politika.rs

Под Ловћеном поново тргују српским језиком

Политика онлајн

~4 minutes

---

Драги Вуче,

Код мене у Срему кажу да мртва уста не говоре. Међутим, понекад има тренутака када је тишина оних који су нас задужили током свог живота гласнија од речи живих.

Зато ти данас и пишем.

Не да те питам како си успео да створиш азбуку коју разуме сваки Србин, (најсавршеније фонетско писмо на свету) већ да ти кажем да се данас њоме тргује. Не, не продаје се за новац. Продаје се за мир у коалицији, можда за још један потпис или још један договор, вероватно и мандат. Да будем искрен, не знам детаље, сазнаћемо за који дан, недељу, месец…

Да, знам да ти је чудно, шта више и сам сам затечен. Док си ти пешице обилазио српска села, сакупљао речи и спасавао језик од заборава, данас се његов положај одлаже за неко погодније време. Кажу да није тренутак и да има пречих тема. Кажу и да је у питању само још овај компромис, као и онај пре пар недеља. Тако, ваљда, почиње сваки (српски) пораз. Не бринем се ја превише, јер ниједан народ није изгубио свој језик преко ноћи. Потребно је време за то, као и проневера завета оних који су обећали да ће га чувати, па су у међувремену закључили да постоји нешто важније од њега. Ако ниси знао, то је за њих Нови завет!

Теби су говорили да је немогуће угасити живи језик. Данас говоре да то баш није практично чувати од заборава, чак и од напада. Ти си у то време веровао да се народ окупља око слова, а данас неки верују да се народ окупља око политичких функција.

Ти си знао да се држава може изгубити, па поново створити, као феникс из пепела. То нас је најбоље Албанска голгота научила. Крвава стаза трагова у снегу од Мојковца до Крфа, исписала је историју једног народа на ћирилици довољно јасно и разумљиво да остане урезано у националну свест свих потомака оних који су дали своје животе за слободу, за будућност. Али, ако се народ одрекне свог језика и свог писма престаје да буде исти народ.

Зато ми је жао што ти данас не можемо јавити да је твоја борба коначно добила заслужени епилог. Напротив. Опет се подно Његошевог Ловћена расправља да ли српски језик сме да добије место које му припада. Опет се од онога што је право народа прави предмет политичке трговине. Највише боли што се то не чини под притиском непријатеља. Већ уз пристанак оних који су обећали да ће бити његови чувари. Чувари Косовског завета.

Историја ће, Вуче, једног дана записати ко је бранио српски језик када је било тешко. А још пажљивије ће записати ко је ћутао када је требало да говори, али и ко је трговао оним што није смео да изнесе на пијацу. Тај неко је продао прво историју, затим језик, још је остала само црква… али и она ће доћи на ред. Јуче су трговали крвљу предака, данас језиком који говоре, сутра на тезгу иду мошти Св. Василија Острошког. 

Ни сам не верујем шта ти пишем. Људи мењају вечност за пролазност, верујући да је власт најважније одбранити, а не знају да се све у политици може надокнадити. Само се изгубљено национално достојанство најтеже враћа.

Ако наредних дана сретнеш горе Његоша, Лазу Костића, Јову Змаја, Бранка Радичевића, Црњанског, Дучића… реци им да не брину. Остало нас је довољно да одбранимо српски језик до последње “јоте”, иако се књига свела на свега једно слово. 

Но, твоја азбука је преживела царевине, ратове, јаме, логоре и забране. Надам се да ће преживети и наше компромисе.

Александар М. Гајић, историчар

politika.rs

Обојена револуција – пут у прошлост

Нешко Мадић *

5–6 minutes

---

Шта би Србија добила увођењем ’пленума’ ЦК и ’зборова радних људи’, које предлажу студенти? Добила би карикатуру Кардељеве Југославије, коју је он Уставом из 1974. године разбио на осам држава и хиљаде ОУР-а. Апсурдност тог система најбоље илуструје пример воза који превози угаљ између Бановића и Београда, на раздаљини од 196 километара. Воз је путовао данима, јер су се мењале локомотиве на границама Србије, Хрватске и Босне да не би угрозиле ’суверенитет независних држава’Страни центри моћи, који су планирали обојену револуцију и уништење Србије, тачно су знали на која два стуба друштва треба ударити да би се друштво довело до анархије и хаоса. То су образовање и правосуђе. Уложене су милијарде евра да би Србија била кажњена због своје независне политике и неувођења санкција Русији. Главна улога рушитеља система додељена је „независним медијима”, невладиним организацијама и правосудним органима.

