Kako do doktorata? Lako! Slučaj ministra Stefanovića

http://pescanik.net/2014/06/kako-do-doktorata-lako-slucaj-ministra-stefanovica/

Grupa autora 01/06/2014 |

Kako do doktorata? Lako! Slučaj ministra Stefanovića

Autori: dr Uglješa Grušić (docent / lecturer, Univerzitet u
Notingemu), dr Branislav Radeljić (vanredni profesor / senior
lecturer, Univerzitet Istočni London) i Slobodan Tomić (doktorant,
Londonska škola ekonomije i političkih nauka)

NAPOMENA: Sumnjive diplome, prvenstveno one stečene kao plod nepotizma
ili korupcije, su među gorućim problemima visokog obrazovanja u
Srbiji. Ovaj problem doprinosi teškoćama u kojima se naša zemlja
nalazi – negativna selekcija, odliv mozgova, urušavanje sistema
vrednosti, neinventivna i nekompetitivna ekonomija itd. Država i
društvo moraju njime ozbiljno da se pozabave. Za početak, oni koji
krše akademske i pravne norme moraju da odgovaraju. Međutim, nadležne
institucije godinama ćute, pa preostaje da se mi kao građani
pozabavimo ovim problemom.

Cilj ovog teksta je poziv na odgovornost, a ne lična diskvalifikacija
ili nanošenje političke štete. Tokom pisanja teksta konsultovali smo
više stručnjaka iz akademskog sveta kako bismo svoje tvrdnje
višestruko verifikovali. Tekst se ne bavi političkim kontekstom.
Planiramo da u budućnosti nastavimo analizu sumnjivih doktorskih
disertacija i master radova javnih ličnosti, iz svih partija.

Srbija je preplavljena sumnjivim diplomama, kojima se ponose razni
političari i partijski funkcioneri. Najpre kao građani, a potom i kao
naučnici i prosvetni radnici koji imaju iskustvo u pisanju i
mentorisanju doktorskih disertacija, odlučili smo da podvrgnemo
stručnoj analizi sumnjive diplome javnih ličnosti. Krećemo od
najupadljivijeg i najsvežijeg slučaja – bivšeg predsednika Narodne
skupštine Srbije, a sada ministra unutrašnjih poslova u Vladi
Republike Srbije, Nebojše Stefanovića. Prema zvaničnoj biografiji,
ministar Stefanović je 2011. godine stekao zvanje magistra ekonomskih
nauka na Megatrend univerzitetu, da bi juna 2013. godine, na istom
univerzitetu odbranio doktorat. Tema doktorske disertacije je "Nova
uloga strategijskog menadžmenta u upravljanju lokalnom samoupravom
(primer grada Beograda)".

Doktorske studije sa izradom disertacije obično traju od tri do pet
godina i odlikuje ih mukotrpni rad i velika posvećenost. Doktorant
mora da iščita na stotine naučnih članaka i knjiga, da se detaljno
upozna sa stanjem oblasti koju istražuje, da savlada metode naučnog
istraživanja i pronađe adekvatan metodološki pristup kako bi
realizovao svoj naučni doprinos. Uz sve ovo, od doktoranta se očekuje
da daje delove nacrta svoje disertacije mentoru na čitanje i
komentarisanje, da posećuje naučne konferencije na kojima izlaže svoj
rad i ideje, da taj rad i ideje objavi, da učestvuje u životu naučne
zajednice kroz analizu radova drugih doktoranata. Kako je onda
ministar Stefanović uspeo da u tako kratkom periodu doktorira, kada
smo svakodnevno imali prilike da ga gledamo na televiziji kako
rukovodi radom Narodne skupštine?

Na osnovu Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja,
Megatrend univerzitet je Anđeli Milivojević, novinarki Centra za
istraživačko novinarstvo Srbije, omogućio uvid u doktorski rad Nebojše
Stefanovića, nakon čega je i nama dostavljena kopija. Detaljna analiza
pokazuje da rad obiluje plagijatima, što je težak akademski prekršaj,
a uz to još ne ispunjava ni uslove za uspešnu doktorsku disertaciju.

