Bolonjski proces doživio fijasko na Balkanu

PROFESOR IZ INSTITUTA „MIHAILO PUPIN" ĐURO KUTLAČA ZA „DAN"

 

Bolonjski proces doživio fijasko na Balkanu

 

■Profesor bi trebalo da radi sa 20 studenata, da zna njihova interesovanja, da vidi šta su naučili, a šta ne, kod nas to nije slučaj - kaže profesor Kutlača Bolonjski sistem studiranja na Balkanu, a samim tim i u Crnoj Gori, pogrešno je shvaćen, zbog čega se poslodavci često žale da dobijaju neadekvatan kadar, kazao je u razgovoru za „Dan" profesor Đuro Kutlača sa Instituta „Mihailo Pupin" u Beogradu. On ističe da bolonjski sistem podrazumijeva rad u grupama od po 20 studenata, te da predavanja u grupama od 500 visokoškolaca ne mogu doprinijeti ničemu, a posebno ne dobrom obrazovanju.
– Bolonjski proces kod nas se pretvorio u sažimanje tema na jedan semestar, na skraćivanje gradiva. Profesor bi trebalo da radi sa 20 studenata, da zna njihova interesovanja, da vidi šta su naučili, a šta ne. Kada imate situaciju da profesor radi sa 500 mladih ljudi, onda on ne može da uradi ništa; on je jedini govornik – rijetko se ko uključi u predavanje, ali sa 20 studenata možete sve – kaže Kutlača.
On ističe da države nemaju adekvatne strategije razvoja visokog obrazovanja i da mladi često studiraju nešto što je na kraju nepotrebno društvu, zbog čega ne mogu da se zaposle. Kutlača ističe da omladini treba ukazati na prednosti koje pružaju tehnički fakulteti, prije svega programiranje.
– U Crnoj Gori ima 5.000 nezaposlenih ljudi sa fakultetskom diplomom. Kada bi sve njih naučili da programiraju, svi bi dobili posao jer nemate nezaposlenog programera. So­ft­verski inženjering je ono što je nama prijeko potrebno i što treba razvijati. To su skupe studije, ali država treba da ih promoviše i finansira, a oni koji neće to da uče ili žele neki smjer za kojim nema velike potrebe, mogu da studiraju, ali o svom trošku. Mi trenutno imamo problem sa velikim broj nezaposlenih, a opet nemamo kadar za određene oblasti. Mlade od djetinjstva treba zainteresovati za programiranje, fiziku i nanotehnologije. To sada njima možda i nije atraktivno, ali je dugoročno veoma isplativo – savjetuje Kutlača.
Upitan ko je kriv za slab marketing tehničkih fakulteta, Kutlača ocjenjuje da odgovornost snose svi – od roditelja, preko profesora i škola, pa do države.
– Roditelji pokušavaju da skrate napore djeci, a država se često pravda ekonomskom krizom. Ipak, omladina se ne smije zaboraviti: za njih se moraju pronaći sredstva da se bave naukom i da se obrazuju. Na primjer, kada se Irska učlanila u EU, suočila se sa velikim razvojnim problemima, ali je napravila strategiju u kojoj je osnovni instrument bio znanje, nešto što ne daje rezultate nakon godinu dana. Oni su prve pozitivne efekte imali nakon osam godina. Države u našem regionu moraju da shvate da se 21. vijek zasniva na znanju, i to treba potencirati i unapređivati – kaže Kutlača.
On navodi da država ne smije zaboraviti ni naučnke koji predaju na univerzitetima, a koji su u poslednje vrijeme često pasivni.
– Naučnici po definiciji moraju da budu radoznali i da rade nešto više od onog što je njihov svakodnevni posao. Shvatam da postoje obaveze na fakultetima i projektima, ali nauka se mora razvijati i u tome ih treba podržati. Sa druge strane, i oni treba da daju nešto dobro društvu, neki konkretan produkt, da društvo vidi konkretnu korist od njega – navodi Kutlača.
M.S.

Za nauku uvijek malo
Kutlača navodi da države na Balkanu generalno izdvajaju malo za naučna istraživanja, ali dodaje da su i naučnici u drugim državama nezadovoljni finansijskom podrškom.
– Kod nas nauka uvijek dolazi nakon svih zahtjeva i malo se sredstava daje za nju. Pohvalna je inicijativa Ministarstva nauke Crne Gore, koje je napravilo projekat i povezalo sva ministarstva da se uključe u istraživačke projekte. Za to je izdvojeno pet miliona. Ni to nije nešto previše za naučnike, ali to je ipak znak da se stvari pomjeraju i da se polako ide naprijed – kaže Kutlača.

Brišu granice
Profesor Kutlača navodi da naučnici sa naših prostora nijesu izgubili kontakte i pored raspada bivše Jugoslavije i povlačenja granica između novih država.
– Mi ne trpimo ograničenja formalne vrste. Naučnici češće sarađuju i bez formalnih projekata. Kada se ljudi bave zanimljivim stvarima, oni se povežu. Lično imam sjajnu saradnju sa kolegama iz Crne Gore i mnogo stvari smo uradili bez ikakvih finansija, što uopšte nije pohvalno, ali to pokazuje da ljudi mogu uraditi sve kada imaju zajedničko interesovanje – zaključuje Kutlača.

 

http://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Povodi&datum=2012-10-07&clanak=350595&naslov=Bolonjski%20proces%20do%BEivio%20fijasko%20na%20Balkanu