Ustanički orden haškim lovcima

Komentara 5

2

U otadžbini postoje tri institucije koje dodeljuju Orden Karađorđeve zvezde. Dodeljuje ga princ Aleksandar Drugi Karađorđević jer je taj orden osnovan u vreme vladavine kralja Petra Prvog i nikad nije ukinut. Dodeljuje ga i Republika Srbija, kao i Republika Srpska. Međusobno su različiti, ali ako se pažljivo ne pročita ko ga dodeljuje na prvi pogled ne zna se koji je čiji, ukazuje u razgovoru za "Vesti" arhitekta i heraldičar Dragomir Acović, član Krunskog veća prestolonaslednika Aleksandra i odličan poznavalac srpskih odličja.

 

Dragomir Acović

Šta to konkretno znači?
- Nosioci Karađorđeve zvezde prvog stepena su Vojislav Šešelj i Novak Đoković. Đokovića je nedavno odlikovala Republika Srbija, a Šešelja svojevremeno Republika Srpska. Knez Pavle je uoči Drugog svetskog rata mislio da je pametno odlikovati Ordenom Karađorđeve zvezde najbliže Hitlerove saradnike Geringa i Ribentropa i to je i učinio. Svojevremeno sam predlagao da se današnji orden ne zove Karađorđeva zvezda nego Karađorđev krst. I onda bi postojala jasna razlika. Slično je i sa Ordenom svetog Save koji dodeljuje Kruna još od vremena Obrenovića, a koji je pod istim nazivom 1986. osnovala i Srpska pravoslavna crkva.

Đoković počastvovao državu Koja su danas prava, privilegije i obaveze odlikovanih? - Mislimo da je odlikovanje nešto što je stvar državne milosti, a nije. Kad nekome dodelite odlikovanje, niste samo njemu ukazali počast nego je on, u stvari, vama dao pravo da se kitite njegovom zaslugom. Nije država samo odlikovala Đokovića nego je Đoković dozvolio državi da se okiti njegovim peharima. Naravno, tu je i obaveza države da sledeći koji dobije isti orden ne bude karikatura Đokovića. Ta obaveza se, nažalost, nikad ne pominje, a Zakon o odlikovanjima morao bi da obavezuje i ograniči državu u manipulaciji nacionalnim priznanjem.

 

Kad je ustanovljen najstariji srpski orden?
- Takovski krst je najstariji orden u Srbiji kao državi, ali nije najstariji srpski orden. Prvi pomen o osnivanju ordena kod Srba vezan je za dubrovačkog istoričara Jakova Lukarevića koji pominje da su dvojica izaslanika Dubrovačke republike na krunisanju cara Dušana (1346) bili tom prilikom primljeni u red vitezova Svetog Stefana. Ako govorimo o poznijem periodu, najstarije odličje među Srbima bio bi Orden Danila Prvog za nezavisnost Crne Gore koji prethodi Ordenu takovskog krsta.

Kad je osnovan Orden takovskog krsta?
- Takovski krst prvobitno je osnovan kao spomenica za u to vreme još žive učesnike Drugog srpskog ustanka, u doba kneza Miloša Obrenovića. Tek u ratovima sa Turcima od 1876. do 1878. Takovski krst je postao orden. Inače, ordeni su u srpskoj državi ustanovljeni Zakonom o ordenima 1883, po odluci kralja Milana Obrenovića. Tad je nanovo regulisan Orden takovskog krsta i osnovana su dva nova - Orden belog orla i Orden svetog Save. Kasnije je ustanovljen Orden svetog kneza Lazara koji nije bio orden u pravom smislu reči, jer su ga mogli nositi samo kralj i punoletni prestolonaslednik. Orden Miloša Velikog bio je poslednji koji su osnovali Obrenovići.

Povratkom Karađorđevića na tron Srbije, da li su zadržana obrenovićevska ili su ustanovljena nova odlikovanja?
- Kralj Petar Prvi 1. januara 1904. osniva Orden Karađorđeve zvezde i sve do 1930. nema novih ordena. Postoje medalje i spomenice, a 1930. osniva se Orden jugoslovenske krune. Iz vremena vladavine Obrenovića, Karađorđevići su ukinuli Orden takovskog krsta i Orden Miloša Velikog, a zadržali su Orden belog orla i Orden svetog Save, s tim da oni koji su imali Orden takovskog krsta sa mačevima mogli i dalje da ga nose.