Plagijat je čin preuzimanja nečijeg pisanog rada ili ideje bez
navođenja izvora, tj. priznavanja tuđeg autorstva. Drugim rečima,
plagijat je akademska krađa. Pravila o akademskim prekršajima
Londonske škole ekonomije i političkih nauka, na primer, propisuju da
svaki pisani rad mora biti delo samog studenta. "Citati se moraju
staviti između navodnika ili u poseban paragraf i njihov izvor se mora
navesti. Parafrazirani materijal se mora označiti. Povreda ovog
zahteva, namerno ili slučajno, ili predstavljanje rada drugih kao
svog, je plagijat." Sankcija za plagijat u doktorskim disertacijama je
najstroža od svih akademskih sankcija i podrazumeva nedodeljivanje ili
oduzimanje zvanja doktora nauka, uz mogućnost oduzimanja prava na
žalbu višem univerzitetskom telu i izbacivanje sa univerziteta.

Univerzitet Harvard pojašnjava, u svom uputstvu o citiranju, da
postoje dve vrste plagijata – doslovni i mozaički. Doslovni plagijat
je kopiranje tuđih rečenica, a mozaički je preuzimanje delova tuđeg
rada uz prepravke kako plagijat ne bi bio identičan originalu. Obe
vrste plagijata su strogo kažnjive. Profesor Sima Avramović, dekan
Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i bivši predsednik Saveta
Univerziteta u Beogradu, takođe navodi dve vrste plagijata (15. januar
2012, Novosti). Prvi je uzimanje tuđih ideja, a drugi uzimanje delova
iz različitih tekstova, bez navođenja autora. Obe vrste plagijata su
neprihvatljive i kažnjive, dodao je profesor Avramović, ističući da su
društveno-humanističke nauke naročito podložne plagijatima.

Doktorat ministra Stefanovića obiluje plagijatima. Dok su pojedini
delovi njegove disertacije doslovno kopirani iz tuđih radova, bez
odgovarajućeg navođenja, drugi su "mozaičkog" tipa. Navodimo samo
nekoliko iz mnoštva primera:

– na strani 14 ministar Stefanović piše o samoupravi u Italiji i,
između ostalog, kaže: "Nadzor nad radom lokalne samouprave, osnosno
aktima opština i provincija, vrši nadzorni odbor regije, koji može
imati svoje pododbore za određena upravna područja. Odbore čine
eksperti…" – preuzeto bez navođenja iz knjige Decentralizacija kao
polazište daljeg razvoja Srbije – priručnik, koju su Dejan Vučetić i
Dejan Janićijević objavili 2006. godine, koji na strani 94 pišu:
"Nadzor nad aktima provincije i opštine sprovodi nadzorni odbor
regiona, koji može imati pododbore za različite upravne oblasti. Jedan
takav odbor najčešće je sastavljen od eksperata…";

– na strani 35 ministar Stefanović piše o Moldaviji – preuzeto sa
strana 279 i 280 iz zbornika Jačanje lokalne vlasti, koji je uredila
Emilia Kandeva 2002. godine, a koji se ovde ne navodi;

– na strani 48 ministar Stefanović piše o Austriji – parafrazirane
strane 15 i 16 iz publikacije "Priručnik za uključivanje građana i
civilnog društva u procese odlučivanja" autorke Snežane Đorđević iz
2011. godine, koja se ne spominje;

– na strani 57 ministar Stefanović je plagirao deo 16. strane
publikacije Lokalna agenda 21: uvod u planiranje održivog razvoja,
koju je Slobodan Milutinović objavio 2004. godine;

– na strani 59 ministar Stefanović piše sledeće: "Nerazvijene zemlje
su osetljive na ograničenja u privrednom razvoju, jer su suočene sa
nedostatkom potrebnih resursa, posebno kapitala i novih tehnologija".
Ovo je kopirano iz teksta Milane Mrkalj "Menadžment u funkciji
održivog razvoja" iz 2012. godine, gde na strani 468 piše:
"Nerazvijene zemlje i zemlje u razvoju su posebno osetljive na
ograničenja koja njihovom privrednom razvoju postavlja ubrzani rast
populacije i nedostatak potrebnih resursa, najčešće tehnologije i
kapitala";

– na strani 61 ministar Stefanović započinje novo poglavlje tako što
kaže: "Osnovni uslov za efikasan menadžmenta (sic!) je demokratizacija
upravljanja i angažovanje sposobnih kadrova za izvršavanje kompleksnih
poslova i zadataka u lokalnim samoupravama". Ovo je prepisano iz
rezimea teksta Mehmeda Avdagića, Maje Radić i Dževade Avdagić
"Demokratizacija menadžmenta u procesima promjena" iz 2012. godine u
kojem stoji: "Jedan od osnovnih uslova za djelovanje menadžmenta
promjena je demokratizacija upravljanja i okupljanje najsposobnijih
kadrova za izvršavanje delegiranih poslova i zadataka";

