четвртак, 29. новембар 2012.

Trifkovic o Hagu (SRNA)

 

Udruženi zločinački poduhvat – politička kategorija

29/11/2012 11:45

 

BANJA LUKA (SRNA) – Oslobađajuća presuda bivšem komandantu takozvane Oslobodilačke vojske Kosova /OVK/ Ramušu Haradinaju politička je odluka, jer Haški tribunal sudi po političkim parametrima, čije je najzlokobnije oličenje doktrina udruženog zločinačkog poduhvata, koja je neprimjenljiva za bilo koga drugog, osim za Srbe, rekao je Srni analitičar Srđa Trifković.

 

- Slučaj Haradinaja, kao i Nasera Orića i dvojice hrvatskih generala /Gotovine i Markača/, pokazuje da primena doktrine udruženog zločinačkog poduhvata isključivo zavisi od političke volje Haškog tribunala – rekao je Trifković.

 

Trifković je istakao da nema sumnje da bi neki Srbin, ukoliko bi bio optužen za zločine za koje je bio optužen Haradinaj, bio osuđen na osnovu doktrine o udruženom zločinačkom poduhvatu.

 

- Za postojanje krivice u slučaju Srba, kao što smo se uverili u procesima Brđaninu, Krstiću i drugima, nije čak potrebno ni dokazati direktnu komandnu odgovornost, ni nameru da se zločini počine, ni učešće u njima, pa čak ni formalno planiranje i dogovaranje sa drugim učesnicima u udruženom zločinačkom poduhvatu – naglasio je Trifković.

 

On je rekao da ono što je zločin za jedne nije zločin za druge, jer je politički kontekst, a doktrina udruženog zločinačkog poduhvata je izrazito politička, a ne pravna kategorija, bitno drugačiji.

Trifković je istakao da su ubistva i nestanci svjedoka u slučaju Haradinaja obezbijedili da optužnica, čak ni po principu lične odgovornosti za konkretne zločine, nije mogla da opstane.

 

- Nije mogla da opstane, jer je od početka namera Haškog tribunala bila da i Hrvatsku i kosovske Albance opere od svake individualne ili kolektivne krivice – istakao je Trifković.

Trifković je naglasio da je oslobađajućom presudom hrvatskim generalima Gotovini i Markaču Hrvatska kao država, ali i pokojni hrvatski predsjednik Tuđman, abolirani od svake krivice.

 

- S obzirom na to da je od početka i operacija `Oluja` i projekat kosovskog otcepljenja bio pre svega američki državni projekat, a da su SAD glavni spiritus movens u pozadini Haškog tribunala, bilo je prosto nezamislivo da će biti osuđeni počionioci zločina nad Srbima, jer bi time indirektno bila terećena i globalana supersila, čija je politička volja, pare, pa i vojna pomoć stajala u pozadini oba projekta od samog početka – istakao je Trifković.

 

Haški tribunal danas je oslobodio Haradinaja. Vijeće je zaključilo da Haradinaj nije kriv ni po jednoj tački optužnice za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu s ciljem zlostavljanja kosovskih Albanaca, Srba i Roma 1998. godine u logoru OVK u Jablanici.

 

Oslobođeni su i bivši komandanti takozvane OVK-a Idriz Baljaj i Lahi Brahimaj.

 

(SRNA)

недеља, 25. новембар 2012.

Šešelj u Hagu - metafora Srbije

SRCE POD PRITISKOM: Metafora Srbije

Mirjana Bobić-Mojsilović24. novembar 2012. 20:58 | Komentara: 6

Svako na svojim trgovima dočekuje najbolje što ima: Hrvati - Gotovinu, Srbi - Novaka Đokovića. Mala, ali značajna razlika

Mirjana Bobić-Mojsilović

SVAKO na svojim trgovima dočekuje najbolje što ima: Hrvati - Gotovinu, Srbi - Novaka Đokovića. Mala, ali značajna razlika.

Ali, u ovom trenutku manje je bitna Hrvatska. Ona je uostalom učinila manji zločin prema Srbima, od serijskih zločina koje i danas čini Veliki Brat. Ako je Madlen Olbrajt mogla da pre desetak dana urla "Marš napolje, odvratni Srbi", onda je bilo sasvim logično da Teodor Meron sa ostalim časnim sudijama presudi da je "Oluja" bila samo slet. Tako izgleda današnji svet.

