novosti.rs

Vuksanović: Naša ćirilica za Brisel nije evropska vrednost

Dragana MATOVIĆ

| 23. avgust 2015. 13:33 | Komentara: 0

Akademik i književnik Miro Vuksanović: Hrvati proteruju našu azbuku, a prisvajaju Teslu. Kosovo je davno primljeno u srpsku istoriju. Čudo je da isti jezik ima četiri ili pet različitih imena

ĆIRILIČNO pismo ovih dana se u Vukovaru našlo usred jednog snažno intoniranog spora. Preživela je samo jedna tabla ispisana jezikom Srba - srpskim, uprkos činjenici da naš narod čini trećinu žitelja ovog grada. Akademika i književnika Mira Vuksanovića nije iznenadio ovaj potez vukovarskih vlasti. Jer, nije prvi put da "Hrvati pokazuju ko su i kakvi su".

- Od Zaharija Orfelina, svestranog umetnika i prvog Srbina koji je štampao svoje pesme, urednika prvog našeg časopisa iz 1768, pa redom, u vekovima, iz Vukovara su stizali ljudi koji su uzdizali srpsku kulturu - kaže Vuksanović, u razgovoru za "Novosti". - Hrvati znaju da su to Srbi. A dok su proslavljali ulazak u Evropsku uniju, prvi portret na velikom bilbordu prikazivao je među znamenitim Hrvatima Nikolu Teslu, potomka dveju srpskih porodica koje su imale četrdeset pravoslavnih sveštenika sa dva episkopa. Hrvati su pre toga rušili Teslinu rodnu kuću i crkvu kraj nje, a Teslin Smiljan ni danas nema struju. Hrvati, dakle, u politici rade ilavo, a to znači - prilično lukavo, podmuklo i ukriveno u isti mah. Primire se dok ne dobiju šta hoće, a potom kažu ko su i kakvi su. Ilavo sklanjaju ćirilicu i prisvajaju Teslu. Slično su preuzeli počasti na kraju oba velika rata u prošlom veku i dočekali da saopšte protiv koga su zapravo bili. Uvek kad nisu sami. Tako je i danas.

* Da li je uvođenje takse od tri evra na dokumenta ispisana srpskim pismom namera lokalnih vlasti da se u Vukovaru obeleže Srbi?

- Ako tri evra mogu da pomognu u zaštiti trideset slova ćirilice kao nacionalnog pisma, u zemlji gde je oporezovan i list na drvetu, toliko izdvajanje bi delovalo kao prirodna pojava. Međutim, bojim se da ćemo se opet spotaći o isti kamen i odmahnuti rukom kao da ništa bilo nije. Štetne navike najduže traju.

NISAM SE UMORIO * Rekorder ste u upravljanju srpskim bibliotekama. Kakvo je iskustvo?
- Biblioteke su okeani gde padaju kapi od reči na svim jezicima. Piscu je mesto među knjigama. Piscu je prvi zadatak da knjige piše, skuplja, čita i pazi. Zato sam tako i toliko radio u Somboru, u Matici srpskoj i sada u SANU. Niti sam se umorio, niti sam poslove dovršio. Niko nije ni napisao ni pročitao ono što je poželeo. Tome kraja nema. Knjige nastaju da ne budu "ispijene do dna".

* Nije li evropska vrednost - prećutkivana ravnopravnost oba pisma kod nas, iako je zvanično pismo ćirilica?

- Iz Brisela je pre nekoliko dana stigla vest da oni nisu nadležni za ćirilicu i da je to unutrašnja stvar svake države. To bi moglo da znači da za njih ćirilica nije evropska vrednost i da takav status ima sve srpsko što je na tom pismu u deset vekova nastajalo, od Miroslavljevog jevanđelja i Dušanovog zakonika do knjiga Pupina, Milankovića, Andrića, Crnjanskog i drugih.

* Koja su se to politička čuda dogodila srpskom jeziku, o njima pišete u novoj knjizi "Silazak u reč"?

- Prvo čudo je da isti jezik ima četiri ili pet različitih imena. Drugo čudo je da se davno stvoreni jezik naziva po tek stvorenim državama. Po tako naopakom i nametnutom modelu narodi u BiH govore bosanskim jezikom. I Srbi, razume se. Bošnjački nije što i bosanski. To ime je oživelo i u Srbiji, u školama i drugde. Podvala je uspela. Niko nije zapazio protest SANU zbog toga.

* Kako je moguće da se, gotovo naprečac, osnuje ili ukine jezik bilo kog naroda?

- Moguće je, a to je kad političari misle da njihove odluke nisu omeđene dužinom mandata. To ne može gde se god zna da jeziku "mandat" traje kao i narodu kome pripada. Sloboda se rečima ne uzima naredbama, jer su i naredbe od reči. Vladari mogu da gospodare teritorijama i rajom, ali ne mogu da pokore jezik i reči koje će ih izdati upravo dok misle da su nepomerivi.

* U knjizi govorite da se do imena jezika može doći ako se iznajme matematičar, fizičar i geograf, objasnite kako?

- To su slučajno odabrana druga imena za političare koji svojim glasačima objašnjavaju da je nula hiljada, da se snaga svetlosti i zvuka meri glasovima predizbornih parola, da su im zemlju izdali pod stranačku arendu i da su takve istine glavne u jeziku koji slušaju i kojim se služe. Lakoverne je lako prevariti. Kako nekad tako i danas.

* Gde bi i kako trebalo braniti srpski jezik?

