Предраг Марковић: Србија ће бити земља која ће моћи да обезбеди будућност Косова

nspm.rs

Б92: Предраг Марковић: Србија ће бити земља која ће моћи да обезбеди будућност Косова

Б92

 

 "Првобитни грех је давање статуса државе Косову, кога воде нарко-картели, а Албанци не уливају поверење да могу да се брину о нашим споменицима."

То је у Кажипрсту у Вестима Б92 рекао историчар и потпредседник СПС Предраг Марковић, уз појашњавање своје недавне изјаве да Србија може да поврати Косово тако што ће га купити.

 

"Ако буде као са Новаком Ђоковићем да изгубимо два сета, а онда добијемо меч, онда ће резултат за нас бити повољан. То су дугачки турнири, али је ово један велики ударац за нас и за нашу земљу. Ипак, даћу једну оптимистичну статистику, у Извршном савету Унеска има 5.400.000.000 становника, 980.000.000 је гласало за Косово, 3,5 милијарди је против, а још 850 милиона је удржано, дакле, 80% становника је против одлуке да Косово буде члан Унеска", рекао је Марковић.

Извршни савет Унеска је већином гласова предложио Генералној конференцију Унеска да Косово буде пријемљено у ту организацију. За предлог је гласало 27 чланова тог тела, против је било 14, колико је било и уздржаних.

"Мислим да наша држава има алтернативне стратегије, Б решења за очување нашег наслеђа јер косовски Албанци никако не уливају поверење у капацитете да брину о нашим споменицима. Унеско је равнодушан према томе чији су то споменици и то је чудно, али првобитни грех је начињен признавањем Косова као државе. У односу на тај грех да признате државу коју воде наркокартели ово је само доследан корак у том смислу", додао је Марковић.

Он је недавно рекао да би Србија могла да купи Косово, али је у Кажипрсту истакао да то нису биле његове речи и појаснио на шта је тачно мислио.

"Мислио сам да наша држава треба да инвестира у српске средине, Срби на Косову морају да живе добро и да имају просперитет. Наша држава мора да инвестира у светиње, али и у Албанце. Нико њима неће дати посао у будућности осим Србије. Србија ће бити земља која ће моћи да обезбеди будућност Косова. Ко би уложио у Косово сем неког ко има сентиментални разлог? Шта они имају? Лигнит као најпрљавије гориво и дрогу, која као роба за широко становништво није добра", рекао је Марковић.

Он је навео да мора да се мисли на периоде дуже од три до четири године, а на питање за колико година може његова идеја да буде реализована, одговорио је:

"За једно двадесетак".

Одлука Унеска је створила проблеме и у српској јавности, у сукоб су ушли председник САНУ Владимир Костић и председник Србије Томислав Николић.

"Просто, сада је све смирено и ова политика да се координирају напори Цркве, САНУ и државе је добра. Није битно мерење патриотизма, битно је да се размишља о решењима за Косово. Председник САНУ има право на став, а председник Србије је емотивац и тако је реаговао, док су други били уздржанији", рекао је Марковић.

Одлука историчара да уђе у политику и то у СПС многе је зачудила, а на питање како је у фотељи потпредседника странке која се налази у власти, одговорио је:

"Занимљиво је, Воја Жанетић ми је рекао да сам вулканолог па да морам да сиђем у вулкан. Гледам овај вулкан, видећу да ли ћу се опећи, а вулкан се полако активира. Формално сам друг, али бих у души волео да сам господин", закључио је Марковић.

(Б92)

 

Prof. dr Jasmina L. Vujić: SRBIJA BEZ SUTRA

svedok.rs

Internet Svedok - 1002

 

Za Svedok piše: Prof. dr Jasmina L. Vujić, prva žena dekan katedre za nuklearni inžinjering na Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju
SRBIJA BEZ SUTRA