Организатори обојених револуција, који су унесрећили милионе људи широм света (убијајући пола милиона деце у Ираку, убијајући Гадафија и враћајући либијски народ у племенско уређење и организујући обојену револуцију у Украјини, у коју су Американци уложили пет милијарди долара), окомили су се на Србију и прогласили паролу „Србија мора да стане”. Обојена револуција у Украјини, рехабилитација нацизма и ширење патолошке мржње према Русима довели су до покушаја протеривања осам милиона Руса из Украјине и крвавог рата, који је однео милион и по живота. Сличан сценарио био је планиран за Србију, коју је требало поделити на три државе.

Због чега је образовање одабрано као најслабија карика у друштву? Будући стручњаци и носиоци важних друштвених функција најпогоднији су за манипулацију, јер професори као ауторитети могу да обликују њихову свест у складу с интересима страних служби. Одабран је чак и слоган „Србија мора да стане”, тј. да се врати на ниво из 2012. године, кад је нова власт наследила само 70 милиона евра у каси и кад је била пред банкротом, јер није могла да исплати плате и пензије. Тог тренутка Србија је пошла од минуса од 300 милијарди долара, који су нам нанели наши „западни пријатељи” (санкцијама, НАТО бомбардовањем и пљачкашком приватизацијом), од разорене и уништене привреде и од 550.000 људи које су „жути ослободиоци” избацили на улицу. За само тринаест година Србија је успела да утростручи БДП, да плате подигне са 330 на 1.000 евра, да изгради стотине километара ауто-путева, болница и школа, што је са аспекта Запада било недопустиво.

Девизне резерве износе 29 милијарди долара (ради илустрације, Русија је за време Јељцина имала седам милијарди долара девизних резерви). Чињеница да је Србија у 2024. години имала стопу привредног раста од 2,9 одсто, а Немачка само 0,1 одсто (29 пута мањи раст), била је сигнал за покретање обојене револуције. Ако неко без знања ових података крене у рушење „омрзнутог режима”, мора да се постави питање здравог разума „револуционара”.

Шта би Србија добила увођењем „пленума” ЦК и „зборова радних људи”, које предлажу студенти? Добила би карикатуру Кардељеве Југославије, коју је он Уставом из 1974. године разбио на осам држава и хиљаде ОУР-а. Апсурдност тог система најбоље илуструје пример воза који превози угаљ између Бановића и Београда, на раздаљини од 196 километара. Воз је путовао данима јер су се мењале локомотиве на границама Србије, Хрватске и Босне, да не би угрозиле „суверенитет независних држава”. Док се Европа уједињује, блокадери траже даљу поделу Србије на нова „племена” – „војвођанско племе”, „санџачко племе”, итд. Тако „мали Ђокица” замишља демократију. Сви путују ка Европи, а блокадери у Африку.

Многи се питају одакле толико мржње и спремности на линч политичких неистомишљеника? Главни узрок лежи у корумпираним медијима, у рукама светске политичке мафије, чији је основни циљ дебилизација нових робова новог светског поретка и заштита интереса 0,1 одсто најбогатијих (што се назива „демократија”). Ово је само доследно спровођење „Далсове доктрине” из педесетих година прошлог века (Ален Далас је био први шеф ЦИА, после рата), који је дао „рецепт” за уништење словенских народа као „ниже расе”: „Словене ратом не можеш уништити. Ми ћемо им дати лажне идеале и они ће сами себе уништити. Ми ћемо наћи истомишљенике, своје савезнике и помоћнике у њиховој домовини. Честитост и поштење биће исмевани и сматраће се остатком прошлости. Подлост и дрскост, лаж и превара, пијанство, наркоманија, хомосексуализам, издајништво, шовинизам и међунационалне мржње – све ћемо то неприметно култивисати у свест људи.”

