PRIČA SA NASLOVNE STRANE: MARIJA ŠERIFOVIĆ POBEDNICA EVROSONGA 2007.
Vasilije Ostroški uslišio molitvu majke Verice
Kad se uzmu u obzir svi nesporazumi koji su pratili odlazak našeg predstavnika na „Evrosong” u Helsinki, kao i sukobi i svađe koji su se rasplamsali po dolasku pobedničkog tima, šta reći osim - čudni su putevi Gospodnji i Marija, bravo i hvala ti
Marija na balkonu
Skupštine grada
Marija Šerifović uspela je da ono što mnogi krstaši nisu, da pokori Evropu i svet molitvom. A ta molitva, „kao žar na usnama”, upućena je u subotu 12. maja, baš na dan svetog Vasilija Ostroškog. Budući da je znala da će se finalno veče „Evrosonga” održati na veliki crkveni praznik veoma poštovanog sveca među Srbima, dan pred Marijin odlazak u Helsinki njena majka Verica je pod Ostrogom molila sveca da „Molitva” njene kćerke dopre do ušiju svih ljudi koji veruju u dobru pesmu.
(NASTAVAK SA PRVE STRANE)
I sve molitve su ispunjene. Marija Šerifović je ubedljivo pobedila među 24 učesnika u finalu. Za nju su glasale skoro sve evropske zemlje (samo četiri nam nisu udelile ni jedan poen), tako da je malo moguće da je ovde reč o nekakvoj političkoj nameštaljci, ili, sačuvaj nas Bože, uticaju gej lobija. Pobedila je čista pesma, otpevana iz čistog srca, zbog čega je Srbija, posle nekoliko zapaženih učešća na ranijim „Evrosnogovima”, konačno zauzela mesto na muzičkom vrhu Evrope. Neki bi dodali i da je pobeda istorijska - prvi put smo nastupali kao samostalna zemlja i odmah se proslavili!
Bronzani grb Srbije - poklon Ere Ojdanića
Kako su putevi gospodnji čudni i nepredvidivi, tako je i Marijin put do uspeha u najmanju ruku bio nepredvidiv. Nismo se potrudili da joj put pospemo cvećem, ali su zato mnogi bacali eksere i trnje kako bi joj „olakšali”. Ako se samo setimo skandala sa „Beovizije”, potom sukoba njenog menadžera sa čelnicima RTS-a, postavlja se pitanje, kako je uopšte izdržala.
Ipak, Marija je u Helsinki otišla kao ponosna Srpkinja, sa srpskom zastavom i uzdignuta tri prsta. I na svakom koraku je naglašavala svoje poreklo, bez obzira da li je bila na žurci, pres konferenciji ili je davala intervju za neku stranu TV stanicu. I naravno, kao i svaka prkosna Srpkinja obećala je pobedu. I - pobedila je.
A do pobede, Marija je istrčala maratonsku trku sa preprekama. Za divno čudo, prepreka nisu bili domaćini, koji su, po njenim rečima, imali fantastičan odnos prema našoj ekipi, prepreka smo bili sami sebi. Sukob nastao između direktora Javnog servisa Srbije Aleksandra Tijanića i Marijinog menadžera Saše Mirkovića kulminirao je time što je Mirković otišao u Helsinki o svom i Marijinom trošku i u zelenu sobu ulazio sa akreditacijom Crne Gore. Ironično zar ne, jer baš zbog te bivše republike prošle godine nismo otišli na „Evrosong”, a baš ta bivša republika dala nam je 12 bodova.
Majka je gledala iz poslednjeg reda
Drugi peh je što je Marijina majka Verica svoju kćerku, evrovizijsku pobednicu, gledala iz ptičije perspektive, iz poslednjeg reda arene u Helsinkiju. Za nju nije bilo boljeg mesta. Čak je i mlada pevačica na konferenciji upriličenoj u Beogradu po dolasku iz Helsinkija izjavila da samo ona zna kako joj je bilo protekla dva meseca, da nikome ništa ne prašta, ali da sada nema vremena da vrati.
- Povređena sam i ljudski i privatno, a zašto, nikada nećete saznati - rekla je Marija.
Uprkos sukobima sa RTS-om, mnogi se slažu da je Marija imala najbolje organizovanu promociju u Finskoj iako je otišla bez spota čije je snimanje otkazano dva dana pred početak snimanja. I to je opet kuriozitet jer je Marija prva evrovizijska pobednica bez spota. No, zahvaljujući RTS-ovom timu, najveću pažnj,u i dobronamernih i zlobnika, izazvala je upravo Marija. Dok su neki polemisali o njenom seksualnom opredeljenju, ne pitajući se šta tu radi predstavnik Danske, u čijoj najavi stoji da živi sa mužem i dve čivave, ili našminkani Ukrajinci sa antenama na glavama poput likova iz loših filmova o Marsovcima, drugi su je zdušno podržavali. Na otvorene provokacije o tome kako je podržavaju homoseksualci, Marija je odgovarala sa osmehom na licu. Hrvatski mediji su je nazvali „lezbijkom iz Kragujevca”, dok su Englezi lansirali priču kako je „Molitva” plagijat neke albanske pesme (?), da bi potom izjavljivali kako je Marija predstavnik novog lica Srbije.
Marija na sceni u Helsinkiju po
proglašenju pobednika
Ono što su primetili oni, primetio je i ceo svet. Pobedila je pesma, bez napucanih plavuša i „tresi-mesi” koreografije. Dok estradne cice iz eks-Ju komšiluka snimaju filmove za zabavu širokih narodnih masa u potpalubljima skupih jahti i slikaju se do pola gole na nekim brodskim „karavanima”, uz to komentarišući kako Marijina pobeda ima političku konotaciju, pitamo se na kojim su mestima one završavale na takmičenjima. Takvim izjavama same sebe su potcenile, jer je Marija učinila da se Srbija nađe u Evropi pre svih „bivših”. A sve bivše republike dale su joj po 12 poena i radovale se sa njom balkanskoj pobedi.
