Dijaspora sa 10.000 strucnjaka

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:448404-Dijaspora-sa-10000-strucnjaka

 

Dijaspora sa 10.000 stručnjaka

Ivana Mićević Marko Lopušina | 10. avgust 2013. 21:21 | Komentara: 27

Povratak naših „stranaca" školovanih na najboljim univerzitetima i zaposlenih u prestižnim kompanijama mogao bi da bude šansa za brži razvoj Srbije

 

UPRAŽNjENA ministarska mesta počeće da se popunjavaju za deset dana, a već se spekuliše i koji stranci bi mogli da dobiju fotelju u kabinetu Ivice Dačića. Premijer odbija da licitira imenima, a Siniša Mali, savetnik prvog potpredsednika Vlade Srbije, dao je kroki portret najozbiljnijeg kandidata za useljavanje u Dinkićev kabinet. On je Srbin iz dijaspore, ima 30 godina, diplomirao je na Jejlu, radi u prestižnoj konsultantskoj kući Mekenzi...

 

Za posao ministara i savetnika, osim naših stručnjaka u inostranstvu, u obzir dolaze i stranci. Nije se odustalo od Dominika Stros-Kana, a pominju se i britanski političari - Stiven Bajers, bivši ministar, i Piter Ili, dugogodišnji parlamentarac.

Pregovori Aleksandra Vučića sa potencijalnim kandidatima intenzivni su ovih dana, a neki su se i sami ponudili, ne čekajući poziv. Stručnjaci procenjuju da u inostranstvu imamo više nego dovoljno kadrova svih profila, koji su na najvišim pozicijama u kompanijama i na univerzitetima, ali da je problem motivisati ih da se vrate.

- Ceo svet podmirili smo stručnjacima. Ima ih od Amerike do Australije, a na njihovo školovanje država je potrošila između 12 i 13 milijardi evra. Ako uračunamo i to koliko bi oni, sa tim potencijalom zaradili, investirali i platili porez državi, gubitak se penje na stotine milijardi dolara - kaže prof. dr Branko Kovačević, dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. - Jejl, Stenford, Berkli, Kembridž, Oksford, Prinston, Majkrosoft, Gugl ili Sisko - samo su neki od najprestižnijih univerziteta i kompanija u kojima rade naši ljudi. Ima ih i u Evropi, u svim važnim institucijama. Procenjuje se da oko 100.000 bivših studenata Univerziteta u Beogradu radi u inostranstvu. Naš alumni vodi Vladeta Marjanović, jedan od naših najuspešnijih ljudi u Americi, i u bazi ima oko 70.000 mejl adresa ljudi koji žive u SAD, a diplomirali su na Univerzitetu u Beogradu.

Da bi se oni vratili, smatra prof. Kovačević, potrebno je mnogo truda. Oni žele da vide političku i ekonomsku stabilnost, da znaju da njihove kompanije ovde mogu da zarade isto koliko i da posluju u bilo kojoj drugoj državi. Traže jasna pravila igre i garanciju kapitala.

- Reč je o ljudima koji zarađuju milione, a naša privreda im to ne može dozvoliti. Ona posrće, jedna je od najgorih na svetu. Kažu neki od njih da je lakše postati marinac u Americi, nego dobiti građevinsku dozvolu u Srbiji. Zato je teško ubediti nekoga da dođe i igra svetsku utakmicu u državi koja ima afrički standard - smatra prof. Kovačević. - Ali nije nemoguće. To pre svega mogu političari, koji će obezbediti bolji poslovni ambijent. Čak i velike firme, poput „Simensa", „HP", „Majkrosofta" ili „Intela", imaju svoja predstavništva ovde, ali zapošljavaju mali broj ljudi i čekaju da li će stvari u našoj državi da se promene nabolje.

A od svih koji su otišli, kaže naš sagovornik, vratilo se i započelo uspešne biznise njih nekoliko desetina. On zna za tridesetak i sve može da ih nabroji. Firme su im u povoju, zapošljavaju ukupno 200 do 300 ljudi i zarađuju nekoliko desetina miliona dolara godišnje.

Upravo povratak dijaspore recept je po kome je Kina krenula u vrtoglav razvoj i koji bi Srbija morala da primeni.