– na strani 77 rad ministra Stefanovića sadrži plagirane delove iz
knjige Modeli lokalne organizacije lokalne samouprave: Slovenija,
Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Makedonija i Srbija, koju su uredili
Zdravka Zlokapa i Dušan Damjanović 2008. godine;

– na strani 120 ministar Stefanović piše: "Najveće učešće javnih
prihoda imaju Švedska (60%), Francuska (54%), i Danska (49%), dok
najniže (ispod 20%) imaju Nemačka, Italija, Irska…" – svi ovi podaci
su prepisani sa strane 27 iz zbornika Reforma sistema finansiranja
lokalne samouprave, koji su uredili Antony Levitas i Gábor Péteri, a
objavljen je 2004. godine, i ovde se ne navodi; takođe, ministar
Stefanović na istoj strani dodaje "Učešće sopstvenih javnih prihoda u
ukupnim lokalnim prihodima je ispod 25% u većini savremenih država
(Mađarskoj – 32%, Poljska – 33%, Slovenija – 34%…" – svi ovi podaci su
opet plagirani sa strane 28 iz gore navedenog zbornika;

– na strani 146 ministar Stefanović je plagirao uvodne delove sa
strane 257 članka "Organizacione mogućnosti za poboljšanje procesa
upravljanja ljudskim resursima u državnoj upravi" Srđana Isakovića i
Lidije Marković iz 2012. godine; njegova čitava dalja diskusija o
pobrojanim instrumentima je preuzeta iz ove publikacije;

– na strani 149 ministar Stefanović je preuzeo deo prvog pasusa sa
strane 10 iz knjige Lokalni ekonomski razvoj – evropski putokaz ka
modernoj lokalnoj samoupravi, koju su Vanesa Belkić i Milica Hrnjez
objavile 2010. godine, a ovde se ne spominje;

– na strani 170 ministar Stefanović je plagirao tekst sa 74. strane
knjige Efikasan opštinski menadžer, koju je izdao CeSID 2007. godine.

Većina gore pomenutih publikacija čak nije ni navedena u spisku
literature na kraju ministrovog rada.

Što se tiče ostalih kriterijuma neophodnih za uspešnu doktorsku
disertaciju, ostaje nejasno kako je ministar Stefanović stekao pravo
da brani doktorat samo dve godine nakon sticanja zvanja mastera.
Pravilnik o postupku primene i uslovima za odbranu doktorske
disetacije Megatrend univerziteta propisuje da kandidat "pravo da
brani doktorsku disertaciju stiče u VI semestru" pošto "položi sve
ispite propisane nastavnim planom i programom doktorskih studija"
(član 2). Pošto je ministar Stefanović okončao master studije tokom
2011. godine, on u trenutku odbrane doktorske disertacije nije mogao
imati više od pet celih semestara provedenih na doktorskim studijama.

Ministrov rad ne ispunjava ni minimalne tehničke standarde. Doktorat
sadrži nedopustivo mali broj fusnota u samom tekstu, samo 41, od kojih
čak 29 upućuje na svega dva zbornika radova o uporednim iskustvima
lokalnih samouprava koje je izdala Magna Agenda. Jednako je
problematično i to što se autor u radu poziva na izvore koje ne navodi
konkretno (navodimo jedan od brojnih primera – na strani 58 ministar
Stefanović kaže "Evropska komisija je 2001. godine usvojila novu
strategiju održivog razvoja, koja je razmatrana na više sastanaka u
narednom periodu", ali ne precizira na koju strategiju i sastanke
misli).

Rad ministra Stefanovića je daleko ispod standarda doktorata u pogledu
sadržine i naučnog doprinosa. On ne nudi pregled stanja svoje naučne
discipline, ne objašnjava ključne debate i dosadašnje empirijske
nalaze, ne objašnjava glavne argumente i kako njegov rad pravi korak
dalje u nauci (kroz otkrivanje novih zakonitosti, dokazivanje,
opovrgavanje ili reformulisanje dominantnih teorija, iznošenje
originalnih empirijskih nalaza koji daju relevantne zaključke itd.).
Kako je onda moguće da je komisija odobrila jedan takav rad imajući u
vidu da pravilnik Megatrenda propisuje da "Doktorska disertacija treba
da sintetizuje iprimeni stečena znanja da bi se, uz originalan naučni
doprinos oblasti kojoj pripada tema doktorske disertacije, rešio
konkretan teorijski ili praktičan ekonomski problem. Doktorska
disertacija sadrži pregled dosadašnjih naučnih dostignuća iz oblasti
kojoj tema pripada a na kojima će kandidat graditi naučni doprinos
oblasti" (član 10)?

