BEOGRAD SE OBRAČUNAVA SA KOSOVSKIM SRBIMA

ANA FILIMONOVA BEOGRAD SE OBRAČUNAVA SA KOSOVSKIM SRBIMA

sreda, 29 februar 2012 08:49

Pregovori između Beograda i Prištine postali zaobilazni manevar sa ciljem da Priština i njeni međunarodni pokrovitelji dobiju ono što nisu u pregovorima 2006-2007.

U periodu od 18. do 25. februara 2012. godine došlo je do ofanzivne operacije na Srbe sa severa Kosova. U prvoj etapi, od 18. do 23. februara, operaciju su vršile snage američke vojske NATO zajedno sa kontra-diverzivnom grupom KFOR-a, koji su kod administrativnog punkta KPP Jarinje likvidirali srpske barikade. Snage NATO/KFOR-a su bile snabdevene oklopnom tehnikom, buldožerima i specijalnim sredstvima za rasterivanje demonstranata i brojčano ih je bilo mnogo više nego Srba, koji su branili barikade.

Osim toga, posle višemesečne zabrane, snage evropske policijsko-civilne misije EULEKS su dobile slobodu kretanja po severu Kosova. Da podsetimo: zabrana je bila uvedena pošto je 9.12 2011. godine u predgrađu Kosovske Mitrovice, u toku sukoba zaštitnika barikada sa KFOR-om i EULEKS-om, ubijen mladić, Srbin, Savo Mojsić. Međutim, docnije su održani pregovori predstavnika međunarodne zajednice i Srba sa severa Kosova koje je vodio okruga Kosovska Mitrovica R.Nedeljković(više srpskih lidera sa severa Kosova nije učestvovalo u tim pregovorima). Zaključen je „džentlmenski sporazum" po kome je EULEKS dobio slobodu kretanja, pod uslovom da ta misija ne prevozi albanske carinike na KP Brnjak i Jarinje, a srpske barikade će ostati dok se sa KP ne skloni „albanska carina". Nisu bili predviđeni nikakvi mehanizmi kontrole. Kako su Srbi rekli: „mi oficirima verujemo na reč". Međutim, predstavnici EULEKS-su izjavili da nikakav dogovor i nije postojao! [1] Verovati u reči evropskih službenika znači biti naivan i dozvoliti da te naivno prevare, jer je očigledno da one ništa ne vrede. Rezultat tih pregovora je bilo samo to, da je misija EULEKS-a sporazum jednostavno anulirala! Tako je EULEKS, praćen KFOR-om, dobio pravo da se slobodno kreće po teritoriji severa Pokrajine. Cilj EULEKS-a je da pomogne Prištini u funkcionisanju organa policije, pravosuđa i carine.  Očigledno je da je samostalan rad „državnih institucija" Prištine ili u principu jednostavno nemoguć, ili da ga arhitekte „projekta Kosovo" nisu ni predvideli!

23. februara je počela druga etapa operacije. Napad na sopstveno stanovništvo sa severa Pokrajine zvanični Beograd je preduzeo iz dva pravca: diplomatskog i policijsko-represivnog. Prvi se sastojao u tome da se na pregovorima po pitanju predstavljanjaKosova na regionalnim forumima Beograd složio sa tim, uz uslov da naziv same pokrajine dobije neobičnu formulaciju: „Kosovo*". Baš tako: Kosovo sa fusnotom, u kojoj se kaže da „taj naziv ne određuje pravni status Kosova i da je u skladu sa Rezolucijom 1244 i odlukom Međunarodnog suda o kosovskoj deklaraciji nezavisnosti" . Što je protivurečno samo sebi. Rezolucija 1244 Pokrajinu prenosi na privremeno upravljanje međunarodnoj administraciji, do određivanja statusa Pokrajine - kao rezultata pregovora. (Pregovori su održavani od 2006. do 2007. godine i završeni su potpunim neuspehom. Na njih je Priština odlazila sa samo jednom rečju: „Nezavisnost!" Tako da status pokrajine nije ni određen). Međutim, odluka Međunarodnog suda govori o tome da akt o prihvatanju deklaracije o nezavisnosti nije suprotan međunarodnom pravu (tj. ovde je došlo do zamene teze – pitanje nelegitimnosti jednostranog proglašenja  nezavisnosti Međunarodna zajednica je zamenila pitanjem o prihvatanju deklaracije o nezavisnosti). Međunarodna zajednica je odluku Međunarodnog suda jednostrano protumačila kao podršku nezavisnosti Prištine. Upravo na taj aspekt je i sama Priština  obratila pažnju, smatrajući da je priznanje njene nezavisnosti od strane Srbije gotova stvar.

Tako su pregovori između Beograda i Prištine, započeti u martu 2011. godine i nazvani „tehnički" u stvari postali zaobilazni manevar sa ciljem da Priština i njeni međunarodni pokrovitelji dobiju ono, što nisu uspeli u pregovorima 2006–2007. god.

Na unutrašnjem planu Beograd je postigao sledeće „uspehe": dogovor o slobodi kretanja (usmeren protiv barikada Srba), predaja Prištini kompletne dokumentacije matičnih knjiga, dogovor da Kosovo dobije carinske pečate (koje imaju pravo da poseduju samo države), dogovor o uzajamnom priznanju univerzitetskih diploma (osim što to znači međudržavni karakter, to će olakšati i dalje odvajanje Albanaca sa juga Srbije – iz opština Preševo, Bujanovac i Medveđa -  jer bise stanovnici tih opština obrazovali u Prištini, tako da bi se i jug Srbije čvršće vezivao za Kosovo, kao i dogovor o zajedničkom upravljanju graničnim prelazima.

Sa međunarodnog aspekta, rezultat poslednje runde pregovora je taj da sada Kosovo može da učestvuje u radu 36 regionalnih međunarodnih foruma, da potpisuje ugovore i da govori u svoje ime (do sada se umesto Prištine potpisivala Organizacija UN). Priština računa da će uskoro da otvori svoju kancelariju u Beogradu. Od tog trenutka počinje i proces ubrzanog i zvaničnog uključivanja Kosova u međunarodne organizacije. Da podsetimo da je 88 zemalja već priznalo Kosovo, i da se pasoši Kosova priznaju u 155 zemalja, među kojima su i Kina i zemlje EU, čak i one koje ne priznaju Kosovo kao državu.

Bez obzira na težnje srpske koalicije na vlasti da se pregovori prikažu kao uspeh srpske diplomatije na polju zaštite srpskih nacionalnih interesa, može se konstatovati: Tadić je od priznanja nezavisnosti Kosova de-fakto prešao na priznanje de-jure! Zahvaljujući tome će njegov režim dobiti status kandidata Srbije u EU, što postaje njegov najjačiargument na predstojećim izborima. U razgovoru sa autorom članka, zamenik Skupštine Saveza srpskih opština Kosova i Metohije Marko Jakšić je naveo da je, da bi dobio kakdidaturu za EU, Boris Tadić žrtvovao jednu petinu teritorije svoje zemlje.