За сада су блокадери успели само делимично да реализују Далсову доктрину. Успели су да Србији нанесу штету од 3,9 милијарди долара, тако што су отерали инвеститоре и смањили инвестиције, у прошлој години, са 5,2 милијарде долара на 2,2 милијарде, а планирани раст БДП-а смањен је са 3,8 на 2,8 одсто. Упркос свим напорима блокадера да „Србија стане”, она је остварила највишу стопу раста БДП-а у Европи у првом кварталу 2026. године. Главни циљеви – разбијање Србије на више држава и уништење привреде – нису реализовани.

*Социолог

Адвокат Небојша Перовић: Измене Породичног закона воде ка потпуној разградњи породице.

nspm.rs

: Адвокат Небојша Перовић: Измене Породичног закона воде ка потпуној разградњи породице. Предлагач ових измена жели да претвори нашу децу у оне који могу да уцењују родитеље, уколико им не испуне захтеве

:

6–7 minutes

---

Завршена је јавна расправа о изменама и допунама Породичног закона, а прашину у јавности посебно је подигла одредба која се односи на забране физичког кажњавања деце. Заговорници тврде да је реч нужном кораку ка бољој заштити деце и јасном дефинисању шта је неприхватљиво понашање у породици. Критичари да је то десет корака напред ка даљем "разбијању породице".

За свако физичко кажњавање детета, па и "васпитну ћушку", према изменама Породичног закона, држава би могла да покрене механизме попут "корективног надзора над родитељима", који подразумева укључивање центара за социјални рад, као и разна саветовања и едукацију родитеља.

Изменама Породичног закона се најављује и увођење платформе и апликације преко које ће деца моћи да пријаве родитеље или старатеље за свако физичко кажњавање

Притисци годинама стижу са Запада да се промени традиционално васпитање деце, а примени принцип који родитеље ставља у подређен положај. То признаје и законодавац јер у образложењу измене Породичног закона наводи да у извештају Европске комисије за Србију за 2025. годину, у делу који се односи на права детета, наводи се да "Србија треба да измени своје породично право како би се изричито забранило телесно кажњавање деце у породици и дечји бракови".

Све те сугестије нашле су се у предлогу измене Породичног закона.

"У чувању, подизању и васпитавању детета родитељи не смеју да подвргавају дете понижавајућим поступцима, телесном кажњавању и другим казнама које вређају људско достојанство и интегритет детета", стоји у члану 70 а предлога измене Породичног закона. Забрана се односи и на хранитеље, старатеље и сва друга лица која се старају о детету или са дететом долазе у контакт у породици или другој средини.

Изменама Породичног закона се најављује и увођење платформе и апликације преко које ће деца моћи да пријаве родитеље или старатеље за свако физичко кажњавање.

"Ради унапређења сарадње, праћења појаве, контроле поступања и извештавања у случајевима насиља у породици над децом или сумње на насиље, користе се електронске апликације и платформе у којима се евидентирају и други облици насиља или сумње на насиље над децом или у којима учествују деца у складу са Законом. Апликације и платформе, које се финансирају из буџета Републике Србије подржане од стране министарства надлежног за унутрашње послове, јавних тужилаштава и центара за социјални рад, користе се за пријаву насиља у породици над децом и других облика насиља над децом, кроз обезбеђену могућност пријаве у току 24 сата, седам дана у недељи", стоји у предлози измене Породичног закона.

Стручњак за социјалну и породичну заштиту Драган Вулевић објашњава да би забрана физичког кажњавања деце требало да буде "развојна норма", да ће се узимати у обзир интензитет и континуитет физичког кажњавања.

"Увек ће се ценити да ли је интензитет и континуитет физичке силе такав да битно угрожава здравље, безбедност, самопоштовање, самопоуздање детета, па у тим случајевима се могу применити оне мере које су предвиђене и Породичним законом 2005. године. То је корективни надзор над вршењем родитељског права, лишење родитељског права делимично или потпуно, заштита од насиља у породици. Уколико је у питању тешка употреба физичке силе, то је онда и кривична одговорност - злостављање и запуштање малолетног детета", каже Вулевић који је пре десет година радио на изменама овог закона.

Сматра да се овим у први план ставља најбољи интерес детета.

