Тадић је савремени Нејаки Урош

Тадић је савремени Нејаки Урош, али је народ охрабрио патријарх

• 02:02 17.10.2011.
• 4 коментара

ОСМАТРАЧНИЦА Марка Јакшића

Фото: Медија центар Београд

* Срби неће сами уклонити барикаде и неће дозволити да Тачијеви цариници дођу на Јариње и Брњак. А ако Кфор уклони постојеће барикаде – ми ћемо подизати нове

* Џаба Вук Драшковић маше новом «Олујом». Џаба нас славуј Ахтисаријевог плана, Чеда Јовановић, плаши нестанком. Ми нећемо одустати. Ми остајемо овде, своји на своме! Ми се нећемо селити

* Ми имамо времена за борбу. У неку руку, наша борба и отпор тек почињу. Немамо велике помоћи од власти у Београду, али нас то неће поколебати. Ми више немамо шта да изгубимо

* Неће нас поколебати ни то што из Тадићева «четири принципа» вире уши Ахтисаријевог плана

* Народ је охрабрен последњим изјавама патријарха Иринеја. Од историјске би важности било да патријарх и Црква остану на садашњим позицијама. Као и у време Турака, Црква и народ су поново сами пред Страшним и Подлим Временима

          И ДО мене долази да ће Кфор одложити  најављено «уклањање барикада». Не знам шта им то тачно значи, нити шта се иза тога баш крије. Оно што је за нас много важније, знам добро: Срби неће сами уклонити барикаде и неће дозволити да Тачијеви цариници дођу на Јариње и Брњак. А ако Кфор уклони постојеће барикаде – ми ћемо подизати нове!

          Џаба Вук Драшковић маше новом «Олујом». Џаба нас славуј Ахтисаријевог плана, Чеда Јовановић, плаши нестанком. Ми нећемо одустати. Ми остајемо овде, своји на своме! Ми се нећемо селити! Неће бити колона и тракторских приколица са женама и децом! Неће дочекати!

          Ми имамо времена за борбу. У неку руку, наша борба и отпор тек почињу. Немамо велике помоћи од власти у Београду, али нас то неће поколебати. Ми више немамо шта да изгубимо. Схватили смо колика је била грешка што 1999. није била спречена онаква бежанија 200.000 наших душа.

ОПТИМИСТА САМ ЈЕР СМО ТВРЂИ

          Знамо предобро колико је важно да ми на северу сада издржимо. Знамо да се на нашој борби држе и шансе будуће борбе за остатак КиМ.

          Неће нас поколебати ни то што из Тадићева «четири принципа» вире уши Ахтисаријевог плана. Оно што неки зову Атисари Плус. Знамо ми да Тадић нема снагу која је Србији данас потребна и да попушта и зато што не схвата да се север, за који жели неко решење, брани у Грачаници и на Брезовици. Зато је и направио фаталну грешку дижући руке од Срба јужно од Ибра.

          Можда он и има неке добре жеље и намере, али је све више Нејаки Урош нашег времена. Упркос свему, па и њему, наше време заиста тек долази. Ја сам оптимиста. Јер смо ми постали друкчији, српскији и тврђи. Јер се светско клатно почиње померати против оних који нас држе под окупацијом, а официјелни Београд у вазалном односу.

 

НИЈЕ ДОБРО ШТО ДАЧИЋ...

          Није добро што Ивица Дачић поново говори о «разграничењу». Тиме наноси огромну националну и државну штету, а на томе неће добити много гласова.

          Али, народ је охрабрен последњим изјавама патријарха Иринеја, поготово што је био огорчен бруталном сменом владике Артемија који је имао значајну улогу у националном фронту. Он није примао званичнике држава које су учествовале у агресији 1999. а Теодосије се среће и са Тачијем.

          Прво охрабрење је било кад је патријарх осветио крст чије освећење је владика Теодосије – због барикада - претходно био избегао. Од историјске би важности било да патријарх и Црква остану на садашњим позицијама. Као и у време Турака, Црква и народ су поново сами пред Страшним и Подлим Временима.

 

http://fakti.org/serbian-point/tadic-je-savremeni-nejaki-uros-ali-je-narod-ohrabrio-patrijarh