Лингвистичка државност

Лингвистичка државност

Како су сви медији у Србији успели да из назива споразума изоставе реч граница?

 

Реч граница на енглеском се каже бордер, а на српском језику линија или прелаз, тако би некако могли да закључе европски посматрачи балканских неприлика док буду одлучивали о кандидатури Србије. Растезање лингвистике је већ дуго једно од поузданих средстава за смиривање тензија на Балкану, које свакој од сукобљених страна остављају могућност да прославе своје мале победе тамо где их нема или бар умање поразе где их има. Иако су већ навикнути на речник замрзнутих споразума, условних кандидатура, грађани Србије су, ипак, мало теже разумели нове термине као што је интегрисано управљање прелазима или косовски царински сведоци, којих додуше нема у споразуму али их има у наступима шефа преговарачком тима Србије Борислава Стефановића. Тим споразумом, као и уклањањем барикада, Србија је донекле ублажила љутњу Немачке и неких других чланица ЕУ, али није јасно шта је остало од чувених црвених линија које Београд никада неће прекорачити.
„Разбарушеност језика у новом споразуму о северном Косову показује колики пут Европска унија мора да пређе како би нормализовала односе на најексплозивнијем месту на Балкану", оцењује одлично обавештени сајт, ЕУ обсервер, који напомиње да је веома чудно да је скраћеница ИБМ поменута чак девет пута у споразуму, али ниједном пун и тачан назив споразума Интегрисано управљање границом (Integrated Border Manage-ment).
иронија Уз извесну дозу ироније, новинар ЕУ обсервера примећује да би, ако би се споразум случајно звао Интегрисано управљање прелазима, као што је представљeнo у српским медијима, скраћеница морала да гласи IMCP (Integrated management for crossing points) али је некако остала скраћеница ИБМ и то девет пута, а без енглеског оригинала. Велики напор који је власт уложила да се нигде не помене реч граница, иако она постоји у називу споразума, као да указује да се владајућа коалиција плаши оптужби како оваквим споразумима признаје независност Косова. У фусноти споразума се наводи да једна страна признаје линију као границу, а друга страна признаје линију као административну граничну линију.
И док се српски језик растеже до непрепознатљивости, шефица косовског преговарачког тима Едита Тахири не пропушта ниједну прилику да додатно испита стрпљење београдских саговорника, знајући да ће владајућа коалиција морати да учини све како би показала нешто што се дипломатски зове конструктивност у дијалогу. Она је најавила да ће Еулекс на прелазима имати само посматрачку улогу, док ће несуђени „косовски царински сведоци" примењивати косовске законе, као и да је споразумом запечаћен резултат акције од 25. јула на Брњаку и Јарињу. Растежући тумачење споразум на типично балкански начин, Тахиријева је најавила и постављање застава и државних симбола „на један сантиметар од заједничког објекта".
Шеф канцеларије за сарадњу са медијима Миливоје Михајловић за НИН каже да влада није и сигурно неће прелазити црвену линију у косовским преговорима, која се зове поштовање Устава Србије и Резолуције 1244. „Сви договори у Брисели се шаљу Републичком секретаријату за законодавство и надлежним министарствима. Тек када влада добије од њих мишљење да су ти договори у складу са Уставом, доноси се одлука о примени споразума, тако да црвена линија није и не може бити пређена", каже Михајловић и додаје да би одлуку или уредбу о примени споразума влада могла да донесе на првој наредној седници (одржавају се четвртком мада се одлуке доносе и на телефонским седницама).
тензије До петка, када се очекује коначна одлука о кандидатури Србије, највишим представницима Србије сугерише се да би Београд морао да покаже конструктивност око регионалног представљања Косова, као и да додатно смири тензије на северу Косова. Последња понуда коју је српски преговарачки тим Србије изнео Роберту Куперу и Едити Тахири била је да на међународним скуповима испред представника Косова стоји табла Косово, а испод звездица и УНСЦ 1244 (Савет безбедности 1244). Та понуда, међутим, није прихваћена, а од других дипломатских извора се може чути да је Србији, наводно, понуђено да испод назива Косова стоји назнака, исписана ситнијим словима, да Србија не признаје Косово.
Чувена „црвена линија" Београда, која је некако све тања, око представљања Косова остаће напомена да испод имена Косова мора остати име резолуције 1244, а представници власти спремни су да кажу новинарима да испод тога Београд неће ићи и по цену кандидатуре. Тај став се, додуше, ослања на процене да би Србија могла да добије условну, замрзнуту кандидатуру чак и када би учинила максималне уступке, али је могуће да добијемо нови споразум који би и Београд и Приштина могли да тумаче као тријумф својих дипломатија, док би сви у Бриселу знали ко је победио, а ко глуми победу.

Зидање државности

Од када је стављено до знања Србији да европске интеграције највише зависе од нормализације односа са Косовом, српске власти су се нашле у тешкој позицији јер су три године говориле да су Европа и Косово два сасвим одвојена процеса. Владајућа коалиција, али и нека будућа влада, мораће да понављају како никада неће признати Косово, али ће на свакој рунди техничких преговора дозидати понеки део косовске државности. У међувремену се у правничким круговима говори о иницијативи адвокатске канцеларије Томановић пред Уставним судом Србије за оцену уставности владине уредбе којом се спроводи бриселски споразум о матичним књигама, оцењујући да је Уредба противна одредбама Устава, Европској конвенцији о заштити лица у односу на аутоматску обраду личних података, Закона о заштити података о личности и Закона о матичним књигама. „Уредбом је предвиђено копирање, скенирање и фотографисање матичних књига које садрже личне податке грађана Србије са подручја КиМ", каже судија из Косовске Митровице Бранка Семенов, која је, заједно са канцеларијом Томановић, аутор иницијативе којом се тражи од Уставног суда да забрани спровођење Уредбе док се не донесе одлука о њеној уставности. Саговорница НИН-а напомиње да се Устав и закони Србије крше јер спорна Уредба предвиђа обраду личних података грађана без њихове сагласности и омогућава да се формира трећи примерак матичних књига. „Лични подаци грађана ће бити доступни неовлашћеним органима, као што су Тим за дијалог, представници ЕУ и УН. Трећи примерак матичних књига се доставља Тиму за дијалог, што је супротно Уставу, Европској конвенцији и Закону, који га даље може достављати без икаквих ограничења и представницима ЕУ и УН, Привременим институцијама у Приштини и било ком другом неовлашћеном органу, држави, установи или институцији", каже Бранка Семенов.

БАТИЋ БАЧЕВИЋ

http://www.nin.co.rs/pages/article.php?id=64874