Ne ostavljajući obračun sa sopstvenim narodom  „za posle" zvanični Beograd je 23. februara započeo i sa neverovatnim merama prikazivanja sopstvene lojalnosti neprijateljima srpskog naroda: srpski specijalci i žandarmerija (!), u punoj ratnoj opremi  i sa maskama zauzeli su tzv. međuzonu ka KP Jarinju i Brnjaku od strane uže Srbije (Jarinje i Brnjak su jedan od drugog udaljeni oko 100 km), uništili barikade i blokirali alternativne puteve koje su Srbi koristili kada su iz centralne Srbije prelazili na Kosovo. Tako su Srbi naterali Srbe da pri prelaženju koriste  isključivo ta dva kontrolna prelaza, koje su zauzeli NATO/KFOR  i kosovska carina i policija. Lokalne Srbe koji su čuvali barikade srpska žandarmerija je prinudila da se raziđu, ne dozvoljavajući da barikade obnove. U toj zoni su postavljene i patrole srpske žandarmerije. Ima podataka da od Srba koji prelaze preko kontrolnih prelaza  kosovska carina traži da pokažu pasoše.

Kosovska policija je odmah sprovela akciju u Kosovskom Pomoravlju. Došlo je do pretresa i hapšenja onih na koje se sumnja da pripadaju MUP-u Srbije. U toku akcije Srbi su bijeni, uključujući i decu, a šestogodišnjem detetu su stavljene lisice – u gračaničkoj bolnici je njemu docnije morala da bude ukazana medicinska pomoć.

Ofanziva na Srbe sa severa Kosova traje i vodi se na dva fronta – od strane Prištine i od strane zvaničnog Beograda, ali iza postupaka ta dva marionetska režima stoje jedne iste geopolitičke marionete.  Srbi sa severa Kosova preživljavaju  samo zahvaljujući sopstvenom jedinstvu  i čvrstoj nameri da se bore do poslednjeg. Srbi sa severa KiM ne samo da su sagradili preko sto barikada, kojima su se ogradili od „prištinskih vlasti", već su napravili i alternativne puteve kojima je centralna Srbija povezana sa severom Pokrajine. Ali više ni otkuda ne mogu da očekuju pomoć. Pitanje isterivanja Srba sa severa Kosova tako što će im se onemogućiti da vode normalan život ili nasilno, od strane NATO snaga i kosovske policije, samo je pitanje vremena.

Marko Jakšić skreće pažnju da sadašnja vlast nema ovlašćenja da predstavlja kosovske Srbe, jer za četiri godine ne samo da nisu jačali, već su se sve više smanjivale srpske institucije na Kosovu. Prvo je Beograd Srbe odbacio na jug od Ibra tako što se složio sa jedinstvenim srpskim spiskom za učestvovanje na prištinskim izborima i u institucijama prištinske vlasti; Beograd se nije pobunio ni kada je Priština izmenila administrativne granice u samoj Pokrajini i  formirala na Kosovu nove opštine. Tom merom su Srbi južno od Ibra, podvlači Marko Jakšić, bačeni pravo u zube prištinskih institucija. Tako je demarkacionu liniju  sproveo ne neko drugi, već upravo režim koji je na vlasti u Srbiji, odbacujući Srbe južno od Ibra izvan granica srpskog nacionalnog jezgra, i tako ih osudio na neminovnu asimilaciju. Sada je ta linija pomerena prema granici koja deli Srbiju od Kosova.

A dalje, Priština namerava da čini sledeće: da rasformira srpske opštine na severu Pokrajine, da sistem zdravstva i obrazovanja prenese sa severa Pokrajine na ugovornu upravu Prištine i Beograda, pri čemu „njih treba da finansira Priština". Likvidiranje onoga, što predstavlja ostatke srpske državnosti na Kosovu – to je bio uslov da Srbija dobije status kandidata za EU.

Marko Jakšić kaže da su se „sadašnje zajedničke akcije NATO-KFOR-a, Tačijeve policije i policije Srbije" slile u 10-mesečnu borbu Srba na barikadama. Ako je u vreme Slobodana Miloševića, Zorana Đinđića i Vojislava Koštunice kod nas manje ili više postojala nacionalna linija u odnosu na Kosovo, sada je sve gotovo. Kosovo je dobilo carinske pečate – to je priznanje de-fakto, sadašnji dogovor o učestvovanjuKosova na regionalnim forumima – priznanje de-jure!"

Važno je prisetiti se i malo istorije:  

Ne samo Srbija, već i sve ostale balkanske i evropske zemlje treba jasno da shvate: delovanje „albanskog faktora" se neće završiti sa Kosovom. Da bi se ostvarili široki geopolitički projekti postoje dve stvari. Prva je – ideologija. Doktrina „Velike Albanije" obuhvata Albaniju, teritorije zapadne Makedonije, juga Srbije, grčku oblast Čameriju, Kosovo, deo Crne.

Stvarnost je sledeća:

„Prvi stepen": Albanija je nezavisna država.

„Stepen drugi": Kosovo je faktički nezavisno.

„Treći stepen": Albanci iz zapadne Makedonije predstavljaju većinu sa tako zastrašujućim demografskim perspektivama da više ne može da se govori o tome da će albanski faktor da osvoji samo taj deo, jer on može da dobije čitavu Makedoniju.

Za sada - na najnižem, „četvrtom nivou" su delovi Srbije, Grčke i Crne Gore, kod kojih dolazi do puzećeg osvajanja u lokalu, na licu mesta" – preko lokalnih organa vlasti, iseljavanja nealbanskog lokalnog stanovništva, razvoja mreže narkodilera. Da li će se svi Albanci sa Balkana brzo ujediniti u jednu državu, ili će proces agresivnog osvajanja tuđih teritorija od strane „albanskog faktora" da se otegne – pokazaće vreme. Ali, kako je rekao jedan albanski starešina: „Pokret za nezavisnost Kosova, to je bura, koja će sve na svom putu da počisti. Pokret za ujedinjenje je tih vetar. Nije važno da li ćemo biti u istoj državi kroz dvadeset ili sto dvadeset godina. Alah će sačekati. On je večan!"[2]

Drugi neophodan instrument su – oružane snage. Udarna snaga realizacije čitavog albanskog separatizma bila je Armija za oslobođenje Kosova (alb. UČK), koja je na granici dva veka vršila diverzivno-terorističke vojne operacije, mučila i maltretirala civile. Rad te armije potpada pod najteže prestupe u međunarodnom pravu koji se odnose na ratne zločine, ali istraga njihove delatnosti od strane međunarodnih institucija uopšte nije preduzimana. MTBJ za zločine u toku lokalnih ratova na teritoriji bivše Jugoslavije je osudila 2 Albanca na ukupno 19 godina zatvora! Posle završetka agresije NATO na SRJ, UČK nije razoružana. Ona se prvo pretvorila u tzv. Korpus za zaštitu Kosova, na čijem čelu su bili „autoritetni" borci Agim Čeku i Sulejman Selejmi. Mladi Albanci u imali obuku u KZK prema normama NATO-a. 2009. godine KZK je promenio naziv u Snage bezbednosti Kosova (SBK). Prema zvaničnim podacima koje je praktično nemoguće proveriti, one se sastoje iz ličnog sastava u kome je do 5.000 ljudi. Udarni korpus SBK predstavljaju Policijska služba Kosova i specijalne jedinice ROSU. To su sve ofanzivne jedinice, trenirane, po informacijama kojima raspolažemo, od strane turskih i zapadnih vojnih instruktora. Osim toga, reorganizovane albanske bande, koje su naoružane po poslednjoj reči tehnike i odevene u uniformu kao bajagi policijskih snaga, imaju  najsnažniju moguću podršku – vojnu bazu SAD Bondstil i baze KFOR/NATO.

Narko-kriminalna kvazidržava Kosovo poseduje sve instrumente za dalje jačanje. Posebno je opasno to, što ruku pod ruku sa „nezavisnom Prištinom", samoubilačkom za Srbe, režim Borisa Tadića i međunarodna zajednica preko NATO/KFOR-a i EULEKS-a integrišu sever Pokrajine u sastav „Republike Kosovo".