       Obično moje tekstove završavam rečenicom „Zemlja iz koje je otišla mladost, nema budućnosti", ali ću ovoga puta da počnem sa tom rečenicom.
       Nedavno me je Društvo za srpsku duhovnu i biološku obnovu „Istočnik" pozvalo da u Knjaževcu održim tribinu na temu „Otići ili ostati?", koja je trajala preko 3 sata i gde sam odgovarala na pitanja od „Kako živi srpska dijaspora, šta očekuje od matice i koje su mogućnosti saradnje? Zašto i kuda mladi iz Srbije žele da odu? Kako naši mladi ljudi u SAD vide Srbiju? Kako i da li je naša naučna elita spremna da se aktivno uključi u društveni život Srbije? Treba li i koliko ulagati u nauku. Savremena migraciona kretanja u svetu", do „Koje su posledice NATO bombardovanja osiromašenim uranijumom?"
       Na samom početku tribine, moj domaćin Saša Ilijić, profesor u Knjaževačkoj gimnaziji – jednoj od najstarijih u Srbiji koja je osnovana 1871, je pročitao rezultate ankete koju je sproveo među srednjoškolcima u Knjaževcu: većina želi da studira ili u Nišu ili u Beogradu, a posle završenih studija samo 17 odsto srednjoškolaca planira da ostane u Srbiji! Svega 3 odsto želi da se vrati u Knjaževac, a neverovatnih 63 odsto planira da trajno ostane i živi u inostranstvu!
       Ogromna većina knjaževačkih srednjoškolaca – 81 odsto misli da su uslovi za život bolji u inostranstvu.
       Ja sam na to odgovorila podacima iz ankete koju su 2003. godine sproveli studenti našeg porekla sa Kalifornijskog univerziteta u Berkliju i sa Univerziteta Stanford (oba svetski poznata i priznata univerziteta se nalaze u San Francisko zalivu, vrlo blizo Silicijumske doline) na temu „Kako mladi Srbi iz rasejanja mogu da se povežu, sarađuju i pomognu Srbiji?" i to među 400 mladih Srba u SAD i Kanadi. Na sledećoj mapi je prikazano gde su se tada nalazili mladi koji su učestvovali u anketi:
       Od 400 intervjuisanih mladih Srba, 34 odsto su studirali (ili završili) tehničke nauke, 22 odsto društvene nauke, 19 procenata prirodne nauke, 18 odsto biznis, 4 odsto pravne nauke, a 3 procenta medicinske nauke.
       Takođe, 48 odsto su već radili, 23 odsto su još bili na redovnim studijama, a 29 procenata na postdiplomskim studijama...Od toga je 31 odsto imao doktorate (ili završavalo doktorske studije), 24 odsto mastere i 45 odsto diplome redovnih studija.
       Ovi izvanredni mladi ljudi su završili najbolje fakultete u SAD i Kanadi (20 odsto je završilo na univerzitetima koji su u prvih 10 u svetu, a još 40 procenata na univerzitetima koji su u prvih 20 u svetu!).
       Oni zaposleni su radili u vrhunskim kompanijama, institutima i laboratorijama na svetu: Intel, Hewlit Packard, Microsoft, Motorola, Alcatel, Hitachi, Goldman Sachs, Ernst&Yung LLP,..
       Neverovatnih 54 odsto je tada reklo da bi se vratili da žive i rade u Srbiji! Veći deo (32%) je želelo da radi u privatnim preduzećima, 24% je želelo da pokrene svoj sopstveni biznis, 20% je želeo da radi na univerzitetima dok je samo 2% želelo da radi u državnim kompanijama. Cak 92 odsto je smatralo da Srbija može da stane na noge jedino ako naše rasejanje, vlada u Srbiji i privatni sektor rade zajedno, i da je neophodna velika podrška države naročito za pokretanje velikih razvojnih projekata u oblasti informacione tehnologije i telekomunikacija.
       Ti naši pametni i obrazovani mladi ljudi su pre više od 12 godina zagovarali osnivanje „Silicijumske doline u Srbiji", u kojoj bi se na jednostavni način pokretale male kompanije (start–ups) sa novim idejama u oblasti telekominikacija i informacione tehnologije, gde bi se susretali inženjeri i pronalazači sa investitorima i predstavnicima države.
       I tada su uočili da je jedan od nedostataka nepostojanje odgovaraućih zakona, pojednostavljene procedure za registrovanje malih kompanija, i želje u državi da vrati mlade ljude i pokrene i osnaži privredu.
       Koja je situacija 12 godine posle ove ankete? Veoma mali broj naših mladih visoko obrazovanih ljudi je uspeo da se vrati i uspešno započne karijeru u Srbiji – razni problemi su usporavali i sprečavali njihov povratak, od neverovatno dugog i skupog procesa za nostrifikovanje diploma, do nemogućnosti da se probiju među profesorske klike na većini univerziteta, do nepostojanja pravne države i odgovarajuće regulative za osnivanje inovacionih firmi, do reketiranja, korupcije, zavisti, i niza drugih prepreka koje su ih spoticale na svakom koraku.
       Mnogi su došli, probali, i razočarani se vratili nazad.
       Na ovom mestu bih postavila pitanje, ako je 54% ovih mladih stručnjaka svetskog nivoa želelo da se vrati i radi u Srbiji, kako niko u Srbiji nije shvatio značaj ovih brojeva i ovih mladih stručnjaka?
       Odgovor je vrlo jednostavan. Od takozvanih „demokratskih promena" iz 2001. godine, horde partijskih jurišnika su se utrkivale ko će pre da zauzme pozicije na vlasti i napuni džepove. Prednost su naravno imali nestručnjaci, koji su, da bi pokrili svoje neznanje, kupovali diplome na „kilo" i kitili se šarenim perjem mastera i doktorata koje su kupovali na brzinski stvorenim privatnim univerzitetima.
       Urušen je naš nekad veoma dobar obrazovni sistem, a od nauke su ostali tragovi. Probala sam 2001– 2002. godine da ukažem tadašnjem ministru za obrazovanje Gaši Kneževiću i njegovoj savetnici za visoko obrazovanje Srbijanki Turajlić na veoma loše strane „bolonje", kao i na to da je cilj u stvari da se smanji nivo znanja za ogroman broj mladih ljudi. Što ljudi manje znaju, to ih je lakše kontrolisati, lakše je manipulisati njima. Petnaest godina posle tih katastrofalnih reformi našeg obrazovanja, jasno je vidljivo srozavanja kvaliteta nastave na svim nivoima, produžavanje dužine školovanja, osiromašivanje nastavnog kadra, jer naravno nema država sredstava za obrazovanje i nauku, i naravno, kontinuirani odlazak mladih van zemlje.
       Prema podacima, nezaposlenost mladih u Srbiji je preko 50%!
       Samo da potsetim da je prvi ministar za nauku posle „demokratskih promena" bio Dragan Domazet, koji je postao poznat po izjavi „Srbiji kao maloj i ekonomski nerazvijenoj zemlji ne trebaju osnovne nauke, a primenjene nauke treba da se finasiraju prvenstveno iz privrede," zaboravljajući da bez osnovnih nauka nema ni primenjenih, a da je srpska privreda već tada bila na samrti da bi danas posle 15 godina postala potuno nevidljiva.
       Ovu izjavu tada je nadmašila izjava još jednog „dosovskog" ministra, Gaše Kneževića, po kome decu ne treba opterećivati matematikom, jer je to suviše teško, te zato treba smanjiti časove matematike na četvrtinu!
       Prema izjavama ovih prvih dosovskih ministara nama nauka u suštini i ne treba, a škole treba da zabave decu?!
       Ništa se na ovom planu nije promenilo za proteklih 15 godina, pošto su se smenjivali ministri nestručni za svoje oblasti, od ministra vojnog koji je bio nastavnik psihologije do minista vojnog za koga kažu da je keramičar, od ministra za energetiku koji je bio diler nafte preko ministarke za energetiku koja nije znala šta je „struja" do ministarke za energetiku čiji je jedini cilj bio da spreči energetsku saradnju sa Istokom i gradnju Južnog toka.