Te pobedničke večeri Marija je zahvalila mnogima, a akcenat je bacila na osobu kojoj je poručila: „Da, to si ti!”. Kada sam je na konferenciji za novinare u Beogradu upitala da li je osoba kojoj se posebno zahvalila bila sa njom u Helsinkiju ili ju je bodrila iz Srbije, mlada pevačica se zbunila i kroz smeh rekla „baš ste slatki” da bi potom, verovatno shvativši da će je mnogi pogrešno protumačiti (da ne ispadne kao gej kompliment žene ženi), dodala „šalim se”. Odgovor na postavljeno pitanje glasio je: „U Srbiji”.
Transparenti govore više od reči
A u Srbiji ju je čekalo i više od 70.000 fanova sa iscrtanim srcima po telu. Stojeći ispred Skupštine grada sa gomilom ljudi, koju ni jedan političar u današnje vreme ne može da okupi, bilo je vrlo neobično videti momke sa crvenim srcima na grudima i licu. I svi su skandirali i pevali „Molitvu”. Valjda je to bio znak da smo se, bez obzira što smo otišli razjedinjeni, vratili ujedninjeni. Ipak i ta zabluda je kratko trajala. Dok smo čekali Mariju da dođe sa aerodroma, iz RTS-a su stizale poruke da je zakazana konferencija za novinare, potom da je otkazana, a na kraju su nam u Skupštini ljudi iz organizacije obećali da ćemo imati prilike tokom koktela da razgovaramo sa pobednicom i uradimo intervjue. Međutim, Marija je po dolasku održala kratak govor u kome se, opet svima zahvalila, i potom otišla na skupštinsku terasu da podeli radost sa masom. Nakon silaska, zelena u licu, sela je u jedan od separea, da bi je odmah okružilo nekoliko gorila.
Pokušavajući da dođemo do Marije, naleteli smo na korpulentnog menadžera Sašu Mirkovića. On nam je „ljubazno” objasnio da je njegova pulenka premorena, a kada smo mu pomenuli poruke koje smo dobili od RTS-a Saša je povisio ton: „Ja sam zakazao konferenciju pre četiri dana, šta me briga šta su vama slali iz RTS-a! Marija je još uvek pulen Beotona i izvolite dođite sutra na konferenciju!” Čisto da se zna ko je ko.
Ko je magarac
Marija i njen menadžer Saša Mirković prekinuli su saradnju sa Tijanićem i RTS-om
Da ne zaboravimo: Tijanić je ipak ispoštovao proceduru, pojavio se u Skupštini, doduše na kratko, u društvu Olivere Kovačević, i napustio je najbrže što je mogao. Dok je Marija uz pomoć svog menadžera osula sutradan, na konferenciji za novinare, paljbu na direktora RTS-a i rekla da je saradnja sa nacionalnim servisom prekinuta, Tijanić je pak davao izjave da je ona dobra devojka, fantastična pevačica ali pod velikim uticajem čoveka koga je nazvao magarcem. U svakom slučaju, zbog ovog sukoba, Marija je ostala bez slavljeničke žurke po povratku u Beograd.
Oko Marije su se svađali i narodni poslanici. Svojatali su je Romi, ali prevladali su radikali koji, kažu, u svojim redovima imaju Marijinog dedu Jaška Šerifovića. Skidamo im kapu, jer „mi volimo Rome, skoro kao i Srbe” izjavi Aleksandar Vučić i ostade živ. Bez obzira na nacionalnost i versku pripadnost, Srbija je pokazala da voli Mariju, a Marija da je svim srcem za Srbiju.
Ljubica Z. TOMIĆ
KRALJICA BALADA
San o stabilnom braku i velikoj porodici
Uprkos ružnim provokacijama o njenim navodno gej sklonostima, Marija, kao i svaka dvadesetdvogodišnja devojka, mašta o večnoj ljubavi i čoporu dece koje će, kako obećava, sama gajiti, a ne baka i deda
Skromnost nije njena vrlina. Naprotiv, sigurna je u sebe i ne zadovoljava se prosečnim. Veruje u horoskop i snagu njenog znaka Škorpije za koji kaže da uvek teži savršenstvu i ispunjava data obećanja.
Obe su vrsne pevačice:
Verica i Marija Šerifović
Marija Šerifović je rođena 14. novembra 1984. godine u Kragujevcu, u porodici u kojoj su se generacije bavile muzikom. Marijina majka Verica Šerifović poznata je kao interpretator etno i džez muzike, dok su baka i deka život posvetili starogradskoj pesmi. Iako je znala da će joj muzika biti jedina profesija u životu, Marija se posvetila i opštem obrazovanju, pa je pored muzičkih škola, završila klasičnu gimnaziju, a kasnije upisala i studije menadžmenta.
Kao devojčica uporedo je trenirala tenis i pohađala muzičku školu, ali kada je profesorka klavira napomenula da klavir i tenis ne idu zajedno, majka je prestala da je vodi na treninge. Jedno godinu dana sve je bilo u redu, a onda je profesorka rekla Verici: „Vaše dete po sluhu može da odsvira sve, ali kad vidi note, bude zlo. Ona jednostavno ne želi da ih vidi.”
- Koliko god se ja potom trudila, čak i van škole angažovala profesora, to jednostavno nije išlo. Na kraju sam odustala. Ne treba nekoga vezati za klavir ako to neće i nije njegova želja. A tenis? On je Mariji sada samo hobi - kaže majka Verica.
Glavom kroz zid
Marija je sa roditeljima živela u Kragujevcu do pre pet godina kada su se majka i ona preselile u Beograd. Jedan od razloga za to bio je i razvod Verice i Rajka Šerifovića nakon dvadeset godina braka. Od kada su se preselile, Marija živi sama u svom stanu. Verica je poštovala njenu želju da bude samostalna, ali:
- Sto puta sam joj rekla da mora da bude dostupna. Ima dva broja i dva telefona i kada ni na jednom nije dostupna, ja ne znam šta ću sa sobom. Potpuno poludim. Nego, sva sreća ona se obično javi posle petnaestak minuta. Ne daj bože da prođe sat vremena, onda nastaje velika frka.