"Дете на таквом моделу, где се физичка сила редовно употребљава, учи да је насиље дозвољено, да у сваком конфликтном односу користи силу. Забрана физичког кажњавања је развојна норма, да се укаже родитељима на штетност таквих поступака. Обавеза је државе да обезбеди релевантне програме помоћи и подршке родитељима у вршењу одговорног родитељства, кроз разне обуке о одговорном родитељству, ненасилним методама васпитања", каже Вулевић за РТ Балкан.

Вулевић је био и саветник у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и сећа се да су Србији стално стизале примедбе од Комитет за права детета из Женеве, зашто нема изричиту забрану физичког кажњавања деце.

Адвокат Небојша Перовић каже за РТ Балкан да су измене Породичног закона сувишне, беспотребне, воде ка потпуној разградњи породице и представљају омчу око врата родитељима.

"Прича о правима детета је потпуна замена теза. Управо је супротно. Овде се ради о томе да предлагач ових измена и допуна жели нашу децу да претвори у шпијуне, да пријављују оне који их највише воле, да путем апликације дозволе деци, пубертетлијама да могу да уцењују родитеље, уколико им не испуне захтеве", истиче он.

Указао је да је Породични закон из 2005. године за последицу имао превелики број развода бракова. Нове измене воде ка даљем разарању породице. Подсећа да је постојећим кривичним законом, већ уређено да је забрањено злостављање деце.

"Ово је десет корака даље у разбијању породице. Тековина човечанства се изврће наопако, као и божија заповест која каже 'слушај оца свог и матер своју, да ти добро буде и да дуго поживиш на земљи'. Не бих хтео да будем груб, али као да се ради о неком сатанском предлогу везано за то како ће изгледати српска породица", прича он.

Указао је и да у Србији нагло расте насиље у породици и то деце према родитељима.

"О томе сви ћуте. Причати о правима детета и забрани физичког кажњавања у земљи где је дете извршило такав злочин (масовно убиство у 'Рибникару'). То је прст у око целом народу. То је ужасавајуће и поражавајуће. Волео бих да чујем чланове Радне групе из ког разлога је ово неопходно, да дете може да буде господар породице и господар над родитељима", закључио је он.

(РТ Балкан)

nspm.rs

: Дарко Младић: Ратко Младић имао лакши мождани удар, у тешком је стању

:

~3 minutes

---

среда, 15. април 2026.

 Ратко Младић доживео је лакши мождани удар и сада је у јако тешком стању, рекао је Срни његов син Дарко Младић.

Дарко Младић је рекао да очекује да добије документацију од здравствене службе трибунала у Хагу да тачно види шта се десило у петак, 10. априла.

"Био је пребачен у болницу, па су га истог дана вратили у притворску јединицу. Највероватније је имао лакши мождани удар", рекао је Младићев син.

Он је објаснио да су његовог оца у петак водили на анализе, али да још није стигла никаква документација.

Он је додао да је његов отац у јако тешком стању, истичући да више не могу ни да га ставе у колица. "Слабо комуницира и стање је веома забрињавајуће", рекао је Дарко Младић.

"Они су нам обећали да ће нам послати те документе. Осим усменог разговора са лекаром, нисмо добили ништа. Чекамо да нам пошаљу те налазе, које су радили исти дан, али још нисмо добили ништа", навео је Дарко Младић.

Он је додао да је његов отац у јако тешком стању, истичући да више не могу ни да га ставе у колица. "Слабо комуницира и стање је веома забрињавајуће", рекао је Дарко Младић.

Ратко Младић је претрпео више можданих удара, а има озбиљна кардиоваскуларна обољења, повишен крвни притисак, неуролошка оштећења, као и проблеме са бубрезима. Током суђења и одслужења казне у Хагу вуше пута је хоспитализован и подвргаван различитим медицинским и терапијским захватима, укључујући и оперативне интервенције на срцу и нози.

Од 2024. године се налази у притворској болници у Хагу. 

Међународни механизам за кривичне судове (МИЦТ) у Хагу је у новембру 2025. одбио захтев да Младић буде привремено пуштен на слободу на седам дана како би присуствовао комеморацији поводом смрти члана породице.

Захтев за привремено или превремено пуштање на слободу из хуманитарних разлога одбијен је и у јулу исте године.