- Srpski jezik se brani svuda gde su Srbi. Ko nije maternji jezik zanemario, i sebe je zaštitio. Naši jezikoslovci su poštovani u inostranstvu. Uhvaćeni su za ruku kojom pišu u svojoj kući. Tako će biti dok ne naučimo da su narod i jezik iste nerazdvojne pojave. Reči svakodnevno smišljaju svi. Pisci im iskušavaju značenje, slikovitost, odjek i mudrinu. Postavljaju ih kao mamce u rečenicama i stihovima koji se ne kvare.

* Crna Gora ima dve azbuke, dve crkve, udruženja pisaca, muzičara, ima dve akademije, dva jezika, dva udruženja boraca... Kako vi na to gledate?

- Tamo se sve obliznilo. Zato je i azbuka dobila "blizance", dva nova slova. Međutim, to ne znači da su stanovnici, osim nekolicine "vojvoda i serdara", imućniji, da imaju više posla i da udobno žive. Od slova i TV vesti to ne dolazi. Čak ni kada na dvadesetogodišnjicu "Oluje", u udarnom terminu, kao prst u oko, RTCG emituje reportažu o sadašnjem bratstvu i jedinstvu pod Debelim brijegom, na crnogorsko-hrvatskoj granici. Vuk je u "Srpskom rječniku" zapisao pitanje "Ko ti je oko izvadio?", odgovor da je to uradio "Brat" i komentar: "Zato je tako duboko". Bila jednom u jednoj zemlji "dva oka u glavi..."

* U Crnoj Gori danas tvrde da je Njegoš zloupotrebljen u političke svrhe...

- Uzaludno dokazuju da Njegoš nije znao ko je, da nije na srpskom mislio i pisao. Ne važi se njina no Njegoševa, on je konstanta srpske misli. Po svojoj volji to će da ostane. Ne mogu se stihovi napisani pre vek i po tumačiti kao da su nastali danas. Takvu kopilad poturaju pesniku "Luče" i "Vijenca", na način besprizoran, odavno. Misle da je Njegoš prva banka u kojoj mogu kupovati deonice kako im se ćefne. Svaki privid brzo iščili. I ovaj će.

PRIVILEGIJA BEZ PREMCA * Na srpskom izdavaštvu je, uprkos besparici, značajan projekat - antologijska edicija "Deset vekova srpske književnosti". Jeste li, ikad, posumnjali u njegovo ostvarenje?
- Kada smo krenuli u poduhvat, učinilo mi se da smo pred ogromnom planetom od srpskih reči koje niko ne može dočitati. Ipak, uprkos svemu, objavili smo, u šest godina, počev od 2010, šezdeset i dve knjige, od Svetog Save do savremenika. Tomovi su opremljeni svečano, priređeni po naučnim merilima koja su dostupna svima. Biramo iz svega što je na srpskom bilo kad napisano.

* Koji su, po vašem mišljenju, danas istinski crnogorski lingvisti?

- Iz Petnjice pod Durmitorom je poreklo Vukovo i jedan od izvora Vukova jezika. Mihailo Stevanović, Radosav Bošković, Mitar Pešikan, Jovan Vuković, Radomir Aleksić, Milija Stanić, Drago Ćupić, Mato Pižurica, Dragoljub Petrović i ostali, mlađi i vremešni, nisu smetnuli s uma mesto rođenja u Crnoj Gori i srpski jezik kojim su progovorili, koji su izučavali i izučavaju.

* Zašto crnogorski ili, kako ga zvaničnici nazivaju - montenegrinski pravopis vi nazivate crnopis?

- Crno se piše svima koji seku rodoslovna, verska i nacionalna stabla na kojima su od postanja. Još crnje se piše onima što su pozajmili Ukrajinku, Hrvata i novosadskog filozofa da im urede pravopis. Izreku su okrenuli. Kopaju sami sebe.

* Donedavno ste bili u Nacionalnom savetu za kulturu, da li ste uspeli da rešite bar neki od nagomilanih problema u ovoj oblasti?

- Bio sam na čelu Saveta nepunu godinu. Odustao sam od tog mesta kada sam razumeo da je ugledno skupštinsko telo osnovano po nalogu, a onaj što je morao da bude poslušan ne zna šta će i kako će. I Savetu i srpskoj kulturi otkucavaju dva muzejska sata. Poneko kaže da oba moramo da vratimo na početak. Tako bi, naime, nada porasla. Barem kao nova varka.

* Kao novi problem nametnuo se mogući ulazak Kosova u Unesko. Verujete li da do toga neće doći?

- Kosovo je davno primljeno u srpsku istoriju. Tamo mu je najbolje i najsigurnije. Kosmetski i nemanjićki manastiri su u srpskom krstu. Tu će da vekuju. Pećaršiji druge skraćenice nisu potrebne. Dok smo tamo, sve je na svom mestu. Posle masovnih seoba ostaju kamen i trn, sećanja i strepnja od tuđih ruku. Mnogo ih je. Stižu odsvukud. Bližnje, pod upravom moćnih, najopasnije su.

* Imamo li snage, volje da se borimo za ono što je naše?

- Ko nema svoje mora da otima od drugih. Ko nema obzira ne mari čije je uzeo. Koga pridržavaju veliki zamišlja da nije više mali. Takvi su skoletali Srbe. Neki dozvani i negovani, a neki stigli silom. Ono što Srbi gube i dalje će da bude srpsko. Deluje neobično, ali je tako. Krivci će da kažu istinu. Bilo kad i bilo kako, ali hoće.