Kusturica: Amerika Dodiku sprema Miloševićev scenario

Kusturica: Amerika Dodiku sprema Miloševićev scenario

Srna - 27.02.2013 16:28

BEOGRAD - Predsjedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku Amerika sprema "Miloševićev scenario" želeći da ga kazni zbog izgradnje gasovoda "Južni tok" u Srpskoj, rekao je proslavljeni režiser i idejni tvorac Andrićgrada Emir Kusturica.

"Veliki brat ne prašta onima koji se usude da misle svojom glavom i za dobrobit svojih država, manipulišući pojedincima iz tog istog naroda kao pogonskim gorivom za stvaranje čopora željnog hajke!

Sada Dodik ne valja, jer ne da Republiku Srpsku ni po koju cenu, pa mu kuvaju 5. oktobar, mada, ubijeđen sam, udariće glavom o zid. Srbi su čudan narod, vječito željan promjena, iako nas istina uči da nam je gore poslije svake nove promjene... Otkako nas je Amerika naučila da se za `prava` borimo na ulici, načinili su od nas čopor i u psihu pojedinca usadili psihologiju mase!", istakao je Kusturica za sutrašnje izdanje beogradskog lista "Nedeljnik".

Govoreći o Andrićgradu, Kusturica je rekao da grad od kamena jednima smeta jer tamo neki Emir veliča Andrića, njegovo djelo, srpsku duhovnost i vjeru, a drugima jer na taj način hoće da sruše Dodika, koji će ovome narodu ostaviti više nego malo ko prije njega.

"Pri tom, ti isti koji preko mene žele da udare na Dodika su od Andrića i grada koji ima ćupriju napravili kasabu, daleku proviciju u svakom smislu te riječi! Nećemo ni on ni ja ponijeti ovo za sobom u grob! Andrićgrad je bedem i spomenik slovenstvu, najzapadnija vizantijska kula", konstatovao je Kusturica.

U zvonima replike Visokih Dečana, koja će biti podignuta u gradu od kamena, kaže Kusturica, jednako prijetnju vide i Srbi i Bošnjaci.

"Kad kažem Srbi, mislim na višegradske vlasti koji udarajući na Kusturicu zapravo udaraju na Dodika, koji je nešto najbolje što je Republici Srpskoj moglo da se dogodi, a ovi drugi, iz Federacije, zato što u tome vide nekakvo navodno Kusturičino velikosrbovanje.

A pri tom, kada se kaže `velika Albanija` to je sasvim u redu, prihvata se kao aksiom, dok pomen velike Srbije asocira na sva zla ovog svijeta, mada nije ništa više od simbolike, jer Srbija jeste velika - u kulturi, duhovnosti, tradiciji... Može li narod koji ima Andrića da bude išta drugo do - veliki?! Može li država u čiju su slavu podignuti ti isti Visoki Dečani da bude mala...", istakao je Kusturica.

Dogodine će, najavio je on, u Ulici Mlade Bosne, u Andrićgradu biti obilježena godišnjica Prvog svjetskog rata, a ne u Sarajevu, kako neki planiraju i gdje, kao kaže, pozivaju na centralnu proslavu nudeći bogatu refundaciju za to.

"Čemu proslava u Sarajevu i šta će Srbija tamo, kada se zna da je iz rata izašla kao jedna od najvećih i najčasnijih pobjednica?! Na proslavi u Sarajevu je mjesto onima koji su bili s druge strane rova, ali Srbiji ne! Zato ćemo u centralnoj ulici Andrićgrada proslaviti taj značajan i veliki dio srpske istorije, s kojom, nažalost, nije naučila da se nosi i da ga prihvati na pravi način", zaključio je Kusturica.

http://www.nezavisne.com/novosti/bih/Kusturica-Amerika-Dodiku-sprema-Milosevicev-scenario-181883.html

стали коментари

Џулијан Харстон

Неуспех мегафон дипломатије

Иритирајуће коришћење „европских", или, још горе, „цивилизованих стандарда" као прута за јавно шибање Србије и Срба

На површини, Србија и Сирија немају ничег заједничког. Једино што деле су сећања на поносно место у Покрету несврстаних када је он у прошлости нешто значио.

Али, када се пре неколико недеља немачки амбасадор у Београду извинио због нељубазне изјаве коју је дао о Србији, веза између Србије и Сирије постала је јасна.

Та веза је неуспех западне „мегафон дипломатије" да утиче набоље. Неуспех јавне дипломатије САД, Велике Британије, Француске и Немачке да служе интересима стабилности и у Србији и у Сирији, па тако и неуспех да се ојачају и „западни" интереси и интереси сиромашних људи Сирије или Србије.

У случају Сирије, јавно и гласно морално згражавање западних лидера на почетку грађанског рата није ништа допринело да се проблем реши, колико год је то згражавање било оправдано, а и даље јесте.

Било је изнад свега неопходно разумети да проблем могу да реше они који су му најближи. Турска, државе залива, Египат, чак и Иран. Било је неопходно схватити да су решење отежавале самоправедне декларације за домаћу употребу лидера Запада – чији су морални ауторитет ратови у Авганистану и Ираку свели на најниже нивое у новијој историји, док је Либија по мишљењу многих, укључујући Русију и Кину, показала недостатак поштених намера.

