SRBIJA SE PRIPREMA ZA SOPSTVENU SAHRANU

RATKO DMITROVIĆ: SRBIJA SE PRIPREMA ZA SOPSTVENU SAHRANU

četvrtak, 27 septembar 2012 07:25

Svuda po Evropi rodoljublje je nešto o čemu se ne raspravlja, to je sastavni deo vaspitanja dece, samo je u Srbiji ljubav prema sopstvenom narodu sramota

Srbija je na ivici provalije, klati se, vitla rukama, iskolačene oči upire u bezdan i samo čudo može barem malo da je odmakne od crne rupe u kojoj će nestati. Vreme nestanka, za pedeset ili 150 godina u istorijskom smislu, potpuno je nevažno a Srba kao naroda ostaće samo u tragovima. Preterujem? Voleo bih da je tako, ali nije. Otkud ovoliki pesimizam? Od onoga što svi vidimo.

Srbija je jedina država u Evropi koja ne zna gde su joj granice; ne zna da li nekuda ide ili se odnekuda vraća; Jedino je Srbiji zabranjeno da ćuti dok je tuku; jedino se od Srbije traži da aplaudira kad je ubijaju.

Nije zabeleženo u savremenoj Evropi da jedna država, u mirnodopskom vremenu, bude teritorijalno raskomadana i da se od te države, kao najviši stepen poniženja i samoponištenja traži da to komadanje prihvati, potpiše i još poljubi ruku dželatu.

Srbijom su do pre neki dan vladali potomci Brozovih generala, sledbenici drezdenske škole KPJ koja još od 1928. godine uči svoje polaznike da na prostoru od Vardara do Triglava treba da postoje nezavisne države Hrvatska, Slovenija i velika albanska država (tako piše u programskom dokumentu Komunističke partije Jugoslavije iz 1928. godine) a da nikako ne sme da postoji srpska država. Taj projekat, skupa sa onim ustaškim, a sve usklađeno sa interesima velikih sila na Balkanu, razorio je Jugoslaviju.

Tek ćemo videti da li je novi beogradski režim samo nastavljač ove politike ili će Nikolić, Dačić i Vučić konačno povući srpske linije koje se ne prelaze, formulisati nešto što se zove nacionalni program. U protivnom, nestaće u sivilu jada i bede savremene srpske politike.

U Srbiji svake godine umre 35.000 ljudi više nego što ih se rodi. Nestane jedan Vršac i to nikoga ne zabrinjava.

Od oko 4.600 sela u Srbiji, njih blizu dve hiljade potpuno je napušteno. Za samo 50 poslednjih godina osam miliona Srba preselilo se iz sela u gradove Srbije. Za takav proces u svetu potrebno je od 120 do 150 godina.

Jedino su u Srbiji godinama zakatančene, presvučene paučinom i pokrivene prašinom, nacionalne institucije; Biblioteka i nekoliko najvećih muzeja. Jedino u Srbiji državna televizija ne pušta na ekrane priče o stradanjima, pogromima, izbeglištvima, ranijim i sadašnjim mukama većinskog naroda. Umesto da bude servis srpske Srbije RTS je servis "evropske Srbije". Prevedeno u praksu, uz spoznaju šta je Evropa sve uradila Srbiji i šta otvoreno traži od Srbije, to znači da je RTS servis za uništavanje Srbije.

Srbija je rešila sve manjinske probleme, od nacionalnih do homoseksualnih, ali nije rešila svoj, srpski, problem.

Svagde je, osim u Srbiji, uzvišeno negovati tradiciju, sećanje na istorijske događaje, velike nacionalne umove, naučnike, pisce, vojskovođe, umetnike. U Srbiji je to sramota, dokaz retrogradnih procesa, odustajanje od evropskih integracija.

Svuda po Evropi rodoljublje je nešto o čemu se ne raspravlja, to je sastavni deo vaspitanja dece, samo je u Srbiji ljubav prema sopstvenom narodu sramota.

Nađete li se u centru Beograda, u Knez Mihailovoj ulici, ni po čemu nećete znati da ste u Srbiji; svi natpisi su na latinici, nazivi firmi su na engleskom jeziku, kao i reklamni panoi, plakati.

Vremena odavno nema, izgubljeno je i poštovanje i samopoštovanje, Srbija gleda pripreme sopstvene sahrane i, zaista, samo čudo, samo nekoliko muški hrabrih poteza, a zna se ko treba da ih povuče, može Srbiju da otrgne iz jezivo hladnog zagrljaja crnih ruku one provalije.

http://www.standard.rs/ratko-dmitrovic-srbija-se-priprema-za-sopstvenu-sahranu.html