Хрвати православци

 

Ово треба да се зна. Стари ватикански и аустријски програм је предвиђао (19. столеће), да се неколико десетина хиљада Хрвата, Словенаца, Словака, Немаца... пребаци у православну веру - под хрватским националним именом. Тако би се та група православних Хрвата ставила у жижу сваког интересовања, а онда би се "православно хрватство" преносило на православне Србе у Крајини, Далмацији, БиХ, Црној Гори, Војводини... Рекло би се - Сви православни до Дрине (до Шумадије) су Хрвати. То је схваћено у руководству Српске православне цркве, па је дата строго упутство, да се Хрвати, Словенци, Немци, Словаци... не преводе у православље, јер су православци само Срби. Не могу то бити Хрвати. Ово у друственим наукама није схваћено, те многи Срби, данас, пребацују Српској цркви што је заступала став - да су православни Срби. 

 

Овај податак можете наћи у књизи Симе Лукина Лазића "Србин од Србина". Ту је унео ову чињеницу, наводећи заповест епископа у Карловцу - да се ови католици не смеју преводити у православну веру. Књигу је издала Издавачка кућа Мирослав, Нови Београд, Гоце Делчева 15, тел. 297-0875; mirmi@eunet.rs

 

Pozdrav svima i Srecna Nova 2014.

Vlada RS Krajine

 

25. децембар 2013. 06.22, ANTIC.org-SNN <antic.miroslav@gmail.com> је написао/ла:

Саво Штрбац

Хрвати православци

Статистика показује и да је у Хрватској 2011. живело укупно 190.143 (4,44 одсто од укупног становништва) православаца, међу којима je, поред Срба, и других, и – 16.647 Хрвата

Ових дана сам на сајту Државног завода за статистику Републике Хрватске наишао на нове податке из пописа становништва из 2011. према држављанству, вери и матерњем језику. Прво сам погледао како у тој статистици стоје Срби. У Хрватској их је живело 186.633, апо вери су се изјаснили као:православци 159.630, католици 2.391,протестанти 350,остали хришћани 657, муслимани 24 (...),агностици 2.099,нису верници и агностици 17.385,не изјашњавају се 3.896,непознато 167. Наведена верска опредељења Срба нису ме посебно изненадила. Знајући колико је у Хрватској опасно изјашњавати се као припадник православне вере, очекивао сам да ће их се још више прикрити иза неверника и агностика, међу којима је поприлично било Срба и у СФРЈ, или да ће пребећи у друге вере. Очекивао сам да ће их се много више декларисати и као католици с обзиром на то да је процес покатоличења православаца присутан у тој држави. На крају сам закључио да се релативно мали број Срба католика може правдати и чињеницом да је процес покатоличења истовремено пратио и процес похрваћења.

Статистика показује и да је у Хрватској 2011. живело укупно 190.143 (4,44 одсто од укупног становништва) православаца, међу којима су, поред Срба, и: Македонци 2.401, Роми 2.381, Црногорци 1.882, Руси 729, Украјинци 341, Бошњаци 293, Бугари 158, Румуни 147... и – 16.647 Хрвата. Морам признати да ме је оволики број Хрвата православне вере највише и изненадио.

Ко су Хрвати православне вере? „Хрвати православци, православни Хрвати или Хрвати православне вере је израз којим се означавају особе које се у етничком/националном смислу изјашњавају као припадници хрватског народа, док се истовремено у религијском смислу одређују као православни хришћански верници." Из ове дефиниције, коју сам скинуо са Википедије, нисам схватио ко би се од Хрвата у зла времена за православце у Хрватској изјашњавао као припадник те вере.

Давно сам учио да је Хрватску православну цркву (ХПЦ) основао Анте Павелић указом од 3. априла 1942. с циљем да покаже да у НДХ нема прогона Срба ида потпуно онемогући утицај СПЦ. За патријарха ХПЦ постављен је руски одбегли калуђер и емигрант Григорије Иванович Максимович Гермоген. ХПЦ је нестала нестанком НДХ 1945, а њен патријарх Гермоген је осуђен на смрт и погубљен после рата.

Уз мало труда на интернету сам, међутим, пронашао наследницу Павелићеве ХПЦ под називом „Хрватска православна заједница". Основана је 12. марта 2010. у Задру, а 10. септембра исте године формирано је и „Удружење хрватских православних вјерника" којем је циљ „формирање аутокефалне хрватске православне организације и слободно идентификовање православних хришћана припадницима хрватске нације". Шестог октобра 2013. ХПЗ се и прогласила аутокефалном, о чему сведочи докуменат под називом „праворијек", који су потписали „Николај I, надбискуп Париза, митрополит Еуропе и патријарх Еуропске православне цркве познате под називом Патријархија Еуропе", с једне, и „председник Удруге хрватских православних вјерника Задар, академик Иво Матановић", с друге стране.

