GDE SMO ONO STALI? Neodržano suđenje
Voja Žanetić 16. novembar 2013. 19:47 | Komentara: 0
Gospodine sudija, ja znam da Vam je ispod časti da se bavite ovim mojim slučajem, posebno u danima kada ima mnogo interesantnijih suđenja od ovog mog
„Gospodine sudija,
Ja znam da Vam je ispod časti da se bavite ovim mojim slučajem, posebno u danima kada ima mnogo interesantnijih suđenja od ovog mog i kad će ih tek biti. Ali Vaš današnji rad će omogućiti da i ja imam pravo da se nada mnom sprovede pravda, da i ja imam pravo da mi se sudi.
Znam da je neobično što sam sam sebe tužio, da je još neobičnije što sam zahtevao i da samog sebe branim, ali u vremenima u kojima živimo niti ima nekog ko bi moju krivicu primetio, niti ima nekog ko bi bio spreman da me tako i toliko krivog brani pred stalno budnim okom pravde i pravosuđa.
Optužujem sebe, gospodine sudija, za brojne prestupe, dela i zloupotrebe, koji su me doveli u ovu situaciju u kojoj se nalazim. I činjenjem i nečinjenjem prema samome sebi došao sam do toga da nemam izvestan stalan posao i stalne prihode, da mi se istopila sva stara i nova štednja, da sam u pozajmicama do guše, da sam propao sa koje god strane da me se analizira. Postoje slučajevi spornih privatizacija i sumnjivih malverzacija, ali verujte mi da ne postoji slučaj sa ovako tragičnim posledicama kao što je moj, u kome jedini krivac za nespornu i nesumnjivu situaciju u kojoj se nalazim moram biti ja, pošto ne znam koga bih drugog okrivio.
A kriv sam, gospodine sudija, za mnoge stvari. Kriv sam što mi deca nisu završila neki od starih inostranih ili novih domaćih univerziteta, što nemaju ni u čemu ni sa čime da se slikaju pred ogledalom pa da šalju napućene slike na „Fejsbuk" i „Tviter", što nisu u državnoj službi sa lepom platom i osiguranom karijerom. Kriv sam što nisam u Partiji ili Službi, pa da uzmem parče mesa sa još uvek neoglodanog kostura Titove ekonomije. Kriv sam što nisam ni u jednoj kombinaciji i šemi, klanu ili organizaciji, bratstvu ili kumstvu, samo sam neke glupe škole završavao i gledao da radim svoj posao najbolje što umem. A umeo sam da radim, samo nisam umeo ništa za sebe da uradim. A za to sam tek kriv.
Kriv sam što mi ćerka nije starleta, a sin dečko poznate pevačice ili manekenke, a oboje učesnici u rijalitiju. Kriv sam što nisam - kao ni niko u mojoj porodici - uticajni anonimni komentator, istaknuti analitičar, poznata ličnost ili kontroverzni biznismen. Kriv sam što ne uređujem neistine u tabloidu, ne menadžerišem gubicima u javnom preduzeću, ne pretvaram fabrike u građevinsko zemljište a građevinsko zemljište u pašnjake, ne sedim u savetu ili upravnom odboru, ne brojim dane u ambasadi ili konzulatu. Kriv sam što ne izmaštavam kanale tamo gde su njive, investitore tamo gde su prevaranti, pobede tamo gde su kapitulacije, a junake tamo gde su kukavice. A najviše sam kriv što nisam razumeo da sve ovo moraš da radiš ako želiš da preživiš među mrtvima, da se prilagodiš među nepromenjenima, te da postaneš neko i nešto da bi se pridružio nikome i ničemu, u limuzini sa ili bez rotacionog svetla, jedinom merilu vrednosti čoveka.
Nisam znao koga bih optužio, gospodine sudija, pa sam optužio sebe. Kažu da je u toku borba protiv korupcije i kriminala, pa sam shvatio da sam samog sebe godinama korumpirao nadom i time zapravo učinio i pomogao najveći kriminal nada mnom. Svaki put kad su mi rekli da će biti bolje, ja sam verovao da će biti bolje i meni, a ne samo njima. Time sam ja postao saradnik i produžena ruka, a na osnovu svega toga sam ja i krunski svedok u procesu protiv sebe, te moram postati i zaštićeni svedok, jer ne znam šta ću biti u stanju sam sebi da uradim, kada shvatim šta sam sve samom sebi uradio.
Sada kad ste čuli optužbu i svedočenje, dozvolite mi, uvaženi Sude, da iznesem i svoju odbranu. Sve, dakle, priznajem, ali se pozivam na sopstvenu neuračunljivost. Kao dokaz ovoj tezi prilažem svoje trenutno mišljenje da još ima nade; da će biti i budućnosti i posla i pravde; da ima neko ko gleda i nagrađuje skromnost, vrednoću i poštenje; da će sve biti bolje, samo kad ovo sve ostalo prođe.
I to Vam je, gospodine sudija, moj slučaj. Znam da sada ima i većih i značajnijih, ali Vas molim da se i meni sudi, makar budućih pokolenja radi. Neće Vam ovo suđenje biti ni teško ni dugo, a ne morate ni pritvor da mi određujete, jer ja u njemu živim nebrojeno mnogo godina.
Hvala Vam unapred na presudi, gospodine sudija. Kakva god da bude, biće mi makar lakše."
(Integralno izlaganje i tužitelja i svedoka i okrivljenog, sa još uvek neodržanog suđenja).
Нема коментара:
Постави коментар