novosti.rs

Željko Cvijanović: Kraj mirnih vremena

Željko Cvijanović, novinar

| 06. maj 2016. 15:24 | Komentara: 0

Iako se čini da nema nameru da unosi izmene u svoju spoljnu politiku, u svom trećem mandatu u vladi Vučić će se suočiti sa nikad većim zahtevima zapadnih sila

Pored potvrde apsolutne nadmoći liste Aleksandra Vučića u republičkom parlamentu, tri momenta obeležila su aprilske izbore u Srbiji.

* Prvi - Vučićeva lista osvojila je apsolutnu većinu u parlamentu AP Vojvodine, čime je prekinula jednu i po deceniju vladavine DS i njenih satelita. Za to vreme, ekonomija najrazvijenijeg dela Srbije potpuno je devastirana, dok je u Vojvodini jasno otvoren politički proces njenog distanciranja od ostatka Srbije.

Paradoksalno je, ali pobeda naprednjaka još uvek ne znači i ovladavanje političkim procesom, budući da otpor vojvođanskih društvenih elita, formiranih od 2000. godine na politici DS, neće biti mali. Rečju, Vučić svojom pobedom nije završio posao i prava politička bitka u Vojvodini ga tek očekuje, utoliko pre što će Pokrajina u naredne dve godine isplivati na površinu kao možda najneuralgičnija tačka u Srbiji.

* Drugi - bitan domet izbora jeste taj što su na njima nađeni razlozi, energija i pokrovitelj ujedinjavanja opozicije u zajednički front protiv Vučića. Opterećeni međusobnim sukobima, sujetama i snom o nekadašnjoj veličini, dosadašnji opozicioni prvaci Boris Tadić i Bojan Pajtić, bili su prepreka njenog okupljanja. Uspon Saše Radulovića potisnuo je njihov uticaj, tako da će Pajtić morati da prati novu zvezdu liberalne opozicije, a Tadić neće moći čak ni toliko. Bitan momenat za okupljanje opozicije jeste prolazak liste DSS-Dveri, koja je, za razliku od Šešeljevih radikala, već tokom izborne krize pokazala spremnost na okupljanje nacionalnih i liberalnih snaga.

Naravno, taj momenat bio je presudan da ulazak u parlament Dveri-DSS snažno podrži američki ambasador Kajl Skot, koji je za taj cilj mobilisao svoj politički uticaj i celu proameričku infrastrukturu u Srbiji. Okupljanje liberalne i dela nacionalne opozicije protiv Vučića neće za njega predstavljati opasnost u parlamentu, ali hoće na društvenom nivou političke borbe, gde će se dve grupacije naći na onom skupu neideoloških tema ("Srbija nije normalna država", "Vučić je diktator", "Vučić je nosilac korupcije" i sl.) u kojima tehnolozi obojenih revolucija pronalaze neiscrpni rezervoar energije uličnog bunta.

* Treći - domet jeste već u izbornoj noći pokazana nepodudarnost izbornih ciljeva i želja Aleksandra Vučića i američkog ambasadora. Naime, već tada je postalo jasno da je Vučićevo insistiranje na izborima bilo protivno američkim željama. Iako je morao da se pomiri sa superiornom pobedom SNS, već u noći izbora Skot nije želeo da se odrekne opozicionih poluga pritiska na srpskog lidera, zbog čega je insistirao na ulasku u parlament lista Čeda-Tadić-Čanak i Dveri-DSS. To je bilo očekivano, budući da se u naredne dve godine očekuje ključni američki pritisak i destabilizacija Srbije kao noseće zemlje Centralnog Balkana (Crna Gora, Makedonija, Republika Srpska), koju američki ideolozi smatraju "nedovršenim poslom", odnosno teritorijom koja još uvek nije nepovratno integrisana u evroatlantske institucije.

Iako se čini da nema nameru da unosi izmene u svoju spoljnu politiku, u svom trećem mandatu u vladi Vučić će se suočiti sa nikad većim zahtevima zapadnih sila. Po tome, on je duboko ušao u drugu etapu svoje vladavine, u kojoj su prilično potrošeni elementi saglasnosti sa zapadnim silama. Koliko će biti spreman da se s tim nosi na skali od političkog balansa do sukoba, već će jasno nagovestiti sastav njegove vlade. Naime, sa zapadne strane veoma su jaki pritisci da na važno mesto šefa diplomatije uzme Ivana Vejvodu, jednog od ključnih proameričkih ljudi u Srbiji, čiji izbor bi bio ravan najavi kapitulacije.

Istovremeno, očigledan je uticaj zapadnih ambasada da preko Branka Ružića izvuku SPS iz vladajuće koalicije. Iako Dačićev ostanak u vlasti, kao i prethodni put, nije neophodan jer Vučić sam ima parlamentarnu većinu, njegov odlazak u opoziciju ne bi bio od koristi ni za Vučića ni za Srbiju. Jer Dačić je bio važan akter srpskog spoljnopolitičkog balansa, dok bi u opoziciji čak mogao da preuzme ulogu vođe velikog koalicionog kapaciteta.

Zato će izbori i izbor vlade biti hvatanje startnih pozicija za ono što dolazi. Još ne znamo kako ćemo nazvati mesece i godine pred nama, ali u poređenju s njima prethodne četiri godine moći će da se nazovu mirnim vremenom.

Željko Cvijanović, novinar