PRIPREMA LI SE VOJNA AKCIJA PROTIV SRBA NA SEVERU KOSOVA

PETAR ISKENDEROV: PRIPREMA LI SE VOJNA AKCIJA PROTIV SRBA NA SEVERU KOSOVA

ponedeljak, 16 april 2012 13:19

Ukoliko Zapadne dobije od tadića prećutnu saglasnost za takvu operaciju – na severu Kosova će opet da se lije srpska krv

 
Kako se približava 6. maj, dan za redovne parlamentarne i vanredne predsedničke izbore u Srbiji, sve se više zapliće intriga oko njih. Ona se direktno tiče ne samo stranki i pokreta koji će učestvovati na njima već i kosovskih Srba, kojima je vlast Srbije faktički oduzela pravo a time i mogućnost da obave svoju ustavnu dužnost. Razlog koji je naveden za pomanjkanje želje zvaničnog Beograda da svojim sugrađanima dozvoli prilaženje glasačkim kutijama je – briga za njihovu bezbednost.

„Organizovanje lokalnih izbora u situaciji kada postoji nezadovoljstvo i Prištine i velikog dela međunarodne zajednice, kao i nemanje podrške Misije UN na Kosovu, povezano je sa ozbiljnim rizicima", tim rečima beogradske „Večernje novosti", pozivajući se na svoje izvore, formulišu mišljenje vlade Srbije. „Izbori se organizuju u skladu sa Ustavom i zakonima Srbije, ali mi moramo da obratimo pažnju na specifičnu situaciju u lokalu i na sve okolnosti koje su u igri protiv nas", to više nije mišljenje anonimnog izvora, već sasvim konkretnog srpskog ministra za poslove Kosova i Metohije Gorana Bogdanovića. 1)

Mada je ministar odmah posle toga prekorio predstavništva UN i Evropske unije u Srbiji zbog toga što ne preduzimaju organizaciju izbora, te tako ne žele da garantuju bezbednost srpskim biračima u pokrajini – jasno je da pod „okolnostima" koje onemogućavaju izbore vlada podrazumeva nešto sasvim drugo.

TADIĆ NE BRINE O KOSOVU, VEĆ O SEBI Pre svega, teško da ćemo preterati ako kažemo da se u ovom slučaju vladajuća koalicija brine pre svega o sebi. Jer Srbi sa Kosova tradicionalno glasaju za vodeće opozicione partije – za Srpsku radikalnu stranku Vojislava Šešelja i Demokratsku stranku Srbije Vojislava Koštunice. A u uslovima sadašnjeg društveno-političkog raskola u Srbiji sudbinu izbora će rešavati jednocifrene brojke u ukupnom dobijenom procentu glasova svakog kandidata. Tako je bilo i na izborima 2008. godine, kada je predsednik Boris Tadić morao da napravi maksimalne napore (i formalne i neformalne) kako bi u Narodnoj skupštini obezbedio očuvanje većine koaliciji na čijem je čelu njegova Demokratska stranka. Očigledno je da je to iskustvo sada nateralo vladu Srbije da faktički ostavi više od sto hiljada kosovskih Srba sa one strane granice srpskog državnog prostora i tako, uostalom, prekrši i Ustav, prema kome Kosovo predstavlja „sastavni deo teritorije Srbije". 2) Odnosi među liderima kosovskih Srba i beogradskih vlasti su se prošle godine ozbiljno pogoršali zbog vrlo sumnjivih sporazuma koje je vladina delegacija potpisala sa vlastima iz Prištine. Zato vladajuća koalicija ne gaji iluzije o sopstvenoj popularnosti na Kosovu. Odatle i težnja da se ujedinjeni i opozicioni elektorat odseče.

Bitno je da je pravo Srbije da organizuje izbore na teritoriji Kosova sasvim u skladu ne samo sa ustavom zemlje već i sa rezolucijom Saveta bezbednosti UN br. 1244 od 10. juna 1999. godine. Dokument SB UN konkretno daje Kosovu „suštinsku autonomiju", koja u potpunosti podržava princip suvereniteta i teritorijalne celovitosti Savezne Republike Jugoslavije i ostalih zemalja u regionu". 3) Iste su norme propisane i u odlukama koje su preko kancelarije šefa Misije UN za poslove privremene administracije na Kosovu donošene od 1999. godine. Međutim, to ne smeta sadašnjim srpskim vlastima da se u stvari solidarišu sa njihovim prištinskim „kolegama" po pitanju (ne)učestvovanja kosovskih Srba u opštim izborima, koji se već uveliko pripremaju.