       Ministarstvo za nauku je na kraju i ukinuto, jer nam to zaista i ne treba, a poslednji ministar za nauku bio je „finansijski genije sa tetkinog kauča" koji nije za svoga mandata ni uspeo da shvati šta je nauka, da bi sadašnji ministar za obrazovanje imao samo jednu jedinu kvalifikaciju da je „petničar".
       Umesto znanja i stručnosti, jedini kriterijumi za zapošljavanje su ko koga zna, ili ko je s kim u rodbinskim vezama, a najvažniji kriterijum je naravno da se učlanite u stranku vladajućeg režima.
       Na žalost, pobedila je korupcija, nepotizam, javašluk, sebičnost, krađe, lično bogaćenje, i mafijaška struktura.
       Od povratka mladih obrazovanih stručnjaka, koji bi, ubeđena sam, za vrlo kratko vreme stavili ovu zemlju na noge, nema ništa, niti će biti dok se reciklirani i korumpirani kleptokratski političiari i njihove mafijaške veze ne uklone sa vlasti.
       Šta mi možemo da uradimo u čekanju da na čelo Srbije dođu ljudi koji na prvo mesto stavljaju interese sopstvenog naroda i države, koji neće želeti da „promene svest srpskom narodu", koji neće slušati diktate iz inostranstva, koji neće godinama držati zatvorene narodne muzeje i narodne bilbioteke (da li je razlog za to bio da mlade generacije nikad ne nauče ko su bili njihovi preci i koje je ogromno kulturno i duhovno blago i baština koje je naš narod stvorio), koji finasijski guše Maticu srpsku i najstariji književni časopis u Evripi, Letopis Matice Srpske!
       Većina profesora srpskog porekla na stranim univerzitetima nastoji da kod naših studenata i mladih stručnjaka/naučnika koji nastavljaju svoje studije u inostranstvu, razviju na neki način i osećaj obaveze prema zemlji u kojoj su stekli svoje početno obrazovanje i iz koje su potekli, te da se bar jedan deo njih odluči za povratak.
       Verujemo da bi povratak stručnjaka naročito u tehničkim naukama veoma doprineo podizanju i nauke i obrazovanja sa niskih grana na kojima se sada nalaze u Srbiji. Aktivnim sprečavanjem mladih i talentovanih stručnjaka da se vrate u zemlju i zauzmu pozicije koje im po stručnosti i iskustvu pripadaju, dalje urušavanje obrazovanja i nauke u Srbiji je neminovno.
       Kao i u poslednjih 20 i više godina, ja aktivno radim sa studentima i stučnjacima našeg porekla koji su odlazili u inostranstvo u potrazi za vrhunskim obrazovanjem ili zaposlenjem gde bi se zaista cenila njihova stručnost i iskustvo.
       Veoma dobro sarađujem sa organizacijama naših studenata na američkim univerzitetima, kao što su Organizacija srpskih studenata na Berkliju (BOSS – Berkeley Organization of Serbian Students), koja je osnovana još 1998. godine, ili kao što je bila 4S (Society of Stanford Serbian Students – 4S) na Stanfordu.
       Naši studenti na Berkliju godinama organizuju razne tribine, panele, zajedničko gledanje naših filmova, razna stručna, muzička i kulturna predavanja, a od pre četiri godine organizuju i Svetosavsku akademiju (ili na engleskom Serbian Cultural Evening – Srpsko kulturno veče). Prva Svetosavska akademija je bila naravno posvećena životu, delu i značaju Svetog Save. Zamislite kako to zvuči Amerikancima, čija država postoji nešto više od 200 godina, kada podsećamo na svoje korene i državnost koji sežu u 11 ili 12 vek. Druga je bila o Nikoli Tesli, dok je prošle godine tema bila Prvi svetski rat. Bilo je neophodno sprečiti pokušaje da se Srbija prikaže kao krivac za Prvi svetski rat a Gavrilo Princip prikaže kao „terorista".
       Ove godine je tema bio život i dostignuća Mihajla Pupina. Studenti našeg porekla (od kojih su neki rođeni i odrasli u SAD), a i njihovi roditelji, prijatelji i kolege, na taj način saznaju o značajnim ljudima i događajima u našoj istoriji, nauci, kulturi, umetnosti. Upoznaju sa svojim korenima, uče da budu ponosni na svoje poreklo, na svoju istoriju, jezik, pismo, duhovnost, književnost, tako da niko neće moći tako lako da im „menja svest". Svaka Svetosavska akademija se sastoji od scenskog i muzičkog dela, koje pripremaju studenti, sve je na engleskom, kako bi o našoj kulturi, nauci i istoriji čuli i Amerikanci i studenti iz celog sveta. Uvek smo imali veliko interesovanje za naše Akademije – sa 300 do 400 gledalaca. Veoma lepo sarađujemo sa četiri naše crkve u San Francisko zalivu, a Vladika Maksim nije propustio da prisustvuje našim Svetosavskim akademijama.
       Isto radimo i na umrežavanju naših izvanrednih mladih ljudi u strukovna udruženja, kao što je Udruženje elektroinženjera našeg porekla u SAD, čiji sam osnivač bila pre 15 godina, zajedno sa kolegama Svetom Đurićem i Mitom Poštićem. Ovo udruženje ima nekoliko stotina članova uglavnom u SAD, među kojima su profesori na vodećim svetskim univerziteima, naučnici i stručnjaci koji rade u vrhunskim istraživačkim laboratorijama, naučnim centrima i kompanijama u Silicijumskoj dolini, kao što su Gugl, Fejsbuk, Hjulit Pakard, Apl, Cisko,...Zahvaljujući ovom strukovnom udruženju u više navrata su stigli kontejneri sa pošiljkama komjutera i opreme za škole, fakultete i bolnice, veoma skupa instrumentacija za naučna istraživanja, serveri i udžbenici. Izgrađen je i ceo Laboratorijski blok za Elektrotehnički fakultet u Beogradu (poklon našeg divnog kolege iz Los Anđelesa Ivana Rašovića), a za pomoć poplavljenima je prošle godine za nedelju dana skupljeno blizu 20 hiljada dolara.
       Ta pomoć je poslalata ugroženim školama preko Fondacije Novak Đoković. Ovde je naveden samo mali deo aktvinosti naših stručnjaka u rasejanju.
       Takvi vrhunski stručnjaci očigledno nisu potrebni Srbiji. Po mojim procenama, manje od 0,1 posto se vratio, dok se odliv „mozgova" nastavio nesmanjenom brzinom. Procena je da nekoliko hiljada mladih obrazovanih ljudi napuštaju Srbiju svake godine. Mladi odlaze jer je uništeno školstvo a na vlasti se nalaze oni koji su kupili diplome. Mladi odlaze, jer nemaju gde da nađu posao pošto je uništena privreda, a i ono malo što je ostalo drže korumpirani tajkuni povezani sa korumpiranim režimom. Mladi odlaze jer vlada korupcija, partokratija, licemerje, i nepotizam. Mladi odlaze jer se ne cene prave vrednosti, kao što su poštenje, obrazovanost, tradicionalna porodica, duhovnost, moral.
       Mladi odlaze jer ne mogu ovde da zasnuju svoju porodicu i zarade dovoljno da bi mogli da je odgaje decu. Mladi odlaze da ne bi morali da se učlane u vladajuće stranke i kuvaju kafe keramičarima, grobarima, pevaljkama i sličnom polusvetu, koji su prevarom došli na vlast. Mladi odlaze jer vladajući režim hoće da im promeni svest i od njih napravi svetsko roblje u sopstvenoj zemlji.
       Dok god se nastavlja ovaj „bezalternativni pravac" koji je doveo Srbiju je na ivici ambisa, put niz liticu je zagarantovan, te ponavljam „Zemlja iz koje je otišla mladost da se ne vrati, nema budućnosti".