Kakva nedelja! U Hrvatskoj slavlje, u Srbiji ogorčenost. U Hagu zaprepašćujuća tišina, posle presude koja je šokirala čak i Karlu del Ponte. Istoriju domovinskog rata zapečatio je Teodor Meron - i bukvalno i simbolički, on je presudio da je "Oluja" bila o.k, i da je etiničko čišćenje i proterivanje 220.000 Srba nešto što se ne kažnjava. Jer, Srbi su već dvadeset godina loši momci, u scenariju koji je postao jedna od žanrovskih matrica političkog Holivuda.

Na kraju, ostao nam je samo humor: Teodor Meron je presudio da je Madlen Olbrajt mis sveta! Madlen je pobedila kao predstavnica Kosova. Stiven Spilberg snima film o dobrovoljnom odlasku nekoliko hiljada Srba iz Hrvatske, ali je Tom Kruz odbio glavnu ulogu - jer mu nije jasno zašto su ga zvali da igra u bajci. Teodor Meron presudio da film o dobrovoljnom odlasku nekoliko hiljada Srba iz Hrvatske, mora da bude komedija za mlade. Teodor Meron i Florans Artman počeli da pišu knjigu - "Pedeset nijansi Haga". Nasmejali smo se od muke.

Kad je prošao prvi šok, saznali smo da su Klinton i CIA osmislili, a Hag pečatirao ovakvo stanje stvari. "Oluja" nije podvig Hrvatske - "Oluja" je podvig Velikog Brata u ime Hrvatske.

Nažalost, radi se o tome da se, izgleda, i dalje ništa ne menja. Jer, Ivica Dačić je pre nekoliko dana, na provokacije iz Preševa (lokalni političar drsko ga je pozvao da sam dođe i da skine spomenik pripadnicima OVK!!!) pitao Evropu "da li su Preševo, Bujanovac, Medveđa i dalje u sastavu Srbije", dodavši "nemojte posle da bude prekomerna upotreba sile". Ivica Dačić možda nije ni bio svestan da već razgovara sa nekim novim Teodorom Meronom. Politička Srbija je ovih dana neprestano u nekoj simboličkoj ispovedaonici Velikog Brata: Veliki Brat očigledno još uvek nije završio sa nama, i zato, ne bez straha pred onim što nam se sprema, osećamo onaj strašan glas koji govori: "Samo vas gledamo."

Ulazak Srbije u Evropu, na kraju će se ispostaviti kao deportacija Srba u Evropu. Takvo maltretiranje jednog naroda naočigled celog sveta, takvo lomljenje suvereniteta, takvo otimanje teritorije i takva primena dvostrukih standarda - na bilo koju temu - od Haga do Kosova, dobija obrise čudovišnog žanra - političkog crnog filma. Nije više pitanje ni priznavanja Kosova - na redu je očigledno i jug Srbije, a uskoro i Vojvodina.

U celoj ovoj furtutmi, Vojislav Šešelj je dobio još dve godine zatvora u Hagu zbog nepoštovanja suda. Ali, da li iko normalan može posle svega da poštuje Tribunal?

Šešelj neosuđen sedi u Sheveningenu preko 3.560 dana. U Srbiji ga niko više ne pominje. Iako, paradoksalno, Šešelj u Hagu je danas - metafora Srbije pred vratima Evrope.

Kao što sada niko ne pominje njega, uskoro niko neće pominjati nas. Evropa nema alternativu.

http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:407490-SRCE-POD-PRITISKOM-Metafora-Srbije

понедељак, 19. новембар 2012.

Јеремић: У априлу 2013. јавна расправа о раду Трибунала

Јеремић: У априлу 2013. јавна расправа о раду Трибунала

 

ЊУЈОРК – Председавајући Генералне скупштине Уједињених нација Вук Јеремић сазвао је за 10. април следеће године јавну расправу о улози и учинку међународних ад хок кривичних трибунала, чији су оснивач УН, у остваривању правде и помирења између народа.

На овај корак, а у складу са овлашћењима која има као председник Генералне скупштине УН, Јеремић се одлучио након одлуке Жалбеног већа Хашког трибунала да ослободи хрватске геренале Анту Готовину и Младена Маркача, чиме је, према Јеремићевом личном мишљењу, нанесен ударац угледу Уједињених нација.

„Одлука Жалбеног већа Хашког трибунала у вези са операцијом 'Олуја' изазвала је разумљиво огорчење у многим деловима света. Неспорна је чињеница да је око четврт милиона Срба прогнано са својих огњишта у свега неколико дана, а да је суд који је основан да би истражио оваква недела практично одлучио да за овај чин није било ни криваца нити одговорних. Из тога би могло да се закључи да злочина заправо није ни било, што је у евидентној супротности са реалношћу", наводи се у саопштењу Јеремића.

