Kako spasiti svet?

dw.com

Kako spasiti svet? | Politika | DW.COM | 14.09.2016

Deutsche Welle (www.dw.com)

Trinaest - delimično radikalnih - zahteva upućenih industrijskim zemljama sadrži novi izveštaj „Rimskog kluba“, trusta mozgova, koji je u Berlinu predstavljen i objavljen kao knjiga. Predlozi ne stižu od nepoznatih: još 1972. godine knjiga „Granice rasta“ bila je svetski poznata. Članovi ovog trusta mozgova su preduzetnici, naučnici, industrijalci i druge poznate ličnosti. Iz Nemačke su tu, između ostalih, Liz Mon (Bertelsman), Volfgang Zaks (Grinpis), Eberhard fon Kerber (BMW) i naučnik i političar SPD-a Ernst Ulrih fon Vajczeker. Od 2012. on je predsednik Rimskog kluba čije je glavno sedište u Švajcarskoj.

Ispiranje mozga kroz neoliberalizam?

Obojica autora knjige Rimskog kluba, Jorgen Randers i Grejem Mekston konstatuju: nakon trideset godina globalizacije i rasta, situacija se pogoršala, milioni ljudi izgubili su poslove, jaz između siromašnih i bogatih je sve veći.

Sistem se mora promeniti, zahteva Mekston, generalni sekretar kluba. Privredni sistem koji zahteva neprekidan rast nije rešenje, već uzrok problema. Greška leži u neodstupanju od neoliberalizma, koji je, smatra Mekston, mnogima isprao mozak.

Kako bi promena sistema trebalo da izgleda, autori su saželi u katalogu zahteva, čiji naziv glasi: „Jedan procenat rasta je dovoljan“. Nisu svi predlozi novi, poput zahteva za podsticajni paket, viši prag odlaska u penziju, viši potrošački porez ili bezuslovni osnovni dohodatak za sve. Pojedini predlozi su međutim radikalni, poput politike jednog deteta ili zahteva za duži plaćeni godišnji odmor.

Evo liste predloga:

1. Zeleni podsticajni paketi – finansirani kroz veće sume novca ili više poreze, kao mera protiv klimatskih promena

2. Viši porezi na fosilna goriva kao što je ugalj, sa ciljem podsticaja alternativnih energija

3. Za vreme ekološke transformacije: subvencije za zaposlene koji prelaze na ekološkije poslove

4. Reforma poreskog sistema: da se manje oporezuju prihodi od rada, a više potrošnja sirovina, pre svega sa ekološkim ciljem. To znači: skuplji avio letovi i grejanje.

5. Ogromno povećanje poreza na nasledstvo, kako bi se smanjila nejednakost i povećali prihodi države

6. Više dana za odmor, kako bi se radnicima omogućilo više slobodnog vremena i kako bi posao bio bolje raspodeljen

7. Bezuslovni osnovni dohodak, pre svega za one kojima je najpotrebniji: za stare, bolesne i nezaposlene

8. Povećanja praga za odlazak u penziju na 70 godina, kako bi ljudi što duže mogli duže sami za sebe da se staraju

9. Viši porezi za bogate i kompanije, kako bi se pravednije podelio profit, naročito imajući u vidu robotizaciju

10. Politika jednog deteta, sa ciljem smanjenja rasta svetskog stanovništva

11. Nova definicija „plaćenog rada“, kojom bi trebalo da bude obuhvaćena i nega članova porodice

12. Jačanje sindikata sa ciljem povećanja plata i smanjenja nezaposlenosti

13. Ograničavanje trgovine tamo gde su ugrožena radna mesta

 

Gerd Miler

Nemačka može da pomogne sa tehnologijama i inovacijama

Na predstavljanju knjige, uvodni govor je održao nemački ministar za razvoj Gerd Miler (CSU). On je rekao da po njegovom mišljenju „ne bi trebalo da se radi o manjem rastu, već o drugačijem“. Ministar se ipak složio sa ocenom da se svet nalazi na „raskrsnici“. Da li čovečanstvo srlja u propast ili će uspeti da ostvari održiv rast? Ministar Miler je optimista smatrajući da je Nemačka – kao i čitava Evropa – vrstan region. Postoji dovoljno inovacija i tehnologija kako bi se recimo rešio problem gladi u svetu. U svetu ima mesta za deset milijardi ljudi, smatra Miler, ali samo pod uslovom da se privredni rast snažnije odvoji od potrošnje resursa.

Zapadni model potrošnje - „naši automobili, naš životni stil“ – ne može biti model budućnosti za Indiju ili Afriku, jer on troši previše resursa i energije. Ministar nije odgvorio na pitanje iz publike, zašto ljudima u tim delovima sveta želi da uskrati dobar život.

Manje dece u svetu

Rimski klub ima i kritičare koji ukazuju na to da privredni sistem nije zakazao na svim stranama: milioni ljudi su oslobođeni iz apsolutnog siromaštva, neki su pronašli put do srednje klase, kao što pokazuju primeri Kine ili Indije.

Kritike se posebno odnose na zahtev za politikom jednog-deteta, koja bi prema oceni Rimskog kluba trebalo da bude podsticana i u zapadnim zemljama. Na te kritike Jorgen Randers odgovora da jedno dete u industrijskoj zemlji troši resurse trideset puta više od deteta u Indiji. S tim u vezi Zapad bi trebalo da bude primer i manje dece dovodi na svet. Žene sa samo jednim detetom zato bi trebalo da budu nagrađene sa novčanom premijom.

Poziv na više diskusije

A kako ministar Miler misli da smanji razlike između siromašnih i bogatih zemalja u svetu? Razvojna pomoć morala bi globalno da bude udvostručena, smatra Miler, i globalnu trgovinu bi trebalo da zameni pravedni model trgovine, sa fer platama i pristupima tržištu. Zemljama u razvoju je potrebno više inovacija i bolja obrazovna politika.

Miler je pozdravio izveštaj Rimskog kluba, ocenivši da su konkretni predlozi za rešavanje problema uvek potrebni i da o njima treba razgovarati. Jer, samo upozorenja od apokalipse - ne pomažu.