петак, 17. април 2026.

Адвокат Небојша Перовић: Измене Породичног закона воде ка потпуној разградњи породице.

: Адвокат Небојша Перовић: Измене Породичног закона воде ка потпуној разградњи породице. Предлагач ових измена жели да претвори нашу децу у оне који могу да уцењују родитеље, уколико им не испуне захтеве

:
6–7 minutes

Завршена је јавна расправа о изменама и допунама Породичног закона, а прашину у јавности посебно је подигла одредба која се односи на забране физичког кажњавања деце. Заговорници тврде да је реч нужном кораку ка бољој заштити деце и јасном дефинисању шта је неприхватљиво понашање у породици. Критичари да је то десет корака напред ка даљем "разбијању породице".


За свако физичко кажњавање детета, па и "васпитну ћушку", према изменама Породичног закона, држава би могла да покрене механизме попут "корективног надзора над родитељима", који подразумева укључивање центара за социјални рад, као и разна саветовања и едукацију родитеља.

Изменама Породичног закона се најављује и увођење платформе и апликације преко које ће деца моћи да пријаве родитеље или старатеље за свако физичко кажњавање

Притисци годинама стижу са Запада да се промени традиционално васпитање деце, а примени принцип који родитеље ставља у подређен положај. То признаје и законодавац јер у образложењу измене Породичног закона наводи да у извештају Европске комисије за Србију за 2025. годину, у делу који се односи на права детета, наводи се да "Србија треба да измени своје породично право како би се изричито забранило телесно кажњавање деце у породици и дечји бракови".

Све те сугестије нашле су се у предлогу измене Породичног закона.

"У чувању, подизању и васпитавању детета родитељи не смеју да подвргавају дете понижавајућим поступцима, телесном кажњавању и другим казнама које вређају људско достојанство и интегритет детета", стоји у члану 70 а предлога измене Породичног закона. Забрана се односи и на хранитеље, старатеље и сва друга лица која се старају о детету или са дететом долазе у контакт у породици или другој средини.

Изменама Породичног закона се најављује и увођење платформе и апликације преко које ће деца моћи да пријаве родитеље или старатеље за свако физичко кажњавање.

"Ради унапређења сарадње, праћења појаве, контроле поступања и извештавања у случајевима насиља у породици над децом или сумње на насиље, користе се електронске апликације и платформе у којима се евидентирају и други облици насиља или сумње на насиље над децом или у којима учествују деца у складу са Законом. Апликације и платформе, које се финансирају из буџета Републике Србије подржане од стране министарства надлежног за унутрашње послове, јавних тужилаштава и центара за социјални рад, користе се за пријаву насиља у породици над децом и других облика насиља над децом, кроз обезбеђену могућност пријаве у току 24 сата, седам дана у недељи", стоји у предлози измене Породичног закона.

Стручњак за социјалну и породичну заштиту Драган Вулевић објашњава да би забрана физичког кажњавања деце требало да буде "развојна норма", да ће се узимати у обзир интензитет и континуитет физичког кажњавања.

"Увек ће се ценити да ли је интензитет и континуитет физичке силе такав да битно угрожава здравље, безбедност, самопоштовање, самопоуздање детета, па у тим случајевима се могу применити оне мере које су предвиђене и Породичним законом 2005. године. То је корективни надзор над вршењем родитељског права, лишење родитељског права делимично или потпуно, заштита од насиља у породици. Уколико је у питању тешка употреба физичке силе, то је онда и кривична одговорност - злостављање и запуштање малолетног детета", каже Вулевић који је пре десет година радио на изменама овог закона.

Сматра да се овим у први план ставља најбољи интерес детета.

"Дете на таквом моделу, где се физичка сила редовно употребљава, учи да је насиље дозвољено, да у сваком конфликтном односу користи силу. Забрана физичког кажњавања је развојна норма, да се укаже родитељима на штетност таквих поступака. Обавеза је државе да обезбеди релевантне програме помоћи и подршке родитељима у вршењу одговорног родитељства, кроз разне обуке о одговорном родитељству, ненасилним методама васпитања", каже Вулевић за РТ Балкан.

