MARKO JAKŠIĆ: KAKO SMO SE SUPROTSTAVILI KFOR-U I KAKO SU NAM REKLI DA IH BEOGRAD PODRŽAVA

MARKO JAKŠIĆ: KAKO SMO SE SUPROTSTAVILI KFOR-U I KAKO SU NAM REKLI DA IH BEOGRAD PODRŽAVA

nedelja, 23 oktobar 2011 10:52

Drevs i De Marnjak su naše pregovarače uveravali da se Beograd 2. septembra složio sa time da Jarinje i Brnjak budu „sastvani deo državne granice Kosova"

Ne damo se. Svakim danom smo sve organizovaniji i sve više Srbi. Zato sam i dalje optimista.

Zato su prethodne noći – iako su za glavni udar izabrali Jagnjenicu, tačku sa najmanje našeg naroda i barikadnika – uspeli da naše „linije" pomere za samo dva metra i da zauzmu dva metra puta! A namera im je bila da nam baš tu probiju odbranu, pa da odatle krenu prema Brnjaku.

Nisu prošli jer ih je kod barikada čekalo iznenađenje. Došli su perfektno naoružani, ali i sa buldožerima i vodenim topovima. Međutim, između njih i naroda nije stajala samo jagnjenička barikada. Bili su postavljeni i autobusi i kamioni – da ne bi mogli da upotrebe vodene topove.

Možda ih to ne bi odvratilo, da nisu videli da i Srbi imaju svoje vodene topove. Improvizovane, doduše. Jer, naši su – a Ibar je odmah tu – već bili pored reke postavili jake pumpe sa agregatima i bili spremni da i oni koriste vodene „granate".

Hoće li udariti ponovo? Hoće li pokušati još jednom? Hoće li veće naredne noći?

Uveren sam da će pokušati ponovo. I možda ne samo jednom. Samo, možda neće baš odmah.

Možda imaju instrukcije da sačekaju razjašnjavanje stvari između njih i Beograda. Stvar je u tome što Erhard Drevs i Gzavije de Marnjak naše pregovarače – koji su opet odbili da Euleks ima istu slobodu kretanja Pokrajinom kao i Kfor – uveravali da se Beograd 2. septembra složio sa time da Jarinje i Brnjak budu „sastvani deo državne granice Kosova". Naši su odbijali da u to poveruju i na kraju je dogovoreno – na inicijativu Dragiše Milovića – da od Beograda da se izjasni: da li je 2. septembra (ili bilo kad) na tako nešto pristao.

Ako je tako, to je samo nova potvrda da mi iza sebe nemamo na pravi način svoju državu. A da je imamo: svega ovoga ne bi bilo!

Uprkos svemu, optimista sam. Ovo je borba za koju važi kineska mudrost da meke stvari na kraju pobeđuju tvrde stvari. A i vreme radi za nas, mada stranci žure, pored ostalog, i zato što znaju da će im Boris Tadić do 9. decembra – do famozne „kandidature"- biti mekši i od zečijeg repa.

Izdržaćemo. Naša borba je borba novog tipa. Nećemo pristati da u slast pokusamo čorbu koju nam kuvaju Tadić i Merkelova.

Izdržaćemo, iako ovi stranci počinju da sve rade noći. A lažu toliko  da rade sasvim suprotno od onoga što govore.

Izdržaćemo. I zato što će sa nama biti i pun autobus braće koja su barikadama došla u pomoć iz Podgorice. I stotinak raseljenih Kosovaca koji su nam se pridružili iz centralne Srbije.

Postajemo narod na način koji me ohrabruje. Mi konačno više nismo u stalnom povlačenju. Mi konačno pokazujemo snagu. Toliko da mi se čini da našu braću po Metohiji počinju da ubijaju sa namerom da spreče prenošenje našeg „virusa" i tamo.

Izvor Fakti 22. 10. 2011.