петак, 7. август 2015.

Proterani Srbi mogu sudski da teraju Hrvatsku

Proterani Srbi mogu sudski da teraju Hrvatsku

© Tanjug/ DRAGAN STANKOVIC

Region

09:06 07.08.2015(osveženo 09:33 07.08.2015) Preuzmite kraći link

Nenad Zorić

0422150

Presude Haškog tribunala i Međunarodnog suda pravde osnova su za procesuiranje počinilaca utvrđenih ratnih zločina nad Srbima u Hrvatskoj za koje niko nije odgovarao, tvrdi za Sputnjik Savo Štrbac, predsednik Dokumentaciono-informacionog centra „Veritas".

Nisu iscrpljene sve pravne mogućnosti kako za krivičnu odgovornost tako i za naknadu štete prognanim i ubijenim Srbima, kaže dalje Štrbac, jer je u zaključcima presude Međunarodnog suda pravde po uzajamnim tužbama Hrvatske i Srbije za genocid decidirano rečeno da je „Oluja" etničko čišćenje isplanirano na brionskom sastanku Franje Tuđmana sa vojnim i političkim establišmentom.

 

© AFP 2015/ TOM DUBRAVEC

Galbrajt: Vašington je mogao sprečiti „Oluju"

„Bilo je ubistava i u koloni izbeglica i nad Srbima koji su poslušali Tuđmana i ostali na svojim ognjištima ili iz bilo kojih drugih razloga nisu hteli ili mogli da odu, pa su pobijeni. Sve je to konstatovano u presudi Međunarodnog suda pravde", dodaje Štrbac.

Prljavština sa „Oluje" nije očišćena

Presuda Međunarodnog suda pravde je, smatra dalje Štrbac, preuzela i osnažila sve što je pretresno veće Haškog tribunala utvrdilo u prvostepenoj presudi hrvatskim generalima Gotovini i Markaču, u kojoj se kaže da su bili članovi udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bio prisilno i trajno iseljavanje Srba sa područja Krajine.

Žalbeno veće koje ih je kasnije oslobodilo, pojašnjava Štrbac, obrazlagalo je jedan segment iz te prvostepene presude koji se tiče pravila od 200 metara prilikom granatiranja i na tome je srušilo prvostepenu presudu.

 

© Tanjug/ Oksana Toskić

„Oluja" − nastavak zločina iz 1941. (video)

„Ali, nije demantovalo ono što Hrvati žele da prikažu — da im je ta žalbena presuda očistila od svih prljavština 'Oluju'. Ne, nije. I to je konstatovano u presudi Međunarodnog suda pravde, postoje delovi presude koji se samo tim bave", precizira Štrbac.

Sva ta utvrđenja i zaključci imaju istu snagu kao presude nacionalnih sudova, dodaje on, što znači da ako je konstatovano da su se desila ubistva u kojima je učestvovala Hrvatska, to pruža osnov za traženje isplate naknade štete porodicama.

„Upravo u tom delu mnogo može da pomogne Srbija. Da se zadrži tim pravnika i da nastavi da radi, jer ima šta da radi. Takođe, ako je rečeno da hrvatski generali nisu krivi, jeste neko drugi", konstatuje Štrbac.

Milanović: Ko je želeo da se vrati, vratio se

Naknada od američkih generala

On podseća i da su Srbi iz Krajine pred federalnim sudom u Čikagu tužili MPRI „Militeri profešenel risorses", koja okuplja penzionisane američke generale.

„Traži se nematerijalna šteta za izgubljenim zavičajem u iznosu od deset i po milijardi dolara zbog saučesništva ove organizacije u izvršenju genocida", konkretizuje Štrbac i dodaje da je ovaj predmet trenutno u pokušaju nagodbe.

Tihi egzodus traje

Prema poslednjem popisu stanovništva u Hrvatskoj, broj Srba u ovoj državi bio je 186.000. Međutim, odnos povratnika u Hrvatsku i onih Srba koji odlaze iz nje bio je prema podacima koje govori Savo Štrbac — 1 prema 5. Na svakog Srbina koji se vrati u Hrvatsku, njih pet napusti ovu državu.

 

© Tanjug/ Jaroslav Pap

Stradanje i patnju bezumnici slave kao pobedu

Tihi egzodus traje i dalje, kaže Štrbac i kao razloge navodi to što Srbi nemaju gde da se vrate jer im Hrvatska ne obnavlja kuće, ne daje zamenske stanove nosiocima stanarskog prava, a neki nemaju od čega da žive tamo, pa se ne vraćaju. Bitna stavka su i sudski procesi jer su, kako tvrdi Štrbac, svi koji su u ratu nosili oružje ili su bili sposobni da nose oružje potencijalni osuđenici za ratne zločine i svake godine se desetak novih ljudi procesuira.

„Hrvatski premijer Milanović je rekao da su stvoreni uslovi za povratak, a ja kažem da nisu. Ljudi ne beže od dobra. Hrvatska tvrdi da se 133.000 Srba vratilo od 'Oluje', a istraživanja UNHCR-a kažu da je od te brojke samo 38 odsto preostalo u Hrvatskoj, da se 45 odsto vratilo ponovo u zemlje izbeglištva, a da je 17 odsto njih umrlo. Ta smrtnost govori da je u pitanju staračka populacija koja se vraća", zaključuje Štrbac.


Опширније: http://rs-lat.sputniknews.com/regioni/20150807/3784173.html#ixzz3i8Jre7qV

 

Нема коментара: