje se sada nalaze u procesu tranzicije' dodavši kako je ovo 'prva rasprava ove vrste od odluke Ujedinjenih Naroda da se na posebno utemeljenim sudovima pokušaju osuditi brojni zločini koji su se događali u ratnim sukobima diljem svijeta'.

Na listi sudionika rasprave bila su brojna izaslanstva, a iz Europe je na raspravi sudjelovao predstavnik Švicarske, Lihtenštajna, Albanije, Hrvatske, Srbije, BiH, te predstavnik Europske Unije Thomas Mayr Harting. Iz službenog priopćenja 11357 Generalne skupštine UN-a koje je objavljeno 11. travnja 2013., a u kojemu su navedeni najvažniji detalji iz rasprave u kojoj je sudjelovalo 30 govornika iz zemalja diljem svijeta, može se zaključiti kako je većina učesnika rasprave uglavnom zadovoljna radom Međunarodnog kaznenog suda. Međutim, bilo je i onih koji si iznijeli prigovore i ukazali, kao npr. sirijski veleposlanik pri UN-u Koussay Aldahhak, 'kako sud ne bi smio donositi odluke pod političkim pritiskom i prema dvostrukim mjerilima, a što se njegove zemlje tiče, neprihvatljivo je da se Sirijci ubijaju oružjem i bombama proizvedenim u Švicarskoj, koja je "čuvar" originalnog akta Ženevske konvencije i kao takva ima još veću odgovornost u očima međunarodne zajednice'.

Iranski izaslanik Gholam Hossein Dehqani: "UN dvostrukim mjerilima šalje pogrešnu poruku agresorima"

Stalni predstavnik Irana u UN-u, Gholam Hossein Dehqani, je pozvao da se ubrza pronalaženje načina za kažnjavanje agresora, jer bi se ne taj način dao trajni doprinos miru u svijetu.

Iranski izaslanik pri UN-u Gholam Hossein Dehqani'Iran smatra kako bi kaznena odgovornost nad agresorima koji su odgovorni za grozna zlodjela u cijelome svijetu doprinijelo miru i sigurnosti na međunarodnoj razini, jer je čin agresije 'majka svih svjetskih zločina' i Međunarodni kazneni sud bi mogao dati veliki doprinos ukoliko se založi za ukidanje prakse nekažnjavanja onih koji su do sada bili zaštićeni od progona njegovih istražnih organa' izjavio je Dehqani.

Iranski izaslanik je naglasio kako kazneni progon 'međunarodnih zločinaca' mora biti neutralan i neovisan od političkog utjecaja, te kako se mora izbjegavati primjena dvostrukih standarda.

'Prva konferencija o reviziji Rimskog statuta o Međunarodnom kaznenom sudu je bila prilika da se razgovara o mogućnosti kažnjavanja počinitelja zločina u slučajevima agresije, ali je ta prilika na insistiranje pojedinih članica Vijeća sigurnosti propuštena. Ipak je konferencija o reviziji Rimskog statuta uspjela definirati zločin agresije i to je značajan napredak, jer upozorava one zemlje koje se koriste silom, ili prijetnjom uporabe sile, kako neće proći nekažnjeno', rekao je iranski izaslanik pri Un-u.

Na kraju izlaganja se obrušio na institucije Ujedinjenih Naroda jer su, kako je rekao, 'sustavno prešućivani brojni zločini koje je Sadam Hussein počinio dok je bio saveznik SAD-a i ratovao protiv Irana, da bi UN reagirao tek kada je bilo potrebno naći opravdanje za agresiju na Irak'.

'Na taj način institucije Ujedinjenih naroda šalju pogrešnu poruku svima onima koji planiraju agresiju na zemlje Bliskog Istoka i jedan energičan i brz odgovor međunarodne zajednice bi bio u stanju spriječiti daljnja stradavanja', dodao je na kraju iranski izaslanik pri UN-u, Gholam Hossein Dehqani.

Koussay Aldahhak iz Sirije je naglasio kako je primarna zadaća MKS-a uspostavljanje pravde, te kako za zločine moraju odgovarati svi, bez politizacije pojedinih slučajeva, te selektivnog pristupa i dvostrukih mjerila prema državama članicama UN-a.