A čime mama „izluđuje” ćerku?
- U početku, kada se odvojila, više sam joj dosađivala pitanjima tipa gde je, sa kim je, šta i kako radi, je li ručala... Posle dve godine sam shvatila da je ona veliki borac i da se lavovski bori za svoju karijeru. Ja tu njenu osobinu mnogo volim i kažem kamo sreće da sam poput nje. Jer ja sam samo pevala, snimala i ćutala. Ona je potpuno drugačija. I često ide glavom kroz zid. Volela bih da jednog dana neke stvari promeni i to će se sigurno desiti. Recimo, njeno šminkanje i oblačenje. Sve će to jednog dana biti drugačije, onako kako sam ja zamislila - kaže majka Verica.
Od kad se preselila u Beograd počinje i Marijino profesionalno bavljenje muzikom, prvi festivalski uspesi, snimanje albuma. Prvi solo album pod nazivom „Naj, najbolja” snimila je 2003. a iste godine učestvovala na Budvanskom festivalu pesmom „Gorka čokolada”. Na ovom istom letnjem takmičenju 2004. godine sa kompozicijiom „Bol do ludila” osvojila je prvo mesto. Sledeće, 2005. godine pobeđuje na Radijskom festivalu sa pesmom „U nedelju”. Nedelja joj je, priznala je, do tada bila loš dan, a nakon toga se i to promenilo. Obično je poslednjeg dana u sedmici kod mame na ručku ili sa društvom igra igrice na „soniju”.
Posle velikih uspeha, Marija je snimila svoj drugi CD pod nazivom „Bez ljubavi”. Hrabro se ubrzo odlučila i za do tada najveći potez u karijeri - koncert u Centru Sava. Ni tu nije pogrešila, jer, sala je bila puna, a Marija je još jednom opravdala epitet koji s ponosom nosi - kraljica balada, u čijem je izvodjenju nepobediva.
Na haje za tračeve
Na desnoj podlaktici već nekoliko godina ima tetovažu na kojoj piše BIM. Iako su mnogi nagađali da je „B” početno slovo nečijeg imena, Marija to demantuje i kaže da se u tom napisu krije jedna njoj važna rečenica. Pored ove ima još tetovaža, a jedna od njih su i pseće šape iscrtane na leđima.
Dok neki tabloidi polemišu o njenom seksualnom opredeljenju, Marija tvrdi da mašta o velikoj i stabilnoj porodici, suprugu i deci koju će sama odgaja a ne baka i deda. Kaže da je sama iskusila takvo odrastanje zbog zauzetosti roditelja i ne želi da kroz to prođu i njena deca.
Marija je od početka karijere na sceni ista kao i u privatnom životu. Ne priznaje seksepil i glamur kao merilo uspeha i bitan faktor u sticanju popularnosti. Vođena time, najčešće nastupa sportski obučena. Samo jednom, i kako kaže - nikad više, stala je na scenu u elegantnom izdanju. Bilo je to prve večeri ovogodišnje „Beovizije”. Od tada suknju ne oblači i, kaže, ne pravi nikakve kompromise.
Verici Šerifović je posebno drago što Mariju niko ne vezuje za nju, niko ne kaže „ona je ćerka Verice Šerifović”, kao što, recimo, govore „e, ovo je Kebina ćerka, a ovo Mikija Jevremovića, a ona je ćerka Merime Njegomir”. Marija ima svoj put. Često se desi da kažu „ovo je Marijina mama”. I dobro je da je tako, ponosna je majka.
Kaže da je ćerku pripremila na lošu stranu njihovog posla. Rekla joj je: „Tvoje je da staneš i da pevaš i to što pevaš da otpevaš kako treba. Sve ostalo, šta će ko da kaže ili priča okolo o tebi, nije važno. To na jedno uvo čuj, na drugo pusti.”
- Tako da ona sada ne troši emocije na napise u novina i na tračeve, ma koliko neprijatni bili - ističe majka Verica.
Marijini odgovori na raznorazne provokacije u javnosti su, zato, uvek zreli i staloženi. Više puta je rekla: „Sve što sam uradila, uradila sam bez veza i urgencija i publika to sigurno zna , vidi i oseća.”
Majka i ćerka na evropskoj turneji
Marija je trenutno na evropskoj turneji gde joj društvo pravi majka Verica, popularna pevačica folk muzike. Posetiće zemlje učesnice Evrovizije, gde će sa njihovim predstavnicima držati koncerte, družiti se, promovisati „Molitvu” i našu zemlju. Verica Šerifović, koju smo preko mobilnog telefona „uhvatili” u Danskoj, rekla nam je: „Presrećna sam, kako bih se drugačije osećala? Neka se Srbija ponosi Marijom, onoliko koliko se ja ponosim. Bićemo sedam dana na turneji, a kada se vratimo imaću i ja mnogo toga da kažem”.
B. GAJIĆ
POČELE PRIPREME ZA EVROSONG 2008.
Biće to spektakl za pamćenje
Ovo tvrdi Duška Vučinić-Lučić, pi-ar naše delegacije u Helsinkiju, otkrivajući kako smo, zapravo, osvojili Evropu
Duška Vučinić-Lučić
Glavna konkurencija Mariji Šerifović na „Evrosongu”, videlo se to, kaže Duška Vučinić-Lučić, pi-ar naše delegacije u Hlesinkiju, po reakciji prisutnih na generalnoj probi, bila je Verka Serdočka iz Ukrajine, našminkani muškarac u suknji sa pratećim vokalima u kostimima koji su podsećali na one što ih je nosila Suzi Kvatro, rok-diva sedamdesetih godina prošlog veka. Tekst pesme je bio skup idioma koji su se rimovali i nisu imali nikakvu poruku, osim da svako može to da otpeva. Potpuna suprotnost od „Molitve”.