Вулевић је био и саветник у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и сећа се да су Србији стално стизале примедбе од Комитет за права детета из Женеве, зашто нема изричиту забрану физичког кажњавања деце.

Адвокат Небојша Перовић каже за РТ Балкан да су измене Породичног закона сувишне, беспотребне, воде ка потпуној разградњи породице и представљају омчу око врата родитељима.

"Прича о правима детета је потпуна замена теза. Управо је супротно. Овде се ради о томе да предлагач ових измена и допуна жели нашу децу да претвори у шпијуне, да пријављују оне који их највише воле, да путем апликације дозволе деци, пубертетлијама да могу да уцењују родитеље, уколико им не испуне захтеве", истиче он.

Указао је да је Породични закон из 2005. године за последицу имао превелики број развода бракова. Нове измене воде ка даљем разарању породице. Подсећа да је постојећим кривичним законом, већ уређено да је забрањено злостављање деце.

"Ово је десет корака даље у разбијању породице. Тековина човечанства се изврће наопако, као и божија заповест која каже 'слушај оца свог и матер своју, да ти добро буде и да дуго поживиш на земљи'. Не бих хтео да будем груб, али као да се ради о неком сатанском предлогу везано за то како ће изгледати српска породица", прича он.

Указао је и да у Србији нагло расте насиље у породици и то деце према родитељима.

"О томе сви ћуте. Причати о правима детета и забрани физичког кажњавања у земљи где је дете извршило такав злочин (масовно убиство у 'Рибникару'). То је прст у око целом народу. То је ужасавајуће и поражавајуће. Волео бих да чујем чланове Радне групе из ког разлога је ово неопходно, да дете може да буде господар породице и господар над родитељима", закључио је он.

(РТ Балкан)


среда, 15. април 2026.

Дарко Младић: Ратко Младић имао лакши мождани удар, у тешком је стању

: Дарко Младић: Ратко Младић имао лакши мождани удар, у тешком је стању

:
~3 minutes

среда, 15. април 2026.

 Ратко Младић доживео је лакши мождани удар и сада је у јако тешком стању, рекао је Срни његов син Дарко Младић.

Дарко Младић је рекао да очекује да добије документацију од здравствене службе трибунала у Хагу да тачно види шта се десило у петак, 10. априла.

"Био је пребачен у болницу, па су га истог дана вратили у притворску јединицу. Највероватније је имао лакши мождани удар", рекао је Младићев син.

Он је објаснио да су његовог оца у петак водили на анализе, али да још није стигла никаква документација.

Он је додао да је његов отац у јако тешком стању, истичући да више не могу ни да га ставе у колица. "Слабо комуницира и стање је веома забрињавајуће", рекао је Дарко Младић.

"Они су нам обећали да ће нам послати те документе. Осим усменог разговора са лекаром, нисмо добили ништа. Чекамо да нам пошаљу те налазе, које су радили исти дан, али још нисмо добили ништа", навео је Дарко Младић.

Он је додао да је његов отац у јако тешком стању, истичући да више не могу ни да га ставе у колица. "Слабо комуницира и стање је веома забрињавајуће", рекао је Дарко Младић.

Ратко Младић је претрпео више можданих удара, а има озбиљна кардиоваскуларна обољења, повишен крвни притисак, неуролошка оштећења, као и проблеме са бубрезима. Током суђења и одслужења казне у Хагу вуше пута је хоспитализован и подвргаван различитим медицинским и терапијским захватима, укључујући и оперативне интервенције на срцу и нози.

Од 2024. године се налази у притворској болници у Хагу. 

Међународни механизам за кривичне судове (МИЦТ) у Хагу је у новембру 2025. одбио захтев да Младић буде привремено пуштен на слободу на седам дана како би присуствовао комеморацији поводом смрти члана породице.

Захтев за привремено или превремено пуштање на слободу из хуманитарних разлога одбијен је и у јулу исте године.

Помоћник министра правде Србије Бранислав Стојановић је у децембру 2025. у Савету безбедности Уједињених нација указао на озбиљно здравствено стање Ратка Младића и истакао да Србија даје све потребне гаранције за његово рано пуштање на слободу.