Ко су потписници „Праворијека" о поновном ускрснућу ХПЦ? На свезнајућем интернету нисам пронашао ни речи о патријарху Николају I ни о Патријархији Еуропе, осим чланака у хрватским медијима који преносе вест о потписивању „праворијека". О другом потписнику, Иви Матановићу највише је чланака на сајту „Хрватске православне заједнице", на којем се налази и оригинални „праворијек", са утиснутим усташким грбом. У биографији му пише да је рођен 1930. у Шимићима код Бање Луке, да је бивши припадник „Усташке младежи", да је преживео Блајбург, за разлику од његовог оца усташког официра у Јасеновцу, где је и сам пред крај Другог светског рата био на служби као стражар. Открио сам и одакле Матановићу титула академика. Пронашао сам га у (неслужбеној) „Хрватској академији знаности и умјетности у диаспори" (ХАЗУД) са седиштем у Базелу и Загребу. Поред његовог имена пише да је по звању виши техничар и писац више књижевних дела. Међу 248, што живих што мртвих, чланова ХАЗУД-а су и личности као што су Бруно Бушић, Стјепан Ђурековић, Анте Готовина, Младен Маркач... Ових дана на насловној страни њиховог портала постављен је велики постер Штаба за одбрану Вуковара и саопштење о предаји потписа подршке антићириличном референдуму.

И поред свега што нађох о ускрслој ХПЦ и њеним оснивачима, и даље се питам одакле толики број Хрвата међу православцима у време када је у њиховој матичној држави још увек присутан процес похрваћења и покатоличења Срба. Можда су ипак у процес „десрбизације" православне вере у Хрватској укључени много јачи играчи од „малог усташе".

Информационо-документациони центар „Веритас"

Саво Штрбац

објављено: 24.12.2013.

http://www.politika.rs/rubrike/Sta-da-se-radi/Hrvati-pravoslavci.sr.html

 

--

 

 

ЛАВРОВ: КАКО ЈЕ ХАШКИ ТРИБУНАЛ ЗАТАШКАО АМЕРИЧКУ ПРЕВАРУ СА "РАЧКОМ" ….

13. децембар 2013. од M.N. Оставите коментар

 

Сергеј Лавров: Представнике ЕУ сваког пута подсећам на Рачак и бомбардовање Србије

Сергеј Лавров- о непријатној истини (за Запад)…

(Росијскаја газета, Москва, 19.11.2013)

Руски министар спољних послова, Лавров, је  дао"Росијској газети" веома опширан интервју о питањима руске политике, дипломатије, заштите руских дипломатских представништава у свету, итд., а овде следи само један његов одломак.

"… Многи експерти сматрају да смо у Југославији [1999 г.] добили шамар. Али, ето – сада како изгледа, преговори о Сирији су постали прекретница. О чему се, у ствари ради? Да ли је могуће да су западне државе најзад схватиле да је једноставно немогуће решити читав низ питања без Русије?

Лавров: Ту се ради о комбинацији фактора. Не слажем се са онима који сматрају да смо ми на Балкану током југословенске кризе добили некакав шамар. Ми смо се достојанствено понашали. Мада ја с тим нисам имао везе – али онај десант из Источне Славоније на аеродром Слатину је имао отрежњавајуће дејство. Свакако – она одлука да се  Југославија бомбардује јесте била шамар међународном праву.

Амерички амбасадор Вилијам Вокер, оперативац ЦИА вишедеценијским искуством у превратима широм света…

На тај начин, ситуација у Рачку је постала нека врста окидача. Ми смо инсистирали на истрази. Истрагу је на себе преузела Европска унија. Они су од групе финских патолога наручили извештај. Извештај је био написан и предат Европској унији, а она га је предала Међународном трибуналу за бившу Југославију.

Ја сам тада радио у Њујорку, и у Савету безбедности УН тражио да нас са тим извештајем упознају, јер – примена силе без одобрења Савета безбедности се умногоме ослањала на оне догађаје којима је тај извештај и био посвећен. ЕУ нам је одговорила да је тај извештај тада већ постао својина Трибунала. Резултат тога је био да су нам дали само резиме тог извештаја – а из њега не можеш ништа схватити. Ипак, нешто [из извештаја] је процурило у штампу, у којој су се цитирали и делови тог извештаја. Они су буквално говорили да [мртви] уопште нису били цивили, као и да су сви лешеви пронађени у Рачку били [претходно] пресвучени, а да се места рупа на одећи не поклапају са местима рана на телима. Такође, [међу лешевима] није нађен нико ко је био убијен из непосредне близине. Па ипак – све до сада, без обзира на то што ја сваки пут потежем то питање [увида у сам извештај], сам извештај нам не показују.