Јеремић сматра да пуно разумевање рада Хашког трибунала и његових последица мора бити доступно широкој међународној јавности, како би се омогућило да историја о томе донесе коначни суд, и како се више никада и нигде не би десило да злодело буде амнестирано и проглашено за вредност.

„Због тога сам одлучио да искористим своја овлашћења, и као изабрани председник Генералне скупштине Уједињених нација у њој закажем јавну расправу о улози међународних ад хок кривичних трибунала у остваривању правде и помирења између народа. Имајући у виду да су управо УН биле оснивач таквих судова, сматрам да је природно да се овде расправља о њиховом учинку, као и о степену испуњености њихове изворне сврхе", истиче председник ГС УН.

„Моје лично мишљење је да је одлуком Жалбеног већа Хашког трибунала нанесен ударац угледу Уједињених нација, али дозвољавам могућност да сам, као припадник народа чије је протеривање из својих домова овим чином легализовано, по овом питању донекле субјективан. Због тога ћу дебату у ГСУН отворити за широку јавност, и у њој дозволити учешће не само државама, већ и академској заједници, истакнутим појединцима и грађанским удружењима", рекао је Јеремић.

Председник ГС УН чврсто је уверен да истинско помирење и окретање нове странице у односима између завађених народа није могуће заснивати на негацији и величању злочина, јер то у суштини представља подстицај на њихово понављање.

„Зато дебату под називом 'Улога међународног правосуђа у остваривању помирења' заказујем за 10.

Танјуг

објављено: 19.11.2012

http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Jeremic-U-aprilu-2013-javna-rasprava-o-radu-Tribunala.sr.html

петак, 16. новембар 2012.

Поздрав Србима из Хага

Поздрав Србима из Хага

"Када знамо да су злочин починили Срби, ми кажемо били су то Срби.
Када не знамо ко је починио злочин, кажемо били су то Срби. Када знамо да га дефинитивно нису починили Срби, ми кажемо не знамо чије је то дело".

Ово је изјава високог представника НАТО-а за лист "Питсбург њу газет", у пролеће 1999. године. Ово све објашњава, и Готовину и Маркача, и одлуке Хашког трибунала, и међународно право које се данас састоји од знакова питања. Амерички главни тужилац у Нирнбершким процесима за ратне злочине Роберт Џексон био је препоштен за данашње услове, када је 20. новембра 1945. године изјавио: "Не смемо никада да заборавимо да ће истом мером којом ми меримо оптужене, историја сутра мерити нас".

Дакле, Стипе Месић је био у праву када је, у предвечерје распада Југославије, упозорио Србе из Хрватске да ће их Београд инструментализовати и онда "пустити низ воду". Случај Анте Готовине још је један шамар Србији послат из Хага. Или се варам, није то добила Србија, већ само Срби из Хрватске. Или су овом најновијом пресудом, заправо, сви Срби дефинитивно означени као "лоши момци"?

Испада управо тако, Хаг је правно озаконио западну пропагандну и медијску слику о недавним ратовима на Балкану. Сви други су били жртве, само су Срби били агресори. Шта смо ми као држава Србија на том плану учинили после 5. октобра 2000. године? Осим самобичевања, практично ништа. Изручили смо у Хаг све што је и мало мирисало на злочин, па чак и неке ситне продаваче паприка, купуса и лука, два брата са једне пијаце који рат никада нису ни видели. После кажу, била грешка, заменили смо их са неким другим. Наши су се политичари напросто утркивали са што масовнијим испорукама Србаља у Хаг, све не би ли се додворили великом брату. Ако, ако, треба Сулејману послати харач. Харач рајо, харач.

Наши су тужиоци отварали флаше вискија са хашком трибуналском екипом, лепе су се платице делиле и још ће боље бити пензијице на том основу.
Наши су политичари у јавним наступима изручене и оптужене Србе називали ратним злочинцима, иако још нису били правоснажно осуђени.
Наш безалтернативни пут у демократску Европу ишао је преко Хага. И још иде, нека се за Хаг спреме јатаци генерала Младића, Пера, Мика, Јова, Жика. Ако, тако и треба безалтернативној Србији. Осим тога, у Хагу су још и генерали Перишић, Павковић и Лазаревић. Ко о њима брине у Србији? Држава? За шта је крив генерал Перишић у контексту ослобађајуће пресуде хрватским генералима?

