Dobro jutro Srbijo
уторак, 4. август 2026.
Успон и пад Крајине: Сећања једног министра
понедељак, 3. август 2026.
Svi smo mi Srbi
четвртак, 30. јул 2026.
Александар Вулин: Хоће ли држава Србија према Куртијевој влади почети да се понаша као Израел према Хамасу
|
четвртак, 30. јул 2026.
|
|
|
Лидер Покрета социјалиста Александар Вулин позвао је званични Београд да реагује на низ најновијих провокација привремених приштинских институција и све веће репресије над Србима на Косову и Метохији.
"Шта држава Србија мисли да предузме? Да ли ће одредити меру по којој ће Шиптари без српских докумената моћи да се крећу само у колонама под пратњом за шта ће им бити посебно наплаћено или ћемо према Куртијевој влади почети да се понашамо као Израел према Хамасу? Или ћемо мирно посматрати како руше Газиводе, хапсе у Зубином Потоку, уводе агенте КИА у српске манастире?", упитао је Вулин у писаној изјави.
Он је подсетио да 1. августа Срби неће моћи да ходочасте у српске манастире на Косову и Метохији без пратње водича који лиценцу добија у Приштини. А такви водичи ће онда да објашњавају како су Високе Дечане подигли "Шиптари из династије Гаши а да су Срби геноцидан народ".
"Колико ће времена проћи пре него ходочаснике у Бањској дочека игуман косовске православне цркве који не говори српски", упитао је Вулин.
Подсетимо, данас је почело рушење мотела "Језеро" на Газиводама, иако су власници Срби поднели надлежнима тужбу и пред судом се води спор. Осим грађевинског насиља према Србима, Куртијев режим наставио је са хапшењем Срба под наводним оптужбама за "ратне злочине".
Такође, Приштина врши и притисак на Српску православну цркву и културно наслеђе у јужној српској покрајини, па ће од викенда у цркве и манастире у организацији туристичких водича бити могуће отићи само ако имају приштинске лиценце.
(РТ Балкан)
|
уторак, 7. јул 2026.
Под Ловћеном поново тргују српским језиком
Под Ловћеном поново тргују српским језиком
Драги Вуче,
Код мене у Срему кажу да мртва уста не говоре. Међутим, понекад има тренутака када је тишина оних који су нас задужили током свог живота гласнија од речи живих.
Зато ти данас и пишем.
Не да те питам како си успео да створиш азбуку коју разуме сваки Србин, (најсавршеније фонетско писмо на свету) већ да ти кажем да се данас њоме тргује. Не, не продаје се за новац. Продаје се за мир у коалицији, можда за још један потпис или још један договор, вероватно и мандат. Да будем искрен, не знам детаље, сазнаћемо за који дан, недељу, месец…
Да, знам да ти је чудно, шта више и сам сам затечен. Док си ти пешице обилазио српска села, сакупљао речи и спасавао језик од заборава, данас се његов положај одлаже за неко погодније време. Кажу да није тренутак и да има пречих тема. Кажу и да је у питању само још овај компромис, као и онај пре пар недеља. Тако, ваљда, почиње сваки (српски) пораз. Не бринем се ја превише, јер ниједан народ није изгубио свој језик преко ноћи. Потребно је време за то, као и проневера завета оних који су обећали да ће га чувати, па су у међувремену закључили да постоји нешто важније од њега. Ако ниси знао, то је за њих Нови завет!
Теби су говорили да је немогуће угасити живи језик. Данас говоре да то баш није практично чувати од заборава, чак и од напада. Ти си у то време веровао да се народ окупља око слова, а данас неки верују да се народ окупља око политичких функција.
Ти си знао да се држава може изгубити, па поново створити, као феникс из пепела. То нас је најбоље Албанска голгота научила. Крвава стаза трагова у снегу од Мојковца до Крфа, исписала је историју једног народа на ћирилици довољно јасно и разумљиво да остане урезано у националну свест свих потомака оних који су дали своје животе за слободу, за будућност. Али, ако се народ одрекне свог језика и свог писма престаје да буде исти народ.
