Na vest o smrti Timoti Džon Bajforda: Uzaludno čekanje na povratak autora "Nevena"
05.05.2014
Timoti Džon Bajford (Timothy John Byford), režiser, scenarista i glumac, koji je veći deo svog radnog veka proveo u Srbiji, preminuo je u ponedeljak u 73. godini. Ostaće upamćen kao Englez koji je napravio najbolje domaće TV serije za decu - "Neven", "Poletarac", "Babino unuče"...U 90-im godinama nije više bio poželjan na državnoj televiziji koja je svoj "patriotski" zadatak prepoznala u Miloševićevoj ratnoj politici.
Bajford se godinama borio sa teškom bolešću. O ovom stvaraocu uz čije emisije su odrastale generacije na celoj teritoriji bivše Jugoslavije za RSE govorio je beogradski filmski kritičar i Bajfortov prijatelj Milan Vlajčić:
„Timoti Džon Bajford je bio legendarna ličnost jugoslovenske medijske kulture, čovek koji je došao na beogradsku televiziju početkom 70-ih godina i napravio neverovatne stvari. Napravio Nevena, radio po Zmaju, ostavio veliki trag i bio velika škola za sve one koji su hteli nešto da nauče od njega. On je došao iz Londona već kao pečen profesionalac i uneo veliku novinu. Mi smo godinama čekali njegov come back, ali on se nije dogodio. Beogradska TV zbog svega onog što se događalo 90-ih godina nikada mu nije dala priliku da nastavi ono što je radio. On je ostao zaljubljen u Beograd i bio je ponos ovog grada.
Uticao je na tadašnje mlade autore, na Borisa i Tucka koji su krenuli sa Ruskim avangardnim eksperimentom i na druge mlade autore koji su tada počeli da rade u video produkciji, u njima je on dobio dostojne nastavljače, hteli to oni da priznaju ili ne. Tako da njegov trag nije samo u onome što mi nostalgično osećamo kad TV reprizira njegove neverovatne, nadrealne priče o Nevenu, nego se to nastavlja. I ja sam od njega mnogo toga naučio.
Bio je neverovatno skroman čovek i po tome je potpuno odudarao od ove sredine koja boluje od mnogih umišljenih genija i narcisoidnih ljudi. Primao je kao blagodet to što je živeo u Beogradu. Bio je strastven maratonac, sve dok je mogao. Međutim, teška bolest ga je skolala pre nekoliko godina. Ja sam ga video pre dva tri meseca i pričali smo, nije dozvoljavao da se govori o bolesti. Govorio je da se bori, bio je nasmešen, bio je čovek velike energije. Takvog ćemo ga i zapamtiti.
Javnost je nedavno čula za velike nevolje koje je imao sa nabavkom lekova za ublažavanje tegoba. Međutim, imao je i mnoge druge nevolje o kojima javnost ne zna. On je više od 30 godina pokušavao da dokaže da je Beograđanin, da je Jugosloven, da je Srbin po državljanstvu. I tek pre dve godine on je, milošću naših političara (Kakve li ironije! Kakvog li cinizma!) dobio srpski pasoš. Imao je velike nevolje sa stanovanjem, pa i sa penzijom. Nije mogao da dobije nacionalnu penziju, premda je tako mnogo uradio za nacionalnu, da ne govorim o jugoslovenskoj kulturi. Ali on to nije držao u sebi kao neko gorko osećanje. Odudarao je od svih onih koji mile ovim gradom sa osećanjem da im svi mi nešto mnogo više dugujemo nego što su oni nama pružali."
https://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=qdfZ-EkReRk
http://www.slobodnaevropa.org/content/na-vest-o-smrti-timoti-dzon-bajforda-uzaludno-cekanje-na-povratak-autora-nevena/25373771.html
Нема коментара:
Постави коментар