Треба сада бити објективан и честитати држави Хрватској како се борила за све своје оптужене генерале и политичаре. Свим средствима, од медија до државне помоћи у новцу, плаћеним адвокатима, достављеним документима одбрани оптужених до лобирања и директних политичких интервенција у корист својих хашких притвореника. Колико је само ТВ емисија било на ХРТ-у у корист оптужених хрватских генерала, како се држава Хрватска поставила према свом "кадру" у Хагу. Билборди подршке, свете мисе по црквама, демонстрације у знак подршке, блокаде путева у знак подршке, јасно и одлучно изречени ставови челних људи Хрватске.

Не улазим у причу ко је крив, а ко није, за мене је званично и формално свако невин док правоснажно није осуђен да је крив. Хрватска је успела да са себе скине оптужбе за "удружени злочиначки подухват" у егзодусу Срба из Крајине 1995. године. Хрватски генерали су ослобођени, Хрватска сада пуним једрима може у ЕУ. Срби из САД сада немају ни теоретске шансе да добију спор против америчке компаније МПРИ, која је војно обучавала хрватску војску у припремама за операцију "Олуја". Јер, Хаг каже да су Срби 1995. сами себе протерали.
Петицију у знак подршке генералу Готовини још је 2003. године потписало 500 угледних јавних личности Хрватске.

Шта при томе мислим о Хашком трибуналу? У правном смислу све најгоре, јер то је, пре свега, политички суд, који покушава да буде и суд историје. Међународно је право у рушевинама, оно више и не постоји.
Трибунал, који сам ствара, пише и законе и поступак, па их онда још током суђења мења и прилагођава. Трибунал, који већ пуних десет година држи Војислава Шешеља у притвору. Хашки трибунал је правно гледајући гори од инквизиције. То је правни бастард, то је правно чудовиште, очит доказ да су војна моћ и право данас изједначени. Прецизније, да је војна моћ изнад сваког права. Сила утврђује право. Постоји један хегемон који се намеће као тутор општих интереса у чијем је контексту Хашки трибунал само нормативни цинизам.

"Срби нису једини кривци за све и време је да се одбаци унилатерална визија рата у Југославији", поручио је са страница француског листа "Либерасион" аустријски књижевник Петер Хандке 2006. године. Нешто раније челни људи Народног позоришта у Београду скинули су са репертоара једну Хандкеову драму, јер је писац изјавио "да је почетак Хашког трибунала лажан, да је разлог његовог формирања лажан, да му је порекло лажно и да ће све остати лаж". У Београду, они исти људи који су читали Дантеа и били васпитани на грађанским врлинама укинуше једног писца 2006. године. Да су то знали Срби из Крајине можда би 1991. године рађе гледали казалиште него касније позориште...

Мирослав Лазански
објављено: 17.11.2012.

http://www.politika.rs/pogledi/Miroslav-Lazanski/Pozdrav-Srbima-iz-Haga-Miroslav-Lazanski.sr.html

среда, 14. новембар 2012.

ИВАШОВ: Срби без Русије не могу преживети као Срби

ИВАШОВ: Срби без Русије не могу преживети као Срби

БИВШЕГ ШЕФА РУСКЕ ВОЈНЕ ДИПЛОМАТИЈЕ ПРИМИО МИЛОРАД ДОДИК, А ТОМИСЛАВ НИКОЛИЋ - НИЈЕ

 

         БИВШИ шеф руске војне дипломатије – генерал Леонид Григорјевич Ивашов који је данас на челу московске Академије за геополитичке проблеме – боравио је претходних дана у Београду и Бањалуци.

         У обе српске престонице говорио је о новој Путиновој геополитици у чијем епицентру су (прво) формирање Евроазијске уније, а потом и Евроазијатског савеза.

         У Београду је дао три интервјуа, у Бањалуци један.

         Факти из сва четири преносе релевантне изводе.

         Генерала Ивашова је примио Милорад Додик, а Томислав Николић – није.

 ……………………………….

http://fakti.org/rossiya/ivasov-srbi-bez-rusije-ne-mogu-preziveti-kao-srbi

петак, 9. новембар 2012.

Вацлав Дворжак: Олбрајтова ће кривично одговарати за увреде

Вацлав Дворжак: Олбрајтова ће кривично одговарати за увреде

09.11.2012 06:08 | Ведрана Кулага

Бивши амерички државни секретар Мадлен Олбрајт понијела се недипломатски изјавом "одвратни Срби". С обзиром на то да се њене ријечи могу протумачити као кривично дјело увреде нације, расе, етничке и друге групе, удружење "Пријатељи Срба са Косова" припрема кривичну пријаву против Олбрајтове, која ће бити прослијеђена надлежним судским инстанцама за неколико дана.