Зато ми је жао што ти данас не можемо јавити да је твоја борба коначно добила заслужени епилог. Напротив. Опет се подно Његошевог Ловћена расправља да ли српски језик сме да добије место које му припада. Опет се од онога што је право народа прави предмет политичке трговине. Највише боли што се то не чини под притиском непријатеља. Већ уз пристанак оних који су обећали да ће бити његови чувари. Чувари Косовског завета.
Историја ће, Вуче, једног дана записати ко је бранио српски језик када је било тешко. А још пажљивије ће записати ко је ћутао када је требало да говори, али и ко је трговао оним што није смео да изнесе на пијацу. Тај неко је продао прво историју, затим језик, још је остала само црква… али и она ће доћи на ред. Јуче су трговали крвљу предака, данас језиком који говоре, сутра на тезгу иду мошти Св. Василија Острошког.
Ни сам не верујем шта ти пишем. Људи мењају вечност за пролазност, верујући да је власт најважније одбранити, а не знају да се све у политици може надокнадити. Само се изгубљено национално достојанство најтеже враћа.
Ако наредних дана сретнеш горе Његоша, Лазу Костића, Јову Змаја, Бранка Радичевића, Црњанског, Дучића… реци им да не брину. Остало нас је довољно да одбранимо српски језик до последње “јоте”, иако се књига свела на свега једно слово.
Но, твоја азбука је преживела царевине, ратове, јаме, логоре и забране. Надам се да ће преживети и наше компромисе.
Александар М. Гајић, историчар
понедељак, 6. јул 2026.
Обојена револуција – пут у прошлост
Обојена револуција – пут у прошлост
Шта би Србија добила увођењем ’пленума’ ЦК и ’зборова радних људи’, које предлажу студенти? Добила би карикатуру Кардељеве Југославије, коју је он Уставом из 1974. године разбио на осам држава и хиљаде ОУР-а. Апсурдност тог система најбоље илуструје пример воза који превози угаљ између Бановића и Београда, на раздаљини од 196 километара. Воз је путовао данима, јер су се мењале локомотиве на границама Србије, Хрватске и Босне да не би угрозиле ’суверенитет независних држава’Страни центри моћи, који су планирали обојену револуцију и уништење Србије, тачно су знали на која два стуба друштва треба ударити да би се друштво довело до анархије и хаоса. То су образовање и правосуђе. Уложене су милијарде евра да би Србија била кажњена због своје независне политике и неувођења санкција Русији. Главна улога рушитеља система додељена је „независним медијима”, невладиним организацијама и правосудним органима.
Организатори обојених револуција, који су унесрећили милионе људи широм света (убијајући пола милиона деце у Ираку, убијајући Гадафија и враћајући либијски народ у племенско уређење и организујући обојену револуцију у Украјини, у коју су Американци уложили пет милијарди долара), окомили су се на Србију и прогласили паролу „Србија мора да стане”. Обојена револуција у Украјини, рехабилитација нацизма и ширење патолошке мржње према Русима довели су до покушаја протеривања осам милиона Руса из Украјине и крвавог рата, који је однео милион и по живота. Сличан сценарио био је планиран за Србију, коју је требало поделити на три државе.
Због чега је образовање одабрано као најслабија карика у друштву? Будући стручњаци и носиоци важних друштвених функција најпогоднији су за манипулацију, јер професори као ауторитети могу да обликују њихову свест у складу с интересима страних служби. Одабран је чак и слоган „Србија мора да стане”, тј. да се врати на ниво из 2012. године, кад је нова власт наследила само 70 милиона евра у каси и кад је била пред банкротом, јер није могла да исплати плате и пензије. Тог тренутка Србија је пошла од минуса од 300 милијарди долара, који су нам нанели наши „западни пријатељи” (санкцијама, НАТО бомбардовањем и пљачкашком приватизацијом), од разорене и уништене привреде и од 550.000 људи које су „жути ослободиоци” избацили на улицу. За само тринаест година Србија је успела да утростручи БДП, да плате подигне са 330 на 1.000 евра, да изгради стотине километара ауто-путева, болница и школа, што је са аспекта Запада било недопустиво.