 

Хелена Ранта, фински патолог- њен извештај је заташкан, модификован и фалсификован од стране трибунала и западних сила…

Што се тиче преговора о Сирији, сматрам да на њих, ипак, има утицаја огроман замор и негативни став јавног мњења западних земаља после свих догађаја у Југославији, Ираку и Авганистану. Из Ирака се отишло, оставивши га у далеко горем стању него пре инвазије. У Авганистану ће се десити исто. Ма, тамо је само производња наркотика десет до петнаест пута већа него пре доласка [страних] трупа.

И Либија је, такође, оставила утисак на све. Тамо цивилно становништво сада нема никаква права. Држава је де-факто подељена у три провинције у којима се са оружјем у рукама џапају неки `момци-ратници`…"

Са руског посрбио: Василије Клефтакис

(Стање ствари)

http://facebookreporter.org/2013/12/13/%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%B2-%D0%BA%D0%B0%D0%BA%D0%BE-%D1%98%D0%B5-%D1%85%D0%B0%D1%88%D0%BA%D0%B8-%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%B1%D1%83%D0%BD%D0%B0%D0%BB-%D0%B7%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%88%D0%BA%D0%B0/

Емил Влајки званичницима "запада": Шта хоћете? Због чега хоћете да вас волимо? НАТО је бомбардовао Србе, демонизирао их...

Шта хоћете? Због чега хоћете да вас волимо? НАТО је бомбардовао Србе, демонизирао их...

08.12.2013. - Потпредседник Републике Српске

На Првој научно-стручној конференцији која је одржана у Градишци у организацији Европског дефендологија центра Бања Лука, Центра за стратешка истраживања националне безбедности Београд и Удружења приватних послодаваца Републике Српске Бања Лука, је одржан округли сто на тему "Партнерска сарадња Републике Српске и Републике Србије са тежиштем на безбедност и економију".

Циљ ове и будућих конференција је унапређење веза Републике Српске и Србије у свим областима као и изналажење конкретних модела унапређења односа у свим областима. На конференцији је учествовао и потпредседник Републике Српске, Емил Влајки који је изнео свој став и запажања, као и 25 еминентних стручњака из научне, безбедносне, економске и привредне области, а као што су: Стефан Каргановић, Раде Биочанин, Предраг Дашић, Слободан Наградић, Даниел А. Романо, Џевад Галијашевић, Слободан Нешковић, Петар Кунић, Младен Бодирожа, Марко Тодоровић, Винко Перић, Милутин Ђуричић, Драган Колев и многи други. На отварању конференције потпредседник је у уводном излагању упознао присутне са геополитичком ситуацијом у односу Републике Српске, Србије и Русије са освртом на ЕУ и НАТО.

Уводно излагање потпредседника Републике Српске Емила Влајкија:

- Увек сам се бавио политичком економијом и не могу никада запоставити ни политички ни економски моменат, а ја сам по свом основном образовању завршио параелно факултет политичких наука и економскми факултет, али касније сам се усмерио на политичке науке које сам магистрирао и докторирао и сада сам на функцији потпредседника Републике Српске. Милсим да је у овом часу политички моменат најбитнији за разумевање онога што ће се дешавати и што ће можда омогућити да овај и слични скупови успију, као што ће можда и онемогућити да се овакви скупови више никад не одрже. Ово је врло тешко време и могло би се рећи да се у овом часу води борба на живот и смрт. Води се борба у том смислу, иако постоје, мада више на папиру него у стварности, специјалне паралелне везе између Републике Српске и Србије. Може се врло лако десити да се те везе прекину и да Срби са једне и друге стране Дрине крену у супротним смеровима, да не кажемо непријатељским смеровима једни према другима. То је једна реална опасност која се у овом часу догађа и која нажалост има више шансе да успе него да се српско пријатељство са једне и друге стране Дрине, између осталог пословни, политички и сваки други односи успију и да буду оно што би било природно, а то значи једно спајање или стапање свега онога што јесте дио српског народа са једне и друге стране Дрине.


Дакле ствар стоји овако. Ви сте сви свесни да су главни и други медији у овом часу, а и неки електронски медији почели медијску кампању за улазак у НАТО. Ја то не причам због тога што сам ја против НАТО-а посебно, мада јесам. Иначе ја сам живио у НАТО земљама преко двадесет година, према томе мени то не смета, отприлике нисам се превише осећао угроженим са оне друге стране. Додуше задњих десет година било је једно међувреме где практично ова друга страна није представљана никакву опасност.

