Колико вас је освануло?

29. 09. 2012 15:50 | Милован Бркић / Таблоид

3

 

Милован Бркић (Фото: milovanbrkic.com)

(Пр)осудите сами.

Јесен је дошла, сунце нас још греје, али се зима и студен увукла у наше душе. Поскупело је грејање, градски превоз, млеко, месо, уље, шећер, сапун… Списак поскупљења животних намириница нема краја.

Плате су замрзнуте, порез на додатну вредност је повећан. Баук банкрота навио се на Србијом. Пензионерима је подељено по четири хиљаде, само онима који примају месечну пензију испод 130 евра.

Социјална помоћ је мислена именица. Не исплаћује се. Лекови су поскупели, сви одреда. Одлазак код лекара је привилегија. Поскупео је огрев, дрва, угаљ…

Пасуљ, кромпир, паприка, парадајз, ко за очи. Поскупела је гардероба, одећа, обућа.

Грађани Србије су гладни. Деца гладују, иду у школу без доручка, много ђака леже без вечере. У Србији само 50 хиљада грађана сматра се средњом класом.

То тврде из Европске уније. Еј, само 50 хиљада! И још толико оних који имају пара у изобиљу. Сви остали се боре за голи живот.

Улице главног града су "комотније". Сиротиња не вози аутомобиле.

Плате запослених код приватника су минималне, али и поред тога затварају радње. У Београду, у Балканској улици бурегжијска радња после 16 сати распродаје пецива по десет динара комад. Нема ко да га купи. Гладна уста би јела, али нема се пара. На пијацама камаре купуса, паприка, парадајза. Чико, шта ће ти толико купуса, питају деца, чији родитељи не могу да купе ни једну главицу.

Шабачка млекара месецима не исплаћује мачванским сељацима новац за откупљено млеко, па ни премије које је добила од државе. Суша је уништила кукуруз, пашњаке… Спржила је род и траву. Почео је покољ стоке.

Новине, радио и телевизија не помињу ове сурове бројке. Као да живимо у срећној земљи. На ТВ Бастиљи се пева, игра. Репризирају се праисторијске емисије.

Дневник траје као и у време Слободана Милошевића. Колико треба да се опише деловање представника власти.

Поскупело је опело, сахране! Свештеници су све суровији и похлепнији. Многи се возе у скупим џиповима и лимузинама, као њихове владике.

Поскупела је храна за бебе и одојчад. Поскупео је порођај у болницама! И све ће још, ланчано поскупљивати.

Постоји маса људи, постоји количина произведене хране. И количина новца којом грађани располажу. Дељењем се добија трагичан резултат. Хране нема за већину грађана, а друга половина неће моћи да је купи.

А власт?

Градоначелник најављује још бруталније поступање према онима који немају још скупљу карту за превоз у СП, и многи ђаци, незапослени и запослени, неће моћи да се крећу градом, да иду на посао. Комунална полиција ће јурити и хапсити грађане који ће, да би се прехранили, продавати своје кућне ствари и намештај у неком делу града.

Власт најављује енергичну акцију приватних извршитеља. Плениће из хладих станова намештај, постељину, покућство. Србија има најсуровији закон о извршном поступку. Можда ће ови приватни утеривачи људима пленити децу, дечје пелене и колица!

Власт најављује да се порез, комуналне таксе и намети морају плаћати, и све ће бити скупљи. Прете принудном наплатом.

Банке крећу у акцију. Око сто хиљада оних који су купили стан на кредит – изгубиће га ове хладне и гладне зиме! Банке су немилосрдне, приватни судски извршитељи и судије још немилосрдније.

Слутим како ће се убудуће, ујутру, при сваком сусрету, грађани поздрављати питањем: Здраво, колико вас је освануло живих? Боже, погледај Србију!

 

http://www.vaseljenska.com/misljenja/koliko-vas-je-osvanulo/

 

__._,_.___