ZAŠTO SMO ZABORAVILI DEVET VEKOVA STEFANA NEMANJE

ŽARKO MARKOVIĆ: ZAŠTO SMO ZABORAVILI DEVET VEKOVA STEFANA NEMANJE

sreda, 17 jul 2013 08:46

Nove generacije srpske dece, posredno podržane od njihovih majki i očeva danas više znaju o istoriji Osmanlija, nego Nemanjića

Gotovo bez odjeka u srpskoj javnosti sa obe strane Drine prošla je novinska priča o tome kako je beogradska vlast zaboravila ili jednostavno nije htela da obeleži devet vekova od rođenja Stefana Nemanje, utemeljivača dinastije Nemanjića i srpske državnosti. Niko od srpskih zvaničnika nije, na Petrovdan, došao u Novi Pazar na slavu najstarije crkve u Srbiji, niti obišao Deževu, selo u kojem su bili Nemanjini dvori i gde je rođen prvi srpski arhiepiskop Sveti Sava.

Nema potrebe trošiti papir i reči na potez srpske vladajuće vrhuške, zabavljene raznim datumima i rekonstrukcijama jer, doduše, nisu prvi kojima je svojstveno da se ponašaju po principu da država počinje da postoji sa njihovim dolaskom na vlast. U ovoj priči, dakle, oni nisu previše ni bitni.

Ono što je mnogo gore je mlaka, ili gotovo nikakva, reakcija javnosti. Srbe, koji su poznati kao narod koji voli da se busa u prsa, hvali svojom slavnom istorijom i peva borbene pesme u višim stepenima pijanstva, ne zanima činjenica da je vlast zaboravila da obeleži 900 godina od Nemanjinog rođenja, i oda počast rodonačelniku države koja nije morala nikoga u Evropi da moli, već se širila koliko je htela.

A zašto nema reakcije? Zato što nove generacije srpske dece, posredno podržane od strane njihovih majki i očeva danas više znaju o istoriji Osmanlija, nego Nemanjića. U prosečnom srpskom domaćinstvu danas se više zna o alkoholičarskim sklonostima sultana Selima Drugog, sina Sulejmana Veličanstvenog, nego o kurvarskim pohodima slavnog srpskog kralja Milutina.

Više se zna koju je džamiju izgradio Bali-beg Malkočević, nego čija je zadužbina Žiča ili Ravanica. Oni koji znaju i više nego što treba o poreklu sultanije Rokselane, nemaju pojma o rodu Jelene, žene prvog srpskog cara Dušana. I da stvar bude gora, svi koji znaju više o turskoj, nego o srpskoj istoriji, ne mogu, kroz to znanje, da ih povežu, niti im pada na pamet da to rade.

Narod koji zaboravlja svoju prošlost, nema bogzna kakvu budućnost. Da se Srbi danas lako odriču svoje prošlosti, lako su prepoznali magnati komercijalnih televizija koji su im na tacni servirali tuđu istoriju da se njome zaluđuju i o njoj pričaju na slavama i krštenjima. Ne treba te magnate previše ni osuđivati, jer oni su samo vešti menadžeri koji su prepoznali trendove na tržištu. Ubeđen sam da, recimo, Bajićeva "Ravna gora", grandiozni projekat koji za cilj ima razbijanje fame o četnicima i ispravljanje istorijskih grešaka, koliko god se na RTS-u trudili, neće biti ni izbliza gledan kao "Sulejman Veličanstveni".

Televizijski menadžeri su proteklih godina prepoznali i fakt da programi poput Farme i sličnih rijalitija odlično mogu da donose novac kroz gledanost, ali i da posluže u neke druge, pre svega, političke svrhe. Jer, prosečan besposleni i nezaposleni Srbin, u četiri meseca praćenja sudbina raznih nikogovića, uspeo je da zaboravi i da ima platu od 300 evra, i da je gladan, i da ove godine neće na more, i da neće ni sledeće.

Za svaki slučaj, da ne bi slučajno patio zbog toga što neće na zimovanje, na jesen će mu biti servirana nova, još spektakularnija Farma. I dobro svima, narod se zabavlja, nekoliko ljudi uzima pare, a političari mirni, jer narod koji zaboravlja istoriju, a u sadašnjosti gubi vreme na različite sadržaje za ispiranje mozga, nema ni snage, ni volje, ni pameti za bilo kakav bunt, revolt i građansku reakciju. Naš prosečan političar voli glupog i neobrazovanog glasača koji četiri godine, baveći se Farmom, neće pratiti ono što on (ne) radi. Sve dok ne dođe kampanja. Tih mesec ili dva dana farmeri će na zasluženi odmor, a "Sulejman" na redovnu pauzu. A posle izbora, sve ispočetka, sve do potpunog samouništenja.

Izvor Vesti, 16. 07. 2013.