              Kvalitetna i objektivna informacija zahteva novac. Poštujte rad novinara i pomozite opstanak slobodnog novinarstva. Kupite Svedok na kiosku.

Kolonirani klonovi kloniranih klonova        Ni u visokom obrazovanju nije bolja situacija, jer se zapošljavaju docenti „po babu i stričevima", a ne po stručnim kvalifikacijama. Nedavno je grupa profesora našeg porekla sa najboljih američkih univerziteta, uključujući i mene, imala oštru diskusiju sa grupom profesora sa jedne katedre na fakultetu u Beogradu, čije ime za sada ne bih spominjala, a u vezi nedavanja podrške mladom kolegi za mesto docenta na toj katedri. Mladom kolegi, koji je bio jedan od najboljih studenata na toj istoj katedri, kao strašan nedostatak je uzeto to što je doktorirao na jednom od najboljih svetskih univerziteta u toj oblasti, što je postdoktorske studije takođe obavio na još jednom vrhunskim svetskom univerzitetu, što je imao veliki broj naučnih radova u najboljim svetskim časopisima u toj oblasti, i što je predložio datoj katedri nove moderne pravce istraživačkog razvoja na svetskom nivou i nove predmete koje do tada nisu imali.        Evo izvoda iz mog pisma kolegama sa navedene katedre: „Šta to bi, kolege? Da li možete jasno da formulišete razloge za glasanje protiv ovog kandidata? Zaista bismo voleli da ih vidimo. Možete i anonimno da ih napišete, stavite u koverte i date dekanu, ako nemate dovoljno integriteta da ih javno kažete. Da li ste se rukovodili najvišim normama naše profesije, uključujući visoke etičke i moralne norme? Prema onome što smo čuli, jedno objašnjenje je da se kolege plaše jake konkurencije, pa se trude da je eliminišu u samom začetku, i tako obezbede sebi dalje napredovanje. Ako je to tako, onda ne samo da nisu vredni da dalje napreduju, nego nisu vredni ni da budu na mestu na kome su trenutno. Da li možete da pogledate sebe u ogledalo i zapitate se da li ste vredni da vaspitavate sledeće generacije mladih inženjera?"        U diskusiji koja je posle ove moje poruke usledila, izašlo je na videlo da se na datoj katedri (što je zaraza koja se proširila po celom Beogradskom univerzitetu) kloniraju – odnosno, profesori svoje „podobne" studente ostavljaju na istoj katedri kao asistente, pa ih onda poguraju da dobije mastere pa doktorate u identičnim oblastima u kojim rade dati profesori, tako da stvaraju svoje grupe istomišljenika, koje direktno zavise od njih. To se naziva „kloniranje", i smatra se veoma štetnim za opstanak fakulteta (naročito na vrhunskim svetskim univerzitetima), jer se ne stvara novo znanje, nema zdrave konkurencije, a u suštini u takvim sredinama i ne postoji nikakav istraživački rad. Na dugi rok „kloniranje" dovodi do urušavanja kvaliteta studija, smanjivanja nivoa znanja, i time se degradira ceo obrazovni i naučni sistem jedne zemlje. Na primer, kada se penzionišu stari prekaljeni lekari (što je upravo u toku), pa treba da nas leče mamini i tatini „desetkaši", koji završiše Medicinski fakultet u Beogradu bez i jedne devetke, što je neverovatno, plašim za pacijente koje će ti lekari lečiti u skoroj budućnosti.