Zaključak Marka Jakšića je potpuno jasan: „Izdao nas je Beograd, Boris Tadić zajedno sa ministrom MUP-a, Ivicom Dačićem. Ne možemo da se istovremeno borimo i sa međunarodnom zajednicom, a Priština u njenim rukama predstavlja samo instrument, i sa svojom vlašću. Ne možemo da se borimo sa nožem u leđima, koji je Srbima Kosova zabio Beograd. Sva je nada, - kaže M.Jakšić, - u ovogodišnje izbore, u smenu režima i formiranje nacionalne vlade, koja će biti sposobna da sprovede strategiju povratka Kosova u Srbiju. Samo nova vlada može da anulira ogroman broj sporazuma koji su označili nezavisnost Kosova, sa međunarodnim faktorom. Sva nam je nada samo u to!" – zaključio je Marko Jakšić.

Ali Srbi Kosova nemaju nameru da sede prekrštenih ruku. Međutim, glavni problem ostaje Beograd: Boris Tadić namerava da scenario arhitekata „Projekta Kosovo" dovede do kraja. Ukoliko se njegov kurs stvarno nastavi – Srbi Kosova su zaista osuđeni na propast.

__________
Napomene:

[1] http://www.mfa.gov.rs/Srpski/Bilteni/Srpski/bVesti_s.html

[2] http://www.republika.co.rs/308-309/09.html

Izvor Fond strateške kulture, 28. 02. 2012.

 

Priznanje Kosova

ZIDANJE SKADRA

 

Priznanje Kosova

 

Republika Srbija je po četvrti put popustila. Prvo je Slobodan Milošević, zloupotrebljavajući Kosovo i Metohiju, odlažući neophodnost demokratizacije, uspostave slobodne ekonomije i ne pokušavajući integraciju Albanaca u srpsku državu, ratovao i predao Kosovo stranoj okupaciji nadajući se da će očuvati svoju bijednu vlast. Zatim su demokratske vlasti pokušale da od formalnog statusa načine temelj nacionalne politike očuvanja državne cjelovitosti, ali su prihvatile formulu „status prije standarda", dozvoljavajući tako nelegalno stvaranje nove albanske države. Konačno, poslije napuštanja akcionog plana i skretanja državne politike ka neobavezujućem mišljenju nemoćnog Međunarodnog suda pravde, prošlog petka smo, krunom jednogodišnjih pregovora o zaokruživanju albanske kosovske državnosti, ponovo popustili. Sva nastojanja Srbije svela su se u jednu zvjezdicu – pahuljicu, koja u objašnjenju sadrži pozive na međunarodne dokumente koji suštinski ne sprečavaju uspostavu kosovske nezavisnosti. Srbiji je, zbog interesa budućnosti, raznih unutrašnjih slabosti, dobra našeg naroda u Republici Srpskoj i Crnoj Gori, ali i skore sudbine naše braće u AP Vojvodini i oblasti Novog Pazara, u interesu da se sa Albancima sporazumije i podijeli Kosovo i Meohiju. Naša tradicionalna unutrašnja trvenja, preduboke podjele i opšta partizanija učinili su da nam velike sile licemjerno uskrate i tu mogućnost – taj gorki i teški kompromis. Srbija je za mnoge američke i njemačke birokrate rezervna vreća za boks, sigurna kuća nasilja koje je odboreno, pa čak i poželjno. Kreature koje im služe u intelektualnom i umjetničkom svijetu odavno su svojim radom pripremile teren u kome će u budućnosti svaka nepravda, nasilje, a možda i genocid nad srpskim narodom, biti unaprijed objašnjeni i opravdani.

Da li na takvom putu Srbija treba da pomaže svojim neprijateljima? Naša je sudbina naravno nerazdvojiva od ostatka Balkana. Mi, za razliku od dijela evropskih zemalja, ne možemo da biramo svoj put. Ipak, na tom putu, iako ugroženi i na svaki način oštećeni, mi moramo da hodimo koracima naših odlučnih i hrabrih predaka, onih koji su nekada uspjeli nemoguće – obnovili srpsku državu i učinili je u mnogim prilikama velikom i pobjedničkom. Dakle, Srbija treba da zna da dajući za pravo njemačkom pravnom nasilju i tolerišući grupu autošovinista i izdajnika koji na razne načine vladaju zajedno sa sadašnjom vlašću utire put daljim ucjenama i problemima. Ispade da je spor oko imena Makedonije ozbiljniji od našeg prava koje je rušeno raspadom Jugoslavije, pa očuvanjem Bosne i Hercegovine i sada komadanjem Srbije.

Da li DS i boranija (SPS, Dinkić,kako god mu se kombi stranka sada zvala...) zaista misle da se ovim priča o Kosovu završila? Na ovaj način nova albanska država biće primljena u sve međunarodne ustanove i na kraju u UN. Ucjene radi postizanja ovih ciljeva će početi odmah poslije izbora, u času kada se postavi pitanje određivanja datuma početka pregovora o pristupanju EU. Poslije će nas jednako ucjenjivati oko ukidanja Dejtonskog sporazuma, federalizacije Vojvodine i otcjepljenja Novog Pazara.
Naš put je jasan i nemamo drugi. Da, mi želimo da budemo moderna evropska država. Da – mi ne treba da bježimo od EU i NATO-a. Oni su nam potrebni u mjeri u kojoj odgovaraju našim interesima – prije svega očuvanju srpske države i unapređivanju prava srpskog naroda. Jedno od prava Srba koje nije poštovano, za razliku od većine ostalih balkanskih naroda, jeste pravo na nacionalno jedinstvo. U EU ili NATO možemo da uđemo samo ravnopravno sa drugim državama, na isti način kao Hrvatska i Bugarska. Ako srpske ustanove tako odluče, Kosovo i Metohija mogu sa naše strane biti priznati, ali samo sa promjenom granica i davanjem istog prava našoj braći u Republici Srpskoj. Sve drugo je nasrtaj na srpski narod i negacija njegovih prava.

Ta naša prava ne možemo braniti vraćajući se u devedesete godine, kada smo i doživjeli najveće poraze. Nama treba dostojanstvena država, čija je vlast spremna da po svaku cijenu ne prihvati nepodnošljivu nepravdu. Potrebni su nam štedljiva vlast, refomisana privreda, višak u budžetu i u trgovini sa inostranstvom. Samo tako ćemo uspjeti da odbranimo našu državu i prava srpskog naroda. Danas, većina naših građana u zamjenu za povećanje penzije, izmišljenu državnu službu ili besplatne akcije vrijedne stotinak eura mijenja stotine hiljada sunarodnika i budućnost sopstvene djece. Za bijednu vlast u jednom mandatu, velika većina naših stranaka spremna je da zanemari ili poništi prava države i ugrozi njenu budućnost. Zato je ovaj novi, samonametnuti poraz još jedno upozorenje – sa našeg puta ne možemo pobjeći, ali naše je kako ćemo i kakvi ćemo ga preći.

PI­ŠE - ČEDO­MIR AN­TIĆ

 

http://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Povodi&datum=2012-02-27&clanak=321523

Србија бомбардoвана јер је Рудолф Шарпинг лагао (видео)

Србија бомбардoвана јер је Рудолф Шарпинг лагао (видео)

понедељак, 27 фебруар 2012 20:47 блиц

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=sy9JZk8GBlw

За бомбардовање Србије 1999. године одговоран је тадашњи министар одбране Немачке Рудолф Шарпинг јер је лажно представио побуњенике Ослободилачке војске Косова (ОВК) као цивилне жртве, рекао је члан мисије ОЕБС-а Хенинг Хенш у исповести пред камерама.

"Србија је бомбардована због лажи тадашњег министра одбране Немачке Рудолфа Шарпинга", преноси портал "Вестионлајн" тврдње Хенша који је био сведок договора после којег је уследила НАТО агресија на Савезну Републику Југославију (СРЈ).

Сведок посматрач ОЕБС-а лично је присуствовао увиђају у Ругову, где се десила борба између српских полицијских јединица и припадника ОВК.

Ваздушни удари на СРЈ трајали су 78 дана, а окончани су у првој половини јуна 1999. године потписивањем Кумановског споразума.

 

SRS: Tadićev režim omogućio prebijanje Srba (šesnaestogodišnje dete vezali lisicama)

SRS: Tadićev režim omogućio prebijanje Srba

Komentara 13

0

Srpska radikalna stranka najoštrije osuđuje brutalno prebijanje Srba u okolini Gnjilana, rekao je Boris Aleksić, član Predsedničkog kolegijuma Srpske radikalne stranke, na današnjoj konferenciji.

 

Aleksić je ocenio da je prozapadni režim Borisa Tadića svojim postupcima omogućio da dođe do ovog iživljavanja nad Srbima.

 

Prebijanje Srba je usledilo nakon što je šef pregovaračkog tima Borko Stefanović potpisao sporazum sa Tačijevom terorističkom vlašću o regionalnom predstavljanju Kosova, koji je suprotan Ustavu i Rezoluciji 1244 i kojim se i formalno Kosovo priznaje kao nezavisna država, naglasio je Aleksić.

 

On je istakao da je Tadićev režim pomogao Hašimu Tačiju i ojačao poziciju prištinske vlasti i uklanjanjem barikada na administrativnim prelazima, nakon čega su Tačijevi specijalci upali u srpska sela u okolini Gnjilana, prebili sedmoricu Srba, a šesnaestogodišnje dete vezali lisicama.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/205896/SRS-Tadicev-rezim-omogucio-prebijanje-Srba

Војислав Коштуница - Србија данас у Бриселу понижена

Војислав Коштуница - Србија данас у Бриселу понижена

http://www.youtube.com/watch?v=O-70DWdFo14&feature=youtu.be

 

Председник Демократске странке Србије Војислав Коштуница изјавио је да је данас у Бриселу Србија понижена и натерена од ЕУ да буде саучесник у стварању независне државе Косово.

„Власт слави што ће добити кандидатуру и што је постигнут споразум са албанским сепаратистима", рекао је Коштуница агенцији Бета након што су делегације Београда и Приштине у Бриселу постигле споразум о регоналном представљању Косова и интегрисаном управљању прелазима.

Коштуница је оценио да ће према том споразуму албански цариници и полицајци успоставити границу између Србије и Косова.

„На регионалним скуповима сепаратисти ће бити представљени, како кажу, фуснотом у којој се, поред Резолуције 1244, наводи и мишљење Међународног суда правде по коме независност Косова није кршење међународног права", казао је Коштуница.

Он је навео да је тим споразумом ЕУ успела да заједно са властима у Београду нанесе „тежак ударац српском народу и српској држави" и да данас нема „слободног човека у нашој земљи који се не осећа пониженим".

„Српски народ на Косову треба да зна да смо данас изгубили и да смо данас поражени, али исто тако треба да зна да је суштински цео српски народ уз њих и да ће Косово и Метохија, док год је на снази садашњи Устав, бити део Србије", рекао је лидер ДСС.

Коштуница је оценио и да је штетност противуставних споразума потписаних са албнаским сепаратистима најбољи доказ зашто Србија треба да прогласи политичку неутралност и скине са себе бреме пристиска и уцена ЕУ.

http://www.youtube.com/watch?v=O-70DWdFo14&feature=youtu.be

Војислав Коштуница - Facebook:
http://www.facebook.com/dr.vojislav.kostunica

Jakšić: Srbija de fakto priznala Kosovo

Jakšić: Srbija de fakto priznala Kosovo

 

Srna - 24.02.2012 17:53

PRIŠTINA - Srbija je de fakto priznala nezavisno Kosovo, rekao je potpredsjednik Skupštine zajednice srpskih opština i naselja na Kosovu i Metohiji Marko Jakšić povodom dogovora o regionalnom predstavljanju Kosova i integrisanom upravljanju prelazima.

"Vlasti su na svoj narod uputile žandarmeriju. Uklonili su barikade na prelazima Jarinje i Brnjak i na taj način prelaze pretvorili u granične. Više ne postoje administrativna linija i administrativni prelazi već granična linija i granični prelazi. Sve je urađeno samo da ostatak Srbije dobije status kandidata", naglasio je Jakšić.

On smatra da je predsjednik Srbije Boris Tadić prihvatio sve ono što je njemački kancelar Angela Merkel od njega tražila. "Posle prihvatanja, nazovi, dogovora u Briselu, sledi racija protiv ljudi koji su sedam meseci barikadama branili opstanak Kosmeta u sastavu Srbije i opstanka Srbije na Kosmetu", istakao je Jakšić.

Sljedeća mjera je, kaže on, kažnjavanje Srba time što parlamentarni i lokalni izbori neće biti raspisani za Kosmet i što će biti ugašene srpske institucije na Kosmetu. "Mi smo odbačeni i prepušteni sami sebi", zaključio je Jakšić.

Delegacije Beograda i Prištine postigle su u Briselu dogovor o regionalnom predstavljanju Kosova i integrisanom upravljanju prelazima, a Priština, uprkos pritiscima, nije uspjela da u fusnotu ubaci i svoju deklaraciju o nezavisnosti Kosova.

Priština će na regionalnim forumima biti predstavljena pod nazivom Kosovo, uz fusnotu u kojoj će biti navedena Rezolucija 1244 i mišljenje Međunarodnog suda pravde o deklaraciji o nezavisnosti.

http://www.nezavisne.com/novosti/ex-yu/Jaksic-Srbija-de-fakto-priznala-Kosovo-129782.html

Кокаинска драма Биљане Србљановић

 

Младен Ђорђевић

среда, 22. фебруар 2012.