"Zbog sukoba u Siriji je potrebno izručiti MKS-u sve one koji su poticali na nasilje, te uzrokovali sukobe i razdor. Sirijci svaki dan umiru zbog odluka predsjednika i vlada država koje financiraju, naoružavaju, obučavaju, te omogućuju dolazak stranih plaćenika u našu zemlju. Čak je i vojna oprema prebačena iz Libije do Sirije uz pristanak nekoliko vlada. Neprihvatljivo je da Sirijci trebaju biti ubijeni oružjem i bombama proizvedenima u Švicarskoj, koja je 'čuvar Ženevske konvencije", izjavio je sirijski predstavnik.

'Svaka rasprava u UN-u treba biti u skladu s Poveljom Ujedinjenih naroda. No, prema nekima, ljudi bi trebali prihvatiti vladu koja je izmišljena u inozemstvu. Selektivni tretman prema onome što se događa u Siriji pokazuje dvostruke standarde koji su prevladavali u određenim međunarodnim krugovima koji iskorištavaju patnju sirijskog naroda. Ovdje se radi o opasnom presedanu u međunarodnim odnosima' dodao je Kussay Al-Dahhak, te naglasio potrebu pokretanja pregovora za zaustavljanje krvoprolića u Siriji, kako bi Sirijci na izborima, svojom voljom i bez uplitanja iz inozemstva odlučili o tome tko će vladati zemljom.

"Nedopustivo je da je netko pošteđen kaznene odgovornosti zbog toga što je državljanin zemlje koja je svjetska sila"

Međunarodno kazneno pravosuđe je od strane pojedinih predstavnika hvaljeno kao "jedno od najvećih pravnih dostignuća prošlog stoljeća, jer je doprinijelo izgradnji mostova prijateljstva između bivših neprijatelja", a bilo je i govornika koji su iskazali svoje neslaganje s radom MKS-a, te koji su naglasili potrebu za 'iznalaženjem novih mehanizama koji bi štitili nacionalne interese u uspostavljanju pravde i pomirenja među zemljama'.

"Osveta kažnjavanjem u ime pravde ne može biti sredstvo za pomirenje", rekao je predstavnik Kenije, te upozorio na 'kruto tumačenje pravosuđa u procesu pomirenja'. Pozvao je na pronalaženje načina kažnjavanja koji se neće fokusirati na kažnjavanje pojedinaca, nego koji će dovesti do izgradnju mostova i zajedničkog suživota među narodima.

Predstavnik DR Kongo je naveo kao primjer dobre prakse uspostavu 'Južnoafričke komisije za istinu i pomirenje', što se pokazalo kao dobra alternativa i putokaz onima tragaju za drugačijim sustavima.

Kritike na račun ispolitiziranosti u radu MKS-a su stigle s više strana, tako je predstavnik Sudana, Daffa-Alla Ali Elhag Osman, istaknuo 'kako je nedopustivo da građani nekih zemalja mogu biti isključeni od privođenja pravdi zbog političke težine zemlje iz koje dolaze'. Također je postavio pitanje zašto je većina slučajeva pred Međunarodnim kaznenim sudom iz Afrike, te kako je nedopustivo da Vijeće sigurnosti određuje sudbinu ljudi koristeći "povlasticu veta za kažnjavanje jednih i amnestiranje drugih".

Kuba: "Definicija agresije samo uporabom oružja je pogrešna, Kuba trpi agresiju već 50 godina"

Tanieris Dieguez (Kuba): 'Mi smo podržali osnivanje učinkovitog i nepristranog međunarodnog kaznenog pravosuđa. Nažalost, međunarodno kazneno pravosuđe nije učinkovito zbog svojih odnosa s Vijećem sigurnosti, koje može obustaviti istrage. Osim toga, definicija suda o zločinu agresije koji je ograničen na uporabu oružane sile, nije ispunila očekivanja Kube.

Više od 50 godina Kuba proživljava razne oblike agresije od strane svog 'sjevernog susjeda', a koja je uzrokovala na tisuće mrtvih. Nejasna definicija zločina agresije nije uzela u obzir situaciju u kojoj se nalazi Kuba. Uporaba sile na način koji nije u skladu s 'Poveljom Ujedinjenih naroda' je samo po sebi kršenje povelje i čin agresije. Važno je poštivati opća načela međunarodnog prava i slobodne volje svake države da odluči hoće li se držati nekog ugovora ili ne'.