Рекао је ово у интервјуу "Гласу Српске" чешки режисер и потпредсједник групе "Пријатељи Срба са Косова" Вацлав Дворжак.

Недавно се на потписивању књиге Мадлен Олбрајт у Прагу догодио инцидент када је група Чеха, умјесто књиге, на потпис бившем секретару САД пружила фотографије убијених на Космету и бомбардоване Србије из 1999. године, као и Дворжаков филм "Отето Косово". Она је на окупљене Чехе почела да виче: "Одвратни Срби, излазите!".

* ГЛАС: Ви сте присуствовали тренутку када је бивши државни секретар Мадлен Олбрајт увриједила Србе ријечима "Напоље одвратни Срби". Како је то изгледало?

ДВОРЖАК: Госпођа Олбрајт се понијела недипломатски, викала је, а затим је у кругу најближих сарадника рекла "одвратни Срби". Ми сви тамо говоримо чешки језик и међу нама није био ниједан Србин. С обзиром на то да госпођа Олбрајт добро говори чешки, може да процијени да се по чешком закону њене ријечи могу протумачити као кривично дјело увреде нације, расе, етничке и друге групе. Наше удружење због тога припрема кривичну пријаву против ње, која ће бити прослијеђена надлежнима за неколико дана.

* ГЛАС: Ријечи увреде услиједиле су након што су јој на сто стављени плакати са фотографијама злочина које је NATO починио на Косову?

ДВОРЖАК: Подсјетили смо је на њен ангажман на Косову и Метохији, отмице и противправно отцјепљење од Србије, али и на подржавање такозваног "независног Косова", односно мафијашке нарко-државе и игнорисање прогона становништва неалбанске националности, као и на уништавање културних споменика, а све под заштитом војника NATO-а. Све ово се третира као злочин и на то смо жељели да упозоримо чешку и свјетске јавности. То смо, чини ми се, урадили прилично успјешно. И раније смо упозоравали на то да су данашњи албански политички лидери укључени у трговину људским органима.

* ГЛАС: Иступе Олбрајтове осудио је и дио јавности у САД. Очекујете ли барем њено извињење?

ДВОРЖАК: Да, били смо прилично изненађени таласом подршке коју је наша акција доживјела, као и до какве осуде госпође Олбрајт је довео наш протест. Она је мислила да је овдје код куће, где је рођена, вољена особа. Наша штампа и телевизија су још под утицајем покојног Хавела од ње направили бог зна каквог дипломату, али смо јој показали да због својих злочина на Балкану, у Чешкој Републици као ни другдје у свијету, нема пријатеље. Занимљиво је како се овдје отворила бујица критика на рачун Косова, Олбрајтове и такве америчке политике на Балкану и ЕУ. Људи и политичари су се охрабрили и поносан сам на то што смо их на то подстакли. Предсједнички кандидат, који можда има највеће шансе да буде изабран, иначе бивши премијер - Милош Земан рекао је да је Косово нарко-држава под контролом исламске мафије, као и то да их је Олбрајтова 1999. године у вези са бомбардовањем Југославије преварила.

Један од најцјењенијих коментатора на радију, господин Петранек је распиривао тему данашњег режима на Косову. Из уста телевизијских коментатора се коначно чују критике режима данашњег Косова и похвале на рачун тога што наш предсједник никада није потврдио именовање чешког амбасадора у Приштини. Размишљање људи и медија се мијења и мислим да смо томе допринијели и кроз удружење "Пријатељи Срба на Косову".

* ГЛАС: Колико је важно да се сазна истина о страдањима у земљама бивше Југославије?

ДВОРЖАК: Мислим да је чешки народ одувијек осјећао симпатије према народу Србије, Црне Горе и руководства босанских и косовских Срба. Имамо сличну историју и сличне непријатеља. Антисрпска пропаганда која се у медијима развила у деведесетим годинама је изгубила дах.

* ГЛАС: Какав је Ваш став о ангажману Олбрајтове у БиХ?

ДВОРЖАК: Срби у БиХ то најбоље знају. Њена канцеларија у УН, на примјер, утицала је на мишљење у том тијелу, и то против Југославије и против Србије. На примјер, Кофи Ананов извјештај о звјерствима Орићевих гангстера око Сребренице управо је Олбрајтова задржала, да би довела до тога да Уједињене нације усвоје једностране мјере против Срба. Као министар иностраних послова чинила је све да изазове акцију против Срба у БиХ и за ову акцију припремала савезнике у NATO-у. Она је била та која је инспирисала Хавела да изговори нешто нечувено тј. "хуманитарно бомбардовање". Она је била та која је почела да подржава терористичку организацију ОВК и од косовско-албанске нарко-мафије направила борце за демократију и слободу. Она је била та која од почетка није жељела да се респектује Кумановски споразум и Резолуција 1244 и тако даље...