 

Za njih u Srbiji nije bilo mesta?!        Šta se desilo sa 5 studenata koji su 2003. godine sproveli anketu?        Danijela Cabrić, koja je tada završavala doktorske studije na Kalifornijskom univerzitetu na Berkliju (prethodno je završila redovne studije na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu i master studije na Kalifornijskom univerzitetu u Los Anđelosu – UCLA), je sada vanredni profesor na UCLA, i direktor laboratorijskog centra CORES, koji se bavi razvojem najnovije bežične radiotehnologije. Dobila je niz nagrada i priznanja (Helman, Okinawa Foundation), uključujući i prestižnu nagradu CAREER od američke National Science Foundation 2012. godine.        Vladimir Stojanović, koji je tada završavao doktorske studije na Stanfordu (prethodno je završio redovne studije na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu), je sada vanredni profesor na Berkliju, koji se bavi razvojem integrisanih kola i najnovijih komjuterskih dizajna, integrisanom fotonikom i fizičkom elektronikom.        Uključen je u rad dva istraživačka centra na Berkliju – Berkeley Wireless Research Center (Istraživački centar za bežičnu radiotehnologiju) i Center for Energy Efficient Electronic Science (Istraživački centar za razvoj energetski efikasne elektronike). Dobio je takođe niz nagrada (IEEE, IBM), uključujući i prestižnu nagradu CAREER od američke National Science Foundation 2009.        Dejan Marković, koji je tada tada završavao doktorske studije na Kalifornijskom univerzitetu na Berkliju (prethodno je završio redovne studije na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu), sada je redovni profesor na Kalifornijskom univerzitetu u Los Anđelosu – UCLA, i vodi Istraživački centar za paralelne komjuterske dizajne. Takođe je nagrađen sa nizom nagrada (IEEE, ISCC), uključujući i prestižnu nagradu CAREER od američke National Science Foundation 2009.        Andreja Jović, koji je tada bio student na redovnim studijama na Berkliju, sada je postdoktorand na Kolumbija univerzitetu u Njujorku, i bavi se signalima na ćelijskom nivou korišćenjem mikro fluida. Takođe je dobio niz nagrada uključujući i ACS Postdoctoral Fellowship and the Rackham Predoctoral Fellowship.        Aleksandar Kojić, koji je tada bio postdoktorand na Stanfordu, sada je direktor Odseka za energetske tehnologije u Istraživačkom centru kompanije Bosch u Palo Altu u Kaliforniji (the Energy Technologies Department of Robert Bosch Corporate Research and Technology Center, North America. Headquartered in Palo Alto, CA). Njegov Odsek se bavi razvojem daleko efikasnijih tehologija za konverziju i skladištenje energije, koje imaju minimalni štetni uticaj na životnu okolinu.

 

Ko je Jasmina L Vujić?        Prof. dr Jasmina Vujuć je redovni profesor na Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju, naučnik je i stručnjak svetskog glasa u oblastima nuklearne fizike, analize i dizajna nuklearnih reaktora najnovije generacije, primene zračenja u medicini (nuklearna medicina i terapija raka) i industriji, kao i u oblasti nuklearne sigurnosti.        Bila je prva žena dekan na jednom od fakulteta za nuklearnu tehniku u SAD, od 2005. do 2009. godine. U 2009. godini je bila predsednik udruženja dekana svih fakulteta za nuklearnu tehniku u SAD. Clan je niza savetodavnih odbora na univerzitetima i institutima u SAD i Japanu, kao i upravnih odbora nakoliko strukovnih udruženja u SAD. Osnivač je i prvi predsednik Udruženja elektroinženjera našeg porekla u SAD, koje broji nekoliko stotina članova. Od 2012. član je Akademije inženjerskih nauka Srbije, a od 2013. član Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske.        Ima svoju odrednicu u Srpskoj enciklopediji u nedavno objavljenom trećem tomu Azbučnika V.        Za svoj naučni i stručni rad primila je niz nagrada, a Vlada Republike Srbije joj je dodelila Plaketu TESLA 2006, povodom 150—te godišnjice od rođenja Nikole Tesle, za zasluge u promovisanju Teslinog imena i dela, kao i promovisanju ostalih naučnika srpskog porekla u SAD.        Predsednik Republike Srpske Dodik ju je 2013. godine odlikovao Ordenom zastave Republike Srpske sa zlatnim vijencem.        Prošle godine joj je dodeljena „Hilandarska spomenica" za nesebičnu pomoć u obnovi Hilandara.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