- Kad se Verka Serdočka preobukla u svakodnevnu garderobu, ispostavilo se da je to jedan vrlo, vrlo zgodan muškarac. Ali on je glumac i njegova poenta je bila da upravo scenskim nastupom privuče pažnju. To im je i uspelo, i mi smo se pribojavali, ako oni pobede, u šta će se na kraju pretvoriti „Evrosnog”. Da li će to biti festival kompozicija, ili scenskog nastupa gde pesma nije bitna nego prolazi onaj ko se luđe ponaša - kaže Duška Vučinić-Lučić, koja je u Helsinki otputovala i kao komentator i novinar RTS-a. - Na svu sreću sve se dobro završilo po nas, a mislim i po „Evrosong”. Čak je i Ukrajina „Molitvi” dala šest poena.
Publika plakala
Da nema pravila kada je glasanje u pitanju, govori i podatak da, uprkos intervjuu za Bi-Bi-Si, koji je išao uživo u toku polufinalne večeri, kao i Marijinog nastupa na turskom Si-En-Enu, od Engleske i Turske nismo dobili nijedan poen. Iako su Finci prosto poludeli za „Molitvom”, koju je Marija snimila i na finskom, dvanaest poena od domaćina jeste bilo prijatno iznenađenje, kao i od Malte, do sada prilično nezainteresovane za predstavnike iz Beograda, osam poena.
Prateći vokali su bili vrhunski
- Zainteresovanost ljudi iz I-Bi-Jua, evropske televizijske mreže, koja organizuje „Eurosong”, ukazivala je da smo favoriti. Sugerisali su da ćemo biti u vrhu jer je pesma kvalitetna. Zainteresovanost novinara za Mariju je bila fantastična, više od dvadeset intervjua dnevno. Naše pres-konferencije su bile najposećenije. Pažnju smo privukli upravo time što nismo agresivno propagirali ni pesmu, ni nastup, ni delegaciju. Zahvaljujući „Nju momentu”, imali smo najbolji promotivni materijal tamo, najkulturniji i najadekvatniji u tom trenutku - nabraja Duška sve poluge koje su uticale da stignemo do vrha. - I najvažniji znak da ćemo uspeti je bio to što su ljudi, kad čuju Mariju da peva „Molitvu”, bukvalno plakali. Mislim da je odlučilo i to što je Marija baš u finalu dala svoj maksimum. Njeno pevanje je sve u sali ostavilo bez daha.
Čak je i novinar Bi-Bi-Sija rekao da je Srbija, tamo smo toliko puta pominjani da su svi naučili da kažu čisto Srbija, a ne Serbija, pobedila divnom pesmom, i da smo upoznali potpuno drugačiju Srbiju, punu ljubavi i optimizma.
Kako se Marija Šerifović ponašala u tom stampedu raznih obaveza?
- Marija je divna devojka, vaspitana i izuzetno harizmatična. Osoba koja je plenila gde god da se pojavila. Uvek je bila nasmejana, na škakljiva pitanja odgovarala vrlo duhovito, vešto izbegavajući ono što u tom trenutku nije baš da se odgovori. Mislim da nije pevačica, bila bi fenomenalan psiholog. Nije se ponašala kao zvezda. Nijednog trenutka se nije postavila u stilu: ja sam predstavnik Srbije na „Evrosnogu” i vi sad svi treba da trčite oko nas. Naprotiv, ona je brinula o nama i ponašala se kao devojka koja je došla tu da nešto uradi i uradiće to. Svi smo mnogo radili. I takav ozbiljan rad i kvalitet morali su da rezultiraju pobedom.
Marijina ulaznica za Evropu
Prošlogodišnji pobednici „Lordi” nisu napravili neku karijeru ni u Finskoj, a kamoli u Evropi. Ima li Marija više šansi od svojih prethodnika da postigne internacionalnu karijeru?
- Ova turneja može da joj bude dobra ulaznica u Evropu. To je sad stvar njenog menadžerskog tima, koji je, nažalost, jer mislim da smo udruženim snagamo mogli mnogo da učinimo za njenu buduću karijeru, odlučio da Marija nema više kontakt sa RTS-om.
Ono što je sigurno, na „Evrosngu” u Beogradu glasaće se po starom sistemu. Sledeće, 2009. godine doći će do nekih promena.
- Može se dogoditi da imamo dve polufinalne večeri, jer se očekuje povećanje broja učesnica već u Beogradu. Svake godine je sve više vanevropskih zemalja učesnica, Amerikanci su još prošle godine hteli da otkupe licencu. Dogovoreno je da ne otkupljuju licencu već da se sve stavi pod jednu kapu i napravi World Song Contest.
Trinaest miliona evra koštala je organizacija „Evrosonga” u Helsinkiju. Kako će se finansirati i organizovati ovaj festival u Beogradu?
- I-Bi-Ju će dati finansijsku podršku RTS-u, kao što je to uradio za nacionalnu televiziju Finske. Za nekoliko dana u Beograd već dolazi supervizor Svante Stoksalijus i on će o detaljima razgovarati sa generalnim direktorom RTS-a Aleksandrom Tijanićem. Sve će se raditi korak po korak, 22. i 24. maja 2008. godine, nijedan zarez ne sme da bude postavljen na pogrešnom mestu. I neće biti - sigurna je Duška Vučinić-Lučić. - U Helsinkiju je 30.000 ljudi radilo na organizaciji „Evrosonga”, od toga je samo 1.500 bilo na platnom spisku, sve ostalo su volonteri. Nama se već sad javljaju volonteri, što je dobro i za nas i za njihov si-vi. Sigurni smo da će RTS, koji ima isključiva prava na sve što se odnosi na „Evrosong”, uz pomoć grada Beograda i cele države, organizovati ne samo spektakl za pamćenje već i najbolji provod i zabavu koju su ikad do sada doživeli učesnici ovog festivala.