Venezuela i Bolivija

Alfredo Fernando Toro Carnevali iz Venezuele je rekao kako načela na kojima se temelji međunarodna pravda vuku korijene iz Nürnberškog procesa, a ideja međunarodnog prava koja je zaživjela u posljednjem desetljeću, pogotovo Međunarodni kazneni sud, mogla bi biti poboljšana.

'Za procese nacionalnog pomirenja nužno je utvrđivanje istine, ali treba uzeti u obzir i političke okolnosti. 2003. je na primjer Afganistan potpisao Rimski statut, ipak za ono što se tamo dogodilo nije provedena niti jedna istraga. U Libiji su se isti tužitelji okomili na političke lidere u toj zemlji u interesu velikih zapadnih sila. Ovdje se radi o selektivnoj pravdi koja nije u skladu s međunarodnim pravom', izjavio je Alfredo Carnevali, izaslanik iz Venezuele.

Claudio Guillermo Rossel Arce iz Bolivije je izrazio zabrinutost zbog određenih izazova s kojima se suočava MKS, uključujući i nedostatak političke volje i ponašanje određenih zemalja kada su u pitanju osobe koje MKS želi izvesti pred lice pravde te pozvao na osnivanje zaklade iz koje će se isplaćivati odšteta žrtvama agresije.

Sudionici rasprave u kojima nije bilo oružanih sukoba su uglavnom podržali rad Međunarodnog kaznenog suda, dok su predstavnici zemalja kao što su Kambodža i Šri Lanka govorili o svojim traumatičnim iskustvima iz prošlosti i načinu kojim su se oni pokušali suočiti s problemom kažnjavanja zločina i pokrenuti proces pomirenja. Neki su kao npr. Albanija i Lihtenštajn zamjerili predsjedniku Glavne skupštine što je raspravu sazvao zbog rada ICTY-a, kojega ničim ne dovode pod znak pitanja.

 

http://www.advance.hr/vijesti/osvrt-un-rasprava-uloga-medunarodnog-kaznenog-pravosuda-u-procesu-pomirenja/

Potpisan Sporazum Srbija-Kanada o socijalnoj sigurnosti (penzijama)

 

http://www.politika.rs/vesti/najnovije-vesti/Potpisan-Sporazum-o-socijalnoj-sigurnosti-sa-Kanadom.sr.html  CIRILICA
http://www.politika.rs/vesti/najnovije-vesti/Potpisan-Sporazum-o-socijalnoj-sigurnosti-sa-Kanadom.lt.html   LATINICA

Најновије вести

"ПОЛИТИКА"

Потписан Споразум о социјалној сигурности са Канадом

БЕОГРАД – Потпредседник Владе Србије и министар рада, запошљавања и социјалне политике др Јован Кркобабић потписао је
данас са амбасадором Канаде у Србији Романом Вашчуком Споразум о социјалној сигурности, као и Административни споразум
за његово спровођење. Реч је о једном од најзначајнијих споразума који је Србија потписала у последњих неколико година и њиме
се непосредно уређује остваривање права из пензијског и инвалидског осигурања за више од 100.000 грађана српског порекла, који
живе и раде у Канади, наводи се у саопштењу.

Споразум регулише права корисника те две земље, као и она за случај повреде на раду и професионалне болести.

Усаглашени Споразум садржи и одредбе које ће омогућити осигураницима и корисницима права потпунију заштиту у области
пензијског осигурања.

Споразум ће пружити могућност сабирања периода осигурања навршених у обе државе уговорнице, ради остваривања права на
пензију и друга давања.

То конретно значи да, примера ради, ако неко има остварених десет година радног стажа у Србији и исто толико у Канади
споразум ће му пружити шансу да сабирањем тих година оствари право на пензију.

Танјуг
објављено: 12/04/2013

 

__._,_.___

Путин понудио Србији да о Космету разговара са Бараком Обамом

Ovo je pametno...

Путин понудио Србији да о Космету разговара са Бараком Обамом

 

Премијер Ивица Дачић рекао је да је у односима Србије и Русије почела ера већег разумевања и искрености, али да званични Београд и даље намерава да постане члан Европске уније. 

И поред ове ничим изазване Дачићеве изјаве, председник Русије Владимир Путин понудио се да о косовском проблему разговара са најважнијим политичарима на Западу, па тако и са председником САД Бараком Обамом.

