Дипломатски тријумф Русије

Дипломатски тријумф Русије

Реторичку понуду америчког државног секретара Џона Керија, да Сирија хемијско оружје стави под надзор, шеф руске дипломатије Сергеј Лавров мајсторски искористио и поентирао

 

Тренутак за предах: сиријски побуњеници (Фото Ројтерс)

Логика рата замењена је логиком политичког решења, а све се одиграло за само неколико сати. Најпре је амерички државни секретар Џон Кери „необавезно" изјавио „да Сирија може да избегне амерички напад уколико своје хемијско оружје стави под међународни надзор", али да он мисли да такав сценарио „није изгледан".

Стејт департмент је одмах пожурио да ублажи Керијеву изјаву објашњењем да је реч о „реторичком аргументу". Но, било је касно, јер је руски шеф дипломатије Сергеј Лавров мајсторски искористио набачену лоптицу. И поентирао.

Москва је одмах најавила да ће убедити Дамаск да прихвати међународну контролу сиријског хемијског арсенала, касније и његово уништавање, па сиријском министру спољних послова Валиду Муалему, који је био у посети Москви, није преостало ништа друго него да прихвати руски предлог.

Можда је Кери тако, свесно или несвесно, помогао Бараку Обами да коначно заслужи Нобелову награду за мир, али је помогао и Москви, односно Дамаску.

Ратни удар САД против Сирије одгођен је на неодређено време, истина није и сасвим искључен, али је Русија успела да до бомбардовања њеног савезника сада не дође иако је датум напада практично већ био утврђен.

То је била и још је изнуђена политика Москве, која се темељи на двострукој стратегији: дипломатски напори и иницијативе уз истовремено јачање руске војне присутности у источном Медитерану.

Ако се погледа састав руских ратних бродова који су недавно прошли кроз Дарданеле, осим ракетних ударних пловних јединица пут обала Сирије отишли су и велики десантни бродови класе „ропуша" и „алигатор", као и шпијунски бродови.

Изненађујуће је велико присуство руских десантних бродова близу Сирије. Могуће је да су превозили руске маринце ради евентуалне заштите евакуације руске базе у Тартусу, или евакуације руских држављана у Сирији.

Могуће је и да су допремили неке нове ракетне системе ПВО за сиријску војску, рецимо С-300 ПМУ2, или С-2500, или С-400, јер руске војне бродове Турци не могу да заустављају у Босфору.

Како је руски председник Владимир Путин најавио да ће Русија војно помоћи Сирији ако је Америка буде бомбардовала, онда покрет руске ратне морнарице ка обалама Сирије треба гледати управо у том контексту. За сада је Владимир Владимирович одржао реч. Овакав развој догађаја Москва може да прогласи као своју победу.

Наравно, треба бити поштен и признати да иницијативе Русије и пристајања Сирије да стави свој хемијски борбени потенцијал под међународну контролу не би ни било да није постојала претња америчког бомбардовања. Има ту неких сличности са великом кубанском ракетном кризом пре 50 година: Хрушчов је пристао да повуче совјетске ракете са Кубе, Кенеди се, додуше тајно, обавезао да неће рушити режим Фидела Кастра и да ће САД повући своје ракете из Турске. Но, у случају кубанске кризе оружје су повлачили Совјети и Американци, сада треба да га повуку Американци и Сиријци. А Башар ел Асад да остане у Дамаску, а Руси у луци Тартус. И у томе лежи успех Москве.

Остаје оперативни део „посла". Асад треба да убеди своје генерале да хемијско оружје мора под међународну контролу, а после и на уништење. То неће бити лако, јер сиријски војни врх своје хемијско оружје сматра „оружјем судњег дана", јединим фактором одвраћања од израелског напада у неком могућем рату. Сиријски генерали хемијско оружје сматрају контратежом израелској атомској бомби. Хемијско оружје се сматра атомском бомбом сиромашних држава.

Биће доста натезања око контроле и стављања под међународни надзор сиријских складишта хемијског оружја, питање је хоће ли Американци затражити да инспекторе УН подрже и „војне снаге за имплементацију". То је била „инспекцијска клопка" за Садама Хусеина" 2002. и знамо како се завршило.

Што се тиче каснијег уништавања сиријског хемијског оружја, најједноставнији начин је потопити све ракете и бомбе пуњене бојним отровима у море. Тако су својевремено урадили и Руси и Американци, нешто бојних отрова спаљивали су на полигонима уз велике еколошке последице, док су већи део бацили у море. Тихи океан је препун бомби и ракета пуњених америчким и руским бојним отровима.

Било какво сиријско одбијање контроле њених хемијских арсенала могло би у САД бити протумачено и као разлог за тренутну војну интервенцију, овог пута и без одлуке Конгреса, наравно и без одлуке УН. Под једним условом: да Москва није Дамаску већ испоручила најсавременије ПВО системе.

Мирослав Лазански

објављено: 11.09.2013.

http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Diplomatski-trijumf-Rusije.sr.html