M. STAMATOVIĆ
Snimili: V. MARKOVIĆ, Z. BUDŽIĆ
VRATI NA NASLOVNU STRANU
Vasilije Ostroški uslišio molitvu majke Verice
Kad se uzmu u obzir svi nesporazumi koji su pratili odlazak našeg predstavnika na „Evrosong” u Helsinki, kao i sukobi i svađe koji su se rasplamsali po dolasku pobedničkog tima, šta reći osim - čudni su putevi Gospodnji i Marija, bravo i hvala ti
Marija na balkonu
Skupštine grada
Marija Šerifović uspela je da ono što mnogi krstaši nisu, da pokori Evropu i svet molitvom. A ta molitva, „kao žar na usnama”, upućena je u subotu 12. maja, baš na dan svetog Vasilija Ostroškog. Budući da je znala da će se finalno veče „Evrosonga” održati na veliki crkveni praznik veoma poštovanog sveca među Srbima, dan pred Marijin odlazak u Helsinki njena majka Verica je pod Ostrogom molila sveca da „Molitva” njene kćerke dopre do ušiju svih ljudi koji veruju u dobru pesmu.
(NASTAVAK SA PRVE STRANE)
I sve molitve su ispunjene. Marija Šerifović je ubedljivo pobedila među 24 učesnika u finalu. Za nju su glasale skoro sve evropske zemlje (samo četiri nam nisu udelile ni jedan poen), tako da je malo moguće da je ovde reč o nekakvoj političkoj nameštaljci, ili, sačuvaj nas Bože, uticaju gej lobija. Pobedila je čista pesma, otpevana iz čistog srca, zbog čega je Srbija, posle nekoliko zapaženih učešća na ranijim „Evrosnogovima”, konačno zauzela mesto na muzičkom vrhu Evrope. Neki bi dodali i da je pobeda istorijska - prvi put smo nastupali kao samostalna zemlja i odmah se proslavili!
Bronzani grb Srbije - poklon Ere Ojdanića
Kako su putevi gospodnji čudni i nepredvidivi, tako je i Marijin put do uspeha u najmanju ruku bio nepredvidiv. Nismo se potrudili da joj put pospemo cvećem, ali su zato mnogi bacali eksere i trnje kako bi joj „olakšali”. Ako se samo setimo skandala sa „Beovizije”, potom sukoba njenog menadžera sa čelnicima RTS-a, postavlja se pitanje, kako je uopšte izdržala.
Ipak, Marija je u Helsinki otišla kao ponosna Srpkinja, sa srpskom zastavom i uzdignuta tri prsta. I na svakom koraku je naglašavala svoje poreklo, bez obzira da li je bila na žurci, pres konferenciji ili je davala intervju za neku stranu TV stanicu. I naravno, kao i svaka prkosna Srpkinja obećala je pobedu. I - pobedila je.
A do pobede, Marija je istrčala maratonsku trku sa preprekama. Za divno čudo, prepreka nisu bili domaćini, koji su, po njenim rečima, imali fantastičan odnos prema našoj ekipi, prepreka smo bili sami sebi. Sukob nastao između direktora Javnog servisa Srbije Aleksandra Tijanića i Marijinog menadžera Saše Mirkovića kulminirao je time što je Mirković otišao u Helsinki o svom i Marijinom trošku i u zelenu sobu ulazio sa akreditacijom Crne Gore. Ironično zar ne, jer baš zbog te bivše republike prošle godine nismo otišli na „Evrosong”, a baš ta bivša republika dala nam je 12 bodova.
Majka je gledala iz poslednjeg reda
Drugi peh je što je Marijina majka Verica svoju kćerku, evrovizijsku pobednicu, gledala iz ptičije perspektive, iz poslednjeg reda arene u Helsinkiju. Za nju nije bilo boljeg mesta. Čak je i mlada pevačica na konferenciji upriličenoj u Beogradu po dolasku iz Helsinkija izjavila da samo ona zna kako joj je bilo protekla dva meseca, da nikome ništa ne prašta, ali da sada nema vremena da vrati.
- Povređena sam i ljudski i privatno, a zašto, nikada nećete saznati - rekla je Marija.
Uprkos sukobima sa RTS-om, mnogi se slažu da je Marija imala najbolje organizovanu promociju u Finskoj iako je otišla bez spota čije je snimanje otkazano dva dana pred početak snimanja. I to je opet kuriozitet jer je Marija prva evrovizijska pobednica bez spota. No, zahvaljujući RTS-ovom timu, najveću pažnj,u i dobronamernih i zlobnika, izazvala je upravo Marija. Dok su neki polemisali o njenom seksualnom opredeljenju, ne pitajući se šta tu radi predstavnik Danske, u čijoj najavi stoji da živi sa mužem i dve čivave, ili našminkani Ukrajinci sa antenama na glavama poput likova iz loših filmova o Marsovcima, drugi su je zdušno podržavali. Na otvorene provokacije o tome kako je podržavaju homoseksualci, Marija je odgovarala sa osmehom na licu. Hrvatski mediji su je nazvali „lezbijkom iz Kragujevca”, dok su Englezi lansirali priču kako je „Molitva” plagijat neke albanske pesme (?), da bi potom izjavljivali kako je Marija predstavnik novog lica Srbije.
Marija na sceni u Helsinkiju po
proglašenju pobednika
Ono što su primetili oni, primetio je i ceo svet. Pobedila je pesma, bez napucanih plavuša i „tresi-mesi” koreografije. Dok estradne cice iz eks-Ju komšiluka snimaju filmove za zabavu širokih narodnih masa u potpalubljima skupih jahti i slikaju se do pola gole na nekim brodskim „karavanima”, uz to komentarišući kako Marijina pobeda ima političku konotaciju, pitamo se na kojim su mestima one završavale na takmičenjima. Takvim izjavama same sebe su potcenile, jer je Marija učinila da se Srbija nađe u Evropi pre svih „bivših”. A sve bivše republike dale su joj po 12 poena i radovale se sa njom balkanskoj pobedi.