"Пријатељи Срба са Косова"

* ГЛАС: Која је основна идеја којом се руководи група "Пријатељи Срба са Косова" чији сте потпредсједник?

ДВОРЖАК: Помагање људима и организацијама на Косову. То су људи који су под сталним албанским терором. Наш циљ је повратак Срба и других расељених у своје домове на Косову и повратак Косова и Метохије под контролу Србије, повратак расељених Срба из Хрватске, као и да се очисти име Србије и Срба у чешкој и свјетској јавности. Желимо да са политичке сцене оду људи који су се огријешили својом неправедном политиком према Југославији, Србији и Србима. Једном ћемо успјети. Надам се да ћу успјети да набавим новац за завршетак филма о Сребреници, јер је ово веома изманипулисана ствар. Вјерујем да ћу наћи подршку у Републици Српској и Србији.

http://www.glassrpske.com/novosti/vijesti_dana/Vaclav-Dvorzak-Olbrajtova-ce-krivicno-odgovarati-za-uvrede/99505.html

недеља, 4. новембар 2012.

Petar Omčikus - Opstajemo na inatu

Večernje novosti, 04.11.2012.

 

Petar Omčikus: Opstajemo na inatu

Goran ČVOROVIĆ | 03. novembar 2012. 20:59 | Komentara: 0

Slikar Petar Omčikus o nama, našem usudu, naravima, slikama istine, ljubavi, strasti i otuđenosti... Naš narod je dobar i drag, samo ga treba pustiti na miru. U krizama uvek neko profitira, ali ovoga puta su preterali

Petar Omčikus / Foto Goran Čvorović

Bard srpskog slikarstva Petar Omčikus (86), koji je u poslednjem deljenju karata u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, ovih dana "prekomandovan" iz statusa van radnog sastava u status dopisnog člana, u razgovoru za "Novosti" skreće pažnju na naše mane i vrline, zablude i razloge za stalna stradanja.

* Šta vam ovo imenovanje znači? Kako apstraktno oko slikara može da doprinese kolektivnom sagledavanju naše realnosti?

- To je lepo priznanje i poverenje. Sa svoje strane, dajem sve što mogu. Nedavno sam u Galeriji SANU imao veliku izložbu portreta. Neka se ljudi u njima pronađu. Želeo bih da, ako je moguće, vide da u mojim slikama ima istine. Da u njima postoji deo mene, ali da u njima učestvuju i moja okolina, i ljudi iz nje. Dakle, da je u mojim slikama i deo njih. Da vide da se život okreće oko jednostavnih stvari. A to je komplikovano postići.

* Na šta vas obavezuje članstvo u SANU?

- Voleo bih, pre svega, da pomognem mladim umetnicima. Zameram im što se ne druže više među sobom. Potrebno je i malo ljubavi, strasti. I, treba biti otvoren. Otuđeni su. Nemaju dovoljno sredstava, ali i mi smo bili u sličnoj situaciji. Kada sam došao u Pariz, moji prijatelji slikari i ja smo pošteno molerisali stanove. I družili smo se. Zadarska grupa je iznikla iz druženja. Nije bilo elitizma.

ISPREČIO SE TEPIH

Petra Omčikusa je pre nekoliko dana zadesila velika nevolja. Zatekli smo ga s povezanom i imobilisanom desnom rukom, onom kojom slika.
- Zakačio sam nogom za tepih i tresnuo svom snagom. Pružio sam se koliko sam dug i završio u biblioteci, a onda i u bolnici. Napukla mi je kost, cela ruka nagnječena. Šteta, ne može da se slika. Da je trebalo, naučio bih i levom! Ali evo, prste već pokrećem.

* Ima li ga danas?

- Na delu je neka vrsta kvazielitizma. Ljudi se snalaze. Ima i grabeži, i drugih ružnih osobina. Nesposobni ostaju po strani i stradaju, dok oni drugi profitiraju. Tako se danas rađamo i vaspitavamo.

* Gde je nestalo poštenje?

- Ima ga, i te kako. Narod je dobar, drag, svakojak. Samo ga treba pustiti na miru. Na kraju, ne treba od njega mnogo ni tražiti. Poštenje i poštovanje drugog, to je osnovno.

* Vek ste proveli gledajući Srbiju izdaleka. Šta to primećujete, što ljudi koji u njoj žive, po inerciji, možda ne vide?