 

- Njihova država investirala je u povratak eksperata iz Amerike. Neke je angažovala država, a drugima su stvoreni dobri poslovni uslovi, tako da im se više isplatilo da otvaraju firme u Kini, nego u Americi - objašnjava Srđan Ognjanović, direktor Matematičke gimnazije, čiji đaci svake godine upisuju najprestižnije svetske univerzitete. - To što deca odlaze nije loše. Čak je odlično što imamo ljude koji su školovani na najboljim fakultetima, zaposlili se u prestižnim kompanijama, jer je sve to neprocenjivo iskustvo koje steknu samo odabrani. Ali kada su već profesionalno formirani, naša država treba da odigra ulogu i da im da ponudu koja se ne odbija, kako bi ih vratila u zemlju.

Upravo srpska dijaspora, procenjuje se, najveći je kapital koji imamo, jer je u njoj najmanje 100.000 visokoobrazovanih i nekoliko hiljada doktora nauka. U Kancelariji za dijasporu i Srbe u regionu, koja prati rad naših stručnjaka i poslovnih ljudi u rasejanju, smatraju da je mogućnost njihovog povratka vrlo realna i ostvarljiva. I da dijaspora može da Srbiji da svog ministra.

Vukman Krivokuća, koji je u Kancelariji nadležan za srpske privrednike u rasejanju, kaže:

- U dijaspori postoji veliki broj uspešnih biznismena, koji bi mogli da doprinesu poboljšanju ekonomske situacije u Srbiji. Od najveće koristi za Srbiju su njihovo privredno iskustvo i veze u poslovnom svetu razvijenih država. Problem je, međutim, njihov nedostatak političkog iskustva za obavljanje važnih funkcija u vlasti, što mogu brzo da prevaziđu, jer u vođenju ekonomije Srbije političko iskustvo nije neophodno.

Među eksperte iz dijaspore ubrajaju se Milan Mandarić iz Velike Britanije, član mnogih uprava svetskih banaka, dr Dejan Ilić, profesor u SAD i Nemačkoj, fabrikant i naučnik sa najmanje 360 patenata, Bane Knežević, direktor firme „Mekdonals" i jedan od najuspešnijih generalnih menadžera u Nemačkoj, kao i Branko Terzić, savetnik u američkoj vladi. Dr Bane Simić Glavaški, profesor i pronalazač, koji sarađuje sa firmom „Metalac" iz Gornjeg Milanovca, nudi nova imena:

- Dijaspora može da ponudi svoje ljude za ministre, jer ima stručnjake i kao što je dr Vojin Joksimović, ekspert za atomsku tehnologiju i politiku...

Najuspešniji Srbi u rasejanju danas raspolažu kapitalom od najmanje 30 milijardi dolara. I potencijal srpske naučne dijaspore, prema tvrdnji profesora za migracije dr Vladimira Grečića, ogroman je.

- Naučnu srpsku dijasporu čini 10.000 stručnih ljudi, čije sposobnosti danas premašuju razmere obrazovanja u Srbiji. Zemlju je u protekle dve decenije napustio naš naučni vrh. Čak 2.000 eksperata i doktora nauka živi i radi u u SAD - objašnjava Vladimir Grečić, autor knjige „Srpska naučna dijaspora".

U SAD, na primer, troje Srba radi u Agenciji za svemirska istraživanja. Profesor Dragoslav Šiljak je naučnik krunisan nizom priznanja u Americi i svetu. Nikola Čabraja iz Gere u Indijani je na 185. mestu Forbsove liste najuspešnijih i najbogatijih. Čabraja je kao direktor kompanije u vojnoj industriji došao na listu najboljih menadžera Amerike, jer je imao promet od 29 milijardi dolara. Takav stručnjak bi zaista bio potreban Srbiji, smatraju naši sagovornici.

Zoran Kalabić, direktor u bečkoj kompaniji „ERA" i jedan od najboljih trgovaca nekretninama u Evropi, smatra da vlast u Srbiji treba da pozove naše stručnjake da budu ministri:

- U svetu ima mnogo sposobnih Srba na vodećim mestima u velikim korporacijama i institucijama. Imamo naše ljude u MMF-u, u Svetskoj banci, u američkom Kongresu i u parlamentima zapadnih zemalja. u Beču imamo Srbina koji je poslanik u gradskoj skupštini. U političkim vrhu SAD, Slovenije, Hrvatske, Mađarske i Rumunije ima Srba. Pitanje je da li bi neko od njih prihvatio izazov da bude ministar u Srbiji. Lično, mislim da ne bi, jer naša zemlja nije sistemski sređena da se postižu dobri rezultati, kakvi se, na primer, ostvaruju u državama EU - smatra Kalabić.