Te pobedničke večeri Marija je zahvalila mnogima, a akcenat je bacila na osobu kojoj je poručila: „Da, to si ti!”. Kada sam je na konferenciji za novinare u Beogradu upitala da li je osoba kojoj se posebno zahvalila bila sa njom u Helsinkiju ili ju je bodrila iz Srbije, mlada pevačica se zbunila i kroz smeh rekla „baš ste slatki” da bi potom, verovatno shvativši da će je mnogi pogrešno protumačiti (da ne ispadne kao gej kompliment žene ženi), dodala „šalim se”. Odgovor na postavljeno pitanje glasio je: „U Srbiji”.
Transparenti govore više od reči
A u Srbiji ju je čekalo i više od 70.000 fanova sa iscrtanim srcima po telu. Stojeći ispred Skupštine grada sa gomilom ljudi, koju ni jedan političar u današnje vreme ne može da okupi, bilo je vrlo neobično videti momke sa crvenim srcima na grudima i licu. I svi su skandirali i pevali „Molitvu”. Valjda je to bio znak da smo se, bez obzira što smo otišli razjedinjeni, vratili ujedninjeni. Ipak i ta zabluda je kratko trajala. Dok smo čekali Mariju da dođe sa aerodroma, iz RTS-a su stizale poruke da je zakazana konferencija za novinare, potom da je otkazana, a na kraju su nam u Skupštini ljudi iz organizacije obećali da ćemo imati prilike tokom koktela da razgovaramo sa pobednicom i uradimo intervjue. Međutim, Marija je po dolasku održala kratak govor u kome se, opet svima zahvalila, i potom otišla na skupštinsku terasu da podeli radost sa masom. Nakon silaska, zelena u licu, sela je u jedan od separea, da bi je odmah okružilo nekoliko gorila.
Pokušavajući da dođemo do Marije, naleteli smo na korpulentnog menadžera Sašu Mirkovića. On nam je „ljubazno” objasnio da je njegova pulenka premorena, a kada smo mu pomenuli poruke koje smo dobili od RTS-a Saša je povisio ton: „Ja sam zakazao konferenciju pre četiri dana, šta me briga šta su vama slali iz RTS-a! Marija je još uvek pulen Beotona i izvolite dođite sutra na konferenciju!” Čisto da se zna ko je ko.
Ko je magarac
Marija i njen menadžer Saša Mirković prekinuli su saradnju sa Tijanićem i RTS-om
Da ne zaboravimo: Tijanić je ipak ispoštovao proceduru, pojavio se u Skupštini, doduše na kratko, u društvu Olivere Kovačević, i napustio je najbrže što je mogao. Dok je Marija uz pomoć svog menadžera osula sutradan, na konferenciji za novinare, paljbu na direktora RTS-a i rekla da je saradnja sa nacionalnim servisom prekinuta, Tijanić je pak davao izjave da je ona dobra devojka, fantastična pevačica ali pod velikim uticajem čoveka koga je nazvao magarcem. U svakom slučaju, zbog ovog sukoba, Marija je ostala bez slavljeničke žurke po povratku u Beograd.
Oko Marije su se svađali i narodni poslanici. Svojatali su je Romi, ali prevladali su radikali koji, kažu, u svojim redovima imaju Marijinog dedu Jaška Šerifovića. Skidamo im kapu, jer „mi volimo Rome, skoro kao i Srbe” izjavi Aleksandar Vučić i ostade živ. Bez obzira na nacionalnost i versku pripadnost, Srbija je pokazala da voli Mariju, a Marija da je svim srcem za Srbiju.
Ljubica Z. TOMIĆ
KRALJICA BALADA
San o stabilnom braku i velikoj porodici
Uprkos ružnim provokacijama o njenim navodno gej sklonostima, Marija, kao i svaka dvadesetdvogodišnja devojka, mašta o večnoj ljubavi i čoporu dece koje će, kako obećava, sama gajiti, a ne baka i deda
Skromnost nije njena vrlina. Naprotiv, sigurna je u sebe i ne zadovoljava se prosečnim. Veruje u horoskop i snagu njenog znaka Škorpije za koji kaže da uvek teži savršenstvu i ispunjava data obećanja.
Obe su vrsne pevačice:
Verica i Marija Šerifović
Marija Šerifović je rođena 14. novembra 1984. godine u Kragujevcu, u porodici u kojoj su se generacije bavile muzikom. Marijina majka Verica Šerifović poznata je kao interpretator etno i džez muzike, dok su baka i deka život posvetili starogradskoj pesmi. Iako je znala da će joj muzika biti jedina profesija u životu, Marija se posvetila i opštem obrazovanju, pa je pored muzičkih škola, završila klasičnu gimnaziju, a kasnije upisala i studije menadžmenta.
Kao devojčica uporedo je trenirala tenis i pohađala muzičku školu, ali kada je profesorka klavira napomenula da klavir i tenis ne idu zajedno, majka je prestala da je vodi na treninge. Jedno godinu dana sve je bilo u redu, a onda je profesorka rekla Verici: „Vaše dete po sluhu može da odsvira sve, ali kad vidi note, bude zlo. Ona jednostavno ne želi da ih vidi.”
- Koliko god se ja potom trudila, čak i van škole angažovala profesora, to jednostavno nije išlo. Na kraju sam odustala. Ne treba nekoga vezati za klavir ako to neće i nije njegova želja. A tenis? On je Mariji sada samo hobi - kaže majka Verica.
Glavom kroz zid
Marija je sa roditeljima živela u Kragujevcu do pre pet godina kada su se majka i ona preselile u Beograd. Jedan od razloga za to bio je i razvod Verice i Rajka Šerifovića nakon dvadeset godina braka. Od kada su se preselile, Marija živi sama u svom stanu. Verica je poštovala njenu želju da bude samostalna, ali:
- Sto puta sam joj rekla da mora da bude dostupna. Ima dva broja i dva telefona i kada ni na jednom nije dostupna, ja ne znam šta ću sa sobom. Potpuno poludim. Nego, sva sreća ona se obično javi posle petnaestak minuta. Ne daj bože da prođe sat vremena, onda nastaje velika frka.