OŽIVLJAVANJE INTIME NOBELOVCA IVE ANDRIĆA

 

OŽIVLJAVANJE INTIME NOBELOVCA IVE ANDRIĆA     U subotu 17. oktobra u Londonu je gostovala jedna neobična pozorišna predstava – Poetski kabare Ivo Andrić. Dvoje glumaca Narodnog pozorišta iz Beograda, Vjera Mujović Prajs i Aleksandar Srećković, uz muzičku podršku kompozitora Radeta Radivojevića u prepunom pozorištu Watermans kulturnog centra pored Temze, izveli su dokumentarno-zabavnu predstavu koja se bavi manje poznatom stranom velikog pisca     Autor: Srdjan D. Stojanović   Već dve sezone ova predstava putuje svetom sa velikim uspehom. Tekst je delo Vjere Mujović, a sastoji se od dokumentarne građe, fotografija i filmskog (video) materijala iz života Andrića, koji uz originalnu muziku njegove epohe i savremene kompozicije Radivojevića otvara mogućnost za nesvakidašnje, nepredvidljivo ali pre svega faktografsko kazivanje o piscu. Maestralna integracija teksta i muzike ostavlja publiku bez daha, a jednu naizgled suvoparnu dokumentarnu temu čini uzbudljivom i životnom…   Čitajte više...

--

Зашто Косово не може да буде у организацији УНЕСКО (Информативна служба СПЦ)

 

Информативна служба СПЦ

 

VIDEO:

 

https://www.youtube.com/watch?v=6IKzsjTBXak

 

https://youtu.be/6IKzsjTBXak

 

 

 

VIDEO: => https://www.youtube.com/watch?v=KzKiknxvJpQ

PROSLAVA SNS-a Ambasador Britanije napustio salu dok je govorio Kusturica Video

Srna | 17. 10. 2015. - 22:02h | Foto: Tanjug | Komentara: 3

Ambasador Velike Britanije u Srbiji Denis Kif napustio je danas salu u "Sava centru" u Beogradu, tokom obežavanja sedam godina od osnivanja Srpske napredne stranke (SNS), u trenutku dok je za govornicom bio proslavljeni srpski režiser Emir Kusturica.

Njegov govor izazvao je oprečne reakcije: Emir Kusturica

Kif je salu napustio u trenutku kada je Kusturica rekao da nije slučajno to što je Srbiji baš Britanac doneo vest da ulazak u EU znači priznavanje Kosova, odnosno da nije čudo što Srbiji ultimatum donose Britanci, jer su to i ranije radili.

Poslije intervencije članova SNS-a, britanski ambasador se vratio u salu, piše "Sputnjik". 

Na početku proslave, ruski ambasador u Srbiji, Aleksandar Čepurin dočekan je u sali ovacijama, apaluz je trajao više od minut, a srdačno je pozdravljen i kineski ambasador Li Mančang.

Na kraju proslave, lider SNS-a Aleksandar Vučić pozvao je okupljene da sve ambasadore u sali pozdrave velikim aplauzom.

  Glavni i odgovorni urednik lista "Danas" Zoran Panović večeras je, komentarišući izlazak britanskog ambasadora iz sale, za RTS ocenio da je "sve to deo velike predstave Vučićeve".

- Vučić je sigurno znao šta će reći Kusturica. Kusturica sigurno nije mogao da održi proevropski govor - rekao je Panović naveo da je to "jedna predstava gde su svi na neki način zadovoljni". 

SNS je nakon toga saopštio da su skandalozne takve "optužbe RTS-a i njihovog analitičara Zorana Panovića".

- SNS ukazuje javnosti na činjenicu da Aleksandar Vučić nikada nije, niti će ikada kontrolisati govore svojih prijatelja, saradnika i gostiju, a režije i predstave uvek ćemo ostaviti RTS-u i raznim Panovićima - dodaje se u saopštenju.

Pročitajte još

• Kusturica: Ako nam ubice uzmu mitove, nema Srbije

 

Николић: Пријем Косова у Унеско проблем за Србију, регион и свет

rts.rs

Николић: Пријем Косова у Унеско проблем за Србију, регион и свет

 

RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of Serbia

 

Председник Николић је рекао да је позвао шефове дипломатских мисија у Србији да би им најнепосредније предочио са каквим се озбиљним проблемом суочава Србија, наш регион у целини, Европа, али и остали свет.

25691514

Из обраћања председника Томислава Николића

Овде можете прочитати интегрални говор председника Николића

"Ради се о предлогу да тзв. Републикa Косово постане чланица организације Унеско. Неком од вас ће се учинити да претерујем када кажем да се ради о проблему који тангира земље са свих континената", навео је Николић.

Председник је рекао да је сложеност и озбиљност овог питања, које је последњих недеља увећало нашу бригу о томе да ли ће се икада наћи прави пут за стабилизовање односа Београда и Приштине, и њиховог постављања на трајне основе које би производиле корист за обе стране подједнако или бар приближно томе.

"Сви ви добро знате да прави договор две супротстављене стране може бити само онај који се истински, свесрдно и уз рационална објашњења прихвата без озлојеђености било које од преговарачких страна. Сваки договор који је наметнут или скројен да ствара трајно незадовољство било које стране, у ствари и није договор, већ расадник будућег сукоба. Кад год то било", навео је Николић.

