http://www.pravda.rs/2012/04/13/zoran-jovicic-bojkotovacemo-izbore-u-srbiji/
Зоран Јовичић: Бојкотоваћемо изборе у Србији
Политика | 13. април 2012. | 17:32
БЕОГРАД – Српска дијаспора незадовољна је условима које јој је матица поставила за гласање и бојкотоваће изборе, каже за „Правду" новинар Зоран Јовичић, представник аустралијске дијаспоре у Српском светском конгресу дијаспоре, кровне организације која окупља српска удружења. Као члан Економског савета ове организације, задужен за дознаке, он упозорава да би новчани токови из расејања према члановима њихових породица у Србији могли пресушити, јер управо присуствујемо преломном моменту – Запад напушта мултиетнички концепт друштва, због чега се процес асимилације Срба драматично убрзава.
- Огорчени смо на начин на који су спречили да гласамо. Ја сам аустралијски држављанин и, када дође време за гласање, одем и гласам. Какво пријављивање, какви бакрачи?! Србија се игра са светињом, која се зове изборно право. Они су нам поставили услов: да би се гласало треба најмање 100 пријављених људи по месту. У Србији је то услов, али ви не можете да те критеријуме примењујете и у дијаспори. Зашто сваки пут морамо да се пријављујемо за гласање? Сваки пут. Највише нас нервира то што морамо да шаљемо не само пасош, него и радну дозволу да би гласали. Зар не могу ја у Паризу да се затекнем и као туриста? Кажем отворено: ово је организовано само да би гласали јавни и тајни чланови наших амбасада. А постоје тајни чланови амбасада. Да ли је тако? – наглашава Јовичић.
Шта мислите да су мотиви власти да вас спречи да гласате?
- Они овако размишљају: „Тамо има пуно четника, они ће да гласају за десницу". То је главно, и то је суштина.
Сигуран сам да вам то не кажу отворено.
- Наравно, служе се изговорима, па кажу: „То је зато што дијаспора не плаћа порез у Србији". Узвраћам: „Па, да ли то значи да пензионери и незапослени не могу да гласају, јер ни они не плаћају порез?" Изборно право не сме да се везује за порез. До сада је то ишло кроз плаћање пореза, али то је превазиђено. Па онда кажу: „Проблем је гласање поштом". А ми одговарамо: „Зашто сте Србима у окружењу омогућили да гласају поштом?" Коначно, трећина људи који живе у Енглеској, Швајцарској, гласа поштом.
Шта је коначан став ваше организације?
- Дијаспора ће бојкотовати ове изборе. Дали смо оглас и пустићемо га у медије. Ово је тест. Хоћемо да видимо колико ће медија то да пренесе. Ову информацију сада први пут представљам, мада смо то најављивали још пре пет година. Не желимо да се у наше име одвија тај изборни туризам – да политичари путују по пет дана изван земље, као, због нас.
Зар нисте свесни да и бојкот иде на руку властима?
- У ситуацији смо да бирамо мање од два зла.
Српско расејање је нарасло у последње две деценије. Шта је генерални проблем са којим се суочавате?
- Са напуштањем концепта мултиетничког друштва, чак и у земљама као што је Немачка. Креће драматична асимилација. Све земље се сада утркују која ће пре да асимилира наше људе. Дају нам место у медијима, дају места у парламенту. Једноставно, теже да нас интегришу, а Србија и мале земље треба да имају свој одговор на то.
На који начин треба одговорити?
- Да ми који смо напољу отварамо све више радњица. То је врло велика тема. Турци доминирају са продавницама воћа и поврћа. Зашто, када ми имамо овде здраву храну и наравно наш туризам? Видим да већ постоји повезивање на нивоу села, тренутно је у Србији 2.500 агронома и шумара. Ту треба, пре свега економски, да се успостави комуникација између матице Србије и расејања. Погледајмо Јевреје. Они, пре свега, економски помажу Израелу да опстане. Тај модел, то је наша жеља. Управо сада Немачка даје кредите шаком и капом, то је прилика да се организовано помогнемо одавде, да узмемо део тог колача, као што то раде Турци. У Немачкој све те ситне радње држи дијаспора.
У Србији је приватизација десетковала индустријски сектор. Како то изгледа вама са стране?
- Србија као индустријска земља, то је завршена прича. Међутим, хајде да искористимо ту своју ману. Ми смо буквално удаљени четири до пет сати вожње аутомобилом до најбогатијих земаља планете. Наши не схватају да је Немац спреман да дође БМВ-ом овде да би брао малине. Зашто? Па, он хоће лично да се увери да то није прскано, то је поента. Они обожавају да дођу са децом, да раде на фарми. Треба да нашу заосталост преокренемо у предност. Дакле сеоски, ловачки туризам.
Дугорочно, шта предлажете као одговор на асимилацију Срба у расејању?
- Нама је потребна мрежа наших школа, пре свега у Немачкој и Аустрији. То су Грци и Јевреји у Немачкој решили тако што имају школе, своје гимназије. Млади Грци, када стасају за факултет, одлазе у Грчку, тамо завршавају факултете, постају инжењери, лекари или адвокати и враћају се у Немачку. Ако то не будемо успоставили макар у Бечу, истопићемо се великом брзином, као што нам више нема у Трсту.
Неких четири до пет милијарди евра дознака је врло значајно у уравнотежењу платног биланса Србије. Шта можемо очекивати убудуће?
- Србија може, и то врло брзо, да због асимилације изгуби те дознаке.
Није нас захватило кметство
Притискају нас са свих страна, одузимају Косово, медијска сатанизација не посустаје, на власт су нам довели гарнитуру која све више слаби, уместо да јача државу. Како то објашњавате?
- Ми смо нација коју није захватило кметство. Кажем им: „Не дирајте мој народ". Ми смо такви – дрчни, храбри. Нисмо попут Мађара и Румуна. Србин је везан за земљу, за њиву. Погледајте Мађара, где је његова њива? Нема је, он је слушао грофа. Али, то је и мана, ми нисмо нација која је навикла да има шефа.
Д. Башовић
Нема коментара:
Постави коментар