nspm.rs

: Дарко Младић: Ратко Младић имао лакши мождани удар, у тешком је стању

:

~3 minutes

---

среда, 15. април 2026.

 Ратко Младић доживео је лакши мождани удар и сада је у јако тешком стању, рекао је Срни његов син Дарко Младић.

Дарко Младић је рекао да очекује да добије документацију од здравствене службе трибунала у Хагу да тачно види шта се десило у петак, 10. априла.

"Био је пребачен у болницу, па су га истог дана вратили у притворску јединицу. Највероватније је имао лакши мождани удар", рекао је Младићев син.

Он је објаснио да су његовог оца у петак водили на анализе, али да још није стигла никаква документација.

Он је додао да је његов отац у јако тешком стању, истичући да више не могу ни да га ставе у колица. "Слабо комуницира и стање је веома забрињавајуће", рекао је Дарко Младић.

"Они су нам обећали да ће нам послати те документе. Осим усменог разговора са лекаром, нисмо добили ништа. Чекамо да нам пошаљу те налазе, које су радили исти дан, али још нисмо добили ништа", навео је Дарко Младић.

Он је додао да је његов отац у јако тешком стању, истичући да више не могу ни да га ставе у колица. "Слабо комуницира и стање је веома забрињавајуће", рекао је Дарко Младић.

Ратко Младић је претрпео више можданих удара, а има озбиљна кардиоваскуларна обољења, повишен крвни притисак, неуролошка оштећења, као и проблеме са бубрезима. Током суђења и одслужења казне у Хагу вуше пута је хоспитализован и подвргаван различитим медицинским и терапијским захватима, укључујући и оперативне интервенције на срцу и нози.

Од 2024. године се налази у притворској болници у Хагу. 

Међународни механизам за кривичне судове (МИЦТ) у Хагу је у новембру 2025. одбио захтев да Младић буде привремено пуштен на слободу на седам дана како би присуствовао комеморацији поводом смрти члана породице.

Захтев за привремено или превремено пуштање на слободу из хуманитарних разлога одбијен је и у јулу исте године.

Помоћник министра правде Србије Бранислав Стојановић је у децембру 2025. у Савету безбедности Уједињених нација указао на озбиљно здравствено стање Ратка Младића и истакао да Србија даје све потребне гаранције за његово рано пуштање на слободу.

Ратко Младић, ратни командант Војске Републике Српске, осуђен је 2017. године пред Хашким судом на доживотни затвор, а пресуда је правоснажна од 2021. године.

(Срна)

kosovo-online.com

Gudžić: Cilj rezolucije da se ne preispituje narativ o ratu na Kosovu

3–4 minutes

---

Istoričar Aleksandar Gudžić izjavio je za Kosovo onlajn da je cilj rezolucije „o istini i dostojanstvu žrtava rata“, koju je usvojila Skupština Kosova, da se dominantni narativ o ratu na Kosovu ne preispituje, dodajući da Aljbin Kurti sebe vidi kao „oca treće kosovske republike“, koja je isključivo nacionalna i izgrađena na albanskim žrtvama.

„Najpre bih se osvrnuo na broj poslanika koji su glasali za usvajanje te rezolucije - 90 poslanika. Ako govorimo o albanskim partijama i poslanicima koji u kosovskom parlamentu predstavljaju te partije, može se slobodno reći da je to stoprocentna podrška. Po mom mišljenju, Kosovo odustaje od koncepta građanske države i ulazi u period nacionalne države“, rekao je Gudžić.

Prema njegovim rečima, političke elite to više ne skrivaju, a premijer Aljbin Kurti pokušava da se promoviše kao jedan od vodećih ljudi i „otac treće republike“.

„Prva republika bila je u Kačaniku 1990-ih godina, kada su albanski predstavnici na skupštini u Kačaniku proglasili Kosovo republikom. Druga republika bila je 2008. godine, kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, a Aljbin Kurti želi da bude otac treće kosovske republike - da kosovsku državnost izgradi na narativu isključive albanske žrtve, na herojskoj borbi OVK i da Kosovo oslobodi uticaja međunarodne zajednice“, ocenjuje on.

Gudžić je rekao da Kurti vidi Srbe kao prepreku tom cilju, jer međunarodna zajednica, po svom mandatu, vodi računa o pravima srpske zajednice na Kosovu.

Govoreći o rezoluciji, Gudžić je ocenio da će ona izazvati dodatno nepoverenje Srba prema kosovskim institucijama, dodajući da je sloboda govora takođe ugrožena.

„Svakako će biti ograničena mogućnost preispitivanja odgovornosti OVK u ratovima 1990-ih za eventualne ratne zločine. Takođe će biti ugrožena mogućnost da se iznose drugačija mišljenja o ratovima, a smisao i suština ovih zakona jesu, po mom mišljenju, da se teme 1990-ih i narativ koji je dominantan u kosovskoj naučnoj, ali i političkoj i široj javnosti, ne preispituju i ne dovode u pitanje“, kazao je Gudžić.

Navodi da bi međunarodna zajednica trebalo da reaguje, ali napominje da ne očekuje da će to doneti rezultate kada je u pitanju promena stavova kosovske političke elite.

