NIŠTA NIJE ZAVRŠENO OKO KOSOVA AKO SRBIJA TO NE ZAVRŠI

OBRAD KESIĆ: NIŠTA NIJE ZAVRŠENO OKO KOSOVA AKO SRBIJA TO NE ZAVRŠI

utorak, 29 novembar 2011 09:38

Sve se koristi da bi se prikrili pravi ciljevi dijaloga, a to je konsolidacija nezavisnosti Kosova, koja bi dala legitimitet zemljama koje još ne priznaju Kosovo da se predomisle

„To je jedan od razloga zašto ja verujem u dijalog i zašto ohrabrujem obe strane da učestvuju u dijalogu, jer ako želiš da se 'nepriznavaoci' predomisle, moraš im dati razlog da to učine. Nacionalni stavovi se baziraju na odlukama nacionalnih parlamenata. Ne ideš u parlament da kažeš 'predomislili smo se'.

Moraš ponovo da se obratiš parlamentu i da kažeš da se 'realnost na terenu' promenila, jer sada razgovaraju jedni sa drugima, prihvataju dokumente jedni drugih, slobodno putuju. Podržavaju jedni druge u regionalnim forumima; tako da je to nova situacija i zbog toga je možda došlo vreme da preispitamo svoj stav. Tako da je ovo nešto što bi Priština trebalo da ima u vidu, znajući koliko je važno da se predstavi kao kredibilni međunarodni igrač, pogotovo kroz dijalog. Verujte mi da je to moćan instrument."

Ovako je Miroslav Lajčak odgovorio na pitanje koje mu je postavljeno posle izlaganja 22. novembra u Centru za strateške međunarodne studije (Center for Strategic International Studies) u Vašingtonu. Zanimljivo je, jer ukazuje na stvarne ciljeve i želje EU u vezi sa dijalogom Beograda i Prištine, ali i zato što je još jedan dokaz da u suštini jedini koji mogu da završe celu priču o nezavisnosti Kosova smo mi, tj. država Srbija. Koliko god se govorilo da je sve već završeno i da Srbija nema izbora nego da prihvati "realnost", vidimo da u suštini ništa nije završeno oko Kosova ako Srbija to ne završi.

Naravno da nije problem u tome što Beograd razgovara sa Prištinom. Čak nije ni problem što Beograd kroz taj dijalog želi da rešava praktične probleme običnih ljudi koji žive na Kosovu i Metohiji. Problem jeste u tome što se to sve koristi da bi se prikrili pravi ciljevi dijaloga Beograda i Prištine, a to je konsolidacija nezavisnosti Kosova koja bi dala legitimitet onim zemljama koje još ne priznaju Kosovo da se predomisle i da, koristeći „novu situaciju na terenu", promene svoje stavove. Drugim rečima, Srbija bi omogućila EU da konačno zauzme jedinstven stav i olakšala bi EU i Americi da završe priču o međunarodnom priznanju Kosova.

U međuvremenu, zvanični Beograd ponavlja već istrošenu i tanku mantru da Srbija „nikada neće priznati nezavisnost Kosova", ali naravno kao što vidimo u stvarnim ciljevima EU u vezi sa dijalogom, učinićemo ipak sve da se ta nezavisnost sprovede do kraja i konsoliduje. A da na tome vredno radimo, vidi se svakodnevno u našim javnim nastupima, a najviše se vidi u onim tajnim dogovorima koji ne smeju da se stave na papir, ali naravno moraće se sprovesti jer nam to naši prijatelji u EU garantuju.

Legitimitet i neka vrsta legalnosti celoj nepravdi i celom nepoštovanju, prema međunarodnom pravu, Rezolucije Saveta bezbednosti 1244 i prema Ustavu i zakonima Srbije, će se izgraditi na osnovama ,,nove realnosti" koju mi sami gradimo dok govorimo da nikada nećemo priznati ono što u suštini pomažemo da se završi. S tim što se Srbija drži za onu slamku lažnog samopoštovanja i dostojnosti sa sloganom da nikada neće priznati nezavisnost Kosova.

Sve u svemu, najveća sramota za Srbiju i za sve nas nije to što pomažemo bašonima koji su oštetili i ugrozili suverenitet i teritorijalni integritet Srbije, nego što lažemo sami sebe i mislimo da kada završimo sve što se traži od nas, da ćemo onda moći s ponosom da budemo deo ujedinjene Evrope, izgrađene na poštovanju najviših standarda demokratije i vladavini prava. A u suštini, i onda kada sve završimo, bićemo jadni, bedni i bez obraza.

Izvor Politika, 29. 11. 2011.