Podsetimo se da su u vlast iz dijaspore devedesetih ušli dr Radmila Milentijević iz Njujorka, kao ministarka za emigraciju, i Milan Panić iz Kalifornije, kao premijer Jugoslavije. Pamti se slučaj Milana Jankovića (alijas Filip Cepter), vlasnika kompanije „Cepter internacional", sa 140.000 uposlenih u 44 države sveta, koji je bio predsednik Olimpijskog komiteta Srbije. Janković je brzo smenjen jer je otkrio finansijske manipulacije u poslovanju OK. Za Jankovića je politička igra stranaka tada na vlasti bila zamka koja ga je sputavala da se dokaže kao najbolji biznismen i organizator iz dijaspore u državnoj vlasti.

I pored svih problema u zemlji, prema rečima dr Vladimira Grečića, naši ljudi iz dijaspore su spremni da se vrate i rade u Srbiju.

- Od 253 naših ljudi koji su doktorirali na univerzitetima u Americi, u otadžbinu se vratilo njih tridesetak. U anketi među 450 srpskih diplomaca u SAD i Kanadi čak 70 odsto reklo je da bi se vratilo u maticu pod određenim uslovima. To pokazuje da oni nisu otišli iz Srbije zbog novca, već zbog boljih uslova za naučni rad i žele da se dokažu kao stručnjaci - zaklju čuje dr Vladimir Grečić.

 

DIPLOME I ŠANSE

IZ perspektive mladih stvari izgledaju još složenije, a problemi se umnožavaju. Jedan od njih, Milan Krstić, bivši student prorektor Univerziteta u Beogradu, a danas student master studija u Londonu, kaže da mnoge stvari treba da se poprave, ali da on ipak nema dilemu i sigurno se vraća u Srbiju. Plan je da posle mastera na londonskom LSE-u, doktorske studije upiše na Univerzitetu u Beogradu.

 

Država, napominje, ne čini ništa ni za stvari koje su tehničke i zahtevaju vrlo malo novca i truda.

- Nostrifikacija diploma traje predugo, a i skupa je, što demotiviše potencijalne povratnike. Dok se taj proces ne završi, ljudi zvanično imaju samo srednju školu - objašnjava Krstić. - Drugi problem je politička nestabilnost zboj koje je najveći broj ljudi i otišao devedesetih godina. Što je manji politički rizik, rizik od velikih kriza, radikalnih prestrojavanja ili novih konflikata, tle je pogodnije za povratak.

On napominje da mlade, kada se vrate, osim manjka posla, „nagriza" i partokratija i nepostojanje jednakih šansi.

- Onog trenutka kada bude siguran da će njegova diploma, uspeh i rad biti vrednovani jednako sa drugima, nezavisno od toga da li je član partije, srpskom stručnjaku biće neuporedivo lakše da se vrati u svoju zemlju. Isto važi i za suzbijanje korupcije prilikom zapošljavanja - napominje Krstić.

 

SRBIN NAJBOLjI SA ČIPOVIMA

I dr Jasmina Vujić, šef katedre za nuklearni inženjering na Univerzitetu Berkli, u Kaliforniji, tvrdi da u dijaspori ima izuzetnih stručnjaka u svakoj oblasti od interesa za Srbiju, ali skoro nijedna vlada nije zaista bila zainteresovana da to istraži. A tako se radi i danas, jer se u Srbiji, na primer, ne zna ko je dr Borivoje Nikolić, sa univerziteta u Berkliju, najveći stručnjak za čipove na svetu.

- Učestvovala sam na savetovanju o fabrici čipova, koje je održano u Petnici. Jasna Matić je zadužena za pregovore sa UAE oko ove fabrike. Kada sam je pitala da li zna da je jedan od najvećih stručnjaka u bežičnoj telefoniji i dizajniranju čipova naš čovek, ona, naravno, nije čula za njega, niti ga je uključila u tim. Bila sam šokirana - kaže dr Jasmina Vujić.