Позната списатељица и једна од икона тзв. европске Србије Биљана Србљановић ухваћена је, како наводи дневник „Ало" у куповини кокаина. Хероина модерног српског позоришта дрогу је од свог дилера на улици купила два пута, крајем новембра и почетком децембра прошле године, због чега је против ње београдска полиција поднела кривичну пријаву за дело неовлашћено држање опојних дрога. „Ало" наводи да је Биљана у полицији признала да је купила дрогу и дала детаљне податке о свом дилеру, а премда се пред истражним судијом 7. фебруара бранила ћутањем, сада јој прети новчана или казна затвора до три године. Иако је од куповине прошло више од два месеца, а Биљана се на суду нашла почетком фебруара, вест о њеном привођењу у јавност је доспела тек сад. О случају детаљно пише само лист „Ало", док већина осталих најважнијих медија о томе не пише ни изговара ни реч. Необјашњива аутоцензура обавила је овај инцидент, иако је новинарски гледано, вест о привођењу некадашње кандидаткиње ЛДП-а за градоначелника Београда, доцента на Факултету драмских уметности у Београду и супруге бившег француског амбасадора у Србији идеална за дуготрајну експлоатацију, иако то на први поглед може да изгледа и као медијска хајка. Медији ипак имају пуно право да јавности предоче све доступне информације о политичким личностима, што Србљановићка свакако јесте, без обзира да ли такво извештавање задире у сферу приватног живота, или, како је овде случај, у сферу криминала. Уместо валидних информација Србљановићка је, међутим, већ добила дежурне бранитеље, који настоје да је прикажу као жртву завере, а њена два грама као ништа у односу на тоне кокаина које прођу кроз Србију и стотине килограма које су се до сада нашле у носевима српске политичке, привредне и естрадне елите. У том тону је написан текст Ане Радмиловић и жалопојка извесног Николића777 на Блогу Б92, а у „Данасу" се јавио, ко би други, него Светислав Басара, који је одмах распалио по „политичарско-удбашко-новинарској намештаљци", која би наводно требала да ЛДП-у, партији која је Србљановићку 2008. кандидовала за градоначелницу Београда, у предизборном рату снизи рејтинг и представи је као наркоманско легло. Против „медијског линча" глас је дигао и Ненад Чанак, који је навео да не оправдава кршење закона од стране некога ко претендује на јавно деловање, и уједно оценио: „да је помодна наркофилија Биљане Србљановић највећи проблем везан за наркотике у овој земљи, Шведска би нам завидела а Швајцарска пукла од зависти". Трговина наркотицима у Србији, која је једна од главних путева дроге са Истока, нажалост јесте врло развијена, а кокаин као дрога елите је одавно нашао своје место у српским високим круговима. Биљана Србљановић ту није изузетак, и свакако да је за многе из тог миљеа куповина два грама кокаина сасвим безначајна ствар, у односу на количине које су они до сада ушмркали, или на њену „величину" и допринос у рату за европеизацију Србије. И у тој истој Европи, и свету, уживање наркотика међу јавним личностима је одавно уобичајена појава (последњи трагичан пример је Витни Хјустон). Али, у западном свету се такође очекује да неко ко учествује у политичком животу нема везе са наркоманијом и криминалом, а каријера неког западног политичара који би био ухваћен са пакетићем кокаина би свакако била готова. Каријере политичара који су у Србији у конктакту са наркотицима и њиховом трговином нажалост нису ни близу краја, али њихова слобода и слобода многих крупних дилера не одобрава куповину коју је обавила Биљана Србљановић. О њеној кривици, била она велика или мала, последњу реч свакако треба да дају надлежне институције а не јавност, али, био њен случај намештаљка или не, за њу у политичком животу дефинитивно више не треба да буде места, јер се више не зна да ли су њени политички ставови плод разума или кокаинских психоза. Такође, криминалне активности, биле оне тешке само два грама, ни на који начин не треба да буду оправдане. Биљана Србљановић никако не може бити проглашена за наивну жртву система, и у овом случају подршка њој једнако је неморална као и сам систем, а једнако лицемерна као и тежак криминал сакривен иза маске Европе или патриотизма.

 

Пристигли коментари (103)

Пошаљите коментар

http://www.nspm.rs/komentar-dana/kokainska-drama-biljane-srbljanovic.html

SRBIJA Će SE naĆi na prekretnici - vensan DeŽer za Press potvrdio ono na Šta je upozorio Konuzin

EU traži da se odreknemo sporazuma sa Rusijom

Sve je jasno - Šef delegacije EU u našoj zemlji naveo da Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Rusije neće moći da opstane kada se priključimo Uniji

Isto rekli .... Konuzin i Dežer

Šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer potvrdio je za Press da će Srbija ulaskom u EU morati da se odrekne Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom, o čemu je prekjuče govorio i ruski ambasador Aleksandar Konuzin.

Ruski ambasador poručio je da Rusija nema ništa protiv da Srbija uđe u EU i da ima nove prijatelje, ali da treba da odluči koju cenu je spremna da plati za ulazak u EU i nova prijateljstva.

Ko su pravi prijatelji

- Ja ne bih želeo da je ta cena pogoršanje odnosa sa Rusijom. Odnosi Srbije sa novim prijateljima - ocenio je ambasador .

Konuzin je podsetio da Srbija veliki deo svojih proizvoda izvozi na rusko tržište i da za njih nema carinske dažbine, zahvaljujući Sporazumu o slobodnoj trgovini sa Rusijom, koji će, međutim, kako je rekao, „vaši novi prijatelji ukinuti".

Dežer je juče za Press potvrdio da je Konuzin u pravu kada kaže da ćemo u momentu ulaska Srbije u EU morati da uskladimo sve sporazume sa trgovinskim sporazumima Unije.

EU

- Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, slobodan pristup evropskom tržištu
- Dobijamo mogućnost da koristimo sporazume EU sa trećim zemljama
- EU će zahtevati od Srbije da prizna nezavisnost Kosova
- Korišćenje pristupnih fondova

Rusija

- Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom omogućava da se pri ulasku na rusko tržište ne plaća carina za našu robu
- Direktan pristup energentima, Rusija nas snabdeva gasom, učestvujemo u projektu „Južni tok"
- Ogromno tržište, na kojem će lakše da se plasira srpska roba
- Politička podrška u rešavanju statusa Kosova

- Ali, to se neće desiti odmah. U međuvremenu, srpske kompanije koje posluju u Srbiji treba da maksimalno iskoriste bilateralno trgovinske sporazume koje Srbija ima sa Rusijom i drugim zemljama - utešio nas je Dežer.

Evropa ili Rusija, ili i Evropa i Rusija, dileme su koje će se pred Srbiju očigledno tek postaviti. Privrednik Branislav Grujić, vlasnik kompanije PSP „Farman", koja dosta posluje u Rusiji, drugačije vidi ovu problematiku i smatra da ćemo u narednih deset godina moći da koristimo sporazum sa Rusijom:

- Za tih deset godina Rusija i EU će liberalizovati svoje tržište u jedno zajedničko prostranstvo. Slovenija takođe ima izuzetno dobre odnose sa Rusijom, pa je niko nije uslovljavao da ih naruši zato što je članica EU.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže da pored toga što ekonomski odnosi Rusije i Srbije zavise od političkih odnosa, u osnovi se odvijaju između konkretnih kompanija jedne i druge države.

- Ako postoji obostrani interes, saradnja će postojati nezavisno od toga da li će Srbija biti članica EU ili ne - kaže Savić.

 

Iz ugla političkog analitičara Đorđa Vukadinovića ruski ambasador Konuzin je prvi put nedvosmisleno, kritički, rekao kakav Rusija ima stav prema ulasku Srbije u EU.

- Poslednja Konuzinova izjava pokazuje da je ambasador imao želju da naglasi šta Rusija misli o ulasku Srbije u EU i to se može protumačiti i kao protivljenje toj ideji - smatra Vukadinović.

Oslabiće sve veze

Na pitanje da li to znači da će nas ulazak u EU odvojiti od Rusa, Vukadinović kaže da hoće, kao i da će to neminovno dovesti do slabljenja i drugih veza, poput kulturoloških.

 

Ekonomista Ljubodrag Madžar podseća da je Srbiji Rusija važna zbog energenata, prvenstveno gasa. On, međutim, naglašava da su zapadni fondovi daleko više uložili u Srbiju.

- Neki smatraju da će ulaskom Srbije u EU i problem Kosova biti nepovoljno rešen po Srbiju. Čini mi se da je ipak bolje da se priklonimo Evropi, jer je istorijski gledano sve važno došlo sa Zapada - kaže Madžar. 