Šta se događa sa odličjima posle Drugog svetskog rata?
- Kralj Petar Drugi Karađorđević u egzilu je nastavio da dodeljuje pomenuta odlikovanja, dok je Josip Broz ustanovio nova. On je počeo to da radi još 1943, ali sve dok nije svoju vlast legalizovao posle 1945, ti ordeni su, u stvari, bila partijska odlikovanja. Orden narodnog heroja je prvo osnovan kao zvanje, pa je tek posle smišljen i ordenski znak koji se dodeljivao. Tako su na početku neki nosioci ordena nagrađeni posthumno, poput prvog nosioca zvanja narodnog heroja Petra Lekovića. Bilo je i situacija koje bismo mogli nazvati i tragikomičnim. Tito je kapom i šakom podelio ordene i albanskim komunistima, pa je odlikovao jednog, koji je poginuo još 1942. negde u Albaniji, u borbi s Italijanima. Doživeli smo čudo, taj isti pokojnik, pet godina pošto je posthumno odlikovan, zvanično je vratio Titu Orden narodnog heroja, u znak protesta zbog raskida između Tita i Staljina.

Zar i Broz nije zadržao ordene Karađorđeve zvezde sa mačevima i Belog orla sa mačevima, kao i crnogorsku Zlatnu medalju Obilića?
- Zanimljivo je da je u Titovo vreme bilo odlučeno da nosioci Karađorđeve zvezde sa mačevima i Belog orla sa mačevima takođe dobijaju novčanu apanažu od države, kao i nosioci crnogorske Zlatne medalje Obilića kojih je u to vreme bilo nekolicina živih. Što se tiče nosilaca Karađorđeve zvezde sa mačevima i Belog orla sa mačevima, više od polovine su bili u zatvoru te iste zemlje kao neprijatelji socijalizma ili su bili u egzilu, a takođe odlikovanog Karađorđevom zvezdom sa mačevima, generala Dražu Mihailovića su likvidirali.

Šta je onda trebalo da predstavlja to izjednačavanje?
- To je samo pokušaj da se španski borci i nosioci partizanske spomenice uključe u slavu i ugled onih koji su bili nosioci Karađorđeve zvezde sa mačevima i Belog orla sa mačevima. To državu nije koštalo ništa, jer je ionako potencijalne korisnike tih novčanih sredstava ili osudila ili pobila ili proterala.

Koliko se odličjima ozbiljno pristupa?
- Imamo prilično nepismen odnos prema instituciji odlikovanja. Odlikovanje ili treba nešto znači u životu odlikovanih i čitave nacije, ili ga ne treba dodeljivati. Kod nas se to smatra nečim što onome ko je na vlasti u jednom momentu donosi neku prednost, neki glas više, a čim prođe taj trenutak, onda to prestaje da bude važno.

Šta komemoriše novoustanovljeni Sretenjski orden?
- Tu je napravljen kompromis. Po obliku, pravljen je po uzoru na Takovski krst i kaže se da bi na neki način trebalo da ima veze i sa Prvim srpskim ustankom pod Karađorđem (1804), ali i sa knezom Milošem i Sretenjskim ustavom (1835). Ako je već tako, i ako niko drugi ne dodeljuje Orden takovskog krsta što ga niste nazvali Takovskim krstom? I logično je pitanje na koje se Sretenje misli. Ako je orden posvećen Prvom srpskom ustanku, kako onda možete da dodelite taj orden ljudima koji su po službenoj dužnosti hvatali haške begunce? Zar tu nešto ne para uši? Država je naravno potpuno vlasna da može da uradi šta god hoće. Pitanje je samo da li je to pametno.   

 

Radio od Kube do Nepala   Dragomir Acović je rođen 1943. u Beogradu. Jedan je od osnivača Srpskog društva za heraldiku, genealogiju, veksilologiju i faleristiku Beli orao, kao i član Krunskog veća dinastije Karađorđević. Bio je glavni arhitekta unutrašnjeg uređenja Hrama svetog Save u Beogradu, a radio je i projekte na Maldivskim ostrvima, Nepalu, Kubi, u Egiptu, Somaliji, Iraku, Kairu, Šri Lanki... Autor je mnogih knjiga i naučnih dela. Član je Američkog društva za ordene i medalje, Društva za proučavanje ordena i medalja Ujedinjenog Kraljevstva, Švajcarskog falerističkog društva, Unije nemačkih falerista (BDOS)i heraldičkih društava Engleske, Ukrajine i Rusije. Član je Evropskog društva kulture. Oženjen je, otac dve kćeri i sina. Živi u Beogradu.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/207545/Ustanicki-orden-haskim-lovcima