Dalje, tema doktorata ne odgovara u potpunosti onome što je u njemu i
napisano. U naslovu disertacije grad Beograd je naveden kao studija
slučaja. Međutim, sadržaj ukazuje da se samo jedno od 16 poglavlja
konkretno bavi Beogradom (13. poglavlje je u sadržaju najavljeno pod
nazivom "Istraživanje – studija slučaja na primeru grada Beograda").
Da iznenađenje bude veće, stvarni naziv poglavlja 13, koje počinje na
strani 148 disertacije, je drugačiji! Ono glasi: "Upravljanje
ekonomskim razvojem lokalne samouprave u Srbiji". Budući da nijedno
poglavlje nije fokusirano na grad Beograd, rad ministra Stefanovića ne
zadovoljava uslov koherentnosti jer se njegova tema i ono što je
zapravo napisano ne poklapaju.

Po pitanju metodologije, autor navodi na strani 11 da će primeniti
"deduktivni, induktivni, komparativni, sintetički, i analitički
metod", bez objašnjavanja kako će svaki od njih biti korišćen, niti
njihove prednosti i mane u datom kontekstu. A onda se kaže da će se
koristiti i "multipla multivarijantna regresiona analiza ili
Spirmanova formula, u zavisnosti od fenomena". Ukratko, regresiona
analiza je kvantitativna metoda kojom se meri uticaj jednog ili više
faktora na određeni fenomen. Da bi se sprovela, potrebni su podaci
koji predstavljaju indikatore tih faktora. Međutim, u Stefanovićevom
radu ne postoji nijedan deo sa takvim kvantitativnim podacima, pa
logično – nema ni regresione analize.

Rad, međutim, obiluje površnim i suvišnim prepričavanjem iskustava
lokalnih samouprava drugih evropskih zemalja, koje je daleko od
ozbiljne komparativne analize. Čitav doktorat je zapravo deskriptivnog
karaktera, sa eklektičkim spajanjem raznih opisa koji niti daju
smislenu celinu, niti sadrže istraživačku vrednost. Autor ne navodi
kako je došao do hipoteza, zašto su one bitne, niti izvodi njihove
provere i valjane analize. Neke od "hipoteza" su čiste tautologije (na
primer, "efikasnija lokalna samouprava – veća ekonomičnost u radu").
Stoga zvuči neverovatno da Profesor Mića Jovanović, rektor Megatrenda,
daje disertaciju ministra Stefanovića svojim doktorantima "kao primer
izuzetno dobrog rada, posebno u oblasti metodologije naučnog
istraživanja" (30. april 2014, Pressonline).

Poenta ovog teksta nije da dobar političar ili partijski funkcioner
treba da ima dobar doktorat, već poziv na odgovornost. Osoba koja je
spremna da "progura" kao doktorat naučno bezvredan rad koji ne
ispunjava minimalne kriterijume nije podobna da obavlja javnu
funkciju. Pristupanje Evropskoj uniji je strateški prioritet Vlade
Srbije. Ugledajmo se onda na evropske primere. Anet Šavan, bivši
nemački savezni ministar obrazovanja, je morala da podnese ostavku u
februaru 2013. godine, nakon što je dokazano da je plagirala doktorat.
Istu sudbinu je 2011. godine doživeo i Karl-Teodor zu Gutenberg,
tadašnji nemački ministar odbrane i najbliži saradnik kancelarke
Angele Merkel. U Mađarskoj se sličan slučaj desio sa bivšim
predsednikom Pal Šmitom 2010. godine. U svom ekspozeu Narodnoj
skupštini, predsednik Vlade Aleksandar Vućić naveo je da je
zabrinjavajuće što "školovani kadar koji ostaje [u Srbiji] u velikoj
meri ima diplome sumnjivog kvaliteta zahvaljujući urušenom obrazovnom
sistemu". Evo prilike da predsednik Vlade i ostale nadležne
institucije reaguju, i reči potkrepe delima.

Peščanik.net, 01.06.2014.

__._,_.___

__,_._,___