Ратко Младић, ратни командант Војске Републике Српске, осуђен је 2017. године пред Хашким судом на доживотни затвор, а пресуда је правоснажна од 2021. године.

(Срна)


уторак, 14. април 2026.

Gudžić: Cilj rezolucije da se ne preispituje narativ o ratu na Kosovu

Gudžić: Cilj rezolucije da se ne preispituje narativ o ratu na Kosovu

3–4 minutes

Istoričar Aleksandar Gudžić izjavio je za Kosovo onlajn da je cilj rezolucije „o istini i dostojanstvu žrtava rata“, koju je usvojila Skupština Kosova, da se dominantni narativ o ratu na Kosovu ne preispituje, dodajući da Aljbin Kurti sebe vidi kao „oca treće kosovske republike“, koja je isključivo nacionalna i izgrađena na albanskim žrtvama.

„Najpre bih se osvrnuo na broj poslanika koji su glasali za usvajanje te rezolucije - 90 poslanika. Ako govorimo o albanskim partijama i poslanicima koji u kosovskom parlamentu predstavljaju te partije, može se slobodno reći da je to stoprocentna podrška. Po mom mišljenju, Kosovo odustaje od koncepta građanske države i ulazi u period nacionalne države“, rekao je Gudžić.

Prema njegovim rečima, političke elite to više ne skrivaju, a premijer Aljbin Kurti pokušava da se promoviše kao jedan od vodećih ljudi i „otac treće republike“.

„Prva republika bila je u Kačaniku 1990-ih godina, kada su albanski predstavnici na skupštini u Kačaniku proglasili Kosovo republikom. Druga republika bila je 2008. godine, kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, a Aljbin Kurti želi da bude otac treće kosovske republike - da kosovsku državnost izgradi na narativu isključive albanske žrtve, na herojskoj borbi OVK i da Kosovo oslobodi uticaja međunarodne zajednice“, ocenjuje on.

Gudžić je rekao da Kurti vidi Srbe kao prepreku tom cilju, jer međunarodna zajednica, po svom mandatu, vodi računa o pravima srpske zajednice na Kosovu.

Govoreći o rezoluciji, Gudžić je ocenio da će ona izazvati dodatno nepoverenje Srba prema kosovskim institucijama, dodajući da je sloboda govora takođe ugrožena.

„Svakako će biti ograničena mogućnost preispitivanja odgovornosti OVK u ratovima 1990-ih za eventualne ratne zločine. Takođe će biti ugrožena mogućnost da se iznose drugačija mišljenja o ratovima, a smisao i suština ovih zakona jesu, po mom mišljenju, da se teme 1990-ih i narativ koji je dominantan u kosovskoj naučnoj, ali i političkoj i široj javnosti, ne preispituju i ne dovode u pitanje“, kazao je Gudžić.

Navodi da bi međunarodna zajednica trebalo da reaguje, ali napominje da ne očekuje da će to doneti rezultate kada je u pitanju promena stavova kosovske političke elite.

„Ratovi 1990-ih, ratovi za jugoslovensko nasleđe, i na Kosovu, ali i u Hrvatskoj i u BiH, bili su i građanski ratovi. To su najprljaviji ratovi koji mogu da zadese etničke grupe koje su živele na ovim prostorima i koje još uvek žive. Tu je ratova bilo i sa jedne i sa druge strane. Da li međunarodna zajednica treba da reaguje - da. Da li će to reagovanje dovesti do nekih rezultata - skeptičan sam i ne verujem da će to u većoj meri dovesti do revidiranja stavova političkih elita na Kosovu“, zaključio je Gudžić.


Kosovo i Metohija između prava i sile u nastajanju novog svetskog poretka

Kosovo i Metohija između prava i sile u nastajanju novog svetskog poretka

4–5 minutes

Piše za Kosovo onlajn: Željko Šajn

Kosovo i Metohija u novom geopolitičkom poretku predstavlja pitanje koje prevazilazi regionalne okvire i ulazi u sferu globalnih odnosa moći. Poslednja rasprava u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija jasno je pokazala da ovo pitanje ostaje jedno od ključnih otvorenih pitanja savremenih međunarodnih odnosa.