Помоћник министра правде Србије Бранислав Стојановић је у децембру 2025. у Савету безбедности Уједињених нација указао на озбиљно здравствено стање Ратка Младића и истакао да Србија даје све потребне гаранције за његово рано пуштање на слободу.

Ратко Младић, ратни командант Војске Републике Српске, осуђен је 2017. године пред Хашким судом на доживотни затвор, а пресуда је правоснажна од 2021. године.

(Срна)

kosovo-online.com

Gudžić: Cilj rezolucije da se ne preispituje narativ o ratu na Kosovu

3–4 minutes

---

Istoričar Aleksandar Gudžić izjavio je za Kosovo onlajn da je cilj rezolucije „o istini i dostojanstvu žrtava rata“, koju je usvojila Skupština Kosova, da se dominantni narativ o ratu na Kosovu ne preispituje, dodajući da Aljbin Kurti sebe vidi kao „oca treće kosovske republike“, koja je isključivo nacionalna i izgrađena na albanskim žrtvama.

„Najpre bih se osvrnuo na broj poslanika koji su glasali za usvajanje te rezolucije - 90 poslanika. Ako govorimo o albanskim partijama i poslanicima koji u kosovskom parlamentu predstavljaju te partije, može se slobodno reći da je to stoprocentna podrška. Po mom mišljenju, Kosovo odustaje od koncepta građanske države i ulazi u period nacionalne države“, rekao je Gudžić.

Prema njegovim rečima, političke elite to više ne skrivaju, a premijer Aljbin Kurti pokušava da se promoviše kao jedan od vodećih ljudi i „otac treće republike“.

„Prva republika bila je u Kačaniku 1990-ih godina, kada su albanski predstavnici na skupštini u Kačaniku proglasili Kosovo republikom. Druga republika bila je 2008. godine, kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, a Aljbin Kurti želi da bude otac treće kosovske republike - da kosovsku državnost izgradi na narativu isključive albanske žrtve, na herojskoj borbi OVK i da Kosovo oslobodi uticaja međunarodne zajednice“, ocenjuje on.

Gudžić je rekao da Kurti vidi Srbe kao prepreku tom cilju, jer međunarodna zajednica, po svom mandatu, vodi računa o pravima srpske zajednice na Kosovu.

Govoreći o rezoluciji, Gudžić je ocenio da će ona izazvati dodatno nepoverenje Srba prema kosovskim institucijama, dodajući da je sloboda govora takođe ugrožena.

„Svakako će biti ograničena mogućnost preispitivanja odgovornosti OVK u ratovima 1990-ih za eventualne ratne zločine. Takođe će biti ugrožena mogućnost da se iznose drugačija mišljenja o ratovima, a smisao i suština ovih zakona jesu, po mom mišljenju, da se teme 1990-ih i narativ koji je dominantan u kosovskoj naučnoj, ali i političkoj i široj javnosti, ne preispituju i ne dovode u pitanje“, kazao je Gudžić.

Navodi da bi međunarodna zajednica trebalo da reaguje, ali napominje da ne očekuje da će to doneti rezultate kada je u pitanju promena stavova kosovske političke elite.

„Ratovi 1990-ih, ratovi za jugoslovensko nasleđe, i na Kosovu, ali i u Hrvatskoj i u BiH, bili su i građanski ratovi. To su najprljaviji ratovi koji mogu da zadese etničke grupe koje su živele na ovim prostorima i koje još uvek žive. Tu je ratova bilo i sa jedne i sa druge strane. Da li međunarodna zajednica treba da reaguje - da. Da li će to reagovanje dovesti do nekih rezultata - skeptičan sam i ne verujem da će to u većoj meri dovesti do revidiranja stavova političkih elita na Kosovu“, zaključio je Gudžić.

kosovo-online.com

Kosovo i Metohija između prava i sile u nastajanju novog svetskog poretka

4–5 minutes

---

Piše za Kosovo onlajn: Željko Šajn

Kosovo i Metohija u novom geopolitičkom poretku predstavlja pitanje koje prevazilazi regionalne okvire i ulazi u sferu globalnih odnosa moći. Poslednja rasprava u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija jasno je pokazala da ovo pitanje ostaje jedno od ključnih otvorenih pitanja savremenih međunarodnih odnosa.