A čime mama „izluđuje” ćerku?
- U početku, kada se odvojila, više sam joj dosađivala pitanjima tipa gde je, sa kim je, šta i kako radi, je li ručala... Posle dve godine sam shvatila da je ona veliki borac i da se lavovski bori za svoju karijeru. Ja tu njenu osobinu mnogo volim i kažem kamo sreće da sam poput nje. Jer ja sam samo pevala, snimala i ćutala. Ona je potpuno drugačija. I često ide glavom kroz zid. Volela bih da jednog dana neke stvari promeni i to će se sigurno desiti. Recimo, njeno šminkanje i oblačenje. Sve će to jednog dana biti drugačije, onako kako sam ja zamislila - kaže majka Verica.
Od kad se preselila u Beograd počinje i Marijino profesionalno bavljenje muzikom, prvi festivalski uspesi, snimanje albuma. Prvi solo album pod nazivom „Naj, najbolja” snimila je 2003. a iste godine učestvovala na Budvanskom festivalu pesmom „Gorka čokolada”. Na ovom istom letnjem takmičenju 2004. godine sa kompozicijiom „Bol do ludila” osvojila je prvo mesto. Sledeće, 2005. godine pobeđuje na Radijskom festivalu sa pesmom „U nedelju”. Nedelja joj je, priznala je, do tada bila loš dan, a nakon toga se i to promenilo. Obično je poslednjeg dana u sedmici kod mame na ručku ili sa društvom igra igrice na „soniju”.
Posle velikih uspeha, Marija je snimila svoj drugi CD pod nazivom „Bez ljubavi”. Hrabro se ubrzo odlučila i za do tada najveći potez u karijeri - koncert u Centru Sava. Ni tu nije pogrešila, jer, sala je bila puna, a Marija je još jednom opravdala epitet koji s ponosom nosi - kraljica balada, u čijem je izvodjenju nepobediva.
Na haje za tračeve
Na desnoj podlaktici već nekoliko godina ima tetovažu na kojoj piše BIM. Iako su mnogi nagađali da je „B” početno slovo nečijeg imena, Marija to demantuje i kaže da se u tom napisu krije jedna njoj važna rečenica. Pored ove ima još tetovaža, a jedna od njih su i pseće šape iscrtane na leđima.
Dok neki tabloidi polemišu o njenom seksualnom opredeljenju, Marija tvrdi da mašta o velikoj i stabilnoj porodici, suprugu i deci koju će sama odgaja a ne baka i deda. Kaže da je sama iskusila takvo odrastanje zbog zauzetosti roditelja i ne želi da kroz to prođu i njena deca.
Marija je od početka karijere na sceni ista kao i u privatnom životu. Ne priznaje seksepil i glamur kao merilo uspeha i bitan faktor u sticanju popularnosti. Vođena time, najčešće nastupa sportski obučena. Samo jednom, i kako kaže - nikad više, stala je na scenu u elegantnom izdanju. Bilo je to prve večeri ovogodišnje „Beovizije”. Od tada suknju ne oblači i, kaže, ne pravi nikakve kompromise.
Verici Šerifović je posebno drago što Mariju niko ne vezuje za nju, niko ne kaže „ona je ćerka Verice Šerifović”, kao što, recimo, govore „e, ovo je Kebina ćerka, a ovo Mikija Jevremovića, a ona je ćerka Merime Njegomir”. Marija ima svoj put. Često se desi da kažu „ovo je Marijina mama”. I dobro je da je tako, ponosna je majka.
Kaže da je ćerku pripremila na lošu stranu njihovog posla. Rekla joj je: „Tvoje je da staneš i da pevaš i to što pevaš da otpevaš kako treba. Sve ostalo, šta će ko da kaže ili priča okolo o tebi, nije važno. To na jedno uvo čuj, na drugo pusti.”
- Tako da ona sada ne troši emocije na napise u novina i na tračeve, ma koliko neprijatni bili - ističe majka Verica.
Marijini odgovori na raznorazne provokacije u javnosti su, zato, uvek zreli i staloženi. Više puta je rekla: „Sve što sam uradila, uradila sam bez veza i urgencija i publika to sigurno zna , vidi i oseća.”
Majka i ćerka na evropskoj turneji
Marija je trenutno na evropskoj turneji gde joj društvo pravi majka Verica, popularna pevačica folk muzike. Posetiće zemlje učesnice Evrovizije, gde će sa njihovim predstavnicima držati koncerte, družiti se, promovisati „Molitvu” i našu zemlju. Verica Šerifović, koju smo preko mobilnog telefona „uhvatili” u Danskoj, rekla nam je: „Presrećna sam, kako bih se drugačije osećala? Neka se Srbija ponosi Marijom, onoliko koliko se ja ponosim. Bićemo sedam dana na turneji, a kada se vratimo imaću i ja mnogo toga da kažem”.
B. GAJIĆ
POČELE PRIPREME ZA EVROSONG 2008.
Biće to spektakl za pamćenje
Ovo tvrdi Duška Vučinić-Lučić, pi-ar naše delegacije u Helsinkiju, otkrivajući kako smo, zapravo, osvojili Evropu
Duška Vučinić-Lučić
Glavna konkurencija Mariji Šerifović na „Evrosongu”, videlo se to, kaže Duška Vučinić-Lučić, pi-ar naše delegacije u Hlesinkiju, po reakciji prisutnih na generalnoj probi, bila je Verka Serdočka iz Ukrajine, našminkani muškarac u suknji sa pratećim vokalima u kostimima koji su podsećali na one što ih je nosila Suzi Kvatro, rok-diva sedamdesetih godina prošlog veka. Tekst pesme je bio skup idioma koji su se rimovali i nisu imali nikakvu poruku, osim da svako može to da otpeva. Potpuna suprotnost od „Molitve”.