Diskusije predstavnika stalnih članica potvrdile su duboku podeljenost u pristupima, ali i činjenicu da se ne radi o regionalnom problemu, već o temi koja direktno odražava odnose velikih sila.

Predstavnici Sjedinjenih Američkih Država, Ujedinjenog Kraljevstva i Francuske naglasili su potrebu za „realističnim pristupom“ i daljim jačanjem postojećih političkih i bezbednosnih struktura, uz implicitno prihvatanje stanja na terenu kao polazne osnove.

Nasuprot tome, Rusija i Kina insistirale su na doslednom poštovanju međunarodnog prava i Rezolucije 1244, ukazujući na opasnost od jednostranih poteza i potrebu da Savet bezbednosti ostane centralni okvir za rešavanje ovog pitanja.

Ovakva podela potvrđuje da Kosovo i Metohija predstavlja liniju razgraničenja između različitih koncepcija međunarodnog poretka.

Savremeni svet ulazi u fazu multipolarnosti, u kojoj se moć raspodeljuje između više centara. U takvom okruženju Balkan ponovo dobija na strateškom značaju kao prostor kroz koji prolaze ključni energetski i transportni pravci, ali i kao zona u kojoj se preklapaju bezbednosni interesi velikih sila.

Kosovo i Metohija u tom okviru funkcioniše kao geopolitička tačka preseka. Njegov značaj prevazilazi teritorijalni spor i uključuje pravni, vojni, energetski i ekonomski aspekt.

Posebno mesto zauzima pitanje međunarodnog vojnog prisustva. KFOR, formalno zasnovan na Rezoluciji 1244, predstavlja ključni bezbednosni faktor, ali i instrument šire strateške projekcije. U tom kontekstu sve češće se otvara pitanje redefinisanja njegove uloge.

Eventualno smanjenje prisustva KFOR-a ne bi značilo povlačenje Zapada niti slabljenje NATO-a. Naprotiv, ono bi predstavljalo deo šire transformacije saveza u okviru nove bezbednosne arhitekture. NATO se ne reorganizuje formalno, već evoluira, prelazeći sa modela masovnog i trajnog vojnog prisustva na fleksibilne, mobilne i indirektne oblike delovanja.

Takav pristup podrazumeva smanjenje direktnog angažovanja uz istovremeno zadržavanje političkog, bezbednosnog i strateškog uticaja. Balkan se u tom procesu transformiše iz zone neposredne vojne kontrole u prostor nadgledanja i upravljanog uticaja, uz mogućnost brzog povratka snaga u slučaju destabilizacije.

Energetska dimenzija dodatno pojačava značaj regiona. Kontrola gasnih i transportnih pravaca postaje ključni instrument političkog uticaja, dok infrastrukturni projekti definišu dugoročne odnose moći.

Globalna politika se paralelno pomera ka direktnom odlučivanju između velikih sila. Ključni procesi sve se manje vode kroz formalne institucije, a sve više kroz strateške dogovore na najvišem nivou. U takvom okviru pitanje Kosova i Metohije sve više zavisi od šireg geopolitičkog balansa.

Zbog toga je jasno da trajno rešenje ne može biti rezultat izolovanog dijaloga niti ubrzanih političkih odluka. Ono će biti deo šireg procesa redefinisanja odnosa snaga u svetu koji se menja.

U takvim okolnostima odgovorna politika podrazumeva očuvanje stabilnosti, izbegavanje ishitrenih poteza i zadržavanje strateške fleksibilnosti. Upravljanje ovim pitanjem zahteva dugoročan pristup i razumevanje globalnog konteksta.

Kosovo i Metohija danas nije samo teritorijalno pitanje. To je prostor u kojem se prelamaju međunarodno pravo, geopolitički interesi i transformacija bezbednosnih struktura.

Kosovo i Metohija se ne rešava samo u regionu — ono se rešava u okviru nove raspodele moći u svetu.