- Taj otklon je moja prednost. Imaju, pre svega, lepu zemlju. Jeste u neprilikama i trzavicama, dosta je stradala, ali je otporna, lepa i ima dinamičan svet, koji mora da se održi. Pametan smo narod, ali možda ne i toliko pametan da uvek vidimo to što imamo.

* Negativizam i kritika odavno preovlađuju, čak i tamo gde im nema mesta?

- To je dobro! Neka kritikuju. Gadno je kad se ne kritikuje. Šta nam onda preostaje? Čovek može i da se prevari u toj kritici, ali nam je glavna osobina šeretska, duhovita i tačna.

* Oko takvog čoveka se okreće i vaša slika?

- Postoji nekoliko tema koje me prate celoga života, vraćaju se i ponavljaju u koncentričnim krugovima. Volim sve što se oko mene kreće. Slikam život. To je to drvo u cvatu u mom dvorištu, Beograd, koji sagledavam sa svih strana. Najvažniji su mi Balkanska ulica, Sava i Dunav. Rado slikam i crnce. Volim tu put, odgovaraju mi boje. Slikar sam momenta, događaja. Nisam slikar sistema.

 

* Događaja bar ima napretek?

- Brojne su situacije koje preživljavamo i nisam indiferentan na njih. Naš narod je mnogo puta loše prolazio. Ima toga na mojim platnima. Slikao sam razne "lepotice" a la Madlen Olbrajt, njene drugare i prijateljice. Oni na svojim izobličenim licima nose čitavu ljudsku tragediju.

* Zašto su baš nas odabrali?

- Takva je današnja visoka politika, malo evropska, malo američka. Znate, političari su za mene dalek svet. Ne shvatam ga. Naučio sam na lekare, profesore, volim pesnike, naučnike, radnike, seljake. Bez onih koji obrađuju zemlju ničeg nema.

ČOVEK MORA DA ŽIVI

Ne tako davno, Petar Omčikus je ostao bez životne saputnice Kose Bokšan. Sada ga u životu prati Meri, Korčulanka iz Vele Luke, koja je prethodnih nekoliko decenija provela u Milanu. Zajedno su poslednjih meseci.
- Znamo se odavno. Pola veka. Bili smo prijatelji. I ona je udovica. Čovek mora da živi! Ne treba da bude sam. Bila je geodet. Radila je na Univerzitetu u Milanu. Ima beskrajno jak temperament. Počela je da uređuje kuću, a ja se opirem. Volim svoj nered! - kaže Omčikus.

* U čemu se ipak ogleda naša greška?

- Pre svega, u naivnosti i u nedozrelosti. Ima istorijskih nedaća koje nismo umeli da savladamo. To nam je u krvi. Važnu ulogu ima i naš geografski položaj. Mnogi ne mogu da se slože da je Beograd, ipak, metropola. A to nije mala stvar. I ta metropola je do sada platila veliki danak. Volim Beograd. Za mene je on grad na moru. Ostao mu je panonski duh. Ni Crno more nije daleko. Tu su i veliko nebo i galebovi na Dunavu. Sve to utiče na primorca, kao što sam ja.

* Kako bi po vama, suvozemnom morskom vuku, Srbinu s Korčule, današnjim uzburkanim svetskim vodama trebalo da plovi nahereni srpski brod?

- Treba da radimo. Da imamo radne navike, koje nam je remetio sticaj okolnosti. Nismo mi krivi što stojimo na vetrometini, na prolazu, što ne baš dobronamerni imaju apetit prema jednom narodu koji ima izvanrednu, ali vrlo opasnu geopolitičku poziciju.

* Šta nam je preostalo u registru opštih vrednosti?

- Talentovani smo. Imamo staru kulturu, koju ne treba da odbacujemo. Kao mali narod, imamo vrlo značajne ljude. Ali imamo dosta i mana. Godinama, recimo, nemamo muzej u Beogradu. Nijedan! Kažu - nema para. Nešto popravljaju. A imamo šta da pokažemo: Lepenski vir, Vinču, svakojake iskopine, grčke, rimske, vizantijske. To je stvar ministara, ministarstava i birokratije.

* Pratite li političku scenu u Srbiji?

- Kao i svi ljudi. Naši političari se baš nisu nešto pokazali. Ne znamo šta da radimo s njima! Uvek se od novih očekuje da će sad nešto da učine, a onda se na kraju razočaramo. Naiđu na teškoće, pa se lomataju. Verujem da bi hteli, ali rezultata nema. To je zato što nam je nasleđe preteško. Teško je biti na putu onih koji vole da gaze. Ipak smo mi stradalnici. Uvek smo podmetnuti.