„Ratovi 1990-ih, ratovi za jugoslovensko nasleđe, i na Kosovu, ali i u Hrvatskoj i u BiH, bili su i građanski ratovi. To su najprljaviji ratovi koji mogu da zadese etničke grupe koje su živele na ovim prostorima i koje još uvek žive. Tu je ratova bilo i sa jedne i sa druge strane. Da li međunarodna zajednica treba da reaguje - da. Da li će to reagovanje dovesti do nekih rezultata - skeptičan sam i ne verujem da će to u većoj meri dovesti do revidiranja stavova političkih elita na Kosovu“, zaključio je Gudžić.

kosovo-online.com

Kosovo i Metohija između prava i sile u nastajanju novog svetskog poretka

4–5 minutes

---

Piše za Kosovo onlajn: Željko Šajn

Kosovo i Metohija u novom geopolitičkom poretku predstavlja pitanje koje prevazilazi regionalne okvire i ulazi u sferu globalnih odnosa moći. Poslednja rasprava u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija jasno je pokazala da ovo pitanje ostaje jedno od ključnih otvorenih pitanja savremenih međunarodnih odnosa.

Diskusije predstavnika stalnih članica potvrdile su duboku podeljenost u pristupima, ali i činjenicu da se ne radi o regionalnom problemu, već o temi koja direktno odražava odnose velikih sila.

Predstavnici Sjedinjenih Američkih Država, Ujedinjenog Kraljevstva i Francuske naglasili su potrebu za „realističnim pristupom“ i daljim jačanjem postojećih političkih i bezbednosnih struktura, uz implicitno prihvatanje stanja na terenu kao polazne osnove.

Nasuprot tome, Rusija i Kina insistirale su na doslednom poštovanju međunarodnog prava i Rezolucije 1244, ukazujući na opasnost od jednostranih poteza i potrebu da Savet bezbednosti ostane centralni okvir za rešavanje ovog pitanja.

Ovakva podela potvrđuje da Kosovo i Metohija predstavlja liniju razgraničenja između različitih koncepcija međunarodnog poretka.

Savremeni svet ulazi u fazu multipolarnosti, u kojoj se moć raspodeljuje između više centara. U takvom okruženju Balkan ponovo dobija na strateškom značaju kao prostor kroz koji prolaze ključni energetski i transportni pravci, ali i kao zona u kojoj se preklapaju bezbednosni interesi velikih sila.

Kosovo i Metohija u tom okviru funkcioniše kao geopolitička tačka preseka. Njegov značaj prevazilazi teritorijalni spor i uključuje pravni, vojni, energetski i ekonomski aspekt.

Posebno mesto zauzima pitanje međunarodnog vojnog prisustva. KFOR, formalno zasnovan na Rezoluciji 1244, predstavlja ključni bezbednosni faktor, ali i instrument šire strateške projekcije. U tom kontekstu sve češće se otvara pitanje redefinisanja njegove uloge.

Eventualno smanjenje prisustva KFOR-a ne bi značilo povlačenje Zapada niti slabljenje NATO-a. Naprotiv, ono bi predstavljalo deo šire transformacije saveza u okviru nove bezbednosne arhitekture. NATO se ne reorganizuje formalno, već evoluira, prelazeći sa modela masovnog i trajnog vojnog prisustva na fleksibilne, mobilne i indirektne oblike delovanja.

Takav pristup podrazumeva smanjenje direktnog angažovanja uz istovremeno zadržavanje političkog, bezbednosnog i strateškog uticaja. Balkan se u tom procesu transformiše iz zone neposredne vojne kontrole u prostor nadgledanja i upravljanog uticaja, uz mogućnost brzog povratka snaga u slučaju destabilizacije.

Energetska dimenzija dodatno pojačava značaj regiona. Kontrola gasnih i transportnih pravaca postaje ključni instrument političkog uticaja, dok infrastrukturni projekti definišu dugoročne odnose moći.

Globalna politika se paralelno pomera ka direktnom odlučivanju između velikih sila. Ključni procesi sve se manje vode kroz formalne institucije, a sve više kroz strateške dogovore na najvišem nivou. U takvom okviru pitanje Kosova i Metohije sve više zavisi od šireg geopolitičkog balansa.

Zbog toga je jasno da trajno rešenje ne može biti rezultat izolovanog dijaloga niti ubrzanih političkih odluka. Ono će biti deo šireg procesa redefinisanja odnosa snaga u svetu koji se menja.

U takvim okolnostima odgovorna politika podrazumeva očuvanje stabilnosti, izbegavanje ishitrenih poteza i zadržavanje strateške fleksibilnosti. Upravljanje ovim pitanjem zahteva dugoročan pristup i razumevanje globalnog konteksta.

Kosovo i Metohija danas nije samo teritorijalno pitanje. To je prostor u kojem se prelamaju međunarodno pravo, geopolitički interesi i transformacija bezbednosnih struktura.

Kosovo i Metohija se ne rešava samo u regionu — ono se rešava u okviru nove raspodele moći u svetu.