Savković: Naoružavanje Kosova deo turske strategije „meke moći" na Zapadnom Balkanu - Kosovo Online
4–5 minutes
Viši savetnik ISAK fonda Marko Savković ocenio je da Turska ima veoma razvijenu „meku moć" na prostoru Zapadnog Balkana, a da je sve bliža saradnja i sve otvorenije naoružavanje Kosova rezultat politike koja traje poslednjih 15 godina.
„To je nastavak odnosa koji se razvija već 15 godina. Turska je od samog početka bila među prvim zemljama koja je priznala jednostrano proglašenu nezavisnost. Turska pomaže razvoj kapaciteta u sistemu odbrane kroz ustupanje i prodaju različitih oklopnih vozila za potrebe oružanih snaga, pa do sada sve sofisticiranijih sistema poput 'barjaktara'", izjavio je Savković za Kosovo onlajn.
Naglašava da Turska na prostoru Zapadnog Balkana ima dva ključna interesa.
Prvi je, ističe, da ceo region uđe u Nato.
„Dugo već proklamovani interes Turske jesu evro-atlanske integracije, zaokruženje, ulazak celog Zapadnog Balkana u Nato. Jer, Nato je zapravo za Tursku taj okviru jer kao što znamo ona nema nekih velikih izgleda da postane članica EU u skorijoj budućnosti", kazao je Savković.
Kao drugi ključni interes navodi utvrđivanje svog uticaja u regionu koji sprovodi kroz jačanje ekonomskih, obrazovnih, kulturnih i istorijskih veza.
„Turska uvek ističe mir, stabilnost, dobre međudržavne i međuetničke odnose. Često se poziva na svoje nasleđe, koje jeste jedan, da kažemo, važan faktor identifikacije. Turska ima veoma razvijenu meku moć na prostoru Zapadnog Balkana, jednu moć privlačenja, zahvaljujući i svom obrazovnom sistemu koji veliki broj mladih ljudi pohađa. Isto tako, vrlo razvijenoj ekonomiji, ali i tom istorijskom nasleđu. Turska na jedan dosta pametan način pomaže obnovu različitog kulturnog nasleđa. I najzad, kroz ekonomsko prisustvo. Konkretno sa Prištinom, Turska je sedmi ekonomski partner i ona zapošljava oko 10.000 ljudi koji žive na prostoru Kosova", naglašava Savković.
Prema njegovim rečima nedavna donacija od milion dolara za proširenje „kapaciteteta" KBS- a predstavlja iznenađenje samo u delu što Ankara želi podjednako dobre odnose i sa Prištinom i sa Beogradom.
„Uzimajući u obzir dosta dobre odnose Ankare i Beograda neko bi mogao da kaže da ovo sad deluje kao jedna vrsta problema za Beograd. Ali, verujem da će Ankara nastaviti da vodi računa o tome da i sa Beogradom, koliko je moguće, zadrži dobre odnose", smatra Savković.
Dodaje i da u nabavci vojne opreme i naoružanja ne treba zaboraviti da je, kao u slučaju „bajraktara" reč o privatnoj firmi u okviru namenske industrije Turske koja se rukovodi profitom, a da je njihovom nabavkom Kosovo poslalo poruku da prati trendove „modernog ratovanja".
„To je jedna platforma, ako govorimo o 'barjaktaru' koja se izvozi u više zemalja sveta. Smatra se jednom od najboljih na svetu u ovom trenutku. Toliko dobrom da je čak i Srbija razmišljala, ne znam da li razmišlja i dalje, da je nabavi. Prati se trend gde sve oružane sile koje to mogu, gledaju da nabave platforme, bespilotne letilice sa kojima mogu da dejstvuju. Vidimo da u Ukrajini jedna od najvažnijih lekcija jeste zapravo značaj takvih platformi i koliko su one promenile moderno ratovanje", objašnjava Savković.
Ipak, ne smatra da bi naoružavanje Kosova, ali i sve veći uticaj Turske na Zapadnom Balkanu nužno mogao da proizvede i dodatne tenzije u regionu.
„Ne mislim nužno. To je prosto jedan, da kažem, složen, jedan miks odnosa, ako hoćete, gde imate i puno saradnje, konkurencije, suprostavljenih stavova po nekim pitanjima, ali ne vidim nužno da je to konflikt, da je to budući izvor konflikta", zaključuje Savković.