Додао је да се фундаментални раскол између Београда и Приштине догодио једностраном одлуком приштинских власти да прогласе нову албанску државу на српској територији.

"Дакле, све ово са чим се данас суочавамо продукт је најобичније сецесије. Познато нам је да поједине земље то тако не тумаче, јер се не ради о њиховим територијама, али је, верујем, свима јасно да је то тако. Свако се може сетити да је пре ове једностране сецесије, 1999. године Савет безбедности Уједињених нација усвојио Резолуцију 1244, којом је признат и наглашен суверенитет Србије над Косовом и Метохијом", истакао је Николић.

Према његовим речима, све што је касније уследило, политички је промишљано на основу ове неразрушиве премисе. "Мислим на државе које су стриктно поштовале међународно право, Повељу УН и следствено томе одлуке њеног главног егзекутивног органа одговорног за међународни мир и безбедност – Савета безбедности", каже Николић.

Председник је истакао да и данас, већина човечанства полази од ових основних одредби и не жели да охрабри сепаратизме и једнострано проглашавање држава на територијама земаља чланица УН.

Потребан договор о положају СПЦ

Николић је поручио да би разматрање захтева за пријем Косова у Унеско негативно утицало на дијалог у Бриселу, а да би сваки наметнути договор био расадник будућих сукоба.

25691692

25691610

Николић амбасадорима поклонио монографију о српској баштини

Председник Србије Томислав Николић поклонио је амбасадорима монографију "Хришћанска баштина на Косову и Метохији – историјска и духовна постојбина српског народа".

"Ова монографија је детаљно сведочанство не само о јединственој уметничкој снази и лепоти средњовековних хришћанских светиња, доприносу српске културе светској, већ и о вековним напорима Србије и Српске православне цркве у стварању и одржавању духовног и културног наслеђа на Косову и Метохији и значаја које оно има, не само за моју земљу и њен народ већ и за читав цивилизовани свет", рекао је Николић.

После познатог Бриселског споразума из априла 2013, и других који су уследили, Србија је извршавала преузете обавезе, рекао је председник.

"Српска страна је од отварања ових преговора указивала да се они никако не могу успешно окончати без коначног договора о положају СПЦ и одговарајућe заштитe свих њених храмова и пратећих објеката", истакао је Николић.

Евидентан је, наводи, драстичан раскорак између декларативног залагања и стварног поступања Приштине по питању заштите српског културног наслеђа на Косову и Метохији.

"Примери из праксе то најбоље потврђују. Од јуна 1999. године, дакле после престанка оружаних сукоба, до данас, 236 цркава, манастира и других објеката у власништву Српске православне цркве, као и културно-историјских споменика били су мете напада. Од њих чак 61 има статус споменика културе, а 18 је од изузетног значаја за државу Србију. Неке од њих су – Црква Богородице Одигитрије из 1315. године, Црква Светог Николе из 1331. године, Црква Светог Спаса из 1348. године, те манастир и испосница св. Петра Коришког са почетка 13. века", указао је председник.

Додаје да су на простору Косова и Метохије уништена 174 верска објекта, 33 културно-историјска споменика, покрадено је више од 10.000 икона, црквено-уметничких и богослужбених предмета.

Уништен је или оштећен 5.261 надгробни споменик на 256 српских православних гробаља, а на више од 50 њих не постоји ниједан читав споменик. Јужно од Ибра није остао читав ниједан споменик из српске историје, а нема ни назива улице са именом личности из српске историје.

Планско затирање доказа о постојању Срба

"На Космету се плански врши затирање материјалних доказа о постојању Срба на овом простору са циљем да се изврши фалсификовање историје и да се створи нов државни, национални и културни идентитет, који подразумева потпуни нестанак свега што цео миленијум сведочи о српском присуству", рекао је Николић додајући да је то планирано затирање споменичких материјалних доказа своју кулминацију достигло мартовским погромом.

У три дана насиља Албанаца над Србима убијено је десеторо Срба, тешко повређено преко 900 људи, протерано преко 4.000 Срба из шест градова и девет села. Срушено је и запаљено 35 цркава и манастира и 935 српских објеката, истакао је председник, истичући да се сво то десило и поред присуства 38.000 војника Кфора и 8.000 полицајаца УН.

25691897

Ивица Дачић, Томислав Николић и Иван Мркић

Извештај Мисије ОЕБС-а на Косову и Метохији из марта 2014. године, позивајући се на податке косовске полиције, наводи да је 2011, 2012. и 2013. године, дошло до пораста броја безбедносних инцидената на локалитетима културне баштине у односу на претходне године. Констатује се да повећан број безбедносних инцидената погађа, пре свега, баштину СПЦ.

Извештај наводи и да је број хапшења и кривичног гоњења, као одговор на безбедносне инциденте од стране косовске полиције и правосуђа низак.

"Зар није довољан аргумент за одбијање пријема самозване Републике Косово у Унеско? Ово је илустрација правог стања. Речју – не постоји политичка воља ни спремност привремених институција на Космету да се починиоци оваквих вандалских аката приведу правди. Овако се шаље јасна порука да ће уништавање свега српског на Космету остати некажњено. Зашто се онда не би наставило и у будућности?", рекао је председник.

Николић је подсетио да је генерални директор Унеска Коићиро Мацура упутио мисију високих стручњака "да процене штету почињену дивљањем Албанаца на Косову и Метохији" и да је оштро осудио нападе на богату културну заоставштину у Покрајини.

