ПОБУНА НА БРОДУ. Један од судија који суде професору Шешељу објавио праве кривце за пропаст процеса

Александар МЕЗЈАЈЕВ | 19.10.2011 | 00:00

У процесу против вође Српске радикалне странке, професора Војислава Шешеља, у Међународном суду за бившу Југославију, дошло је до новог неочекиваног обрта, само што је проглашена одлука суда да се захтев Шешеља о прекиду процеса одбије.  Међутим, уз одлуку суда било је приложено посебно мишљење председника судског већа Ж..К.Антонетија  које је очигледно  изашло ван оквира свих решења које је Хашки трибунал до сада донео. И само решење, и издвојено мишљење уз њега, заслужују да се размотре детаљније. У јуну ове године професор Шешељ је упутио суду захтев за прекид његовог процеса који је дотле трајао већ више од осам година. Његова аргументација је била врло  убедљива. Пре свега, показао је да је Међународни трибунал за бившу Југославију дефектан, јер не само да не обезбеђује елементарна права окривљених у стварности, већ чак их не обезбеђује ни на папиру. Показао је да у свим земљама на свету постоје одређени - максимални - рокови за држање у затвору. Понекад ти рокови могу да буду врло дуги, али су увек ограничени законом. Ако тужилаштво не успе до тог рока да припреми суђење – окривљени се одмах ослобађа. На пример, у САД је то 70 дана. У МТБЈ ништа није тако. У њему нема никаквих рокова. Можеш читаву вечност да седиш чекајући суђење, али због тога нико неће одговарати. Шешељ је на почетак суђења чекао пет година. Толики период чекања на почетак суђења не постоји ни у једној држави. Такође је Шешељ показао да је Европски суд за људска права више пута доносио решења која суд обавезују да се обезбеди оперативно разматрање предмета. Ако се та решења упореде (а њих има неколико десетина) са поступком Хашког трибунала - предмет В.Шешеља постаје најгори могући пример! Управо зато, суд је поступио врло оригинално: није почео да анализира те предмете Европског суда за људска права, као што је уобичајено у судској пракси, али је ипак направио заједнички закључак за све: „Пракса Европског суда за људска права јасно произилази из тога, да нема никаквог одређеног рока  који би се сматрао за неправедно или неоправдано задржавање". Т.ј. као одговор на захтев Шешеља тужилаштво је саопштило да његов захтев треба да буде одбијен и, као и увек, „засијало" је снагом аргумената. Прво, тужиоци су захтевали да се Шешељев захтев одбије јер је Шешељ у њему прекорачио максималан број речи, дозвољен за обраћање суду. Друго, годину и по дана пре тога суд је већ био донео одлуку по истом таквом захтеву, а за време које је од тада прошло, суд сматра да се ништа није променило. Треће, судско веће се пита зашто Шешељ није суд замолио за дозволу да поднесе жалбу на донето решење (у Хашком трибуналу жалбени захтев  не може једноставно да се преда, већ прво треба да се од суда добије дозвола да се жалбени захтев преда вишем органу, а молба се предаје истом органу, који те је већ одбио). И тако је суд одбацио Шешељев захтев. Судије су изјавиле да нема никаквог кршења права окривљеног у вези са процесуирањем његовог предмета, осим у оправданим случајевима.   Све време нас уче „слоганима" различите врсте, типа: „Закон је суров, али - то је  ЗАКОН", или „Теби се можда не допада судска одлука, али она је коначна и не постоји право на жалбу", и тако даље и томе слично.  Ипак, те мантре не могу да нам забране да погледамо како је суд дошао до решења које је донео. Које је то аргументе суд користио? Па, онда – какви су то аргументи суда?  Суд је изјавио  да за осам година процеса може да се каже да то и није баш тако много. Па постоји и Међународни трибунал за Руанду, у коме неки процеси трају и дуже! При том су судије пакосно констатовале, па зашто то В.Шешељ „избегава да се позове" и на те примере. Ето, таква је била логика судија! Зато ћемо морати да погледамо на шта сам суд избегава да се позове. Показујући да у трибуналу за Руанду „процеси трају још више"  суд се позвао на процес „Тужилац против Полин Њјамарасухуко и других". Међутим, најправеднији на свету суд је због нечега заборавио да подсети да је то био процес не против једне особе, већ против њих шест, и да су сви они били окривљени за најтежи и најсложенији међународни злочин – за геноцид. Тај процес је трајао десет година, међутим, узимајући у обзир број окривљених - процес треба да се подели са шест, тако да се испоставља – само година и по дана по једном окривљеном. Уосталом, оваква аритметика не одражава у пуној мери компликованост процеса у коме постоји више окривљених. На обједињеним процесима троши се много више времена него при појединачним, јер унакрсно испитивање сваког сведока – и то како сведока оптужбе, тако и сведока одбране (!) води шест адвоката! Тако да  је прилично лако констатовати подмуклост судија у поступку против В.