GDE JE SKLONJEN LEGAT DIJASPORE?

http://www.vesti-online.com/Vesti/Kolumne/214542/Bratski-poklon-

 

30. 03. 2012. 12:00h | Piše: Radivoje Petrović

Bratski poklon

 Više od 70 umetničkih dela, mahom slika, vrhunskih majstora srpskog porekla iz rasejanja, koje su pre 22 godine autori ostavili u amanet državi Srbiji kao začetak budućeg Legata dijaspore, čami na nekom, javnosti nepoznatom mestu, bez adekvatnog znanja i kontrole države o njihovoj daljoj sudbini! I sve to uprkos činjenici da se, prema mišljenjima dobrih poznavalaca umetničkih vrednosti, ovaj korpus umetničkog stvaralaštva procenjuje na više od pola miliona evra.

 

 Sudbina srpskih umetnina, koje su poklonjene otadžbini posle reprezentativne izložbe "Likovno stvaralaštvo Srba u svetu" u Narodnom muzeju 1990. godine, na svaki način simbolično govori o odnosu koji otadžbina ima prema svojoj rasejanoj deci, njihovom stvaralaštvu, pa i o nesumnjivo vrednom poklonu, koji je mnogo značajniji i od cifre koju smo pomenuli. Hoće li jedan od mnogobrojnih napora zagraničnih Srba da se duhom približe matici, iako hiljadama milja udaljeni, ponovo završiti aljkavošću, nebrigom, možda kriminalom...

Legat je nastao kao kruna saradnje sa više od 100 slikara u iseljeništvu na organizovanju izložbe posvećene 300. godišnjici Velike seobe Srba pod Arsenijem III Čarnojevićem iz 1690. Najveći deo tih autora ostavio je izložena dela Srbiji, a onda su ona, tokom ovih godina, pomerana, preseljavana, gubljena i nalažena, prisvajana i otuđivana, ali nikada, ili vrlo retko, cenjena kao pokušaj uspostavljanja dugoročnog duhovnog mosta između srpske otadžbine i identiteta njene raštrkane dece.

Istorijat nebrige govori da se skoro 18 godina nije znalo gde je poklon iz rasejanja, onda je čitav korpus nađen u Stefaneumu u Sremskim Karlovcima, tada je brigu preuzela Matica iseljenika i organizovala jednu izložbu u Kući Krsmanovića u Paraćinu. U međuvremenu, status Matice je krajnje nedefinisan, a slično je i sa slikama koje su ostale na brizi i savesti bivšem kafedžiji iz Pariza i tadašnjem predsedniku Matice Radivoju Dabiću.

Neodgovoran odnos prema ovom duhovnom poklonu iz iseljeništva izgubio je iz vida da je, kako je rekao Matija Bećković na otvaranju izložbe 1990. godine, "stradanje kulture i umetnosti, slika i knjiga, nepravednije i tragičnije za sudbinu naroda, od stradanja ljudi". Zaboravlja se, ako se ikada i znalo, da su u poslednjih 200 godina naši u rasejanju iznedrili oko 500 listova i časopisa, izgradili oko 300 hramova, 20 manastira i više od 200 domova kulture, ispevali milione stihova, naslikali hiljade portreta, pejzaža...

Uprkos tome što je svaka od slika, pa i one poklonjene, kako reče Matija, "nastala u težnji da bi se opstalo i pretrajalo, sa nadom da će jednom biti pred očima naroda kome pripadaju i koja su duhovna svojina", danas su daleko od tih očiju, pa čak i saznanja najodgovornijih ljudi u vlasti. Iz države će reći da za te slike i ne znaju, iz institucionalnih ostataka Matice iseljenika sledi samo ćutanje, pa se valjda računa da će u obilju skandala, haosa i spinovanih nacionalnih tema, poklonjenih 70-ak slika pokriti patina zaborava. A onda se zna šta sledi...

Bratski poklon iz 90-ih obavezuje da se javnosti i velikim slikarima poput Slobodana Jevtića Pulike, koji je bio alfa i omega celog projekta, Miloša Šobajića, Petra Omčikusa, Kose Bokšan, Đorđa Čermaka, Aleksandra Petričića, Brace Bonifacija, Radovana Kragulja, Vladislava Lalickog i mnogih manje ili više poznatih, kaže gde su njihove slike. Mnogima od njih to je intimno važnije od brojnih izložbi koje su imali po svetu, jer su neka od poklonjenih dela stigla u otadžbinu pre autora.

Dirljiva je briga države za Srbe iz sveta, koji svake godine pošalju u Srbiju po 4-5 milijardi evra. Sada, u vreme izbora, mogao bi neko, makar iz resora za dijasporu, da se angažuje i na traganju za ovim duhovnim poklonom, ako ni zbog čega drugog, a ono makar da se na njega ne zaboravi, a nacionalno blago ne postane svojina sumnjivih pojedinaca.