Bitka za vlast po svaku cenu

Bitka za vlast po svaku cenu

Jedno je jasno: političke partije u Srbiji nisu povele bitku za opravak Srbije i izlazak iz krize, već bitku za osvajanje ili ostajanje na vlasti po svaku cenu i samo radi vlasti.

Motivi opozicije su razumljivi što ne znači i da su spasilački. Ali, ponašanje vladajuće koalicije, posebno Demokratske stranke je - samoubilačko. I to niko u toj stranci ne primećuje ili ne želi da shvati. I oni iz razumljivih razloga.

Javna glasila svakodnevno i sve glasnije ukazuju na greške koje su počinjene u svim oblastima našeg društva, posebno u privredi. Sve su upornija ukazivanja da nešto - i šta - nije u redu u sudstvu, u tolerisanju bogaćenja političara, u zataškavanju mutnih radnji u privatizaciji (uništavanju) srpske privrede, srpskih banaka... Ali vrh DS ne reaguje na ta prozivanja. Najveći „ustupak" je bio ovih dana kada je jedan od uticajnijih predsednika opština iz redova DS zatražio da stranka prizna greške i izvini se biračima za počinjene greške i naveo kao primer da je stranka pogrešila što nije obavestila svoje glasače (valjda i sve građane Srbije) o približavanju svetske ekonomske krize.

I to bi bila jedina greška DS koja je pomenuta! Kakva glupost i neinteligentna predizborna poruka. Naravno glasnogovornik predsednika stranke g-đa Trivan po običaju neinspirativno podržava verbalni zahtev da stranka bude odgovornija prema glasačima ali ne nagoveštava ništa konkretno: koje su to greške koje se pripisuju Demokratskoj stranci a koje će SD ispraviti.

Naprotiv, čelnici DS najavljuju da će izaći pred svoje birače i građane Srbije sa pozitivnim rezultatima delovanja DS na vlasti. To je očigledno pogrešna strategija imajući u vidu krajnje nezadovoljstvo građana stanjem zemlji. Naravno da se u Srbiji štošta izgradilo, ne znamo tačno gde se nešto i poboljšalo. Ali, ostaje teška optužba za sunovrat srpske privrede i društvenog sistema i standard građana za šta nije kriva svetska ekonomska kriza, već srpski političari i partije.

Logično je da i DS treba da podseti šta je dobro urađeno u poslednjih 4 godina. Ali je isto tako logično da bi znatan, čak naglašeniji, deo predizborne delatnosti DS morao da bude priznanje sopstvenih grešaka i informisanje o planovima da se te greške isprave, onemoguće njihovo ponavljanje i jasan projekat dubokih reformi koje će izvesti Srbiju iz krize na put stabilnog napretka i istinske demokratije. Podrazumeva se da su za nove projekte i novu politiku potrebni i novi kadrovi neopterećeni greškama partije i pojedinaca u njoj. (Mada narod ne govori o greškama već o nečem drugom.)

Samo pod takvim uslovima DS bi mogla da očekuje podršku širih slojeva građana. Ostajanje na ideji o ubeđivanju građana da je stranka radila dobro uz poneke greške, je put ka gubitku na izborima. Posle neuspeha biće kasno što će se javiti čelnici DS da su pogrešili što nisu priznali greške i sve što se pod greškama podrazumeva i sačinili projekat oporavka Srbije na drugačijim osnovama od danas postojećih.

U pitanju, naravno, nije sposobnost shvatanja pravih problema u Srbiji, već nespremnost da se lična korist i privilegije vlasti žrtvuju za dobro naroda.

Čedomir Cvetković, Beograd