SAVA ROSIĆ: SAN O HRASTU SAVINAČKOM

 

SAVA ROSIĆ: SAN O HRASTU SAVINAČKOM

četvrtak, 18 jul 2013 14:06

 

Zašto je drevno stablo toliko važno da autoput mora upravo tuda da prođe? Možda zato što je živi svedok tolikih zbivanja

Sanjala sam noćas čestitu starinu Hrasta Savinačkog. Obogaljenog korenja, veštački zalivanog, izolovanog betonskim armiranim nosačem, stabla okovanog čeličnom oblogom, okruženog debelom staklenom pločom, uklještenog pasarelom i trasama autoputa, kako u oblaku izduvnih gasova podrhtava... Nešto mi govori – od buke ne čujem šta.

Od jutros pokušavam da iz gomile protivrečnih vesti bilo šta shvatim. Isprva je kanda pokušano da se „smetnja" silom ukloni (jer začudo u „fizibiliti studiji" nije ni spomenuta), a narod samo neka se buni – šta ćete, demokratija je. Štono vele: psi laju, karavani prolaze. Sve dok se nije oglasila Evropska zelena partija, te je „palanački duh" usceptao, pošto „Evropa Nema Alternativu"! E, onda započe grozničavo traženje izlaza. Zapljuštaše predlozi i „vađenja".

Čega tu sve nema: te nisu znali za problem, te su znali ali Zavod za zaštitu prirode veli da drvo ne uživa nikakvu zaštitu, te svakodnevno se gine na Ibarskoj magistrali i ljudi jedva čekaju autoput, te hidraulično ćemo da podignemo hrast i na niskonosećim prikolicama prevezemo, te urađeni su svi stubovi i mostovi, ali ostaće pa koliko košta da košta, te biće opasan zemljanim zidom, te vlasnik hrasta dobio velike pare, te ipak nije, te zasadićemo novo drvo, te da je sreće, građevinac koji ima onu stvar isekao bi to očas posla, te... A na kraju saznajem i to da radove izvodi firma iz Azerbejdžana!? Očito su već ispunjena sva predizborna obećanja o otvaranju novih radnih mesta i u zemlji Srbiji nema više nezaposlenih.

Potom čujem da je u obližnjem selu Semedražu zarad autoputa već srušena i škola stara preko 200 godina, a nalazila se 20-30 metara od trase

Prisetim se i drame od pre tri godine oko starih platana iz beogradske Ulice kralja Aleksandra – završene sečom, posle čega su nove sadnice uvezene iz Belgije!

Pa sad – da li je sve to „dramljenje", ili prava pravcata drama? I šta je jedno drvo spram progresa (ma šta to značilo)? Čitava ta zbrka ima neku svrhu, ali je važno da se vlasi ne dosete. Možda se sve namerno čini kako bi se pažnja javnosti skrenula sa nečeg drugog što se u tišini lakše izvodi? Možda još neko treba da se „ugradi" u posao? A možda je i to deo velikog projekta manipulacije svešću, kako bi se nedokazana stoka privela rudi?

Zašto je jedno drevno stablo toliko važno da autoput mora upravo tuda da prođe? Možda zato što je živi svedok tolikih zbivanja: negdašnjeg sjaja srednjovekovne Srbije, posledica nesloge i gramzivosti velikaša, odlaska junaka u Boj na Kosovu, agarjanskih hordi, turskog zemana i njegovih „divota", hajdučkog nepristajanja na tavorenje, tolikih buna, austrougarskih i germanskih zavojevača, sve do „humanitarnog bombardovanja". A koliko je tokom vekova preko krošnje preturilo oluja, suša, gromova... i evo ga i dan-danas stameno stoji. Pamti drevni Hrast okupljanja naših predaka, njihova lica i dodir žuljevitih ruku, u šumoru njegovog lišća još se mogu čuti njihovi glasovi.

Istoriju su nam već prekrojili, svima se u naše ime izvinili, samo još da nam i svest promene, i onda nam, tako prepariranim, mogu raditi šta god hoće. A sve u cilju da, na kraju krajeva, ushićeno gledamo Velikog Brata, poput onog nesrećnika iz Orvelove 1984. Zato je potrebno ovoliko istrajno nipodaštavanje svega što je narodu sveto: istorije, vojske, Crkve, običaja, pesama, čak i drveća. Kada ćemo se više opasuljiti?

Nema ko da nas okupi i povede? Eno nam Hrasta Savinačkog – vršnjaka Hrastka Nemanjića! On nikada nije izdao, preverio, prevario, prodao! Niti će! Svrstajmo se uz njega! Ne ostavljajmo ga samog! Krenimo Hrastu Savinačkom u pohode! Oduprimo se skupa rušiocima – zajedno smo jači! Neka preživi i ovo nedoba da našim potomcima posvedoči kako smo bili vredni postojanja!

 http://srb.fondsk.ru/news/2013/07/19/sava-rosic-san-o-hrastu-savinackom.html