ČEDOMIR ANTIĆ: POSLEDICE OPŠTIH IZBORA 2012. GODINE

ČEDOMIR ANTIĆ: POSLEDICE OPŠTIH IZBORA 2012. GODINE

ponedeljak, 07 maj 2012 12:03

Da li je, kada više liči na Nazarbajeva nego na De Gola, od Tadića moguće očekivati nešto drugo nego da se u rasturenoj Srbiji ponovo kandiduje za nekoliko godina?

 
Na prvi pogled čini se da se nedemokratsko ponašanje isplati. Dakle, posle niza državnih, ekonomskih i socijalnih neuspeha, izneverenih obećanja, raznovrsnih mahinacija i – što je bar po mom sudu još važnije i gore – zloupotrebe vlasti u izbornoj kampanji i doslednog nemoralnog izneveravanja demokratskih načela, vladajuća koalicija je trijumfovala na ovim izborima. Iako je DS danas znatno slabiji, iako se URS klati na ivici cenzusa sakriven iza penzionisanog generala (...bez vojske, dokotora bez pacijenata, stranačkog kandidata bez stranke), koalicija DS, SPS i URS bi danas, ukoliko bi stvorile koaliciju, imale većinu, komotniju nego 2008. godine.

Najveći uspeh na ovim izborima postigao je SPS. Ova partija, koja je svoju sudbinu nekada vezala za Kosovo i Metohiju, aminovala je proteklih godina njegovo konačno i formalno odvajanje od Srbije. Za vreme njihove, „socijalno odgovorne“ vlade, plate i penzije su pale, u realnom pogledu za 25-30 odsto, kriminal u zemlji svakako nije zauzdan zato što su SAD odlučile da se obračunaju sa delom te hidre („Balkanski ratnik“) niti zato što je Ivica Dačić bolji ministar od svog jednog ili dvojice prethodnika... Ipak, Dačić se u kampanji predstavio kao nastavljač nekoliko ranijih režimskih tradicija (Broza, Miloševića...), a nešto manje stidljivo pokazivao je i „lepo lice“ demokrtaskih vlasti u Srbiji – ako je to moguće, a pokazalo se da jeste, obzirom na krizu, Srbiju i izgled Dačićevog lica. SPS je tako uspela da gotovo udvostruči broj svojih birača.

MORALNA POBEDA Opozicija je ponovo odnela moralnu pobedu. Ovaj put ta moralna pobeda Nikolića i Koštunice ni matematički ne može da bude pretočena u vladu. Posebno je zanimljiva sudbina SRS. Pod pritiskom svih, pa i svog zatvorenog vođe, SRS se sama marginalizovala i sada je dospela do svog istorijskog minimuma – po prvi put za dvadeset godina pala je ispod cenzusa. Sudbina SRS pokazuje duboke nedostatke biračkog tela Srbije: u vreme kada su Srbiju gurali u ambis, rušili slobode i demokratske ustanove, a posebno kada su u svemu tome imali podršku vlade, onda su dobijali po milion glasova. Danas, kada je Vojislav Šešelj moralni pobednik jedne borbe u kojoj je na svaki način trebalo da bude poražen, kada ga, posle decenije pritvora, na izborima predstavlja supruga, SRS privuče tako malo glasova. Pitam se, da li je deo njihovih glasova otišao Dačiću? Koliko lambrozovih tipova koji po kafanama, ulicama i autobusima slave haškog zatočenika, u senci biračkog mesta glasaju za čistu retoriku pod uslovom da je vladajuća?

Iznenađenje izbora predstavlja i loš učinak LDP i URS/G17. Nasuprot većini, verujem da je njihov veliki uspeh što su politički preživeli, jedan od njih će ući u vladu, drugi će biti rezerva ili će statirati. Mogao bi to biti put ka toliko potrebnom dvopartizmu, ali samo pod uslovom da marketinški magovi koji su u kampanji koristili sve – od proročica do vojske – procene da je tako dobro. Dinkićev neuspeh je u stvari suočavanje sa istinom, obzirom na delovanje i domente trebalo je da se zakuca na oko jedan odsto, ovako je uz pomoć državne vlasti i svoje besomučne ambicije uspeo da se izvuče. Ako ništa drugo, trebalo je da propadne zbog one besmislene pesme-mutanta nastale u zavadi pesama Budi se Istok i Zapad i Volimo te Otadžbino naša.

Jovanović je ovim rezultatom verovatno platio starteški promašaj. Njegova partija nije spremna da igra na kartu sporazuma i umerenosti, posebno posle sramotnog napada na slobodu i prava srpskog naroda i Republike Srpske. U normalnoj državi teško da bi mogao uopšte da održi politički miting, i to ne zbog zabrana ili pretnji već zbog manjka interesovanja.

NEVEROVATNA POHLEPA DS A sada nešto o državnoj ceni ovih izbora. Stranke Muslimana iz oblasti Novog Pazara jedva su, jedna u koaliciji, prešle cenzus. Muamer Zukorlić je u i ovakvoj zemlji ipak ostao ispod dva odsto. Uprkos tome, u svim opštinama novopazarskog kraja, onima u kojima su većina Muslimani i onima u kojima su Srbi u većini, vode stranke Ugljanina i Ljajića. Kakva je to sila koja je posle formiranja Bošnjačkog nacionalnog saveta, uz pomoć predstavnika stranke Rasima Ljajića, njegovu stranku održao u sastavu koalicije okupljene oko Demokratske stranke? Postoji samo jedan odgovor: bezobalno vlastoljublje Borisa Tadića i neverovatna pohlepa oligarhije koja vodi Demokratsku stranku.

Kako to da je u Novom Sadu, prema prvim vestima, LSDV Nenada Čanka, skoro podjednako brojna kao DS? Upravo zahvaljujući bezidejnosti i vlastoljublju Demokratske stranke. DS, radi vlasti nad Srbijom, šlepuje LSDV još od vremena Zorana Đinđića. Zašto bi neki Novosađanin poručio „apa-kolu“ (pokrajinski DS sa svojim neuverljivim programom), kada je tu i originalna „koka-kola“ (brozijansko autonomaški LSDV)?

U narednim godinama čekaju nas novi talas krize, velike ekonomske i političke teškoće. Posle Kosova i Metohije u takvom sledu događaja na redu će biti stvaranje unitarne BiH i dalje osamostaljivanje AP Vojvodine, oblasti Novog Pazara i Istočne Srbije. Da li je moguće dočekati takve izazove uz ovakvu vladu? Da li je u uslovima u kojima više liči na Nursultana Nazarbajeva nego na De Gola, od Tadića moguće očekivati nešto drugo nego da se uz pomoć nekog praznog evropskog (toalet) ugovora, u rasturenoj Srbiji ponovo kandiduje za nekoliko godina?

Za novi takav izbor neće biti kriva sadašnja vlast, nego nezrelost naroda, za narodne mane odgovorne su elite koje i dalje gledaju da svoju moć i bogatstvo zasnuju na narodnim manama, umesto da sebe založe radi njihovog ispravljanja.

Napredni klub