Путин је Дачићу ставио до знања да разуме и да је одлично упућен у ситуацију на Космету.

Упитан да прокоментарише медијска писања да има оних који су у власти против пројекта Јужни ток Дачић је одговорио:

„Није то никаква тајна, још кад је потписиван споразум било је људи који су били против. И даље има неких који сматрају да не треба тако да се ради, али ја, у име владе Србије, председник Србије и председник СНС смо јасно рекли да стојимо иза споразума који је потписан."

(Србин.инфо)

http://srbin.info/2013/04/putin-ponudio-srbiji-da-o-kosmetu-razgovara-sa-barakom-obamom/

Суд је саодговоран

Суд је саодговоран

Данас, осамнаест, односно четрнаест, година после ратова, Балкан не личи на
Западну Европу из 1959. или из 1963. године

У Уједињеним нацијама је јуче подвучена црта испод двадесет година рада
Трибунала у Хагу.

После две деценије јасна је коначна улога међународног суда који је
народима бивше Југославије требало да донесе правду и помирење. Нема потребе
да се чека затварање суда. Све је већ јасно.

Хашки трибунал је за све ове године казнио свега петорицу злочинаца над
десетином хиљада српских цивила, око тридесет и пет хиљада жртава и више
стотина хиљада прогнаника. Укупне казне досуђене за злочине над Србима једва
да у збиру превазилазе најтежу затворску казну у Републици Србији. Четири
пута су лошије прошле убице и саучесници убиства француског навијача у
Београду, него у Хагу сви заједно – злочинитељи из „Олује", „Бљеска",
Клечке, Старог Градског, отимачи хиљада људи, трговци органима, убице деце,
силоватељи, генерали ратних злочина и оци етнички очишћених држава.

Неделотворност, кад је реч о српским жртвама, и неосетљивост према патњи
једног народа, означила је суд, упркос његовим многим добрим учинцима и
исправним одлукама, не само као неделотворан, већ и као пристрасан и укључен
у постратни конфликт.

Суд није казнио кривце за избијање рата. Гонио је и кажњавао само
политичаре једне стране. Није му било довољно ни када неко призна да је
желео рат и да рата без одлуке његове земље не би било, баш као и када
повери јавности да не би жртвовао суверенитет унитарне државе за мир... Није
било доста ни када један председник каже како је његова држава „чиста" без
Срба – каква је била у дивно, давно, средњовековно доба... Није било превише
ни када једном „генералу", премијеру девет сведока оптужбе погине или страда
под тајанственим околностима.

Трибунал се показао као фасада интереса САД. Судио је тако да амерички
интереси и пријатељи не буду оштећени. Разочарао је националисте из
Хрватске, муслиманске Босне и Косова, својом неспремношћу да се претвори у
ексклузивни Нирнберг за Србе. Држао се авнојевских граница: Србе је учинио
главним кривцима, али је „Србију" (њене политичаре и генерале) осудио само
због Косова.

Вођство Хашког трибунала је у више прилика тврдило да жели помирење у
региону. После двадесет година трибунал личи више на фактор заваде. У Србији
је пре срамотних одлука о ослобађању Готовине, Маркача и Харадинаја постојао
тихи консензус о неповерењу у Хашки трибунал. Многи међу нама настојали су
да из начелних али и прагматичних разлога подрже сарадњу Србије са
трибуналом. Наша држава за време ратова није добро нити довољно гонила и
осуђивала починиоце ратних злочина – то је био начелни разлог. Прагматичне
мотиве наметала је међународна обавеза и велики притисак САД и ЕУ.

Шта смо добили након свега?

Суд никада није спустио заставу УН на својим јарболима на пола копља због
годишњице „Олује". Суд није затражио да се Хрватска не припусти у чланство
ЕУ зато што оглашава неважећим оптужнице за ратне злочине из Србије, чији је
суд у 90 одсто случајева казнио Србе и наше држављане којима је изрицао у
просеку строже казне него судови суседних држава.

Управо зато се, према истраживању које је у Србији извршено за ОЕБС,
неповерење према трибуналу креће изнад 71 одсто. Степен неповерења је сличан
и у другим државама. Данас, осамнаест, односно четрнаест, година после
ратова, Балкан не личи на Западну Европу из 1959. или из 1963. године. Суд
је саодговоран у том великом неуспеху.

