Amerikanci i Srbi za Vidovdan u Filadelfiji organizuju veliki narodni sabor

Amerikanci i Srbi za Vidovdan u Filadelfiji organizuju veliki narodni sabor   

     

       SRBI SLAVE  ŠAGIĆA, TESLU I PUPINA  

 

       -  Obeležavanjem dva veka prisustva Srba u Americi pokazujemo sveukupni doprinos naše kulture i tradicije ne samo u američkom društvu, već i svetu u celini - kaže Miloš Rastović, član Organizacionog odbora

 

        Marko Lopušina

 

        Navršava se dva veka od kako je prvi Srbin zvanično useljen u SAD. Đorđe Šagić, bogoslov i trgovac iz Stonog Beograda kod Budimpešte stigao je u Filadelfiju u jesen 1814. godine. Bilo je pre Šagića srpskih doseljenika u Americi, ali oni nisu bili zvanično zavedeni kao državljani. U međuvremenu u SAD je stiglo još milion Srba, koji su, kako je jednom prilikom rekao predsednik Barak Obama, „sa ostalim narodima gradili Ameriku". Povodom ovog značajnog datuma u istoriji američkih Srba u Filadelfiji se za Vidovdan priprema velika proslava.

       - Đorđe Šagić predstavlja simbolični početak srpskog prisustva na američkom kontinentu. Obeležavanje 200 godina prisustva Srba u Americi je značajno za srpsku naciju u Americi, sa same Amerikance, kao i za državu Srbiju, jer se time pokazujemo sveukupni doprinos naše kulture i tradicije ne samo američkom društvu, već i svetu u celini - kaže Miloš Rastović, član Organizacionog odbora proslave obeležavanja dolaska prvog Srbina u Ameriku.

       U Filadelfiju, prvu američku prestonicu, Šagić je stigao iz nemačke luke Hamburg kao slepi putnik u brodu "Delaver". Kako pokazuju muzejska dokumenta iz Hjustona i Ostina, aktivno je učestvovao u uspostavljanju nezavisnosti države Teksas. Bio je učesnik u ratu između Amerike i Meksika do 1848. godine. Kada je oženio bogatu devojku nasledio je plantažu pamuka i otvorio fabriku teksata i farmerki. Bavio se trgovinom, ali i politikom. Bio je izdavač novina i pisac avanturističkog romana.

      - Šagić je bio general armije Novog Meksika i major američke vojske, direktor carine i sudija za vešanje. Vršio je komasaciju zemlje u Kaliforniji i stvarao srpsku koloniju. Doprineo je podizanju prve srpske crve Sveti Sava u Džeksonu 1864. godine. Dosta Srba su potom postali uspešni građani Amerike. U bogatoj istoriji od dva veka imali smo devet kongresmena, šest vlasnika Oskara, četiri vlasnika Pulicerove nagrade, na hiljade heroja američke vojske. Danas u SAD ima stotinu hramova Srpske pravoslavne crkve i čak 33.000 toponima srpskog porekla - kaže Nikola Lončar, predsednik Tesline naučne fondacije, koja je glavni inicijator i organizator proslave..

         Uprava grada Filadelfije, u kome je potpisan akt o nezavisnosti SAD, prihvatila je  predlog Srba da na Vidovdan zajedno organizuju veliki srpsko-američki sabor. Proslava dve veka od doseljevanja prvog Srbina u SAD će biti posvećena i obeležavanju 100 godina od početka Prvog svetskog rata, u koji su američki Srbi, zahvaljujući Mihailu Pupinu i Srpskoj narodnoj odbrani poslali 16.000 dobrovoljaca i doprineli pobedi na Solunskom frontu.

        - Naš cilj je da okupimo sve Srbe sveta na Vidovdan u Filadelfiji i pokažemo snagu našeg složnog naroda. Učešće su već potvrdili Srpska pravoslavna crkva, SNO, Srpski nacionalni savez iz Pitsburga, Kongres srpskog ujedinjenja, Srpski institut iz Vašingotna, Srpsko bratsko slobodnih zidara i mnoge druge ugledne srpske organizacije i institucije. Poziv je upućen i rukovodstvu Republike Srbije i Republike Srpske - otkriva Nikola Lončar, koji planira da na Frenklinovom institutu na Vidovdan u Filadelfiji otvori spomenik Nikoli Tesli.

         Programom, koji se upravo zaokružuje, je predviđen koncert srpskog folklornog društva na glavnom gradsko trgu, premijera filma o Đorđu Šagiću i promocija filma „Teslin narod" o Nikoli Tesli i još pedeset najznamenitijih američkih Srba u Gradskoj kući Filadelfije. Autori filmova su Miodrag Kolarić, režiser RTS-a i Željko Mirković, režiser i kandidat za američkog Oskara. Izložbe o Šagiću, Tesli, Pupinu pratiće predavanja kustosa muzeja iz Hjustona, Ostina, Njujorka, Beograda, prikaz Miloša Rastovića o istoriji Srba u Americi i govor članova porodice i potomaka Đorđa Šagića.

          - Uputili smo javni poziv svim zainteresovanim Srbima i Ameirkancima da učestvuju u našoj proslavi. Pozorište iz Banja Luke nam dolazi sa svojom predstavom. Milan Knežević  i Zoran Bulović iz Beograda snimiće dokumentarni film o ovom prvom velikom srpskom saboru u SAD. Planiramo ako je moguće da proslavu istovremeno održimo i u Beogradu, jer je prvi srpski doseljenik Đorđe Šagić neprestano razmišljao da se vrati u Srbiju - otkriva specijalno za „Novosti" glavni organizator Nikola Lončar iz Filadelfije.

        Naime, u pismu koje je Đorđe Šagić 1844. uputio prijatelju u Sremske Karlovce, molio ga je da mu pošalje brojne srpske knjige. Mučen nostalgijom, Šagić se zanosio idejom da proda imovinu u Americi, koja je vredela tadašnjih fantastičnih 20.000 dolara i da se zauvek nastani Sremskim Karlovcima. Đorđe Šagić je, međutim, ostao u Americi, izrodio potomke, čiji će naslednici biti glavni gosti na proslavi Vidovdana 28. juna u Filadelfiji. 

 

         Antrfile

         OSAM IMENA

         U svom dugom životu od 1795. do 1873. Đorđe Šagić je koristio osam imena i prezimena - Đorđe Ribar, Džordž Fišer, Jorge, Georgije ili Merkurio Šagić. Za sebe je pričao da je po rođenju Srbin, po duhu Meksikanac, po karakteru Teksašanin, a po držaljanstvu Amerikanac.

 

         Antrfile

         PARADA MASONA
         Đorđe Šagiće bio američki mason. U Meksiku je 1825. osnovao prvu masonsku ložu, a drugu u Panami i treću u Kaliforniji. U leto 1848. je sa činom starešine slobodnih zidara Teksasa putovao u Vašington. Američki i srpski slobodni zidari dogovaraju se da Šagiću u čast za Vidovdan održe paradu masona u Filadelfiji i Beogradu.

Marko Lopušina

www.lopusina.com