Natalija Sekulić, Beograd

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/205104/EU+tra%C5%BEi+da+se+odreknemo+sporazuma+sa+Rusijom.html

Diplomatija: Mešoviti brak, diplomatski sumrak

Diplomatija

Šta i za koga rade strani državljani u diplomatskim misijama Srbije

 Mešoviti brak, diplomatski sumrak

 Duboka deprofesionalzacija Ministarstva spoljnih poslova Srbije dovela je do nesagledivih posledica po bezbednost zemlje i njenu međunarodnu poziciju. To je, ukratko, suština urgentne Informacije koju je 26. januara 2012. godine dostavio Sindikat diplomata MIP-a skupštinskom Odboru za inostrane poslove kojim predsedava Dragoljub Mićunović. Tabloid ekskluzivno donosi najvažnije delove tog dokumenta koji do sada nisu bili dostupni javnosti, a koji govore o divljanju partija, klanova, familija i moćnih pojedinaca u srpskoj diplomatiji.

 

 Priredila Milica Grabež

 

Dugogodnšnji proces erozije ukupnog stanja i organizacije MSP i diplomatske mreže, posebno zbog zanemarivanja načela depolitizacije, zakonitosti i javnosti u vođenju kadrovske politike, doveo je do dramatičnog urušavanja profesionalnog karaktera  i efikasnosti diplomamatske službe, uz sve posledice na spoljnopolitički položaj i bezbednost zemlje.

Umesto jačanja profesionalnog karaktera službe kao osnovnog kriterijuma u izboru kadrova, presudni su partijska podobnost, grupni i lični interesi, uticaji i veze, uz sve izra-žetnije manifestacije partokratije, odnosno diskriminacije, arbitrarnosti, samovolje i birokratske arogancije u odlučivanju. Umesto limitiranja i postupnog ukidanja tzv, diskrecionog prava, u korist primene objektivnih kriterijuma jednako za sve kandidate, ono je postalo odlučujući  faktor u izboru kadrova, po pravilu na štetu struke, odnosno najkvalitetnijeg rešenja.

Praktično, nema odluke o postavljenju na iole značajnije mesto u zemlji i diplomatsko konzularnim predstavništvima (DKP), a da nije prošla kroz verifikaciju instance takozvanog diskrecionog prava.

Politika masovnog zapošljavanja, ili zapošljavanja na određeno vreme, nekvalifikovanih i neobučenih partijskih i sličih kadrova na svim nivoima, pa i najodogovornijim poslovima, posbno u DKP, uz otpuštanje i izlolaciju  karijernih diplomata, i dalje se nastavlja dovodeći u pitanje i sam smisao postuapanja takve diplomatske službe.

Tako, na primer, od blizu 70 šefova ambasada i misija Srbije, nekarijerni ambasadori čine čak 55 odsto!  Međutim, standardi u evropskim državama, članicama EU, i onih koje članstvo imaju za cilj, gotovo sasvim isključuju mogućnost postavljenja nekarijernih šsfova DKP, odnosno to se dozvoljava samo izuzetno, ili uz striktan limit od pet procenata. Sa druge strane, kad su u pitanju ostale diplomate, (nižih zvanja) apsolutno je isključena mogućnost postavljanja nekarijernih diplomata - kod nas je broj takvih teško utvrditi ali je svakako veoma visok.

U izboru kadrova, odnosno radu kadrovske komisije, veoma često se ne poštuju ni drugi, osnovni kriterijumi: obrazovanje, struka, kao i profesionalno usmerenje (među šefovima DKP i drugim diplomatama ima ima lekara, umetnika, biznismena, članova nevladinih organizacija, profesora, sociologa i dr.).

Pri tome, ove osobe nemaju nikakvog iskustva u diplomatskom radu a često niti adekvatno znanje stranih jezika, a na-rad u DKP upućuju se i oni koji ne obave ni osnovne pripreme za diplomatski rad, reaktiviraju se penzioneri kao diplomate i šefovi DKP,  zapošljavaju osobe koje su na stalnom boravku u inostranstvu, često poseduju strano državljanstvo, što je nespojivo sa njihovom funkcijom zbog svih političkih i bezbednosnih implikacija takve lične situacije po interese zemlje.

Uprkos tome, mandati ovih partijskih i sličnih kadrova, često traju dvostruko duže od propisima predviđenog maksimuma od četiri godine.       

   Tokom prošle godine Sindikat diplomata MSP, kao udruženje karijernih diplomata, zahtevalo  je od rukovodstva Ministarstva, na žalost bezuspešno, da se najhitnije pokrene proces obnove i jačanja profesionalnog karaktera MSP i nezavisne pozicije diplomatske službe u odnosu na partijske interese.Naglašeno je da sindikat to ne čini samo zbog interesa zaposlenih, već, pre svega, zbog interesa zemlje kojoj je neophodna stručna i  osposobljena, dinamična i motivisana profesionalna diplomatska služba. 

 Kao ilustracije do kog stepena se stiglo sa deprofesionalizacijom službe spoljnih poslova, je lista nekarijernih šefova DKP.

 Uz nekoliko izuzetaka, zajednička karakteristika ovih kadrovskih rešenja je pripadnost izabranih kadrova vladajućim partijama (DS, SPS i SPO), odnosno, reč je o odlučujućim faktorima u izboru kadrova na radu u DKP. Isto tako im je zajednička karakteristika ignorancija diplomatske profesije, organizacije, načina metoda rada u zastupanju i afirmaciji ciljeva politike i interesa zemlje, neposedovanje drugih specifičnih znanja i iskustava za rad u dillomatskoj službi...

 

Nekarijerni šefovi u Diplomatsko konzilarnim predstavništvima Srbije

 

(Spisak sastavljen prema profesiji, državljanstvu ili prethodnoj funkciji, prim. red.)

Australija: državljanin V. Britanije, Azerbejdžan: firma Cepter-Indija, Belgija: funkcioner MEER, Belorusija: iz Privredne komore Srbije, BiH: profesor, direktno sa mesta ambasadora u Švedskoj, Bugarska: novinar, Danska: dramaturg, Egipat: novinar, Francuska: istoričar, Italija: sa mesta savetnika u Rimu, Izrael: državljanin SAD, Kuba: kadar MUP-a, Kuvajt: Fond za razvoj Vojvodine, Irak: vojni penzioner, Makedonija: vojni penzioner, Nemačka: profesor, Norveška: sociolog, Rusija: savetnik pa ambasador 9 godina u Moskvi, SAD: državljanin SAD, Slovačka: funkcioner grada Beograda, Slovenija: lekar, Španija, iz Kancelarije za pridruženje EU, Sveta stolica: profesor, Švajcarska: istoričar, Tunis: turizmolog iz Francuske, Turska: pomoćnik ministra u Ministarstvu odbrane, V. Britanija:  profesor, Indonezija: iz nevladine organizacije, Misija pri UN u Ženevi: iz nevladine organizacije iz Beča, Misija pri EU Brisel: novinar, Misija pri UNESKO: profesor GK (Generalni konzulat) Banja Luka: službenik više od 7 godina u Banja Luci, GK Milano: više od 9 godina u Milanu, GK Solun: prvo službenik, zatim  generalni konzul, posle 6 godina povučen, GK Trst: funkcioner iz Vojvodine, GK Čikago: državljanin SAD, mandat mu traje više od 9 godina, GK Toronto, državljanin Kanade...

 

Zloupotrebe u kadrovskim rešenjima na nižem nivou

 

- Vicekonzulka u Generalnom konzulatu u Čikagu, posle kraćeg boravka u zemlji, ponovo je upućen za konzula u Čikago, supruga mu je američka državljanka.