Девизне резерве износе 29 милијарди долара (ради илустрације, Русија је за време Јељцина имала седам милијарди долара девизних резерви). Чињеница да је Србија у 2024. години имала стопу привредног раста од 2,9 одсто, а Немачка само 0,1 одсто (29 пута мањи раст), била је сигнал за покретање обојене револуције. Ако неко без знања ових података крене у рушење „омрзнутог режима”, мора да се постави питање здравог разума „револуционара”.
Шта би Србија добила увођењем „пленума” ЦК и „зборова радних људи”, које предлажу студенти? Добила би карикатуру Кардељеве Југославије, коју је он Уставом из 1974. године разбио на осам држава и хиљаде ОУР-а. Апсурдност тог система најбоље илуструје пример воза који превози угаљ између Бановића и Београда, на раздаљини од 196 километара. Воз је путовао данима јер су се мењале локомотиве на границама Србије, Хрватске и Босне, да не би угрозиле „суверенитет независних држава”. Док се Европа уједињује, блокадери траже даљу поделу Србије на нова „племена” – „војвођанско племе”, „санџачко племе”, итд. Тако „мали Ђокица” замишља демократију. Сви путују ка Европи, а блокадери у Африку.
Многи се питају одакле толико мржње и спремности на линч политичких неистомишљеника? Главни узрок лежи у корумпираним медијима, у рукама светске политичке мафије, чији је основни циљ дебилизација нових робова новог светског поретка и заштита интереса 0,1 одсто најбогатијих (што се назива „демократија”). Ово је само доследно спровођење „Далсове доктрине” из педесетих година прошлог века (Ален Далас је био први шеф ЦИА, после рата), који је дао „рецепт” за уништење словенских народа као „ниже расе”: „Словене ратом не можеш уништити. Ми ћемо им дати лажне идеале и они ће сами себе уништити. Ми ћемо наћи истомишљенике, своје савезнике и помоћнике у њиховој домовини. Честитост и поштење биће исмевани и сматраће се остатком прошлости. Подлост и дрскост, лаж и превара, пијанство, наркоманија, хомосексуализам, издајништво, шовинизам и међунационалне мржње – све ћемо то неприметно култивисати у свест људи.”
За сада су блокадери успели само делимично да реализују Далсову доктрину. Успели су да Србији нанесу штету од 3,9 милијарди долара, тако што су отерали инвеститоре и смањили инвестиције, у прошлој години, са 5,2 милијарде долара на 2,2 милијарде, а планирани раст БДП-а смањен је са 3,8 на 2,8 одсто. Упркос свим напорима блокадера да „Србија стане”, она је остварила највишу стопу раста БДП-а у Европи у првом кварталу 2026. године. Главни циљеви – разбијање Србије на више држава и уништење привреде – нису реализовани.
*Социолог
петак, 17. април 2026.
Адвокат Небојша Перовић: Измене Породичног закона воде ка потпуној разградњи породице.
: Адвокат Небојша Перовић: Измене Породичног закона воде ка потпуној разградњи породице. Предлагач ових измена жели да претвори нашу децу у оне који могу да уцењују родитеље, уколико им не испуне захтеве
Завршена је јавна расправа о изменама и допунама Породичног закона, а прашину у јавности посебно је подигла одредба која се односи на забране физичког кажњавања деце. Заговорници тврде да је реч нужном кораку ка бољој заштити деце и јасном дефинисању шта је неприхватљиво понашање у породици. Критичари да је то десет корака напред ка даљем "разбијању породице".