Diskusije predstavnika stalnih članica potvrdile su duboku podeljenost u pristupima, ali i činjenicu da se ne radi o regionalnom problemu, već o temi koja direktno odražava odnose velikih sila.

Predstavnici Sjedinjenih Američkih Država, Ujedinjenog Kraljevstva i Francuske naglasili su potrebu za „realističnim pristupom“ i daljim jačanjem postojećih političkih i bezbednosnih struktura, uz implicitno prihvatanje stanja na terenu kao polazne osnove.

Nasuprot tome, Rusija i Kina insistirale su na doslednom poštovanju međunarodnog prava i Rezolucije 1244, ukazujući na opasnost od jednostranih poteza i potrebu da Savet bezbednosti ostane centralni okvir za rešavanje ovog pitanja.

Ovakva podela potvrđuje da Kosovo i Metohija predstavlja liniju razgraničenja između različitih koncepcija međunarodnog poretka.

Savremeni svet ulazi u fazu multipolarnosti, u kojoj se moć raspodeljuje između više centara. U takvom okruženju Balkan ponovo dobija na strateškom značaju kao prostor kroz koji prolaze ključni energetski i transportni pravci, ali i kao zona u kojoj se preklapaju bezbednosni interesi velikih sila.

Kosovo i Metohija u tom okviru funkcioniše kao geopolitička tačka preseka. Njegov značaj prevazilazi teritorijalni spor i uključuje pravni, vojni, energetski i ekonomski aspekt.

Posebno mesto zauzima pitanje međunarodnog vojnog prisustva. KFOR, formalno zasnovan na Rezoluciji 1244, predstavlja ključni bezbednosni faktor, ali i instrument šire strateške projekcije. U tom kontekstu sve češće se otvara pitanje redefinisanja njegove uloge.

Eventualno smanjenje prisustva KFOR-a ne bi značilo povlačenje Zapada niti slabljenje NATO-a. Naprotiv, ono bi predstavljalo deo šire transformacije saveza u okviru nove bezbednosne arhitekture. NATO se ne reorganizuje formalno, već evoluira, prelazeći sa modela masovnog i trajnog vojnog prisustva na fleksibilne, mobilne i indirektne oblike delovanja.

Takav pristup podrazumeva smanjenje direktnog angažovanja uz istovremeno zadržavanje političkog, bezbednosnog i strateškog uticaja. Balkan se u tom procesu transformiše iz zone neposredne vojne kontrole u prostor nadgledanja i upravljanog uticaja, uz mogućnost brzog povratka snaga u slučaju destabilizacije.

Energetska dimenzija dodatno pojačava značaj regiona. Kontrola gasnih i transportnih pravaca postaje ključni instrument političkog uticaja, dok infrastrukturni projekti definišu dugoročne odnose moći.

Globalna politika se paralelno pomera ka direktnom odlučivanju između velikih sila. Ključni procesi sve se manje vode kroz formalne institucije, a sve više kroz strateške dogovore na najvišem nivou. U takvom okviru pitanje Kosova i Metohije sve više zavisi od šireg geopolitičkog balansa.

Zbog toga je jasno da trajno rešenje ne može biti rezultat izolovanog dijaloga niti ubrzanih političkih odluka. Ono će biti deo šireg procesa redefinisanja odnosa snaga u svetu koji se menja.

U takvim okolnostima odgovorna politika podrazumeva očuvanje stabilnosti, izbegavanje ishitrenih poteza i zadržavanje strateške fleksibilnosti. Upravljanje ovim pitanjem zahteva dugoročan pristup i razumevanje globalnog konteksta.

Kosovo i Metohija danas nije samo teritorijalno pitanje. To je prostor u kojem se prelamaju međunarodno pravo, geopolitički interesi i transformacija bezbednosnih struktura.

Kosovo i Metohija se ne rešava samo u regionu — ono se rešava u okviru nove raspodele moći u svetu.

