Gordan Mihić: Zanosi i zablude prvih Nemanjića
Milan Adžić
Scenarista o tv serijalu "Krunisanje Stefana Prvovenčanog", srednjem veku kao temi...
DA je bilo pameti i poštovanja prošlosti, dosad bi sve naše velike istorijske teme odavno bile obrađene u TV serijama. Ali one koji odlučuju o kulturi, pa i većinu TV stvaralaca, istorija je slabo zanimala - poručuje, za "Novosti", Gordan Mihić, čiji je scenario pod šifrom "Snovi" izabran na anonimnom konkursu za snimanje dramsko-igrane TV serije "Krunisanje Stefana Prvovenčanog: Prva nemanjićka kraljevina".
Mada ga je, kaže, davno prošla želja za dokazivanjem na konkursima, jer je u biografiju upisao 50 igranih filmova i 18 TV serija, proslavljeni scenarista priznaje da mu imponuje pobeda na tako značajnom takmičenju.
- Nije tu reč o mom izazovu, već činjenici da je to bila jedina mogućnost za pokušaj oživljavanja projekta "Rađanje", započetog pre mnogo godina i napuštenog, a do koga mi je mnogo stalo. Jer sve dosad nije bilo interesovanja za Nemanjiće i sagu o stvaranju prve ujedinjene srpske države. Izazov je bio i rizik u koji se valja upustiti. Trebalo je napisati 12 jednočasovnih epizoda, sa ukupno 500 strana, da ne govorim o proučavanju istorijske literature, desetinama knjiga, ogleda i udžbenika, a sve to uz opominjuću mogućnost da sav trud može biti uzaludan - ukoliko ga žiri ne oceni vrednim. Srećom, lepo se završilo.
* Zašto se toliko dugo čekalo na ekranizaciju priče o Nemanjićima, dok vaše strane kolege moraju da izmišljaju radnju za kostimirane serije?
- To je prosto neverovatno, s obzirom na burna, hiljadugodišnja zbivanja, počevši od prednemanjićkog perioda, preko vremena Stefana Nemanje i njegovih potomaka, pa Hrebeljanovića, Lazarevića, Brankovića, epohe turske okupacije, do tragičnih i veličanstvenih ličnosti 18, 19. i 20. veka. Drugi narodi, s manje uzbudljivom istorijom, ovekovečili su sve što su mogli, stvarajući ne samo umetničke dokumente, već i visokokvalitetnu umetničku robu, koja je s lakoćom prelazila granice, osvajala gledališta i - mnogo zarađivala. To ovde niko nije shvatio, i pravo je čudo što se RTS najzad odlučio da preseče stvar i započne, verujem, dugoročni proces obrađivanja naših istorijskih tema.
NASTAVAK SERIJALA MIHIĆ se nada da će ovo biti početak serijala o Nemanjićima koji će nastaviti da rade drugi autori, a ne samo prigodna prilika da se sa 12 epizoda obeleži devet vekova od krunisanja prvog srpskog kralja. Istovremeno, to ne sme biti postavljeno kao cilj samo RTS-u već i društvu, koje bi trebalo da konačno shvati šta bi time dobilo.
* Kako će na malom ekranu vaskrsnuti vreme Nemanjića?
- Priča kojom sam se bavio, odnosno koju je tražio RTS, tiče se prvih Nemanjića, koji nisu imali dvorove i raskošan dvorski život. Ali bilo je mnogo bitaka, mnogo uzbudljivih istorijskih susreta Nemanje, Stefana i Save s moćnim carevima i kraljevima, poput Manojla Komnina, Fridriha Barbarose, ugarskih i bugarskih vladara, tako da budžet sigurno neće biti mali. Ljudi sa RTS-a su mi rekli da čak razmišljaju o tome da angažuju vrhunske strane eksperte za digitalne efekte, posebno u stvaranju odgovarajuće autentične atmosfere onog vremena, kakva je, recimo, postignuta u nedavno prikazanom filmu "Magbet". Ali još je rano da se govori o tome, jer sam tek nedavno predao završnu verziju svih 12 epizoda, urađenu po primedbama i sugestijama tima istoričara oko profesorke Smilje Dušanić. Sad treba da se odabere reditelj, započnu razgovori sa njim i formira ekipa.
* Ko je vaš Stefan Prvovenčani? Onaj o kojem smo učili iz udžbenika, ili čovek od krvi i mesa?
- Ne volim mitomaniju i idealizaciju istorijskih ličnosti, niti bih se ikada upuštao u poduhvate te vrste. Želeo sam da prikažem prve Nemanjiće kao ljude od krvi i mesa, sa njihovim zanosima, ljubavima, strastima, slabostima, zabludama. Ljude koji stvaraju istoriju, moć, slavu, uživaju u životu, ali imaju i teške krize, sukobe, patnje i kajanja. Otkako sam počeo da pišem za film, TV i pozorište, uvek sam pred očima imao glumce koji bi mogli da igraju moje likove. I ovog puta, dok sam ispisivao stranice "Stefana Prvovenčanog", zamišljao sam određene glumce i glumice. Ali ne bi bilo u redu da to sada iznosim, jer glumački sastav tek treba da se usaglasi sa RTS-om, kao producentom, i rediteljem.
Гордан Михић, Кнегиње Љубице 15 , 11158 Београд
Дворац Немањића у Дежеви
Поштовани господине Михићу,
Лично ме је обрадовала вест у ,,Новостима'' да сте спремили снимање ТВ серије ,,Крунисање Стефана Првовенчаног''. Хвала Вам што ћете српској јав-ности освежити памћење историјe Немањића.
