Економија

Раскинута веза болница са фармакомафијом

Увођењем централизоване јавне набавке лекова и медицинских средстава Србија већ уштедела 32 милиона евра

Од увођења централизоване јавне набавке лекова, у јануару ове године, држава је до сада уштедела 32 милиона евра, и то само на набавци болничких лекова, сазнаје „Политика". Према ексклузивним информацијама које су нам уступили стручњаци Светске банке који раде на овом пројекту, уколико се ова пракса примени и у набавци лекова у апотекарским установама, са такозване А листе (медикаменти на рецепт) A-1 (замене скупље од лекова са А листе), ова сума могла би да достигне и 100 милиона евра уштеде само у овој години.

То је заиста много новца, а то значи и да су неки људи остали без тих пара. Због тога су отпори фармацеутског сектора огромни и очекује се да ће их још бити. Постоји и противљење овом уређеном систему набавке лекова, али и очигледна решеност државе да прекине дугогодишњу лошу праксу.

Пре усвајања новог Закона о јавним набавкама у априлу прошле године и успостављања новог система набавке лекова од почетка ове године, свака болница је расписивала тендере и сама набављала лекове и медицинску опрему. Овај систем био је неефикасан и подложан корупцији, а одражавао се и на цене лекова, јер су одговорна лица у ланцу набавке имала одрешене руке и разрађене механизме, па су вероватно фаворизовала оне који су давали највеће провизије.

То показује и податак да је Републички фонд за здравствено осигурање у поступку централизоване јавне набавке, по новим правилима, у овој години већ успео да обори цене лекова са Бе листе (дају се у болницама) за 27 и Це листе (издају се по посебном режиму, рецимо, цитостатици) 12 одсто, што је, показало се огромна уштеда, с обзиром на то да је реч о лековима за које се издваја велики део буџета, међу којима су и скупи цитостатици.

Идеја о промени овог система набавке очигледно није потекла само од тога што је толики новац до сада одлазио у нечије приватне џепове, а не у корист пацијената, него и због нужде и тешке финансијске ситуације у којој се држава генерално налази. У Србији се за здравство издваја око 10,8 одсто новца из буџета, и то је на нивоу држава ОЕЦД-a. Међутим, на лекове од тог износа одлази 19 одсто средстава, а у другим земљама свега 13 одсто. Статистика ипак не иде нама у прилог, јер кад се проценти преведу у новац јасно је колико грађани Србије скупо плаћају лекове. Наиме, код нас се у ове сврхе по становнику издваја минималних 50 евра, у Бугарској и Румунији 90, Хрватској 130, Мађарској 180, а у Аустрији 330 евра.

– Следећи корак је улазак апотека у овај систем, где ће се такође приметити значајан ефекат и уштеда. За сада се централизована набавка спроводи само за лекове са Бе и Це листе (болнички лекови са којима апотеке немају ништа). То би требало да реши нова уредба о лековима чије се усвајање тек очекује – каже др Ана Холт, стручњак за здравље у Светској банци.

Улога ове финансијске институције била је да подржи Републички фонд који „даје паре за лекове", да коначно преузме и контролу над тим процесом.  

Др Холт објашњава да је Светска банка недавно урадила анализу цена 50 лекова на различитим тржиштима и дошла до занимљивих података. Као пример наша саговорница узима лек „амлодипин" (за снижавање крвног притиска), који је други најпрописиванији лек у Србији. Код нас у малопродаји коштао 2,61 евро, у Великој Британији 1,25, а на Новом Зеланду 0,47 евра.

– То показује да са ценом нешто није било у реду, јер и овај добављач на Новом Зеланду сигурно има зараду, али не толику. С најновијим снижењем цена лека ће бити 1,56 евра. Само на овом једном леку уштеда РФЗО биће годишње четири милиона евра – каже наша саговорница.

На питање шта ће ова уштеда донети Србији и како би је најбоље требало искористити, др Холт каже да то није питање за Светску банку, али да би можда најефикасније било да се, рецимо, смањи партиципација како би крајњи корисник видео директну корист од реформи. Наравно, додаје, партиципација не би требало да се укида, јер у том случају постоји могућност злоупотребе и неконтролисане куповине лекова и прављења залиха.

Јелица Антељ, Ивана Албуновић

објављено: 09.05.2014.

 

РЕАГОВАЊЕ СВЕТСКЕ БАНКЕ

„Рас­ки­ну­та ве­за бол­ни­ца са фар­ма­ко­ма­фи­јом", 9. 5.

По­што­ва­ни,
Мо­лим вас да об­ја­ви­те сле­де­ћу ре­ак­ци­ју на ваш текст „Рас­ки­ну­та ве­за бол­ни­ца са фар­ма­ко­ма­фи­јом": „Свет­ска бан­ка же­ли да се огра­ди од ква­ли­фи­ка­ци­је из на­сло­ва тек­ста. Ина­че сви на­во­ди у тек­сту су тач­но на­ве­де­ни. Зна­мо и при­хва­та­мо да је ис­кљу­чи­ва ин­ге­рен­ци­ја уред­ни­штва да опре­ми текст, али ка­ко пред­став­ни­ца Свет­ске бан­ке ни­је из­но­си­ла ни­ка­кве ква­ли­фи­ка­ци­је сма­тра­мо да је не­ко­рект­но да се кроз на­слов оне ин­ди­рект­но им­пли­ци­ра­ју Свет­ској бан­ци. Ми ина­че зду­шно по­др­жа­ва­мо на­по­ре 'По­ли­ти­ке' да се ба­ви овом те­мом и да са њом упо­зна­је јав­ност с об­зи­ром на њен зна­чај за Ср­би­ју. И убу­ду­ће ће­мо ра­до са­ра­ђи­ва­ти са ва­шим но­ви­на­ри­ма по пи­та­њу ових и би­ло којих дру­гих те­ма."

Љиљана Смајловић

објављено: 10.05.2014.

 

 

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Raskinuta-sprega-farmakomafije-i-bolnica.sr.html