За свако физичко кажњавање детета, па и "васпитну ћушку", према изменама Породичног закона, држава би могла да покрене механизме попут "корективног надзора над родитељима", који подразумева укључивање центара за социјални рад, као и разна саветовања и едукацију родитеља.
Изменама Породичног закона се најављује и увођење платформе и апликације преко које ће деца моћи да пријаве родитеље или старатеље за свако физичко кажњавање
Притисци годинама стижу са Запада да се промени традиционално васпитање деце, а примени принцип који родитеље ставља у подређен положај. То признаје и законодавац јер у образложењу измене Породичног закона наводи да у извештају Европске комисије за Србију за 2025. годину, у делу који се односи на права детета, наводи се да "Србија треба да измени своје породично право како би се изричито забранило телесно кажњавање деце у породици и дечји бракови".
Све те сугестије нашле су се у предлогу измене Породичног закона.
"У чувању, подизању и васпитавању детета родитељи не смеју да подвргавају дете понижавајућим поступцима, телесном кажњавању и другим казнама које вређају људско достојанство и интегритет детета", стоји у члану 70 а предлога измене Породичног закона. Забрана се односи и на хранитеље, старатеље и сва друга лица која се старају о детету или са дететом долазе у контакт у породици или другој средини.
Изменама Породичног закона се најављује и увођење платформе и апликације преко које ће деца моћи да пријаве родитеље или старатеље за свако физичко кажњавање.
"Ради унапређења сарадње, праћења појаве, контроле поступања и извештавања у случајевима насиља у породици над децом или сумње на насиље, користе се електронске апликације и платформе у којима се евидентирају и други облици насиља или сумње на насиље над децом или у којима учествују деца у складу са Законом. Апликације и платформе, које се финансирају из буџета Републике Србије подржане од стране министарства надлежног за унутрашње послове, јавних тужилаштава и центара за социјални рад, користе се за пријаву насиља у породици над децом и других облика насиља над децом, кроз обезбеђену могућност пријаве у току 24 сата, седам дана у недељи", стоји у предлози измене Породичног закона.
Стручњак за социјалну и породичну заштиту Драган Вулевић објашњава да би забрана физичког кажњавања деце требало да буде "развојна норма", да ће се узимати у обзир интензитет и континуитет физичког кажњавања.
"Увек ће се ценити да ли је интензитет и континуитет физичке силе такав да битно угрожава здравље, безбедност, самопоштовање, самопоуздање детета, па у тим случајевима се могу применити оне мере које су предвиђене и Породичним законом 2005. године. То је корективни надзор над вршењем родитељског права, лишење родитељског права делимично или потпуно, заштита од насиља у породици. Уколико је у питању тешка употреба физичке силе, то је онда и кривична одговорност - злостављање и запуштање малолетног детета", каже Вулевић који је пре десет година радио на изменама овог закона.
Сматра да се овим у први план ставља најбољи интерес детета.
"Дете на таквом моделу, где се физичка сила редовно употребљава, учи да је насиље дозвољено, да у сваком конфликтном односу користи силу. Забрана физичког кажњавања је развојна норма, да се укаже родитељима на штетност таквих поступака. Обавеза је државе да обезбеди релевантне програме помоћи и подршке родитељима у вршењу одговорног родитељства, кроз разне обуке о одговорном родитељству, ненасилним методама васпитања", каже Вулевић за РТ Балкан.
Вулевић је био и саветник у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и сећа се да су Србији стално стизале примедбе од Комитет за права детета из Женеве, зашто нема изричиту забрану физичког кажњавања деце.
Адвокат Небојша Перовић каже за РТ Балкан да су измене Породичног закона сувишне, беспотребне, воде ка потпуној разградњи породице и представљају омчу око врата родитељима.