Шешеља. Али најважније је да је њихов аргумент тотално дефектан!  Какве везе има то, што у другом трибуналу процес траје 10 година? Шта је то – индулгенција, специјални право да милује или кажњава,  МТБЈ ?   Судије су покушале своју одлуку да образложе позивањем на то да је, као, предмет превише сложен, те је чак и Европски суд за људска права указивао на чињеницу да дужина судског процеса зависи од његове сложености. Али – ето ти компликације: Нирнбершки процес (1945. – 1946. год.) је трајао десет месеци (и то са 22 оптуженика). Исто то важи и, на пример, за процес у Токију (1946. – 1948. год.) који је трајао две и по године. Мало ће ко поверовати да су ти процеси били једноставни. Осим тога – поставља се питање: а шта је, у ствари, компликовано у предмету В.Шешеља, на шта се судије толико позивају? Број злочина која му се приписују? Не, то није велики број – четрнаест. Ради упоређења: Слободана Милошевића су оптужили за 66 злочина, али – његов је процес почео седам месеци после хапшења, а оптужни део је трајао две године. Па да није можда предмет В.Шешеља изузетно сложен и зато, што је он оптужен за организовање масовних војних казнених операција, за завере и масовна убиства? Не, професор Шешељ је оптужен због политичких говора који су, као, толико утицали на лица којима се не знају ни имена, да су та лица почела да врше злочине. Па онда – шта је стварно компликовано у предмету В.Шешеља? Стварна компликација је у томе, што је тужилаштво МТБЈ подигло оптужницу по налогу бившег председника владе Србије Зорана Ђинђића. О томе директно говори Карла дел Понте у својим мемоарима. Стварна компликација је и у томе што читавих пет година тужилаштво није нашло никакве доказе за кривицу В.Шешеља, а резултат су били покушаји да се сведоци натерају да дају лажне изјаве. Сада се због таквих исказа води истрага низа сведока МТБЈ. Стварна компликација је и у томе, што су сви сведоци оптужбе пропали. Стварна компликација је и у томе, што директно одбијање секретаријата суда да финансира одбрану Шешеља њему не дозвољава да своју одбрану прикаже – зато је за МТБЈ то случај без преседана.   Без обзира на то, што је одлука суда донета једногласно, председавајући већа -  судија Жан-Клод Антонети је издвојио своје мишљење. Пошто се прво сложио са одлуком суда, он се није сложио са мотивима такве одлуке. То  је учинио на врло специфичан начин. Прво – судија је изјавио да је В.Шешељ крив због тога, што је процес тако отегнут, али разлози за то су били, на пример, то што је оптужени писао своје познате књиге (укупно их је више од сто). Судија тврди да, да се професор Шешељ сконцентрисао на процес, процес би давно био завршен.Глупост такве тврдње је очигледна, јер ни једно заседање за свих осам година није одложено зато што Шешељ није био спреман. У свим случајевима је тужилаштво због себе захтевало одлагање процеса. Па онда – чему тако очигледна лаж? Није све баш тако једноставно. Да погледамо даље. Друго – судија Антонети је изјавио да професор Шешељ поседује енциклопедијска знања и да му новац за припрему одбране уопште није потребан: он може своју одбрану да започне, ако треба - и сутра. На крају крајева, пише Антонети, он има масу присталица не само у Србији, већ и у Русији, који могу да му „помогну". Опет очигледна глупост. Јер, какве везе има нечије знање, када је у питању  истрага  и припрема сведока? А најважније је - како оптужени да плати путовање и боравак  сведока у Хаг? За то су потребна управо финансијска средства, а само знање није довољно. Па онда – шта је требало председнику већа да изговори такву отворену глупост? Нама се чини да је најважнија реч овде баш то „отворену". Издвојено мишљење судије Антонетија  је тако и направљено, да сви виде: процес је – тотална катастрофа. Оптуженом не само да не дају његова права, већ не могу ни да их обезбеде. Антонети се потрудио да то изрази ето таквим – необичним, али потпуно јасним језиком. Уосталом, крајњу тезу Председник већа је формулисао потпуно директно и јасно. Именовао је оне које сматра за главне кривце прекида нормалног тока процеса: тужилаштво и секретаријат. Још више: изјавио је да ситуацију може да реши „само чудо". И тако, изгледа да је на броду Хашког трибунала дошло до побуне. За сада мале и бојажљиве. Али она толико вреди да за њу треба да сазнају сви: тиранију на процесу В.Шешељу није издржао чак ни Председник већа! А уствари, ситуацију може да спаси не само чудо. Јер је Савет безбедности ОУН не својој следећој дискусији о Међународном трибуналу за бившу Југославију дужан да на одговорност позове све оне, које је именовао судија Антонети.

 

http://srb.fondsk.ru/news/2011/10/19/pobuna-na-brodu-sheshel.html