Istoričar Aleksandar Gudžić izjavio je za Kosovo onlajn da je cilj rezolucije „o istini i dostojanstvu žrtava rata“, koju je usvojila Skupština Kosova, da se dominantni narativ o ratu na Kosovu ne preispituje, dodajući da Aljbin Kurti sebe vidi kao „oca treće kosovske republike“, koja je isključivo nacionalna i izgrađena na albanskim žrtvama.

„Najpre bih se osvrnuo na broj poslanika koji su glasali za usvajanje te rezolucije - 90 poslanika. Ako govorimo o albanskim partijama i poslanicima koji u kosovskom parlamentu predstavljaju te partije, može se slobodno reći da je to stoprocentna podrška. Po mom mišljenju, Kosovo odustaje od koncepta građanske države i ulazi u period nacionalne države“, rekao je Gudžić.

Prema njegovim rečima, političke elite to više ne skrivaju, a premijer Aljbin Kurti pokušava da se promoviše kao jedan od vodećih ljudi i „otac treće republike“.

„Prva republika bila je u Kačaniku 1990-ih godina, kada su albanski predstavnici na skupštini u Kačaniku proglasili Kosovo republikom. Druga republika bila je 2008. godine, kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, a Aljbin Kurti želi da bude otac treće kosovske republike - da kosovsku državnost izgradi na narativu isključive albanske žrtve, na herojskoj borbi OVK i da Kosovo oslobodi uticaja međunarodne zajednice“, ocenjuje on.

Gudžić je rekao da Kurti vidi Srbe kao prepreku tom cilju, jer međunarodna zajednica, po svom mandatu, vodi računa o pravima srpske zajednice na Kosovu.

Govoreći o rezoluciji, Gudžić je ocenio da će ona izazvati dodatno nepoverenje Srba prema kosovskim institucijama, dodajući da je sloboda govora takođe ugrožena.

„Svakako će biti ograničena mogućnost preispitivanja odgovornosti OVK u ratovima 1990-ih za eventualne ratne zločine. Takođe će biti ugrožena mogućnost da se iznose drugačija mišljenja o ratovima, a smisao i suština ovih zakona jesu, po mom mišljenju, da se teme 1990-ih i narativ koji je dominantan u kosovskoj naučnoj, ali i političkoj i široj javnosti, ne preispituju i ne dovode u pitanje“, kazao je Gudžić.

Navodi da bi međunarodna zajednica trebalo da reaguje, ali napominje da ne očekuje da će to doneti rezultate kada je u pitanju promena stavova kosovske političke elite.

„Ratovi 1990-ih, ratovi za jugoslovensko nasleđe, i na Kosovu, ali i u Hrvatskoj i u BiH, bili su i građanski ratovi. To su najprljaviji ratovi koji mogu da zadese etničke grupe koje su živele na ovim prostorima i koje još uvek žive. Tu je ratova bilo i sa jedne i sa druge strane. Da li međunarodna zajednica treba da reaguje - da. Da li će to reagovanje dovesti do nekih rezultata - skeptičan sam i ne verujem da će to u većoj meri dovesti do revidiranja stavova političkih elita na Kosovu“, zaključio je Gudžić.

Нема коментара:

Постави коментар