Matica zaboravlja pomoć rasejanja

Vlada Srbije trebalo bi u četvrtak da postavi direktora Kancelarije za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, na predlog premijera Ivice Dačića. Na nezvaničnoj listi potencijalnih kandidata za čelnika kancelarije u prvi plan je sada izbilo ime dr Vladimira Grečića eksperta za migracije, iz Beograda.

Dr Vladimir Grečić, stručnka za migracije

On u srpskim i evropskim naučnim krugovima slovi za vodećeg stručnjaka na Balkanu i jednog od najboljih u Evropi za oblast migracija, posebno kada je reč o srpskom rasejanju širom sveta.

U razgovoru za "Vesti" dr Grečić kaže da je ranije "u stručnim, ali ne i u političkim, krugovima bilo reči o tome ko bi mogao da bude najbolji kandidat".

- U tom kontekstu pominjano je i moje ime uz obrazloženje da se sa naučnog i pragmatičnog stanovišta unazad 40 godina konstantno bavim problematikom migracija, životnim pitanjima naše dijaspore u svetu i dijasporskim vezama sa matičnom zemljom Srbijom, i da sam u toj oblasti postigao određene i priznate rezultate u međunarodnim razmerama.

Da li Vas je neko iz aktuelne vlasti kontaktirao u vezi postavljenja na direktorsku funkciju?
- Do sada me po tom pitanju još niko nije zvanično kontaktirao iz vladajuće političke strukture.

Da li su prepreke za izbor direktora Kancelarije za dijasporu vezane za stranačku ličnost ili je u pitanju odsustvo interesa za unapređenjem odnosa između otadžbine i rasejanja?
- Što se ličnosti tiče, teško je razumeti da Vlada ne može da nađe kompetentnu osobu koja će raditi u skladu sa već definisanim potrebama. A saradnja dijaspore sa matičnom državom daleko je ispod potreba i dijaspore i matične države. Konce te saradnje drži vlast u Srbiji. Eventualno odsustvo političke volje da se unapredi ta saradnja imalo bi dalekosežne posledice.

Ne potcenjivati dijasporu

Šta je sa Strategijom o očuvanju i jačanju odnosa matične države i dijaspore koju je Vlada Srbije usvojila prošle godine?
- U tom dokumentu stoji opaska da u Srbiji "ne postoji dovoljno razvijena svest o značaju i potencijalima srpske dijaspore, ne samo među običnim građanima, već i kod državnih organa". Zato je nužno da se ispoštuju želje, potrebe i stavovi predstavnika dijaspore, njihovih organizacija, u svrhu podsticanja privrednog razvoja Srbije, jačanje naučnog, tehnološkog, kulturnog, prosvetnog, sportskog i drugog razvoja zemlje. Ne treba zanemariti ulogu dijaspore u integrativnim procesima Srbije u EU i njen doprinos poboljšanju ugleda Srbije u svetu.

Da li su i gde zacrtane potrebe dijaspore?
- One su definisane u Zakonu o dijaspori i Srbima u regionu, u skladu sa članom 13. Ustava Republike Srbije. Izražene su i u Deklaraciji, koju je svojevremeno donela Vlada Srbije, o proglašenju odnosa između otadžbine i rasejanja odnosom od najvećeg državnog i nacionalnog interesa. Ako politički vrh drži do kontinuiteta državnosti, a ne da od jednog do drugog saziva Vlade Srbije, samo negira rad prethodnika, pomenutu Deklaraciju kabinet premijera Ivice Dačića treba da ispoštuje i unapredi. Jer, ne bi trebalo zaboravljati da je srpska dijaspora brojna i da se konstantno povećava.

Poražavajući "odliv mozgova"

- Prema nedavnoj anketi Udruženja studenata doktorskih studija i mladih istraživača Srbije, skoro dve trećine ispitanika ne vidi svoju budućnost u Srbiji, a više od trećine anketiranih ozbiljno planira da napusti zemlju. Percepcija mladih stručnjaka da nemaju nikakvu perspektivu u Srbiji je poražavajuća. Takođe, najnoviji Izveštaj Svetskog ekonomskog foruma (2012-2013) pokazuje da se pozicija Srbije po indikatoru "odliva mozgova", konstantno pogoršava i sve više mladih odlazi - kaže Grečić.

Pomoć dijaspore otadžbini izgleda puno se ne ceni?
- U vremenima koja su za Srbiju bila najteža dijaspora je dala pun doprinos i svaku pomoć otadžbini. Godišnje oko pet milijardi dolara stiže u Srbiju po osnovu deviznih doznaka iz dijaspore, što čini oko 14 odsto bruto domaćeg proizvoda. Zbog te činjenice Srbija se nalazi među prvih 15 zemalja po obimu transfera deviznih doznaka koje su jedan od ključnih stubova njene makroekonomske stabilnosti. Isto tako ne treba zaboraviti da je problem Srbije u poslednjih dvadesetak godina konstantan odlazak visokoobrazovanih ljudi u inostranstvo i da ne prestaje.

Dobro jutro Srbijo

среда, 26. септембар 2012.