- Konzulka u Australiji, posle rada u ambasadi u Kamberi, premeštena je u Čikago, zajedno sa mužem Australijancem.

- Vice konzul ambasade u Otavi (Kanada), posle više od dve godine rada, 2004. godine prekinuo radni odnos u MSP i ostao u Kanadi, da bi krajem 2009. godine, bio postavljen za konzula u Njujorku a zatim za GK u Torontu. Oko dobijanja egzekvature bilo je velikih problema i intervencija kod kanadskih vlasti jer novi generalni konzul ima kanadsko državljanstvo.

- GK u Sidneju, u redovnom postupku nije mogao da dobije Sidnej (dva puta službovao u Australiji) već je dobio Njujork, odakle je nakon dve godine premešten za Sidnej da bi oslobodio mesto za novog GK.

- Sekretar (diplomata) u Misiji  u Njujorku,  nakon  završetka četvorogodišnjeg mandata ostaje u Njujorku na školovanju, a potom, ne vraćajući se u zemlju, i bez konkursa, dobija ponovo mandat u Misiji.

- Ataše u Misiji Njujork, postavljena je na to radno mesto bez radnog staža u MSP i bez konkursa. Stalno je nastanjena u  SAD, i kćer je jednog od gradonačelnika u Srbiji.

- Sekretar (diplomata) u Rimu postavljena je bez ijednog dana radnog staža u MSP i diplomatskog iskustva. Sestra je jednog od visokih državnih funkcionera.

- Rođaka jednog od visokih partijskih funkcionera udata za Marokanca, posle pet godina u ambasadi Srbije u Seulu i nepunih godinu dana u zemlji, premeštena u Misiju u Strazbur.

Drugi sekretar u ambasadi u Nju Delhiju, po povratku u MSP, postavljena je, mimo svih kriterijuma, za direktora Direkcije za Aziju, a zatim je ponovo upućena u ambasadu Nju Delhi na mesto prvog savetnika, gde joj se nalazi i muž, inače Indus.

- Bivši vice-konzul u Sidneju posle kraćeg vremena ponovo je premeštena u Sidnej za konzula, udata je za Australijanca koji je službenik u vladi Australije!

- Rođak uticajnog političara konzul je u Rimu više od 7 godina.

Slovenačka državljanka bez kvalifikacija za rad u MSP i DKP, udata za Slovenca i tamo živi sa porodicom, savetnik je u ambasadi Srbije više od 10 godina...

 

Zaključak ili, šta da se radi...

 

Navedeni primeri samo su ilustracija u kojoj meri je kadrovska politika MSP podređena partijskim i drugim interesima koji ne koindiciraju sa potrebom postojanja efikasnog i stručnog aparata države za vođenje spoljne politike zemlje, već naprotiv, najdirektnije ugoržavaju kvalitetno ispunjavanje uloge i zadataka diplomatske službe.

...U tom smislu neophodna je urgentna i radikalna reforma čitavog spoljnog aparata MSP i DKP na liniji obnove njenog profesionalnog karaktera u skladu sa evropskim standardima. Time bi se stvorili uslovi da MSP i diplomatska služba ponovo postanu jedan od ključnih oslonaca jačanja naših međunarodnih interesa i bezbednosti zemlje.

 

 

http://magazin-tabloid.com/casopis/index.php?id=06&br=252&cl=06

 

 

 

Hајновији видео Двери

Двери су својим присуством дале велику подршку Србима на Космету у току одржавања референдума:

http://www.dverisrpske.com/sr-CS/dveri-na-delu/2012/februar/dveri-u-leposavicu-podrska-referendumu-na-licu-mesta.php

Саслушајте на крају те стране и шта је имао Бошко Обрадовић да каже у директном укључивању из Лепосавића.

У суботу, 11. фебруара 2012., у Београду су Двери имале представљање свог програма пред препуном салом Дома синдиката. Иако је био велики мраз и вејавица, иако је у Београду постојала тотална медијска блокада и информациони мрак, дошло је неколико хиљада људи да чују Двери.

Извештаје и слике можете да видите на

http://www.dverisrpske.com/sr-CS/

Такоће топло препоручујем најновији видео Двери, које је од недеље видело близу 14 хиљада људи.

http://www.youtube.com/watch?v=JD-vnh2hkGw&feature=channel_video_title

Химна Двери, коју је само на овом видео линку већ саслушало 105 хиљада људи:

http://www.youtube.com/watch?v=U8ffjXcpIk8

Država će pomoći Kapetanu Draganu

Država će pomoći Kapetanu Draganu

Zagorka USKOKOVIĆ | 16. februar 2012. 20:59 | Komentara: 8

Ministar policije Ivica Dačić u Australiji razgovarao sa Draganom Vasiljkovićem i obećao pomoć. Australijske vlasti dozvolile telefonski razgovor od 15 minuta sa zatvorenikom

KANBERA - OD SPECIJALNOG IZVEŠTAČA

TELEFON u zgradi konzulata Republike Srbije u Sidneju zazvonio je tačno u 19 časova. Ministar policije Ivica Dačić podigao je slušalicu. Sa druge strane javio se poznati glas - Kapetana Dragana.

- Dobro veče, ministre, ovde Dragan Vasiljković. Drago mi je što ste odlučili da se čujete sa mnom - rekao je Kapetan. - Drago mi je što se neko iz Srbije interesuje za mene.

Razgovor između ministra srpske policije i Kapetana Dragana trajao je 15 minuta. Toliko su dozvolile australijske vlasti. Obostrana želja da se vide nije mogla da bude ispunjena zbog niza zakonskih prepreka.

U maloj konzulskoj sobi, oči prisutnih bile su uprte u ministra Dačića. Kraj njega supruga Kapetana Dragana. On je već šest godina u pritvoru, od toga je dve proveo u samici sidnejskog zatvora.

PODELE I NEJEDINSTVO NAŠE ljude u Australiji sa kojima je razgovarao Dačić najviše je naljutila situacija oko Kosmeta, korupcija, besmisleni propisi, kako su rekli, za otvaranje biznisa. S druge strane, ministar Dačić zamerio im je na nejedinstvu i podelama, što su i sami potvrdili, i zatražio da se ujedine i da zajednički nastupaju u lobiranju za srpske interese u australijskom parlamentarnom životu. Više od sto hiljada ljudi srpskog porekla koji su australijski državljani mogli bi biti značajan faktor na političkoj sceni petog kontinenta.

- Čim se vratim u Srbiju, videću sa Ministarstvom pravde kako možemo da ti pomognemo - obećao je Dačić. - Ti izdrži, ne može ovo još dugo da traje.

Ministar Dačić rekao je Vasiljkoviću i da će država probati da nađe načina da mu pomogne. Njegov slučaj je već šestu godinu na početku, nije se mrdnuo dalje od sumnje.

- Tadić i Josipović su potpisali da se osumnjičenima za ratne zločine sudi u matičnoj državi - objasnio je Dačić. - To znači da bi, Dragane, i tebi moglo da se sudi u Australiji ili u Srbiji jer imaš oba državljanstva.

Petnaest minuta je brzo prošlo. Tišina se uvukla u konzulsku sobu. Zatvorska teskoba obavila je prisutne u našem konzulatu.

Sudbina Kapetana Dragana je bila prva tema i pola sata kasnije kada su se susreli Dačić i predstavnici srpske dijaspore u Australiji. Pored naših biznismena i poslovnih ljudi, domaćina generalnog konzula Branka Radoševića i njegove koleginice Jasmine Pekmezović, prijemu je prisustvovao i australijski vladika Irinej.

