Конузинска јерес

Бранко Жујовић

2.11.2011, 14:56

 

Евроатлантска послуга у Србији је смешна, када Његовој Екселенцији Александру Конузину прети протеривањем, због говора на страначком скупу. То стога што Србија одлично зна ко у ствари формира њене проевропске владе, дефинше националну политику и отима јој територију. Шта, не читате "Викиликс"?

Не кажем да сам међу најсрећнијима, због тога што је Његова Екселенција Алаксандар Конузин говорио на скупу напредњака у Нишу. Али, сматрам да је његово обраћање чај од камилице с медом, у поређењу с изјавом бившег америчког амбасадора Камерона Мантера, који је пре мало више од три године у Дому омладине у Београду први открио политичку супстанцу будуће владе.

Десило се то на промоцији програма "Друштвене мреже". Тада је Камерон Мантер рекао да је потпуно сигуран да ће у Београду бити формирана проевропска влада. И не само то. Радио-телевизија Србије 18. јуна 2008. године пренела је његову изјаву да ће Сједињене Америчке Државе (САД) Србији дати велику помоћ, уколико проевропска влада буде формирана.

Подсећања ради, иако није везано директно за ову тему, Мантер је тада изјавио и да ће Србија постати глобални играч у економији, да ће њени људи моћи да путују као некада и да ће млади моћи да студирају широм ЕУ. "То ће бити сасвим пристојан крај деценија у којима је Србија имала веома тежак период", додао је он.

Исте године, амерички амбасадор разговарао је и са "прогресивним члановима ДСС-а". Дипломатска депеша, сачињена 8. септембра 2008. године, поводом неуспелог пуча у ДСС-у који је организовала америчка амбасада, каже да поменути прогресисти још увек нису спремни да потегну нож на свог Цезара, односно председника ДСС-а др Војислава Коштуницу.

Да не помињем окупљање креатора јавног мнења из 2006. године, уприличено у француској амбасади у Београду 2006. године. Присутан је био и тадашњи амбасадор САД-а у Београду, Мајкл Полт. Од најзначајнијих српских новинара и уредника тражено је да српску јавност убеде да је албанска независност на Косову и Метохији неминовна.

Западњачка дипломатија смрт патријарха Павла дефинисала је као "притајени благослов за Српску православну цркву", а закључили су и да је Иринеј боља опција од њега. Или депеша 07BELGRADE1733, у којој пише да су америчке дипломате у затвореним разговорима с Борисом Тадићем изразиле очекивање да ће он заједно с њима управљати процесима после проглашења албанске независности на Косову и Метохији.

Или налог амбасадама у сателитским државама у региону, укључујући и Турску, да "утичу на државе домаћине" да ове пошаљу демарш Црној Гори, због тога што Филип Вујановић није позвао Албанце с Косова и Метохије на неки међународни скуп на Цетињу 2009. године. Или грозна чињеница да је избор Атифете Јахјага за председницу албанског Косова потекао од америчког амбасадора у Приштини Кристофера Дела.

Да ли је Његова Екселенција Александар Конузин говорио на скупу напредњака? Јесте. Да ли је то учинио јавно? Подразумева се. До данас нико није ставио примедбу на садржај његовог обраћања, него на принцип дипломатског немешања у унутрашње прилике земље домаћина. Сјајно.

Да ли је ексклузивитет у изношењу информација о процесу формирања будуће владе земље домаћина мешање у унутрашње ствари? Да ли је обећавање (показало се – непостојеће) финансијске награде за формирање владе, тачно одређеног састава, у земљи домаћину мешање у унутрашње ствари? Да ли је покушај организовања пуча у странци мешање у унутрашње ствари?

Да ли је кројење спољнополитичких потеза земаља у региону мешање у њихову политику? Да ли је кадровско решење за албанског председника на Косову мешање? Да ли је тајно инсистирање на заједничком управљању процесима после признавања албанске независностина Косову и Метохији мешање? Или мислите да овде нико не памти бившег немачког амбасадора и његове изјаве о будућности Војводине у Србији!

Западњачко инсистирање на принципијелности у амбијенту јавности и арогантно игнорисање исте у помрчини антисрпских интереса, важан је сегмент евроатлантске будућности Београда. То грађани Србије треба да знају.

Слугерањско инсистирање на недоследној принципијелности, евроатлантску послугу у Србији ставља у улогу пајаца, који смехом прикрива урођени западњачки страх од политичких ефеката руске популарности у Србији. Здраво нам остајте у Београду, Александре Васиљевичу!

http://serbian.ruvr.ru/2011/11/02/59759062.html