"Замислите да се у вашим земљама најдража културна баштина преда у руке некоме ко је није стварао и ко је у безброј наврата покушавао да је сатре! То би било исто као да сте 'вуку дали јагње на чување'", рекао је председник.  

Николић је истакао и да су у среду, 14. октобра, албански вандали каменовали Цркву Успења Пресвете Богородице у Ораховцу, одмах након завршене свете литургије. Вест је, каже, емитована у српским електронским медијима, али је није преузео ниједан светски. "Ако не могу да зауставе своје вандале у јеку кампање коју воде не би ли били примљени у Унеско, шта ли ће бити после?", упитао је Николић.

Николић је обраћање амбасадорима завршио речима да српско наслеђе на Космету не припада ниједном времену и ниједној генерацији, већ "свима и заувек". "Припада човечанству", поручио је председник.

 

EVO ŠTA EVROPA TRAŽI OD SRBIJE: Deset spornih tačaka poglavlja 35

kurir.rs

EVO ŠTA EVROPA TRAŽI OD SRBIJE: Deset spornih tačaka poglavlja 35

Autor: Agencija TANJUG

 

BRISEL, BEOGRAD - Srbija ima brojne primedbe na nacrt platforme o zajedničkoj pregovaračkoj platformi za poglavlje 35, a najvažnije, u koje je Tanjug imao uvid, su sledeće:

 

1) U nacrtu nema standardnog dela koji se odnosi na usklađivanje sadržaja sa zajedničkim pravilima i propisima EU (aquis communitaire), što inače sadrže platforme za sva ostala poglavlja.

2) Govori se o "Napretku u procesu normalizacije odnosa sa Kosovom (umesto sa Prištinom).

3) Zahteva se prestanak finansiranja srpskih struktura, uključujući privremene opštinske organe, čime bi bez posla ostalo oko 5.000 ljudi, a dovelo bi i do narušavanja utoriteta države Srbije na Kosovu i Metohiji.

4) Uspostavljanje kosovskog pravnog poretka na severu Kosova, bez preciziranja da je to izvodljivo tek nakon formiranja Zajednice srpskih opština (ZSO).

5) Podnošenje kvartalnih izveštaja Ministarstvu unutrašnjih poslova Kosova i Ministarstvu pravde Kosova o isplatama penzija penzionisanim pripadnicima MUP-a i radnika u pravosuđu, što izlazi iz okvira Briselskog sporazuma i za šta u srpskom zakonodavstvu nema osnova.

6) Donošenje posebnog zakona o sedištima i teritorijalnoj jurisdikciji sudova i tužilaštva u Srbiji, što bi bilo suprotno Ustavu i postojećim zakonima.

7) Prihvatanje kosovskih pečata i zaglavlja u službenoj korespondenciji, što je problematično zbog termina "Republika Kosovo" na tim obeležjima.

8) Rešavanje problema upravljanja nad hidrocentralom Gazivode, bez naglašavanja da se o tome prethodno mora postići saglasnost obe strane.

9) Omogućavanje džavljanima trećih država prelazak sa Kosova u Srbiju, što je neprihvatljivo zbog termina "treća država", čime se implicira da je KiM država.

10) Primedbe srpske strane na prethodni Nacrt izveštaja o skriningu za poglavlje 35 nisu ozbiljno razmatrane niti uvažene.

 

Tih deset tačaka Srbija vidi kao stvaranje prostora za indirektno priznavanje Kosova, nezavisno od dijaloga Beograda i Prištine.

Posle oštrih reakcija iz Beograda, u Briselu tvrde da u platformi nema ničega što izlazi iz okvira briselskog dijaloga. Diplomata iz članice EU, koji je ipak žželeo da ostane anoniman kaže da tokom diskusije o platformi, koja je na ambasadorskom nivou održana prošle nedelje, nije bilo ničeg što bi odudaralo od stavova koji su se i ranije čuli u Savetu. "Bila je to neformalna diskusija, prva od mnogih koje će uslediti", rekao je taj diplomata za Tanjug.

Tanjugov izvor kaže da je na pomenutom sastanku Nemačka predložila da se u platformu uključi stavka u kojoj se naglašva da od napretka u poglavlju 35 treba da zavisi napredak u ukupnom procesu evropskih integracija Srbije, sa čim su se složile Velika Britanija i Hrvatska.

"To nije ništa novo, jer je već objavljeno u zaključcima Evropskog saveta od 16. decembra 2014.", naveo je on i dodao da su se tokom diskusije čuli i stavovi da je, upravo s obzirom na to da je reč o ranije usvojenom tekstu, nepotrebno ugrađivati ga u zajedničku platformu .

 

"U konacan tekst rezolucije ući će samo ono što prihvate sve zemlje članice, a mnoge smatraju da mišljenje Srbije, kao zainteresovane stranke, takođe treba uzeti u obzir", kaže ovaj diplomata.

 

U Evropskom savetu su iznenađeni žestokim reakcijama Srbije na nacrt platforme.

 

Funkcioner Saveta koji je takođe tražio da ostanje anoniman kaže da ni formulacija o tome da se proces normalizacije vodi između Srbije i Kosova (umesto između Beograda i Prištine, na čemu insistira Srbija) nije nova u zvaničnim dokumentima Saveta. "Ako pogledate bilo koje zaključke Evropskog Saveta o Srbiji u poslednje dve godine, naći ćete da se tamo govori o procesu normalizacije između Srbije i Kosova, koje je redovno označeno zvezdicom kao što je dogovoreno", rekao je on.

Pratite KURIR na VIBERU: http://chats.viber.com/kurir