Упркос напорима Кофија Анана и Лахдара Брахимија невини на обе стране настављају да умиру на страшне начине. Три стална члана Савета безбедности УН су, захтевајући акцију, схватили да су укопали позиције Русије и Кине олакшавајући им отпор. Колико би за ове две сталне чланице било теже да кажу „не" да су катализатори акције били Арапи, Иранци, или глас НАТО савезника, Турске.

У Србији је „извињење" немачког амбасадора било важно. Можда су то извињење и недавна мирнија и пажљивија саопштења САД наговештај да су прошли дани преувеличаних експлозија оправданог незадовољства јавности и дипломатије понижавања.

Србија и Срби постали су увећано иритирани обичајем важних западних, европских или НАТО амбасадора и других гостију који користе „европске стандарде", или, још горе, „цивилизоване стандарде" као прут за јавно шибање Србије и Срба .

Неодржавање геј параде пре две године и тренутне изјаве британског амбасадора и других да је Србија „поново" показала да није у стању да се придружи цивилизованом делу Европе. Нема везе што су Бугари своју прву геј параду одржали тек по уласку у ЕУ.

Трагична смрт француског фудбалског навијача навела је француског амбасадора да преко ТВ с правом осуђује убиство, али не и да се придружи хору који је тврдио да је то још један разлог да се Србија искључи из „цивилизованог" друштва. Можда гa његови саветници нису подсетили да се последња слична смрт у Француској догодила само две године раније.

Срби по својој природи и искуству верују у завере, а имају обичај да због њих слежу раменима. Чињеница да је „шенген" младе Србе оставио да сатима пред конзулатима у Београду чекају на визе, годинама после већине њихових балканских суседа, доживљена је као још једна неправда од стране оних који су одабрали да забораве да је Србија била чврст савезник у два светска рата и да њени млади људи не сносе никакву одговорност за скорашње догађаје.

Политику западних влада према Србији последњих десетак година воде они који су средином деведесетих догађаје на Балкану посматрали са осредњих позиција у одељењима за Балкан министарстава иностраних послова или у Бриселу. Они нису имали никакве сумње да су Срби зликовци.

У Лондону је постојало додатно оптерећујуће сећање на оно што се у остатку Европе доживљавало као подршка Србији. Резултат је био да се дуго после Дејтона, бомбардовања Београда и догађаја на Косову задржао обичај јавних напада на Србију уз снисходљив закључак како се Срби никада неће променити. Био је то и обичај амбасадорaу Београду, како приватно тако и јавно. Обичај који би се у мање толерантним престоницама завршио са захтевима да неки од тих амбасадора напусте земљу.

И, попут Сирије, резултати су били сасвим друкчији од очекиваних. Србија остаје кључ стабилности и успеха Балкана из разлога које овде не треба понављати. Ипак, контрадикторне дневне изјаве које долазе из Брисела и других адреса поводом српског приближавања ЕУ само дестабилизују, не подучавају.

Уколико је немачко извињење, такво какво је, вододелница, онда хвала богу. Коначно ће се мегафони вратити у радње са опремом за ванредне ситуације. Можда ће око Косова бити схваћено да обе стране треба охрабрити да преговарају уколико се жели прогрес и уколико се разоткрије и промени ендемско непоштење оних који кажу да су статусно неутрални.

Можда Србија и Срби, посебно њена добро образована младост, треба заиста да осете да је прошлост иза њих и да су они цењени чланови Европе којима је допуштено да сањају, без гласног узнемиравања.

Бивши помоћник генералног секретара УН и његов представник у Београду

Џулијан Харстон

објављено: 22.02.2013.

http://www.politika.rs/rubrike/ostali-komentari/Neuspeh-megafon-diplomatije.sr.html

ТОМ ХЕНКС БРАНИ СРБЕ: Косово је српско!

ТОМ ХЕНКС БРАНИ СРБЕ: Косово је српско!

С. М.

ЛОС АНЂЕЛЕС-Чувена холивудска звезда, двотруки добитник Оскара, глумац Том Хенкс, неочекивано је стао на страну Срба и у емисији кабловске станице „Е" рекао да је Косово одувек било српско и да ће бити једног дана поново!

 

Хенкс је наиме, говорећи о скорашњем почетку снимања холивудског спектакла о историјату настанка Израелске државе у продукцији Стивена Спилберга а где ће играти једну од главних улога, упоредио голготу Јевреја са страдањем и патњом косовских Срба.
-Јевреји су током Другог светског рата претрпели погром холокауста а да не говорим шта им се све дешавало стотинама годинама раније. И поред свега тога никада нису губили веру у своје корене и да ће вратити своју земљу па су се цео један миленијум поздрављали са „Догодине у Јерусалиму". Сличан случај имамо и данас када је реч о Косову. Тамо су некада живели Срби, подизали манастире и имали своје краљеве а онда су дошли Албанци и протерали Србе. Крајем 20 века на Србе су падале и НАТО бомбе али они и даље не желе да признају да је Косово самостална држава и говоре „Косово је Србија", попут Јевреја некада који су се на крају ипак вратили у своју земљу, па можда то буде случај и са Србима, рекао је Хенкс.
Том Хенкс је иначе познат у Холивуду по свом интересовању за историјске теме, учествовао је заједно са Спилбргом и у документарно-историјском филму о Другом светском рату а важи за једног од не само најбољих већ и најобразованијих холивудских глумаца.

 

 

 

http://www.pravda.rs/2013/02/17/tom-henks-brani-srbe-kosovo-je-srpsko/