"Прича о правима детета је потпуна замена теза. Управо је супротно. Овде се ради о томе да предлагач ових измена и допуна жели нашу децу да претвори у шпијуне, да пријављују оне који их највише воле, да путем апликације дозволе деци, пубертетлијама да могу да уцењују родитеље, уколико им не испуне захтеве", истиче он.
Указао је да је Породични закон из 2005. године за последицу имао превелики број развода бракова. Нове измене воде ка даљем разарању породице. Подсећа да је постојећим кривичним законом, већ уређено да је забрањено злостављање деце.
"Ово је десет корака даље у разбијању породице. Тековина човечанства се изврће наопако, као и божија заповест која каже 'слушај оца свог и матер своју, да ти добро буде и да дуго поживиш на земљи'. Не бих хтео да будем груб, али као да се ради о неком сатанском предлогу везано за то како ће изгледати српска породица", прича он.
Указао је и да у Србији нагло расте насиље у породици и то деце према родитељима.
"О томе сви ћуте. Причати о правима детета и забрани физичког кажњавања у земљи где је дете извршило такав злочин (масовно убиство у 'Рибникару'). То је прст у око целом народу. То је ужасавајуће и поражавајуће. Волео бих да чујем чланове Радне групе из ког разлога је ово неопходно, да дете може да буде господар породице и господар над родитељима", закључио је он.
(РТ Балкан)
среда, 15. април 2026.
Дарко Младић: Ратко Младић имао лакши мождани удар, у тешком је стању
: Дарко Младић: Ратко Младић имао лакши мождани удар, у тешком је стању
Ратко Младић доживео је лакши мождани удар и сада је у јако тешком стању, рекао је Срни његов син Дарко Младић.
Дарко Младић је рекао да очекује да добије документацију од здравствене службе трибунала у Хагу да тачно види шта се десило у петак, 10. априла.
"Био је пребачен у болницу, па су га истог дана вратили у притворску јединицу. Највероватније је имао лакши мождани удар", рекао је Младићев син.
Он је објаснио да су његовог оца у петак водили на анализе, али да још није стигла никаква документација.
Он је додао да је његов отац у јако тешком стању, истичући да више не могу ни да га ставе у колица. "Слабо комуницира и стање је веома забрињавајуће", рекао је Дарко Младић.
"Они су нам обећали да ће нам послати те документе. Осим усменог разговора са лекаром, нисмо добили ништа. Чекамо да нам пошаљу те налазе, које су радили исти дан, али још нисмо добили ништа", навео је Дарко Младић.
Он је додао да је његов отац у јако тешком стању, истичући да више не могу ни да га ставе у колица. "Слабо комуницира и стање је веома забрињавајуће", рекао је Дарко Младић.
Ратко Младић је претрпео више можданих удара, а има озбиљна кардиоваскуларна обољења, повишен крвни притисак, неуролошка оштећења, као и проблеме са бубрезима. Током суђења и одслужења казне у Хагу вуше пута је хоспитализован и подвргаван различитим медицинским и терапијским захватима, укључујући и оперативне интервенције на срцу и нози.
Од 2024. године се налази у притворској болници у Хагу.
Међународни механизам за кривичне судове (МИЦТ) у Хагу је у новембру 2025. одбио захтев да Младић буде привремено пуштен на слободу на седам дана како би присуствовао комеморацији поводом смрти члана породице.
Захтев за привремено или превремено пуштање на слободу из хуманитарних разлога одбијен је и у јулу исте године.
Помоћник министра правде Србије Бранислав Стојановић је у децембру 2025. у Савету безбедности Уједињених нација указао на озбиљно здравствено стање Ратка Младића и истакао да Србија даје све потребне гаранције за његово рано пуштање на слободу.
Ратко Младић, ратни командант Војске Републике Српске, осуђен је 2017. године пред Хашким судом на доживотни затвор, а пресуда је правоснажна од 2021. године.
(Срна)