Масова игра европских бројки

 

Бранко Жујовић

15.02.2012, 14:39

 

© Коллаж: «Голос России»

Изјава немачког дипломате треба да прикрије европску статистичку џунглу. Најблаже речено, 11,2 посто већи спољнотрговински дефицит у прошлој је српска катастрофа, а 180 милиона евра штете од ССП-а је важан прилог овој пропасти

Амбасадор Немачке у Србији Волфрам Мас ове недеље неуобичајено оштро критиковао је изјаву Војислава Коштунице о штети, коју Србија трпи због примене Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП). Подсећања ради, претходно је Коштуничин колега Слободан Самарџић у Народној скупштини изјавио да због мање наплате царина Београд годишње губи 180 милиона евра.

 На Коштуничину изјаву одмах је реаговала и Милица Делевић из Канцеларије за европске интеграције. Она је саопштила да се „користи за извознике из Србије и ЕУ услед смањених царина и од преференцијалног извоза повећавају се из године у годину".

 Технички, то је донекле тачно. Српски извоз из године у годину расте. Ако се, међутим, сагледа цео мозаик српске економије, уместо секташке посвећености једном његовом камичку, види се да увоз расте знатно већом брзином и да је примена ССП-а, ако је веровати Самарџићу, у ширем смислу тек додатни катализатор проевропске спољнотрговинске пропасти.

 Трговински дефицит Србије за првих 11 месеци прошле године износио је 5,26 милијарди евра, што је 11,2 одсто више у односу на 2010. годину. Мас није напоменуо да је проевропска влада Србије све ове године опсесивно радила на властитом спољнотрговинском суициду.

 Зар гигантски увозници нису управо људи, који у јавности слове за најважније финансијере странака? Зар то нису исти они тајкуни, који су тако здушно аплаудирали формирању свих проевропских влада? Зар увозно оријентисана привреда Србије није тековина коју одржава и унапређује прозападна Србија?

 Како читава та ствар функционише? Године 2000, Србија је извозила 1,56, а увозила 3,33 милијарде долара. После тога, њен извоз је за седам година увећан чак пет пута, али и даље није прешао магичну границу од 50 одсто увоза. То значи да је проевропска политика од увоза Србије начинила мутанта који преживљава хранећи се подлогом скромно-растућег извоза.

 У епицентру те игранке Европска Унија, као главни економски и политички циљ Србије, охрабрује тачно онолико српске производње, колико је потребно да се њена економија не уруши, а да истовремено апсорбује што више туђих производа и услуга. У прозападној јавности, Србија је издржавано друштво. То је друштво донација и  „инвестиција" у његове, гле чуда, већ постојеће капацитете.

 Волфрам Мас зато никада неће рећи да је Србија највећи платиша европских интеграција и да је Брисел дебело профитирао јефтино купујући њене економске потенцијале и отимајући јој државну територију. Баш ме занима ко све управља експлоатацијом Косова и Метохије? Засигурно је да то нису државе које је Мас поменуо у допуни свог неуобичајеног напада на Коштуницу.

 Његови истомишљеници у Београду, радо ће као контрааргумент потегнути, на пример, дефицит Србије у трговини с Руском федерацијом, али ће им бити врло непријатно да признају да дебео дефицит у трговини с Москвом остварују и њихови најуспешнији европски узори.

http://serbian.ruvr.ru/2012/02/15/66121247.html