* Stradanje uvek ide u paru s inatom?

 

- Neka! Inat je dobra stvar. Bar za mene koji se bavi ovim zanatom. Ne, nego sluga sam pokoran? Ne može! Pa makar ne bio u pravu! Ima inat svojih mana, može se izbeći i bolje proći, ali to je pitanje karaktera. Kao kategorija, mnogo mi je simpatičniji.

* Kakva je razlika u mentalitetu Srba i Francuza?

- Pariz nije više što je bio nekad, pre, recimo, dvadeset godina. Nastao je veliki vašar. Bio je interesantniji, prijazniji, bliži, lakše si mogao doći do prijateljstava, što kod Francuza inače nije tako lako. Sad je to gotovo nemoguće. Francuza sve manje ima. A kod nas još uvek postoji onaj slobodarski duh, mada su mnogi ljudi iščezli. Nije čudo što nas Nemci ne vole. Ni Francuzi nisu baš prisni, ali ipak nekako osećaš da su nam prijatelji: po temperamentu, i po mnogo čemu.

* Srpski ste akademik. A čiji ste slikar?

- Gde god dođem, imam atelje. U Parizu, ipak, provodim više vremena, jer tu imam bolje uslove. Ali mogu ovde da budem i sto godina, da se čak proglasim i francuskim slikarem, ali oni nisu obavezni prema meni, niti ja prema njima.

DAJTE MI ULICU ŠTO KASNIJE

Najveći deo svojih, i slika Kose Bokšan, Petar Omčikus je prebacio u Beograd. - To je bio naš dogovor. Jer, te slike pripadaju Beogradu i tamošnjoj sredini. Kad je Kosa umrla, prodao sam njen pariski atelje i na Dorćolu kupio prostor od preko sto kvadrata. Nisam želeo da to bude legat, već mesto gde će se, jednostavno, okupljati prijatelji ateljea. Sticajem okolnosti, nalazi se u Mihizovoj ulici. Bio je naš veliki prijatelj i učesnik Zadarske grupe. Zanimljivo, jedna ulica je nedaleko dobila i ime Miće Popovića. Molim gradske vlasti da što kasnije ovom trouglu pridodaju ulicu Petra Omčikusa!

* Da li je nama mesto u EU?

- Neće se ona dugo održati. Nije to samo moje mišljenje, to oni sami pokazuju, načinom na koji deluju. Žao mi je, jer volim razne unije.

* Kriza je za to kriva?

- U krizama uvek neko profitira, ali ovoga puta su preterali. Ovo više nije kriza. Ovo je nešto ružno. Bankari su nam udesili život. Ovi što drmaju svetom, nikoga ništa ne pitaju. Ljudi bez savesti zgrću pare, idu direktno, đonom, nemaju osećaja ni za šta.

* Dosta ste ogorčeni na ovaj svet?

- Jesam! I imam pravo. Na glavi ga već nosim dosta dugo. Video sam raznorazne tvorevine. Ali ovako nešto još nisam.

* Kako ipak uliti nadu ljudima da se održe?

- Čovek je čudna sprava. Izvuče odnekuda svoje rezerve. Čuva ga taj nagon za životom. Ume da gubi, pa se onda povrati. To je stalna borba.

* Koliko će nas na kraju ostati na Žerikoovom "Splavu Meduze"?

- Jedro se, doduše, malo pocepalo, ali još se držimo za jarbol! Nema nam druge, i da nećemo, moramo da se spasemo!

 

POŠTENO

ČITAM "Novosti". Dobre su vam novine. Imam utisak da postaju sve bolje. Imate dobre, poštene rubrike. Pratite kako ljudi dišu.

 

 

__._,_.___

__,_._,___

Ubice u ime države

Poštovani,

 

          izašla mi je nova knjiga Ubice u ime države. Delo otkriva razmere državnog terorizma i likvidacija Srba. Govori o masovnim, grupnim i pojedinačnim ubistvima koja su počinili političari, funkcioneri i likvidatori Ozne, Udbe, SDB i RDB. Objavljuje listu 23 državnih ubica i o 128 likvidiranih emigranata i javnih ličnosti. Knjiga Ubice u ime države je prilog zahtevima javnosti, ali i EU da se otvore arhivi tajnih službi pokaže ko je naređivao i izvršavao ubistva u ime države, bez suda i presuda. Tako će se otkriti kako izgleda srpska krvava istorija od 1945. do danas. Izdavač: www.prometej.rs

 

          Hvala, srećno.

 


         
Marko Lopušina

www.lopusina.com