 

POTPISAN MEMORANDUM

MINISTAR unutrašnjih poslova Ivica Dačić i direktor Australijske federalne policije Toni Negus potpisali su u četvrtak u Kanberi "Memorandum o razumevanju između Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije i Australijske federalne policije u borbi protiv transnacionalnog kriminala i razvoju policijske saradnje".

Memorandum sa Australijskom federalnom policijom prvi je međunarodni pravni akt koji su potpisale policije dveju država i predstavljaće budući pravni okvir za saradnju u borbi protiv transnacionalnog organizovanog kriminala.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.292.html:366673-Drzava-ce-pomoci-Kapetanu-Draganu

Масова игра европских бројки

 

Бранко Жујовић

15.02.2012, 14:39

 

© Коллаж: «Голос России»

Изјава немачког дипломате треба да прикрије европску статистичку џунглу. Најблаже речено, 11,2 посто већи спољнотрговински дефицит у прошлој је српска катастрофа, а 180 милиона евра штете од ССП-а је важан прилог овој пропасти

Амбасадор Немачке у Србији Волфрам Мас ове недеље неуобичајено оштро критиковао је изјаву Војислава Коштунице о штети, коју Србија трпи због примене Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП). Подсећања ради, претходно је Коштуничин колега Слободан Самарџић у Народној скупштини изјавио да због мање наплате царина Београд годишње губи 180 милиона евра.

 На Коштуничину изјаву одмах је реаговала и Милица Делевић из Канцеларије за европске интеграције. Она је саопштила да се „користи за извознике из Србије и ЕУ услед смањених царина и од преференцијалног извоза повећавају се из године у годину".

 Технички, то је донекле тачно. Српски извоз из године у годину расте. Ако се, међутим, сагледа цео мозаик српске економије, уместо секташке посвећености једном његовом камичку, види се да увоз расте знатно већом брзином и да је примена ССП-а, ако је веровати Самарџићу, у ширем смислу тек додатни катализатор проевропске спољнотрговинске пропасти.

 Трговински дефицит Србије за првих 11 месеци прошле године износио је 5,26 милијарди евра, што је 11,2 одсто више у односу на 2010. годину. Мас није напоменуо да је проевропска влада Србије све ове године опсесивно радила на властитом спољнотрговинском суициду.

 Зар гигантски увозници нису управо људи, који у јавности слове за најважније финансијере странака? Зар то нису исти они тајкуни, који су тако здушно аплаудирали формирању свих проевропских влада? Зар увозно оријентисана привреда Србије није тековина коју одржава и унапређује прозападна Србија?

 Како читава та ствар функционише? Године 2000, Србија је извозила 1,56, а увозила 3,33 милијарде долара. После тога, њен извоз је за седам година увећан чак пет пута, али и даље није прешао магичну границу од 50 одсто увоза. То значи да је проевропска политика од увоза Србије начинила мутанта који преживљава хранећи се подлогом скромно-растућег извоза.

 У епицентру те игранке Европска Унија, као главни економски и политички циљ Србије, охрабрује тачно онолико српске производње, колико је потребно да се њена економија не уруши, а да истовремено апсорбује што више туђих производа и услуга. У прозападној јавности, Србија је издржавано друштво. То је друштво донација и  „инвестиција" у његове, гле чуда, већ постојеће капацитете.

 Волфрам Мас зато никада неће рећи да је Србија највећи платиша европских интеграција и да је Брисел дебело профитирао јефтино купујући њене економске потенцијале и отимајући јој државну територију. Баш ме занима ко све управља експлоатацијом Косова и Метохије? Засигурно је да то нису државе које је Мас поменуо у допуни свог неуобичајеног напада на Коштуницу.

 Његови истомишљеници у Београду, радо ће као контрааргумент потегнути, на пример, дефицит Србије у трговини с Руском федерацијом, али ће им бити врло непријатно да признају да дебео дефицит у трговини с Москвом остварују и њихови најуспешнији европски узори.

http://serbian.ruvr.ru/2012/02/15/66121247.html

"Ћирилица" - "Има ли у Србији Срба?"

Бошко Обрадовић испред Покрета Двери-ЗА живот Србије, проф. др Оливер Антић испред Српске напредне странке и Немања Шаровић испред Српске радикалне странке били су гости 13. фебруара у емисији "Ћирилица" на ТВ Хепи.

Тема емисије је била "Има ли у Србији Срба?"

Водитељ емисије Миломир Марић

 

http://www.youtube.com/watch?v=dGAQx1QZV3k&feature=share

Покрет ДВЕРИ - ЗА живот Србије

 

 

Недељник ДВЕРИ                                                                       7.фебруар 2012.   Драги пријатељи, Пред вама је нови број Недељника Двери. Једном недељно ћете у виду електронских новина имати прилике да се информишете о релевантним догађајима и кампањама Двери, као и о значајним дешавањима на политичком небу Србије. Користимо прилику да Вас позовемо да посетите наш сајт и пратите најновије текстове, вести и размишљања Слободне Србије - за сада само на интернету.   С поштовањем, Покрет ДВЕРИ - ЗА живот Србије ПРОМОЦИЈА ДВЕРИ У ДОМУ СИНДИКАТА субота,11.фебруар у 18 часова Ако мислите да се на српској политичкој сцени ништа не може променити и сумњате да за Србију има наде, Дођите у суботу, 11. фебруара у велику салу Дома синдиката у Београду да се уверите да је ипак могуће и да има наде. Дођите да чујете истину о Србији и будете део историје коју ћемо заједно стварати ЗА живот Србије.   ................................................................................................... .. .. . . . Бошкo Обрадовић: Зашто доћи у Дом синдиката 11. фебруара Позивам Вас да о Покрету Двери – ЗА живот Србије чујете из прве руке, а не преко медијских и кулоарских сплеткарења оних који би најрадије да српска политичка сцена заувек остане заблокирана за било шта ново и другачије. Погледајте детаљније... ................................................................................................... .. .. . . . Ко политички подржава ДВЕРИ? Поверење и подршку Дверима јавно су исказали познати српски интелектуалци и светски признате личности. Погледајте детаљније... ................................................................................................... .. .. . . . Бранко Драгаш: Шта би требало радити са U.S. Steel-ом Шта урадити са уништеном железаром, коју је сад већ бивше руководство намерно задужило па побегло из Србије. Погледајте детаљније... ................................................................................................... .. .. . . . Упозорење: лажни профили Дверјана на Фејсбуку! На Фејсбуку се појавио лажни профил Данила Тврдишића, члана Управног одбора Двери. Погледајте детаљније... ................................................................................................... .. .. . . . Погледајте још... »Радио Атлантис ултра бр. 32: Како се у Хагу поступа према Србима!? »Саопштење Двери: Корупција у медијима »Изборни програм Двери - породична, економска и развојна политика »Министарство просвете крије колико је уложило у пројекцију филма „Парада"! »Промотивни материјали ДВЕРИ - преузмите и разделите! Електронске новости  ДВЕРИ - Покрет за живот Србије  www.dverisrpske.com Овај недељник сте добили јер се Ваша адреса налази на мејлинг листи dverisrpske.com. Ако не желите да примате наше недељне новости, можете се одјавити тако што пошаљете празно писмо са насловом "ОДЈАВА" на nedeljnik@dverisrpske.com Ако желите да финансијски подржите Покрет ДВЕРИ - ЗА живот Србије, о начинима уплаћивања донација погледајте ОВДЕ.

__._,_.___