Savković: Naoružavanje Kosova deo turske strategije „meke moći“ na Zapadnom Balkanu

kosovo-online.com

Savković: Naoružavanje Kosova deo turske strategije „meke moći" na Zapadnom Balkanu - Kosovo Online

4–5 minutes

---

Viši savetnik ISAK fonda Marko Savković ocenio je da Turska ima veoma razvijenu „meku moć" na prostoru Zapadnog Balkana, a da je sve bliža saradnja i sve otvorenije naoružavanje Kosova rezultat politike koja traje poslednjih 15 godina.

„To je nastavak odnosa koji se razvija već 15 godina. Turska je od samog početka bila među prvim zemljama koja je priznala jednostrano proglašenu nezavisnost. Turska pomaže razvoj kapaciteta u sistemu odbrane kroz ustupanje i prodaju različitih oklopnih vozila za potrebe oružanih snaga, pa do sada sve sofisticiranijih sistema poput 'barjaktara'", izjavio je Savković za Kosovo onlajn.

Naglašava da Turska na prostoru Zapadnog Balkana ima dva ključna interesa.

Prvi je, ističe, da ceo region uđe u Nato.

„Dugo već proklamovani interes Turske jesu evro-atlanske integracije, zaokruženje, ulazak celog Zapadnog Balkana u Nato. Jer, Nato je zapravo za Tursku taj okviru jer kao što znamo ona nema nekih velikih izgleda da postane članica EU u skorijoj budućnosti", kazao je Savković.

Kao drugi ključni interes navodi utvrđivanje svog uticaja u regionu koji sprovodi kroz jačanje ekonomskih, obrazovnih, kulturnih i istorijskih veza.

„Turska uvek ističe mir, stabilnost, dobre međudržavne i međuetničke odnose. Često se poziva na svoje nasleđe, koje jeste jedan, da kažemo, važan faktor identifikacije. Turska ima veoma razvijenu meku moć na prostoru Zapadnog Balkana, jednu moć privlačenja, zahvaljujući i svom obrazovnom sistemu koji veliki broj mladih ljudi pohađa. Isto tako, vrlo razvijenoj ekonomiji, ali i tom istorijskom nasleđu. Turska na jedan dosta pametan način pomaže obnovu različitog kulturnog nasleđa. I najzad, kroz ekonomsko prisustvo. Konkretno sa Prištinom, Turska je sedmi ekonomski partner i ona zapošljava oko 10.000 ljudi koji žive na prostoru Kosova", naglašava Savković.

Prema njegovim rečima nedavna donacija od milion dolara za proširenje „kapaciteteta" KBS- a predstavlja iznenađenje samo u delu što Ankara želi podjednako dobre odnose i sa Prištinom i sa Beogradom.

„Uzimajući u obzir dosta dobre odnose Ankare i Beograda neko bi mogao da  kaže da ovo sad deluje kao jedna vrsta problema za Beograd. Ali, verujem da će Ankara nastaviti da vodi računa o tome da i sa Beogradom, koliko je moguće, zadrži dobre odnose", smatra Savković.

Dodaje i da u nabavci vojne opreme i naoružanja ne treba zaboraviti da je, kao u slučaju „bajraktara" reč o privatnoj firmi u okviru namenske industrije Turske koja se rukovodi profitom, a da je njihovom nabavkom Kosovo poslalo poruku da prati trendove „modernog ratovanja".

„To je jedna platforma, ako govorimo o 'barjaktaru' koja se izvozi u više zemalja sveta. Smatra se jednom od najboljih na svetu u ovom trenutku. Toliko dobrom da je čak i Srbija razmišljala, ne znam da li razmišlja i dalje, da je nabavi. Prati se trend gde sve oružane sile koje to mogu, gledaju da nabave platforme, bespilotne letilice sa kojima mogu da dejstvuju. Vidimo da u Ukrajini jedna od najvažnijih lekcija jeste zapravo značaj takvih platformi i koliko su one promenile moderno ratovanje", objašnjava Savković.

Ipak, ne smatra da bi naoružavanje Kosova, ali i sve veći uticaj Turske na Zapadnom Balkanu nužno mogao da proizvede i dodatne tenzije u regionu.

„Ne mislim nužno. To je prosto jedan, da kažem, složen, jedan miks odnosa, ako hoćete, gde imate i puno saradnje, konkurencije, suprostavljenih stavova po nekim pitanjima, ali ne vidim nužno da je to konflikt, da je to budući izvor konflikta", zaključuje Savković.