Али сада од како је на челу Руске Федерације дошао онај ко је требало да дође, односно председник Путин, који је донио достојанство у односу на оно што је било за време Јељцина или Горбачова. Сада се ствари веома компликују. Оне се компликују због тога што се у овом часу води права битка и на подручју Србије и на подручју Републике Српске за улазак у НАТО. Није ствар у томе што неко хоће да уђе, већ што се води пропаганда да се уђе у НАТО, посебно у Републици Српској.


Нажалост свеучилишни професори који су на Факултету политичких наука врше отворену пропаганду у корист НАТО-а, а исто тако и медији у Републици Српској који пишу читаве серије чланака о предности уласка у НАТО. Као што знате, они то јавно објављују, а то су "Глас Српске" и "Независне новине" и неки електронски медији који то мало прикривеније раде.

У чему је проблем да се уђе или не уђе у НАТО? Проблем је у томе што Срби сада имају избор. Република Српска нажалост није држава, али има доста карактеристика државе, више него неке друге на свету. И Република Српска и Република Србија су у тешкој економској ситуацији. Та тешка економска ситуација се не може решити некаквим хапшењима која се сада у Србији спроводе и које се демагошки прави као нешто јако посебно, него се може решити помоћу финансијске помоћи. Та финансијска помоћ не долази са запада. Ја сам недавно разговарао са неким званичницима "запада" и они су ме питали зашто ми не волимо НАТО и "запад". Ја сам рекао шта хоћете?! НАТО је бомбардовао Србе, демонизирао их, откидао територије, уцењивао итд. Због чега хоћете да вас волимо? Али сам рекао и следећу ствар. Убаците у Републику Српску рецимо две милијарде евра и ја ћу постати први натовац на подручју Републике Српске. Они су рекли, знате потпредседниче ми немамо пара имамо кризу, ми то не можемо урадити. Онда сам рекао, па добро шта хоћете? Не дајете никакву помоћ. Унутар БиХ од пристигле помоћи у протеклих двадесет година, свега 17% је било за Републику Српску. Дакле, чак сте се маћехински у том економском смислу односили према Републици Српској. Због чега хоћете да Република Српска пристане на НАТО? То је то што је тај НАТО, или запад, урадио за Србе било са једне, било са друге стране Дрине. А треба да се уђе у ту неку ЕУ која више ни сама себе не може да издржава.

Са друге стране, они који истински пружају финансијску помоћ у овом часу, колико год да је она минорна, то је капитал који улази у Републику Српску од стране Русије и са друге стране помоћ у облику Јужног тока и неких кредита који ће вредити милијарде евра. Али у чему је проблем. Проблем је у томе што Руси врло јасно кажу. Нема никаквих проблема да ви уђете у ЕУ, у коју ми никада нећемо ући, ни БиХ ни Србија, узгред речено, него је проблем у томе што ако ви уђете у НАТО ми прекидамо сваку помоћ. А ако Русија прекине помоћ у овом часу Републици Србији у којој постоје снажне тенденције да се минира Јужни ток, онда Србија нема никакве перспективе и економског развоја, а ако Србија опет остане неутрална као што пише у Уставу, а БиХ уђе у НАТО, односно надвлада један глас бошњачке опције која је, мислим пронатовска, као и хрватска опција у Федерацији БиХ јер су њихова браћа Хрвати са друге стране већ у НАТО-у. Практично неће бити више никакве везе између Републике Српске и Републике Србије. То је оно што хоћу да кажем и то је тај неки рефернцијални оквир унутар којег се овај скуп или слични скупови одржавају.

Према томе имамо избор. Или ћемо ићи према једној фикцији за коју чак западни економисти кажу, ако БиХ икад уђе у ЕУ, то ће бити за 20-25 година, што би се практично рекло, то је шега од перспективе. Са друге стране, неће никад ући зато што не улази ни Турска. Турска не улази због тога што ЕУ није луда да преко Турске дође ко зна колико десетина, стотина хиљада људи који припадају једној другој цивилизацији и које ЕУ практично не жели. Према томе она практично из истих разлога не жели ни БиХ те је очито јасно да и по недавно спроведеном попису у овом часу Бошњаци надмашују и Србе и Хрвате заједно.

Дакле имамо избор. Или да се они који имају свест о ономе што ја говорим, да идемо према тамо где има капитала, где има ресурса, где има тржиште, а то је ова источна страна, или да се бавимо неким фикцијама према западу и да једна мала категорија становништва која је потплаћена, а то врло одговорно говорим, врши пропаганду за одлазак према ЕУ која ће "добро" живети, а ови сви ће цркавати и бити и под влашћу једне друге цивилизације, која није наша цивилизација. Ово би био један референцијални оквир.

Вања Савићевић,

http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=8&idnovost=51298&Sta-hocete-Zbog-cega-hocete-da-vas-volimo-NATO-je-bombardovao-Srbe%2C-demonizirao-ih...#.UqSOsuI6xK1