Хашки трибунал није донео правду. Штавише, угрозио је кредибилитет и својих
исправних пресуда доказаним злочинцима. Он је потврдио раније неправде,
древне стереотипе и овештале предрасуде. Уместо да одстрани или ублажи старе
мржње он им је дао патину међународне потврде.

Не знам у којој смо мери јуче у Њујорку успели да уверимо међународну
јавност. Несумњив је зид ћутње и бојкота. Сâм председник Трибунала у Хагу
одбио је да дође на расправу у установу која је суду пружила легитимитет и
овлашћења! Ту су и подметања и разне друге непријатности.

Жао ми је што овај достојанствени крај илузија прате невиђени притисци на
Србију и српски народ. После четрнаест година специјалног рата од нас траже
кључан допринос стварању албанске косовске државе. Док већина Србије
беспомоћно шкргуће зубима, елита се дели на оне који безвољно тврде да им је
свега доста (осим да буду власт, директори, службени писци и бајати крем) а
други гледају како да подметну противницима кривицу или макар да са њима
поделе одговорност. Ипак, нису сви такви. Док постоји Србија, постојаће и
нада у боље дане и истинску правду, слободу и демократију.

Сигуран сам да ћемо успети, да ћемо издржати. Ово је био само један корак.
Једнога дана Србија ће победити. Уствари, победиће правда.

Напредни клуб

Чедомир Антић

објављено: 11.04.2013.

http://www.politika.rs/pogledi/Chedomir-Antic/Sud-je-saodgovoran.sr.html

Петер Хандке: Србе је ухапсио свет који нема вредности, ви сте затвореници

Петер Хандке: Србе је ухапсио свет који нема вредности, ви сте затвореници

уторак, 09 април 2013 15:52

 

Срби су трагичан народ. Али ја волим трагичне народе, каже за "Вести" аустријски писац Петер Хандке, кога је јуче одликовао председник Србије Томислав Николић, а уручена му је и награда за књижевност "Момо Капор".

Док су га са свих страна салетали обожаваоци тражећи аутограм на примерку награђене "Моравске ноћи", Хандке за наш лист каже да је "веома захвалан" што је добитник, као и да се нада да ће на јесен посетити Велику Хочу.

Како коментаришете награду и то што је оволико људи дошло?

- Веома сам захвалан.

Колеге новинари са Косова питају када ћете поново тамо?

- Волео бих да одем у Велику Хочу и да останем тамо неколико недеља и да живим са људима. Надам се да ће то бити у време бербе, на јесен, наредног септембра и октобра.

Да ли очекујете да ће оно што ћете тамо затећи бити другачије од онога о чему сте раније писали?

- Не желим да пишем. Можда нешто прибележим о мачкама, лисицама...

Не могу а да вас не питам о политици. Како коментаришете овај избор пред којим се Србија налази?

- Надам се да није трагичан дан за вас. Надам се, заиста. То је све што могу да кажем.

Шта мислите да ће одлучити српска влада?

- Нисам политичар. Не желим да говорим о томе, али се надам да неће бити трагичан дан за вас. Ви сте трагична нација. Али ја волим трагичне нације.

Ви сте писац, а ми живимо овде. Да ли мислите да ће се то у будућности променити? Да ћемо имати мање трагедије?

- Али ви немате слободну вољу. Вас је ухапсио свет који нема вредности. Ви сте затвореници.

Да ли ће се то променити?

- Не знам. Нисам пророк, ја сам писац.

За писце кажу да могу бити и пророци?

- Не. Никада. Писци су пророци птица на небу, садашњости, а не будућности. Ми смо пророци данашњости.

Капор од језика стварао музику

У пуној свечаној сали Скупштине града Београда, Хандкеу, који је 90-их изазвао велике контроверзе есејом "Правда за Србију" када је оптужио западне медије и интелектуалце за необјективан став према ратовима на подручју бивше Југославије, а на уштрб Срба, награду је уручио књижевник Матија Бећковић.

Преузимајући плакету Хандке је прочитао текст посвећен Моми Капору, подсећајући да је реч о човеку који је "стварао од језика музику". (Вести)

http://www.srpskenovinecg.com/srbija/33-srbija/19844-peter-handke