Projekat velike Albanije je već daleko odmakao

Projekat velike Albanije je već daleko odmakao

Svetlana Palić | 24. 10. 2012. - 07:14h | Komentara: 368

Vrsni poznavalac kosovskog problema, autor na desetine knjiga o Kosovu, od kojih su neke postale udžbenici u svetu, Dušan T. Bataković, istoričar međunarodne reputacije, doktor pariske Sorbone i ambasador Srbije u Francuskoj, nedavno je, na jednom skupu u Beogradu izjavio da smo, kao narod, "u velikom problemu" zbog projekta "prirodne Albanije", o čemu govori u intervjuu za "Blic".

 

Dušan Bataković je napisao novu knjigu o kosovskoj drami

- Prirodna Albanija je drugo ime za veliku Albaniju, i to je projekat koji već duži niz godina ima značajnu podršku albanske elite u svim državama gde žive Albanci, a koji se, kako je najavljeno, postepeno ostvaruje. Moja izjava, stoga, bila je više konstatacija jednog stanja, nego hipotetička projekcija budućnosti.

Šta bi trebalo da činimo da idemo u susret tom problemu?
- Mislim da bi naša štampa, i javnost uopšte, trebalo sa mnogo više pozornosti i interesovanja da prate ovaj proces koji je već daleko odmakao, a koji suštinski ugrožava naše vitalne nacionalne interese, narušava regionalnu stabilnost i ozbiljno ugrožava krhku stabilnost na Balkanu. To vam ovde kažem samo kao istoričar koji se kosovskom dramom bavi već četvrtu deceniju u kontinuitetu, a ne kao ambasador Srbije u Parizu.

Nesagledive posledice Koliku štetu trpimo zbog loše politike prema Kosovu devedesetih? - Pokušaji srpskih komunista da u doba rušenja komunizma u istočnoj Evropi, na populistički, neokomunistički način preokrenu rešavanje kosovskog pitanja, diskreditovalo je Srbiju, a s njom i Srbe kao narod, i značajno usporilo povratak Srbije vlastitim demokratskim tradicijama. Poluvekovna dominacija titoizma ostavila je nesagledive posledice koje će osećati još nekoliko naraštaja.

Da li na to upozoravate međunarodnu javnost u vašoj najnovijoj knjizi "Kosovska drama Srbije. Istorijska perspektiva"?
- Osećala se naučna potreba da se jednom sveobuhvatnom studijom obuhvati celina kosovske drame, i to posebno njene dominantne, srpske dimenzije, nasuprot seriji jednostrano koncipiranih knjiga na engleskom govornom području koje hiljadugodišnju povest središnjih oblasti stare Srbije tretiraju isključivo kao deo albanskog pitanja.
U knjizi sam sažeo najnovija naučna saznanja, ukazao na zanemarene aspekte srpsko-albanskih odnosa u doba titoizma, pokazao korene sukoba posle 1945, posebno metode progona Srba i drugih nealbanskih etničkih grupa, sve do naših dana, utkavši u prikaz savremenih zbivanja i lična iskustva koje sam kao predstavnik demokratske opozicije tokom devedesetih, a zatim i kao član državnog pregovaračkog tima u Beču (2005-2007) imao u pregovorima o statusu Kosova.

Kakve se knjige o Kosovu objavljuju u anglosaksonskom svetu?
- Danas se pojavljuju mnoge revizionističke studije koje poriču srpski karakter pokrajini u srednjovekovnoj epohi. Nije stoga iznenađujuće, premda je bizarno, da se i samom Obiliću osporava da je bio Srbin jer su ga svojevremeno, poarbanašeni Srbi, („Arnautaši"), sledeći vlastita iskustva promene identiteta, opevali kao „albanskog" junaka. Cilj ovakvih pseudonaučnih analiza da u anglosaksonskoj javnosti „desrbizuju" srpsku prošlost Kosova i predstave je kao „okupatorski element" u tamošnjoj albanskoj populaciji kao navodno jedinoj autohtonoj.

Kakva je, po vašem mišljenju, važnost Kosova za Srbiju?
- Velika je ideološka zabluda da je kosovska legenda naša velika iluzija. Kosovskom junaštvu Srba i oslobodilačkim tradicijama kosovske epike, prepune bola, gneva i težnje za slobodom, divio se, do pojave komunista, čitav evropski naučni, kulturni i politički svet. One su, i tu je bilo složno zapadno javno mišljenje na početku XX veka, pretvorene u trijumf velikom pobedom u Kumanovskoj bici. Nimalo slučajno, Srbija je vojnu kapitulaciju u ratu za Kosovo u junu 1999. bila primorana da potpiše upravo u Kumanovu.

Šta nam je činiti?
- Kao istoričar, znam da savremena politika malo uvažava istorijske pouke, a u našem narodu se sećanje svelo na nekoliko poslednjih godina, povremeno čak i nedelja, jer su iskušenja, stradanja, ekonomsko iscrpljivanje i svakovrsno trpljenje, predugo trajali, a u moralnoj dimenziji, najopasnija je ipak duhovna pokolebanost. Mi prolazimo kroz veliku krizu identiteta, uzdrmani u temelju negativnim aspektima jugoslavizma i titoizma. Vraćanje proverenim vrednostima koje nudi naša baština, prozračenim modernim senzibilitetom, veliki su zadatak naše elite.

http://www.blic.rs/Vesti/Politika/349154/Projekat-velike-Albanije-je-vec-daleko-odmakao