Да се не заборави: 13 година од почетка НАТО агресије на СРЈ

Да се не заборави: 13 година од почетка НАТО агресије на СРЈ

петак, 23 март 2012 10:53 ИН4С

 

На данашњи дан, 24.март 2012. године, навршава се тринаест година од почетка НАТО агресије на Савезну Републику Југославију. Интервенција НАТО-а, под кодним именима Операција Савезничка сила (енгл. Operation Allied Force) и Операција Племенити наковањ (енгл. Operation Noble Anvil), у СРЈ позната као Милосрдни анђео или НАТО агресија, извршена је без одобрења Савјета безбједности Уједињених Нација и била је друго важније војно уплитање НАТО-а након бомбардовања Републике Српске у операцији Намјерна сила 1995. и највећи војни сукоб на простору Србије и Црне Горе од времена Другог свјетског рата.

НАТО је 24. марта 1999. године у 19:45 часова почео ваздушне нападе на војне циљеве у СРЈ да би се касније удари проширили и на привредне и цивилне објекте. У нападима који су без прекида трајали 78 дана тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе, цркве и манастири. Процјене штета коју је имала СРЈ крећу се од 30 до 100 милијарди долара. Коначан број жртава званично није саопштен, а процјене се крећу између 1.200 и 2.500 погинулих, од чега 557 цивила и око 12.500 рањених.

Еколошка штета

За 78 дана агресије НАТО-а извршено је око 35.000 разних мисија, са концетрацијом ваздухопловних снага са око 1.000 авиона и 206 хеликоптера, стационираних по аеродромима околних земаља и на многобројној флоти бродова. Лансирано је око 1.000 крстарећих ракета, бачено је, на релативно малу територију, укупно 79.000 тона експлозива. Ово укључује и 35.450 касетних, термо визуелних и графитних бомби које су забрањене по међународним конвенцијама. Бомбе и муниција са осиромашеним уранијумом су пале по цијелом простору природне средине, затровале су пољопривредна поља, шуме и копнене и водене путеве, ширећи радијацију и изазиваћи смртоносна обољења широм земље.

Комеморација жртвама НАТО агресије

Представници мреже Не у НАТО одаће почаст страдалим у НАТО бомбардовању СРЈ - у Мурину, Тивту и Даниловграду.

Један од најтежих злочина током НАТО агресије на СР Југославију десио се 30. априла 1999. године у варошици Мурино, на сјеверу Црне Горе.

НАТО авијација је без икакве објаве и објашњења са десетак пројектила бомбардовала мост на Лиму у самом центру овог насеља. Том приликом страдали су цивили који ни на који начин нијесу учествовали у ратним дејствима, међу њима и двије дјевојчице и један дјечак. Погинули су ученици Основне школе "Петар Дедовић" Мирослав Кнежевић, Оливера Максимовић и Јулијана Брудар, радник школе Вукић Вулетић, пензионер Манојло Коматина и домаћица Милка Кочановић. У нападу су тешко повријеђени Жељко Белановић, Светлана Зечевић и Тина Миловић, а лакше Мирко Шошкић, Данило Јокић, Васко Чејовић, Слободан Миросављевић и Славко Мирковић. Мост преко Лима је оштећен и неупотребљив за саобраћај, а није било готово ниједне куће у окружењу која није претрпјела штету. Страдао је и погон текстилне конфекције, стари хотел, мјесна продавница, као и Дом културе.

„Утврђивање одговорности ондашњих руководилаца НАТО-а пред надлежним међународним и националним судовима за утврђивање њихове индивидуалне одговорности, представља моралну обавезу надлежних институција и цивилног сектора", каже се у саопштењу мреже Не у НАТО.

Скандалозна НАТО кампања

Црногорска власт није показала интересовање и бригу за породице страдалих и мимо већинске воље грађана, који су против уласка у НАТО, тежи да Црну Гору уведе у агресорску алијансу. Бескрупулозна кампања се води са циљем промоције НАТО алијансе, а најбољи примјер тога су, такозвани, семинари на којима се просвjетни радници обучавају да шире НАТО пропаганду и индоктринирају ученике у средњим школама. То није случајно јер управо црногорска власт рачуна да ће на евентуалном референдуму за улазак у НАТО имати подршку тек пунољетних средњошколаца, задојених НАТО пропагандом.

На отварању семинара о евроатлантским интеграцијама за просвјетне раднике, у средњим школама пуковник Мехмедин Тахировић, поручио је да „су наставници у средњим школама ти који треба да објасне младим људима да су фрустрације, које су се стекле према НАТО савезу, прошлост и да треба да гледају у будућност".

Не у НАТО кампања

ИН4С и мрежа невладиних организација, у оквиру кампање против уласка у НАТО, покренули су веб сајт Не у НАТО - www.neunato.net, са циљем подизања свијести о погубности уласка Црне Горе у НАТО алијансу. На сајту су доступне бројне информације: аргументи против уласка у НАТО, актуелности, анализе, вијести, фото галерије.

Кампања "Оловком против оружја" званично почиње данас - 24. марта 2012. године, тачно 13 година након почетка НАТО агресије на Савезну Републику Југославију.

Циљ кампање је да се омогући право грађанима Црне Горе да се на референдуму изјасне о уласку у НАТО алијансу.

http://in4s.net/index.php/magazin/hronika/17025-da-se-ne-zaboravi-13-godina-od-poetka-nato-agresije-na-srj