Drugi faktor koji tera vlast Srbije da se zaista sama odrekne organizovanja izbora u delovima Kosova koje naseljavaju Srbi je pozicija Zapada, konkretno vođstva Evropske unije. Dodeljivanje Srbiji statusa zvaničnog kandidata za prijem u EU početkom marta tera Tadića i njegovu okolinu da po kosovskom pitanju nastupa još „delikatnije" nego što je to bilo prethodnih meseci. Jer Brisel u svakom trenutku može da stornira svoju odluku, a to bi sahranilo glavnu predizbornu parolu Demokratske stranke i predsednika lično, koji su evropske integracije Srbije proglasili za ključnu tačku svojih predizbornih programa.

Međutim, dogovaranje vlasti u Beogradu sa Prištinom i Briselom o Kosovu nosi kosovskim Srbima još veću pretnju nego što je njihovo prebacivanje sa one strane granice svesrpskog političkog prostora. Upravo u samom jeku sadašnje predizborne kampanje kosovska vlada Hašima Tačija ubacila je nov „probni balon" signalizovanjem i Srbima i međunarodnim predstavnicima da je spremna da napravi novu operaciju svojih snaga protiv kosovskih Srba i njihovih institucija. „Akcija, slična onoj koja je izvršena 25. jula, će biti neophodna vladi Kosova iako neće biti vršena drage volje", izjavio je 11. aprila u intervjuu TV stanici KTV vicepremijer i Tačijeva desna ruka Hajredin Kuči. On je nagovestio da je „misija EU po zakonu obavezna da vrši svoj mandat i da na severu zemlje zavede zakon". Izgovorio je i da će u suprotnom Priština da deluje samostalno. „Kako je u vezi s tim podvukla „Koha ditore", prištinske novine na albanskom jeziku, Kuči je „anonsirao još jedan 25. jul". Prema tim novinama, isto mišljenje je dao i šef Skupštine Kosova Jakup Krasnići, koji je izjavio da bi u oblastima na severu Kosova „bezbednost trebalo da obezbeđuju kosovske institucije". 4)

ŠTA ĆE URADITI BEOGRAD Još provokativnijom izjavom nastupio je gradonačelnik albanskog dela Kosovske Mitrovice Avni Kastrati, koji je Albance sa severa Kosova pozvao da se naoružaju protiv Srba". Prema novinama „Kosova sot", na ulicama grada južno od Ibra pojavljuju se novi Albanci naoružani do zuba koji ne kriju svoje namere. 5) Mada su politički lideri Kosova formalno osudili poziv kosovskog gradonačelnika, ono što se dešava previše podseća na scenario prema kome su svi glavni faktori kosovske političke scene već igrali. Cilj tog scenarija je da se obezbedi propagandna prikrivenost (između ostalog i u očima predstavnika EU i NATO) nasilne operacije protiv Srba kao jedinog sredstva da se ni jednoj od strana ne dozvoli razvoj događaja koji neće biti moguće kontrolisati. U navedeni scenario se dobro uklapa i poziv lidera opozicionog kosovskog pokreta Samoopredeljenje Albina Kurtija da se na severu zemlje uvede vanredno stanje. 6)

Jedini faktor koji još uvek nisu u stanju da pretpostave ni u Prištini ni u Briselu je moguća reakcija samih Srba i – najvažnije – srpskih birača. Jer navedena operacija može da podrije predizborne pozicije Tadića i Demokratske stranke tako što će ih naterati da nekako reaguju na ono što se dešava. I, prema tome, razvoj događaja može da krene u dva pravca. Ako zapadni tutori Kosova ne budu hteli da rizikuju time što će beogradskim vlastima da naprave medveđu uslugu – vojna operacija će biti odložena na period koji će Briselu, Vašingtonu i Prištini više odgovarati. U tom slučaju, ukoliko zapadne diplomate uspeju da preko tajnih pregovora dobiju od predsednika Srbije i njene vlade prećutnu saglasnost za takvu operaciju – na severu Kosova će opet da se lije srpska krv.

_________

Primedbe:

1) Večernje novosti, 31.03.2012.

2) Constitution of the Republic of Serbia. Belgrade, 2006. P.2.

3) http://daccess-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/N99/172/89/PDF/N9917289.pdf?OpenElement

4) Koha Ditore, 12.04.2012

5) Kosova Sot, 12.04.2012

6) Koha Ditore, 13.04.2012

Fond strateške kulture