- Kad se Verka Serdočka preobukla u svakodnevnu garderobu, ispostavilo se da je to jedan vrlo, vrlo zgodan muškarac. Ali on je glumac i njegova poenta je bila da upravo scenskim nastupom privuče pažnju. To im je i uspelo, i mi smo se pribojavali, ako oni pobede, u šta će se na kraju pretvoriti „Evrosnog”. Da li će to biti festival kompozicija, ili scenskog nastupa gde pesma nije bitna nego prolazi onaj ko se luđe ponaša - kaže Duška Vučinić-Lučić, koja je u Helsinki otputovala i kao komentator i novinar RTS-a. - Na svu sreću sve se dobro završilo po nas, a mislim i po „Evrosong”. Čak je i Ukrajina „Molitvi” dala šest poena.
Publika plakala
Da nema pravila kada je glasanje u pitanju, govori i podatak da, uprkos intervjuu za Bi-Bi-Si, koji je išao uživo u toku polufinalne večeri, kao i Marijinog nastupa na turskom Si-En-Enu, od Engleske i Turske nismo dobili nijedan poen. Iako su Finci prosto poludeli za „Molitvom”, koju je Marija snimila i na finskom, dvanaest poena od domaćina jeste bilo prijatno iznenađenje, kao i od Malte, do sada prilično nezainteresovane za predstavnike iz Beograda, osam poena.
Prateći vokali su bili vrhunski
- Zainteresovanost ljudi iz I-Bi-Jua, evropske televizijske mreže, koja organizuje „Eurosong”, ukazivala je da smo favoriti. Sugerisali su da ćemo biti u vrhu jer je pesma kvalitetna. Zainteresovanost novinara za Mariju je bila fantastična, više od dvadeset intervjua dnevno. Naše pres-konferencije su bile najposećenije. Pažnju smo privukli upravo time što nismo agresivno propagirali ni pesmu, ni nastup, ni delegaciju. Zahvaljujući „Nju momentu”, imali smo najbolji promotivni materijal tamo, najkulturniji i najadekvatniji u tom trenutku - nabraja Duška sve poluge koje su uticale da stignemo do vrha. - I najvažniji znak da ćemo uspeti je bio to što su ljudi, kad čuju Mariju da peva „Molitvu”, bukvalno plakali. Mislim da je odlučilo i to što je Marija baš u finalu dala svoj maksimum. Njeno pevanje je sve u sali ostavilo bez daha.
Čak je i novinar Bi-Bi-Sija rekao da je Srbija, tamo smo toliko puta pominjani da su svi naučili da kažu čisto Srbija, a ne Serbija, pobedila divnom pesmom, i da smo upoznali potpuno drugačiju Srbiju, punu ljubavi i optimizma.
Kako se Marija Šerifović ponašala u tom stampedu raznih obaveza?
- Marija je divna devojka, vaspitana i izuzetno harizmatična. Osoba koja je plenila gde god da se pojavila. Uvek je bila nasmejana, na škakljiva pitanja odgovarala vrlo duhovito, vešto izbegavajući ono što u tom trenutku nije baš da se odgovori. Mislim da nije pevačica, bila bi fenomenalan psiholog. Nije se ponašala kao zvezda. Nijednog trenutka se nije postavila u stilu: ja sam predstavnik Srbije na „Evrosnogu” i vi sad svi treba da trčite oko nas. Naprotiv, ona je brinula o nama i ponašala se kao devojka koja je došla tu da nešto uradi i uradiće to. Svi smo mnogo radili. I takav ozbiljan rad i kvalitet morali su da rezultiraju pobedom.
Marijina ulaznica za Evropu
Prošlogodišnji pobednici „Lordi” nisu napravili neku karijeru ni u Finskoj, a kamoli u Evropi. Ima li Marija više šansi od svojih prethodnika da postigne internacionalnu karijeru?
- Ova turneja može da joj bude dobra ulaznica u Evropu. To je sad stvar njenog menadžerskog tima, koji je, nažalost, jer mislim da smo udruženim snagamo mogli mnogo da učinimo za njenu buduću karijeru, odlučio da Marija nema više kontakt sa RTS-om.
Ono što je sigurno, na „Evrosngu” u Beogradu glasaće se po starom sistemu. Sledeće, 2009. godine doći će do nekih promena.
- Može se dogoditi da imamo dve polufinalne večeri, jer se očekuje povećanje broja učesnica već u Beogradu. Svake godine je sve više vanevropskih zemalja učesnica, Amerikanci su još prošle godine hteli da otkupe licencu. Dogovoreno je da ne otkupljuju licencu već da se sve stavi pod jednu kapu i napravi World Song Contest.
Trinaest miliona evra koštala je organizacija „Evrosonga” u Helsinkiju. Kako će se finansirati i organizovati ovaj festival u Beogradu?
- I-Bi-Ju će dati finansijsku podršku RTS-u, kao što je to uradio za nacionalnu televiziju Finske. Za nekoliko dana u Beograd već dolazi supervizor Svante Stoksalijus i on će o detaljima razgovarati sa generalnim direktorom RTS-a Aleksandrom Tijanićem. Sve će se raditi korak po korak, 22. i 24. maja 2008. godine, nijedan zarez ne sme da bude postavljen na pogrešnom mestu. I neće biti - sigurna je Duška Vučinić-Lučić. - U Helsinkiju je 30.000 ljudi radilo na organizaciji „Evrosonga”, od toga je samo 1.500 bilo na platnom spisku, sve ostalo su volonteri. Nama se već sad javljaju volonteri, što je dobro i za nas i za njihov si-vi. Sigurni smo da će RTS, koji ima isključiva prava na sve što se odnosi na „Evrosong”, uz pomoć grada Beograda i cele države, organizovati ne samo spektakl za pamćenje već i najbolji provod i zabavu koju su ikad do sada doživeli učesnici ovog festivala.
M. STAMATOVIĆ
Snimili: V. MARKOVIĆ, Z. BUDŽIĆ
VRATI NA NASLOVNU STRANU
Powered by ScribeFire.
Нема коментара:
Постави коментар