Немањићи су највећа и најзначајнија династијa српскога народа, творци српске државе, српска нације, српске националне свести, српских национални идентитета, српске цркве, српске културе – српске, рашанске цивилизације. Средишњи део Рашке је Рашка област, где је стварана српска историја која је темељ данашње Србије и родно место српскога народа. Ту је рођена и ствара-ла најзаначајнија српска духовна и владарска елита позната као светородна лоза Немањића. У Рашкој области је рођена плејада српских великана, Свети Сава и седам српских краљева. Нажалост њу је српски народ заборавио јер су нам историјско памћење избрисале политичке гарнитуре власти или су јед-ноставно спречиле да упознамао најславнији део српске историје. Ви сте одлу-чили да то исправите и покренете иницијативу да се Немањића лоза телеви-зијски представи. Хвала Вам и алал вера. Ви знате да простор на коме се све то десило је Стара Србија коју чине Стара Рашка, Косово и Метохија и Скоп-ско тетовска област. Нажалост остала је само још Стара Рашка која је на путу да и она буде девастирана.
Повод да Вам се обратим је Ваша изјава да стари Немањићи нису имали дворце и раскошан дворски живот. Била би велика штета да се та грешка прикаже гледаоцима. Стефан Немања је имао дворац у Дежеви где је живео са својом породицом. Дворац је био у близини придворске Саборне цркве Нема-њића где су браћа краљеви Драгутин и Милутин на Сабору 1282. године зва-нично обавили примопредају краљевског престола. Милутин је на Сабор до-шао из Хума, а Драгутин га је дочекао у овом дворцу. Поред дворца се налази Немањина чесма (мештани је зову и Царева Чесма и Чесма Светог Саве) у коју је вода доведена керамичким цевим профила 40 х 8 цм. Кад су сељаци по-чели да обрађују имања тракторима повадили су те цеви и однели својим ку-ћама, а један комад тих цеви ми је поклонио једна мештанинДежеве. Чесма је пресахла, зарасла у трње, а пред кућом пароха Дежеве. О томе имате изванре-дну књигу Милана Кашанина ,,Градови и дворци у средњевековној Србији'' у издању Народног музеја 2016. године. Књига кошта 2000 динара. Посебно прочитајте у овој књизи званичан извештај Симонидиног пратиоца са византијског двора о задивљујућем луксузу дворца краља Милутина . Молим Вас да ову књигу проучите. Кашанин је детаљно описао дворце Немањића, место, величину, распоред просторија, функциналност, грађеивнски матери-јал, унутрашња обрада зидова, грејање, дворане за јавне државничке скупове, дворски коплекс палата и зграда дворца, цркве поред двора (придворске црк-ве). Описао је и Дворац Немањића у Дежеви, али нажалост придворска Сабо-рна црква у Дежеви је отркивена 1983. после његове смрти, иначе би Нема-њин дворац Кашанин тачно лоцирао. Друга књига је ,,Стефан Првовенчани-ни, Доментијан и Теодосије'' у коме је Житије Светог Саве од Домензијана, где каже да је Свети Сава као беба живео у посебној палати са дадиљама, а роди-тељи су га обилазили и пратили његов развој. Књигу је издала Матица српска у едицији Десет векова српске књижевности у сто књига, треће коло књига бој 2. Веома корисна књига би Вам била и ,,Свети краљ Стефан Првовенча-ни'' Издала Светигора, штампа и продаја Новости, продаје се на киосцима у Београду. Посебно је интересантан текст о преношењу моштију Светог Стефа-на Првовенчаног које су преношене из манастира у манастир 18 пута, јер су Турци хтели да га спале као што су спалили и мошти Светог Саве. Академик Јованка Калић ће Вам рећи где је био дворац Немањића.
Имајте у виду да се Србија тада налазила између византијске - римске и ев-ропске цивилизације и да је прихватала достигнућа ових цивилизација.
О Немањићима су писали страни истраживачи – Гиљфердинг, Каниц, Ами Бује и други.
Емир Кустурица нам је рекао да има намеру да сними филм о Стефану Не-мањи. За Удружење грађана ,Рас'' из Новог Пазара је културна баштина Не-мањића изузетно важна, што је основна тема наше књиге ,,Рашка област''. Очекујемо време када ће се на платоу Ђурђевих Ступова изградити Мемори-јални центар ,,Стефан Немања'' са групним спомеником свих Немањића.
Посебно бих Вас молио да бар неколико кадрова серије снимите у Рашкој области, односно у Дежеви. Место Немањићког дворца је било на парцели где се зида парохијаска црква, нажалост на темељима једне од палата из компле-кса овог дворца. Темеље ходника једне палате овог дворца сам лично видео као и остатке фресака на обрађеном камењу које је власник парцеле тракто-ром изорао. За водича узмите Југослава Пузовића из Дежеве који ће Вас одве-сти на место где је Чесма и Дворац.
Најлепше Вас молим да не будете сујетни и да свој сценарио ускладите са овом литературом, јер наши историчари се не интересују за Немањићку исто-рију, а старији историчари нису имали поуздане изворе. Иначе би била и бру-ка и штета.
У Београду 9. маја 2016.
Са искрени поштовањем
желим Вам велики успех
др Добросав Никодиновић
Милана Благојевића Шпанца 17
11040 Београд
011 351 55 43 и 064 640 746
Нема коментара:
Постави коментар